115
Predrag BJELI
Ć
1
UDK 339.5(73)
Biblid 0025-8555,54(2002)
Vol. LIV, br. 1-2, pp. 115-130
Izvorni nau
č
ni rad
Januar 2002.
MODEL AMERI
Č
KE SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE
ABSTRACT
In this paper the author explains very complex and developed
process of trade policy creation in the United States. He describes the
institutional model of trade policy creation, main organs and procedures,
and the legal setting for that process. He also gives the basic principles in
the realisation of American trade policy in all dimensions - bilaterally,
regionally and multilaterally, that is to say the bilateral relations with main
American trading partners, the links of the United States with the main
regional economic groupings in the world and the U. S. influence in
international economic organisations.
Spoljnotrgovinska politika
2
Sjedinjenih Ameri
č
kih Država (SAD),
kao deo spoljne politike SAD, predstavlja strategiju ove države u
me
đ
unarodnim ekonomskim odnosima sa ostatkom sveta. To je na
č
in da se
politi
č
ki usmeri, za dobrobit celog društva u SAD, ekonomska razmena sa
inostranstvom koja je motivisana privatnim profitnim interesima.
Č
esto se
nastoji spoljnotrgovinskom politikom poboljšati položaj ameri
č
kih privrednih
subjekata u svetskoj privredi ali i sama trgovina nekad može služiti za
ostvarenje politi
č
kih ciljeva.
1 Predrag Bjeli
ć
, istraživa
č
saradnik u Institutu za me
đ
unarodnu politiku i privredu,
Beograd.
2 U anglo-ameri
č
koj literaturi termin trgovinska politika, prema engleskom terminu trade
policy, koristi se za ozna
č
avanje spoljnotrgovinske politike a ne politike za regulisanje
trgovine na nacionalnom tržištu države.
MP 1-2, 2002 - Model ameri
č
ke spoljnotrgovinske politike
(str. 115-130)
116
Spoljnotrgovinska politika SAD je izuzetno važna jer se radi o
politi
č
kom usmeravanju trgovine države koja je najve
ć
i svetski izvoznik i
uvoznik. Sistem trgovine SAD je jedan on najkompleksnijih u svetu.
Prilikom prou
č
avanja mi ovaj sistem možemo posmatrati sa razli
č
itih
stanovišta. U pogledu na odnose koji se uspostavljaju u sistemu govorimo o
odnosima u okviru države i odnosima koji se uspostavljaju sa inostranstvom.
Kada govorimo o odnosima u okviru države, tzv. unilateralni nivo
posmatranja, mislimo na odnose izme
đ
u razli
č
itih nacionalnih trgovinskih
institucija koji se odvijaju po nacionalnim trgovinskim zakonima. Veze koje
se povodom trgovinske politike uspostavljaju sa inostranstvom mogu biti:
bilateralne, trgovinski odnosi sa drugom državom; regionalne, trgovinski
odnosi sa više država u odre
đ
enom regionu; multilateralne, kada govorimo o
saradnji sa ve
ć
inom država u svetu, na globalnom nivou, naj
č
eš
ć
e pod
okriljem me
đ
unarodnih ekonomskih organizacija.
Da bismo razumeli aktivnosti državnih organa SAD u odnosima sa
inostranstvom moramo najpre analizirati institucionalni mehanizam
trgovinske politike koji postoji u SAD i zakone na kojima se ovaj sistem
zasniva.
1. Institucionalni mehanizam ameri
č
ke spoljnotrgovinske politike
Pravnu osnovu mehanizma kreiranja spoljnotrgovinske politike SAD
č
ini Zakon o ekspanziji trgovine (Trade Expansion Act) iz 1962. godine.
Ovim Zakonom je predvi
đ
eno da je kreiranje spoljnotrgovinske politike SAD
u nadležnosti predsednika SAD, odnosno njegove administracije koja
predstavlja vladu SAD. Za razliku od ve
ć
ine država u svetu, pogotovo
evropskih država, SAD nemaju ministra za spoljnu trgovinu, odnosno
ekonomske odnose sa inostranstvom, što mehanizam kreiranja
spoljnotrgovinske politike
č
ini veoma komplikovanim.
Mehanizam kreiranja spoljnotrgovinske politike SAD ima tri nivoa.
