Na slici 1. prikazan je konvencionalni proces razvijanja
filmova. U navedenom procesu film, koji se sastoji od
želatina i srebro-halogenida, prolazi kroz faze razvijanja,
izbeljivanja, fiksiranja, ispiranja i sušenja. Iz navedenih
faza dobija se otpad iz kojeg je odre

enim metodama

pre

iš

avanja mogu

e izdvojiti srebro.

Slika 1.

Proces konvencionalnog razvijanja filmova

Istrošeni rastvor za fiksiranje i voda od ispiranja nakon
procesa fiksiranja izvori su zaga

enja srebrom. Srebro se

može nalaziti u obliku rastvorenog kompleksa srebro
tiosulfata, jona srebra ili elementarnog srebra.
Koncentracije srebra u istrošenom rastvoru za fiksiranje i
otpadnoj vodi nakon ispiranja su razli

ite i zavise od

koriš

enih hemikalija u procesu rada i ure

aja za

razvijanje, koji su razli

itih tipova i proizvo

Kod ru

nog razvijanja koncentracija srebra u istrošenim

rastvorima za fiksiranje se kre

e u granicama do 3 g/dm

e koncentracije su prisutne pri primeni postupka sa

brzim fiksirom (oko 5 g/dm

Ag+) ili pri postupku

fiksiranja/izbeljivanja (6 g/dm

Ag+).

Primenom mašinskog razvijanja u istrošenim rastvorima
fiksira koncentracija Ag+ je 3 do 7 g/dm

. Iz istrošenih

rastvora fiksira srebro se odstranjuje naj

eš

e metodama

hemijskog taloženja, isparavanja ili destilacije, zamene
metala, elektrolize, membranske separacije i jonske
izmene. Metoda isparavanja primenjuje se za smanjenje
koli

ine otpadne vode, a dobijene pare ispuštaju u vazduh.

Destilacijom se pare prethodno kondenzuju i ispuštaju u
te

nom stanju. Nakon isparavanja i destilacije prisutan je i

talog u

vrstom stanju koji je toksi

an zbog prisustva

srebra.
Za izdvajanje srebra iz otpadne vode od ispiranja
primenjuju se uglavnom dve metode: reverzna osmoza i
jonska izmena. Maksimalna masena koncentracija srebra
u otpadnoj vodi od ispiranja iznosi do 50 mg/dm

[5].

5. EKSPERIMENTALNI DEO
5.1 Uzorci

Za analizu koncentracije srebra u razvija

ima uzeti su

uzorci

istog (referentnog) i koriš

enog razvija

a iz

štamparije „Futura“ u Novom Sadu.
Koncentracije srebra odre

ivane su i u uzorcima otpadnih

boja: Vutek UV200, Vutek 3360, D GEN, Eko Solvent
MIMAKI JV 160 iz štamparije „NS plakat“ u Novom
Sadu.
Prilikom uzimanja uzorka veoma je bitno voditi ra

una o

slede

em:

•

da je uzorak reprezentativan,

•

da je uzorak zašti

en od kontaminacije prilikom

uzorkovanja i transporta do laboratorije,

• da su podaci o uzorku jasno obeleženi mestom,

datumom i vremenom uzorkovanja,

•

da se uzorak donese u laboratoriju za analizu bez

odlaganja.
Za analizu srebra u otpadnim rastvorima koriš

ena je

standardna metoda (DM N15) pripreme uzoraka. DM N15
je metoda za pripremu uzoraka suvom digestijom na
450ºC i kiselom digestijom prema EPA standardu 3050B
[6].

5.2. Odre

ivanje sadržaja Ag tehnikom ICP-OES

Naj

eš

e se za kvalitativno i kvantitativno odre

ivanje

metala koristi metoda ICP-OES (Induktivano kuplovana
plazma sa opti

kom emisionom spektroskopijom). To je

tip emisione spektroskopije koja koristi indukovano
kuplovanu plazmu za posmatranje spektralne linije koju
emituje odre

eni hemijski element. Zra

enje predstavlja

rezultat pobu

enog stanja atoma. Merenjem intenziteta

zra

enja omogu

ava se kvalitativna i kvantitativna analiza

uzorka. ICP-OES predstavlja metodu sa dinami

kim

linearnim opsegom

iji je opseg merenja 0.2 - 100 ppb.

Oprema za navedenu metodu se naj

eš

e sastoji od

jedinice izvora svetlosti, spektrometra, detektora i jedinice
za obradu podataka. Postoji nekoliko vrsta ure

aja

ija se

razlika ogleda u radu spektrometra i detektora. Uzorak se
u ICP-OES ure

aj unosi aspiracijom i mora biti u te

nom

stanju, a elementi se mogu odre

ivati simulatno.

Pobu

ivanje uzoraka se ostvaruje usled visokih

temperatura plazme, pri

emu se emituje zra

enje

karakteristi

nih talasnih dužina. Obi

no se argon koristi

kao gas nosa

ni uzorak se izlaže temperaturi koja je dovoljno visoka

da raskine hemijske veze, oslobodi prisutne atome
elemenata i pretvori ih u gasno stanje. Jedan broj atoma se
pobudi i emituje zra

enje odre

ene talasne dužine.

Zra

enje prvo prolazi kroz ulazni otvor i odbija se o

zakrivljeno ogledalo. Odbijeni zraci se prelamaju na
rešetki. Pozicija rešetke odre

uje talasnu dužinu svetlosti

koja se reflektovala sa ogledala. Zatim zraci prolaze kroz
izlazni otvor i detektor meri njihov intenzitet. Frekvencija

1148

zra

enja koje emituje atom se detektuje. Intenzitet

zra

enja je proporcionalan koncentraciji elementa u

uzorku i koristi se za kvantitativne analize sadržaja metala
u uzorku. Monohromator razdvaja spektralne linije
odre

ene talasne dužine [7].

Za analizu koncentracije srebra u razvija

ima i otpadnim

bojama koriš

en je aparat Thermo Scientific iCAP 6500

Duo. Koriš

enjem aparata Thermo Scientific iCAP 6500

Duo, smanjuje se vreme analize uzoraka na nekoliko
minuta.
Thermo Scientific iCAP 6500 Duo predstavlja aparat
velike produktivnosti za rutinske analize te

nosti. iCAP

6500 je mo

an, potpuno opremeljeni ICP sistem koji

ispunjava stroge zahteve najprometnijih i najzahtevnijih
laboratorija. U tabeli 2. su navedeni osnovni parametri
aparata Thermo Scientific iCAP 6500 Duo [8].

Tabela 2.

Osnovni parametri aparata Thermo Scientific

iCAP 6500 Duo

Zra

enje u plazmi:

Dvostruko (radijalno i
aksijalno) ili samo
radijalno

Opseg talasnih dužina:

166 - 847 nm

Talasna dužina za srebro:

328,068 nm

Snaga RF generatora:

750 - 1600W

Kontrola gasa:

Maseni protok

Granica detekcije:

<1ppb

Kretanje pumpe:

0 - 125 obrtaja u minuti

Dimenzije ure

aja:

840 x 750 x 570 mm

Na osnovu izvršenih merenja aparatom Thermo Scientific
iCAP 6500 Duo, dobijeni su rezultati koncentracije srebra
u otpadnom i referentnom razvija

u, kao i u otpadnim

bojama. Rezultati su prikazani u tabeli 3.

Tabela 3.

Rezultati analize Ag u razvija

u i otpadnim

bojama metodom ICP-OES

Uzorak Ag

(mg/kg)

MDK

(mg/kg)

•

Koriš

eni razvija

•

Referentni razvija

<0,01
<0,01

0,1

Otpadne boje:

•

Vutek UV200

•

Vutek 3360

•

D GEN

•

Eko Solvent
MIMAKI JV 160

<0,1
<0,1
<0,1

<0,1

0,1

5.3. Analiza rezultata

Maksimalna dozvoljena koncentracija srebra u
razvija

ima iznosi 0.1 mg/kg propisana zakonom.