Najniži nivo u ovoj hijerarhiji zauzima
Komitet osoblja za spoljnotrgovinsku
politiku
(Trade Policy Staff Committee - TPSC) sa pripadaju
ć
im
potkomitetima.
Č
lanovi ovih tela su viši službenici. Oni uglavnom skupljaju
informacije, rade analize i prate izvršavanje spoljnotrgovinske politike. Na
slede
ć
em nivou, koji je iznad ovog prvog, nalazi se
Grupa za reviziju
spoljnotrgovinske politike
(Trade Policy Review Group - TPRG) u koju ulaze
službenici ranga podsekretara odnosno zamenika trgovinskog predstavnika.
U ovoj grupi se analiziraju izveštaji sa nižeg nivoa i izra
đ
uju konkretni
predlozi koji
ć
e biti izloženi na sastanku kabineta predsednika SAD.
Komitet osoblja za spoljnotrgovinsku politiku i grupa za reviziju
spoljnotrgovinske politike organizaciono pripadaju
Trgovinskom
MP 1-2, 2002 - Model ameri
č
ke spoljnotrgovinske politike
(str. 115-130)
118
Na mesto trgovinskog predstavnika SAD u administraciji predsednika
Buša mla
đ
eg imenovan je Robert Zelik (Robert Zoellick)
č
iji
ć
e zadatak biti
da poja
č
a uticaj predsednika na spoljnotrgovinsku politiku i regionalne
pregovore o slobodnoj trgovini sa zemljama Severne Amerike (NAFTA)
proširi na ceo kontinent Amerike (razgovori o osnivanju zone slobodne
trgovine za oba ameri
č
ka podkontinenta). Slobodna trgovina je imenovana
kao jedan od prioriteta spoljne politike predsednika Buša mla
đ
eg u njegovom
predstoje
ć
em
č
etvorogodišnjem mandatu. Navodi se da
ć
e ta privrženost
slobodnoj trgovini biti stvarna a ne deklarativna kao u slu
č
aju predsednika
Klintona koji je popustio pod pritiscima sindikata i ekoloških organizacija i
odustao od liberalizacije svetske trgovine.
5
U okviru postoje
ć
eg mehanizma kreiranja spoljnotrgovinske politike
SAD razmatraju se platforme za bilateralne, regionalne i multilateralne
trgovinske pregovore sa drugim državama sveta. Akcije za usvajanje
odre
đ
enih trgovinskih inicijativa dolaze iz dva izvora: na osnovu zahteva
ameri
č
kih privrednih subjekata upu
ć
enih vladi SAD, preko trgovinskog
predstavnika SAD, u cilju preduzimanja akcija u korist odre
đ
enih grana
ameri
č
ke privrede; i, samostalnim delovanjem vlade SAD, u slu
č
aju
nepostojanja odgovaraju
ć
ih zahteva privrede, kada je odre
đ
ena akcija u
nacionalnom interesu SAD.
Zakonska osnovu usvajanja spoljnotrgovinske politike, osim Zakona
o ekspanziji trgovine iz 1962. godine,
č
ine i slede
ć
a zakonska rešenja:
Trgovinski zakon iz 1974. godine, pri
č
emu je od posebnog zna
č
aja
č
lan 301
(section 301) koji reguliše nelojalnu konkurenciju u spoljnoj trgovini i
č
lan
182 (section 182), poznatiji kao specijalni 301, koji reguliše prava
intelektualne svojine; Trgovinski zakon iz 1988. godine, posebno
č
lanovi
1377-1881, koji reguliše spoljnotrgovinske aktivnosti u sektoru
telekomunikacija; poglavlje VII Politike o stranim državnim nabavkama;
Zakon o carinama iz 1930, posebno
č
lan 337 o nepravi
č
nim aktivnostima
stranih izvoznika; i drugi dokumenti, kao što je Sporazum o tekstilu
(Multifibre Arrangement) ili Opšti sistem preferencijala (Generalized System
of Preferences).
6
U institucionalnom sistemu spoljnotrgovinske politke postoje još neki
organi koji uti
č
u na kreiranje odre
đ
enih delova spoljnotrgovinske politike.
Jedan od njih je
Komisija za me
đ
unarodnu trgovinu SAD
(United States
International Trade Commission - USITC) koja je ustanovljena još 1916.
godine, pod nazivom Carinska komisija SAD od strane Kongresa SAD, da bi
5 Informacije Financial Times-a, prema: World Bank, Development News, January 12,
2001, Internet, 10/05/2001, www.worldbank.org.