Dobijene koncentracije srebra u iskoriš

enom i

neiskoriš

enom razvija

u iz štamparije „Futura“ iznose <

0,01 mg/kg, što zna

i da je koncentracija ispod granice

detekcije aparata i daleko ispod MDK (maksimalno
dozvoljene koncentracije) vrednosti za srebro u otpadnim
vodama.
Na osnovu analize rezultata merenja tehnikom ICP-OES,
koncentracija srebra u svim otpadnim štamparskim
bojama iz štamparije „NS plakat“ je tako

e manja od 0,1

mg/kg (tabela 3). U slu

aju navedene analize rezultata

ispitivanja sadržaja srebra u otpadnoj štamparskoj boji, u
sva

etiri uzorka je ustanovljeno da je koncentracija

srebra na granici detekcije aparata i ispod granice MDK.
Analiza dobijenih rezultata je ukazala da se u navedenim
štamparijama ne koriste hemikalije na bazi srebra tokom
procesa štampe.

6. METODE IZDVAJANJA SREBRA IZ OTPADNIH
VODA

Metode koje se koriste za izdvajanje srebra iz otpadnih
voda pre svega zavise od slede

ih faktora:

•

vrste opreme za odstranjivanje srebra,

• koncentracije

srebra,

• koli

ine i protoka (vreme kontakta),

• zaga

enosti sa drugim hemikalijama,

•

pravila rada i održavanja opreme.

Otpad od filmova i papira sadrže soli srebra ili
elementarno srebro. Jedna od opcija izdvajanja srebra iz
neprocesnih otpadnih filmova i papira jeste tretman
rastvorom natrijum hipohlorita koji pretvara elementarno
srebro u srebrne soli. Kada je srebro rastvoreno u fiksiru,
može da se odstrani slede

im metodama:

• metalnom

izmenom,

• elektroliti

kim izdvajanjem,

•

hemijskim taloženjem,

• jonskom

izmenom,

•

reverznom osmozom [9].

Jonska izmena i reverzna osmoza mogu biti koriš

ene

same ili u kombinaciji sa konvenvencionalnim sistemima
za izdvajanje srebra i važe samo za rastvore koji sadrže
nisku koncentraciju srebra.
U zavisnosti od izbora metode pre

iš

avanja srebra

razlikuju se i koncentracije dobijenog srebra. U tabeli 4 su
prikazane navedene metode pre

iš

avanja srebra i

koncentracije srebra koje se izdvajaju.

Tabela 4.

Tipi

na koncentracija srebra nakon odre

enih

metoda pre

iš

avanja

Metoda pre

iš

avanja Srebro

(mg/l)

Metalna zamena (CRC ketridži)

10 do 20

Elektroliza (sa CRC ketridžima)

1 do 5

Jonska izmena (u okviru sistema –
na licu mesta)

0,1 do 2

Konvencionalna jonska izmena

0,5 do 2

Elektroliza (sa jonskom izmenom
na licu mesta)

< 0,1 do 2

U komercijalnoj štampi iskoriš

en fiksir se dobija iz

postupka razvijanja filmova kao normalan deo ovog
procesa. Iskoriš

en fiksir obi

no sadrži hiljade ppm

srebra, što je zapravo iznad dozvoljenih granica za sadržaj
srebra u otpadnoj vodi koja iznosi 5 ppm. Upravo zbog
toga, iskoriš

en fiksir ne bi treblo da se ispusti u sanitarne

odvode bez odgovaraju

eg postupka izdvajanja srebra.

U procesu mehani

kog odstranjivanja srebra koriste se

dva ketridža CRCs (Chemical Recovery Cartriges) sa
hemijskim punjenjem, što daje najbolju isplativost. CRCs
ketridži mogu dosti

i nivo

isto

e ve

i od 90%, ali su

nepouzdani za

iš

enje rastvora sa niskim

koncentracijama srebra. Ukoliko je otpad u procesu
razvijanja ve

i, elektroliti

iš

enje je odgovaraju

metod. Iz tog razloga se izbegava

esta zamena ketridža.

Uprkos tome što su troškovi elektroliti

kog sistema

iš

enja ve

i, izbegavaju se dodatni troškovi zamene

1149

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 661.14:502.131.1

ULOGA IZOPROPIL – ALKOHOLA U SREDSTVU ZA VLAŽENJE ŠTAMPARSKIH

FORMI

THE ROLE OF ISOPROPYL – ALCOHOL IN FOUNTAIN SOLUTION OF PRINTING

PLATES

Vladimir Dobrosavljevi

, Jelena Kiurski,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – GRAFI

KO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadržaj

–

U radu je predstavljena upotreba

izopropil - alkohola u sredstvu za vlaženje, njegove
fizi

ko - hemijske karakteristike, ekonomska opravdanost

upotrebe i uticaj na radnu i životnu sredinu.
Predstavljene su i nove tehnologije za štampu bez
izopropil - alkohola ili sa smanjenom koncetracijom
izopropil - alkohola, kao i reciklaža sredstva za vlaženje

Abstract

– In this paper is described the use of isopropyl

- alcohol in fountain solutions in offset printing, its
chemical and physical properties, economic feasibility of
use and the effects on the work place and environment. A
new technologies were also presented: alcohol – free
printing, alcohol reduced printing

as well as fountain

solutions recycling

Klju

ne re

Izopropil – alkohol, sredstvo za vlaženje,

reciklaža, ofset štampa.

1. UVOD

Ofset štampa predstavlja indirektnu štampu, što zna

i da

se štamparska boja sa štamparske forme ne prenosi
direktno na podlogu, ve

prethodno na cilindar sa

gumenom prevlakom, a zatim na materijal za štampu.
Kod ofset štampe, štampaju

i i neštampaju

i elementi se

nalaze u prividno istoj ravni i me

usobno se razlikuju po

svojim fizi

ko - hemijskim karakteristikama. Štamparska

forma se sastoji od štampaju

ih površina koje primaju

štamparsku boju, a odbijaju vodu, i neštampaju

površina koje primaju vodu, a posle vlaženja odbijaju
štamparsku boju. Sredstvo za vlaženje (voda i dodaci) se
nanosi na štamparsku formu i pokriva u tankom sloju
hidrofilne, neštampaju

e elemente, dok štamparska boja,

koja se na štamparsku formu nanosi nakon vode, prekriva
samo oleofilne, odnosno štampaju

e elemente [1].

Osim osnovne uloge spre

avanja nanošenja boja na

slobodne površine, sredstvo za vlaženje u procesu štampe
ima i ulogu da:
•

održava hidrofilni karakter slobodnih površina,

• omogu

i brzo

iš

enje boje sa slobodnih

površina,
•

omogu

i brzo širenje vode po površini

štamparske forme,
• omogu

i jednak tok vode po valjcima za

vlaženje,

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

je mentor dr Jelena Kiurski, vanr. prof.

• podmazuje plo

e, valjke i ofset cilindar,

•

uti

e na emulgiranje vode i boje,

• uti

e na hla

enje [2].

2. SREDSTVO ZA VLAŽENJE

Da bi sredstvo za vlaženje moglo da ispuni sve
postavljene zahteve, osim osnovnog sastojka vode u
rastvor se dodaje još niz dodataka (soli za hidrofilizaciju,
puferi, površinski aktivne materije - PAM, gumiarabika,
rastvara

i, dodaci za podmazivanje, agensi za kontrolu

emulgiranja, izopropil alkohol, fungicidi), od kojih svaki
ima svoju ulogu tokom procesa štampe [2].
Voda je osnovni sastojak u sredstvu za vlaženje i

ini

približno 95% - 98% sredstva za vlaženje. Hemijski
neobra

ena voda ima puno rastvorenih minerala koji

mogu u procesu štampe da stvaraju probleme. Zavisno od
koli

ine rastvorenih minerala postoje tvrde i meke vode.