6 Marcus Noland, "Chasing Phantoms: The Political Economy Of USTR", Institute for
International Economics, Working Paper 97-1, 1997, Internet, 10/09/2001,
http://www.iie.com/catalog/WP/1997/97-1/97-1.HTM.
MP 1-2, 2002 - Model ameri
č
ke spoljnotrgovinske politike
(str. 115-130)
119
po Zakonu o trgovini iz 1974. godine dobila sadašnji naziv. U ovoj Komisiji
se prikupljaju svi statisti
č
ki podaci vezani za trgovinu i analiziraju. Funkcije
ove komisije obuhvataju slede
ć
e aktivnosti: odre
đ
ivanje da li su pojedine
grane privrede SAD pogo
đ
enje uvozom subvencionisane robe, usmeravanje
akcija u pitanjima nelojalne konkurencije, kao što su patenti, trgova
č
ki
znakovi i zloupotreba copyright-a, davanje preporuka predsedniku SAD u
pitanjima potpore granama privrede SAD koje su izložene pove
ć
anom uvozu,
savetovanje predsednika o uvozu poljoprivrednih proizvoda koji su u
suprotnosti sa programima pomo
ć
i ameri
č
kim izvoznicima poljoprivrednih
proizvoda, izrada studija o trgovini i carinama i nadzor nad statistikom izvoza
i u
č
estvovanje u razvoju jedinstvenih podataka o izvozu, uvozu i doma
ć
oj
proizvodnji i u ustanovljavanju harmonizovanog me
đ
unarodnog robnog
koda.
7
Najzna
č
ajnija aktivnost ovog organa, uz saradnju sa
Me
đ
unarodnom
trgovinskom administracijom ministarstva trgovine
(International Trade
Administration of the Department of Commerce), ostaje primena
antidamping i kompenzatornih carinskih propisa.
Postoji i niz državnih agencija koje ne u
č
estvuju u kreiranju
spoljnotrgovinske politike SAD ali su zna
č
ajna karika u njenom sprovo
đ
enju,
posebnu kroz ostvarivanje aktivnosti saradnje sa privrednim subjektima
SAD. To je slu
č
aj sa
Agencijom za unapre
đ
enje ameri
č
kog izvoza
, koja
pomaže ameri
č
kim izvoznicima da bolje plasiraju svoju robu na inostranim
tržištima primenom raznih metoda promocije izvoza. Tako
đ
e,
Izvozno-uvozna
banka SAD
(The Export-Import Bank of the United States - Ex-Im Bank) je
"nezavisna vladina agencija koja pomaže finansiranje izvoza ameri
č
ke robe i
usluga". Ova agencija obezbe
đ
uje garancije za ameri
č
ke izvoznike, garantuje
otplatu zajmova ameri
č
kih izvoznika, daje kredite kupcima ameri
č
ke robe i
osigurava izvozne kredite.
8
Kongres, kao zakonodavni organ SAD, osim što donosi zakone koji
regulišu trgovinu SAD sa drugim državama, i tako stvara zakonsku osnovu za
kreiranje spoljnotrgovinske politike, on tako
đ
e odobrava i zna
č
ajnije
spoljnotrgovinske akcije predsednika SAD zbog toga što se zahteva
ratifikacija svih trgovinskih sporazuma koje SAD zaklju
č
e sa drugim
državama u svetu. Najzna
č
ajniji primer je sigurno potvr
đ
ivanje trgovinskog
sporazuma koji su SAD zaklju
č
ile sa NR Kinom i kojim je ovoj zemlji
odobren status normalnih trgovinskih odnosa (Normal Trade Relations Status
- NTRS) u odnosima sa SAD, sli
č
an statusu koji ima ve
ć
ina država u svetu u
odnosima sa SAD. Ovaj status
ć
e postati stalan (permanent normal trade
relations - PNTR) kada NR Kina postane
č
lanica Svetske trgovinske
7 Izvor: U.S. International Trade Commission, General information about the USITC and
its Commissioners, Internet, 25/08/2001, www.usitc.gov.
8 Izvor: Ex-Im Bank, GENERAL FACT SHEET, Internet, 25/08/2001, www.exim.gov.