Zato je nužno kod pripreme sredstva za vlaženje obratiti
pažnju na tvrdo

u vode. Ako je tvrdo

a vode iznad 12

treba primeniti demineralizaciju, odnosno koristiti
demineralizovanu vodu ili metod reverzne osmoze. Na
ovaj na

in tretirana voda sadrži veoma malo preostalih

soli, kojoj se naknadno dodaju soli do postizanja
optimalne tvrdo

e, 8 - 12 dH (slika 1) [3].

Slika 1.

Opseg tvrdo

e vode i njena optimalna vrednost

2.1. Negativni uticaj sredstva za vlaženje na kvalitet
štampe

U procesu štampe mogu se pojaviti i razni problemi
vezani za primenu neadekvatnog sastava i pripreme
sredstva za vlaženje. Usled kiselosti sredstva za vlaženje
ošte

uje se papir (premazni papiri koji u sebi sadrže

kalcijum karbonat) i dolazi do nagomilavanja papira na
gumenom platnu. Jedna od

estih pojava koje mogu

smanjiti kvalitet štampe je prihvatanje boje na
neštampaju

im površinama tokom štampe i pojave

toniranja. Toniranje uglavnom nastaje usled premale
koli

ine sredstva za vlaženje, ali i ako sredstvo za

1151

vlaženje ima neodgovaraju

u pH, tvrdo

u i

elektroprovodljivost. Tako

e jedna od pojava koja se

može javiti tokom štampe je višak sredstva za vlaženje na
otisku. Pojava se može uo

iti kada se na otisku ustanovi

ispiranje boje uz ivicu otiska bliže

eonim markama.

Takvo ispiranje prouzrokuje bledilo na delu otiska, a vrlo

esto ceo otisak postaje svetliji [4].

U (tabeli 1) prikazana je pravilna priprema sredstva za
vlaženje:

Tabela 1.

Pravilna priprema sredstva za vlaženje [5]

Nominalna
koli

ina

100

- Koli

ina aditiva

Aditivi

- Koli

ina

alkohola

10 Alkohol

= Koli

ina vode

Voda

Stvarna koli

ina

100 Stvarna

Koli

ina

100

3. ULOGA IPA U SREDSTVU ZA VLAŽENJE

Sistem vlaženja alkoholom obi

no koristi smešu izopropil

alkohola 10-12%, vode 80% i koncentrata za vlaženje 2-
5% (puferi, gumiarabika, rastvara

i, agensi za kontrolu

emulgiranja, antipenušac).
Osnovni mehanizam dejstva IPA u sredstvu za vlaženje
objašnjava se karakteristikama alkohola:

1.

Alkohol je slab agens za vlaženje koji
omogu

ava da se vodeni film ravnomerno i brzo

rasporedi;

Alkohol isparava iz bojanika brzo bez ostataka.
Isparavanje pomaže hla

enju emulzije boja/voda

i stabiliše temperaturu boje;

Dodavanjem IPA, pove

ava se viskozitet vode.

Pove

an viskozitet omogu

ava da se vodeni film

prebaci efikasnije na valjak i da bolje reaguje na
doziraju

i valjak.

Kako IPA ima velikog udela u procesu štampe kao
dodatak sredstvu za vlaženje, ipak se javljaju razni
nedostaci pri koriš

enju IPA koji direktno uti

u na

kvalitet štampe:

• podsti

e dubliranje (problem u štampanju koji se

javlja u vidu duplih otisaka na papiru) zbog
otežanog emulgiranja sredstva za vlaženje u boji,

• podsti

e pojavu belila, naro

ito u prisustvu tvrde

vode, jer IPA smanjuje rastvorljivost soli
kalcijuma,

•

može da razloži agens za lepljenje u boji za
štampu i zaštitni premaz metalnih pigmenata kao
i da smanji sjaj,

•

može da ošteti zaštitni sloj papira, što dovodi do
nagomilavanja ošte

enog sloja papira na

gumenom platnu,

•

pripada kategoriji isparljivih organskih materija
(VOC) koje ošte

uju atmosferu (ozon, letnji

smog),

•

štetiti zdravlju radnika [6].

4. RECIKLAŽA SREDSTVA ZA VLAŽENJE

Za tretman otpadnih voda i rastvora štamparske delatnosti
potrebno je koriš

enje operacija specifi

nih za proces

proizvodnje i kontaminante. Tehnike za tretiranje
otpadnih voda u ovom sektoru obuhvataju i segregaciju
izvora i tretman tokova otpadnih voda koji sadrže velike
koncentracije bionerazgradivih materija koriš

enjem

faznog odvajanja, kao što je regeneracija rastvara

hemijska oksidacija, procesi adsorpcije, smanjenje
koncetracije teških metala hemijskim taloženjem,
koagulacija i flokulacija, elektrohemijska regeneracija,
izmena jona i odlaganje opasnog otpada. Pored ve

navedenih tehnika za tretiranje industrijskih otpadnih
voda, mogu se još uvesti i dodatne kontrole za uklanjanje
metala koriš

enjem membranske filtracije ili drugih

fizi

ko - hemijskih tehnika, kao i redukcija toksi

nih

otpada pomo

u odgovaraju

ih tehnologija (reverzna

osmoza, jonska izmena, adsorpcija aktrivnim ugljem itd.),
uklanjanje ostataka boje adsorpcijom ili hemijskom
oksidacijom i reciklažu isparljivih organskih jedinjenja
izvu

enih iz razli

itih operacija.

4.1. Easy – Cleaner

Easylac preduze

e razvilo je specijalno za novinske

rotacije sistem za reciklažu sredstva za vlazenje Easy –
Cleaner. Sredstvo za vlaženje iz odgovaraju

eg sistema,

koje ide na filtriranje, se odvodi u radne rezervoare i
ispumpava u pripremne tankove za sredstvo za vlaženje.
Filterska jedinica se sastoji od kerami

kih cevi. Njihova

propustljivost je tako projektovana da se sigurno
zadržavaju deli

i prljavštine i ulja. U pogonu filteri se

iste pomo

u integrisane automatske jedinice. Na osnovu

izvršenih ispitivanja utvr

eno je da je sredstvo apsolutno

“

isto”, uz prednost da su svi sastavni delovi dodataka

sredstva za vlaženje ostali zadržani. Preostalo sredstvo za
vlaženje iz povratnog toka jedinice za vlaženje dovodi se
direktno u sabirni tank ure

aja Easy-Cleaner. Posle

pripreme sledi unošenje u prihvatni rezervoar, odakle se
pre

iš

eno sredstvo za vlaženje preko Technotrans-

sistema dovodi direktno do štamparke mašine [7].

4.2. Fount-N-Kleer system za reciklažu

Fount-N-Kleer XL (slika 2) koristi tehnologiju bo

filtracije kako bi obezbedio visoki nivo filtracije za
individualne sisteme recirkulacije.

Slika 2.

Fount-N-Kleer XL sistem za reciklažu

Ovaj kompaktni sistem za filtraciju sredstva za vlaženje
sadrži jedinstvenu pumpu visokog pritiska i protoka, koja
vrši recirkulaciju sredstva za vlaženje kroz dve faze
filtracije. U prvoj fazi (pred-filter) odstranjuje se krupnije
ne

isto

e i boja. U drugoj fazi jedinstveni elektropozitivni

1152

Sve je ve

i pritisak zakona o zaštiti okoline usmeren na

štamparsku delatnost, što pokre

e inicijiativu da se ne

koristi sredstvo za vlaženje na bazi izopropil alkohola.
„One-step“ i „two-step“ sredstva za štampanje su
proizvodi bez alkohola i koriste se za taba

nu i rotacionu

štampu. Štamparije za štampu rotacionim mašinama
koriste „one-step“koncentrate koji sadrže kiseli rastvor,
pufer i zamenu za alkohol

iji je cilj poboljšanje kvaliteta

štampe, dok štamparije za štampu taba

nim mašinama

koriste „two-step“ koncentrate koje sadrže kisele i vodene
rastvara

e i zamenu za alkohol koja omogu

uje odli

odnos boje i vode i poboljšavaju kvalitet štampe.
„Two-step“ proizvodi kombinuju koncentrat sredstva za
vlaženje sa odvojenom zamenom alkohola i agensima za
vlaženje. Neki smatraju da su proizvodi „two-step“
fleksibilniji, jer „one-step“ koncentrat može da varira u
zavisnisti od vrste štamparske mašine, radne temperature i
drugih faktora [12].

6 ZAKLJU

Standardizacija procesa ofset štampe bi trebalo da
obuhvati standardizaciju sastava sredstva za vlaženje.
Odre

ene koli

ine IPA, vode i koncetrata za vlaženje

(puferi, gumiarabika, rastvara

i, agensi za kontrolu

emulgiranja, antipenušac) koji se dodaju moraju se
konstantno pratiti zbog održivosti efektivnog sastava
sredstva za vlaženje. Preporu

uje se automatski sistem za

merenje koncetracije sredstva za vlaženje, izopropil -
alkohola i agenasa za otvrdnjavanje. Kako bi se sadržaj
izopropil alkohola održao konstantnim u sredstvu za
vlaženje, danas postoje moderni sistemi za merenje
sadržaja izopropil - alkohola koji se baziraju na razli

itim

principima. Oni su precizni

ak i u opsegu manjem od 5

vol.% alkohola. Pravilan odnos boja - sredstvo za vlaženje
je samo jedan od faktora za kvalitetnu ofset štampu.

7 LITERATURA

[1] Wikipedia, Ofset štampa, (2009), sr.wikipedia.org
[2] Kiurski J., HEMIGRAFIJA - praktikum, FTN
izdavaštvo, Novi Sad (2006)
[3] Cigula T., Polja

ek Mahovi

S., Gojo M., Funkcija

dodatka otopine za vlaženje, Znanstveno stru

ni skup

TISKARSTVO 07, Stubi

ke toplice (2007), 11

[4] Trbojevi

T., Primena izopropil – alkohola u

štamparstvu, Diplomski – master rad, Fakultet tehni

kih

nauka, Novi Sad (2009)
[5] Profi Tip Dampening Solutions in Offset Printing,
PDF brošura, (2008),

www.heidelberg.com

[6] Heidelberg Print Media Academy, Dampening
Solutions in Offset Printing, (2009),

www.print-media-

academy.com

[7] Stevi

, S., Recycling vode za vlaženje pove

ava

proizvodnju novina,

asopis za grafi

are - DOBAR

OTISAK. broj 45/46, (2002), 48 - 49
[8] Medy, Fount-N-Kleer, PDF brošure, (2008.),

www.medy.co.rs

[9] FloClear, PDF brošure, (2008),

www.floclear.com

[10] Felix Böttcher GmbH & Co. KG, Print Systems,
(2009),

www.boettcher.de

[13] Environmental, Health, and Safety Guidelines for
Printing, UK, (2007),

www.ifc.org

[12] The Magazine of The Graphic Arts Technical
Foundation, Alcohol-Free Printing (1999)

www.pneac.org

Kratka biografija:

Vladimir Dobrosavljevi

en u

Loznici 1982. godine. Diplomski-
master rad na Fakultetu tehni

kih

nauka iz oblasti grafi

kog

inženjerstva i dizajna odbranio je
2010. godine.

Jelena S. Kiurski

ena je u

Kikindi. Doktorirala je na
Tehnološkom fakultetu u Novom
Sadu 1997., a od 2006. je u zvanju
vanrednog profesora na Fakultetu
tehni

kih nauka, oblast grafi

inženjerstvo i dizajn.

1154

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 655.066.25:502.131.1

POLIMERNI MATERIJALI ZA PREHRAMBENU AMBALAŽU

FOOD PACKAGING POLYMERS

Marko Dobrosavljevi

, Jelena Kiurski,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – GRAFI

KO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadržaj

–

U radu je prikazan kompleksni pojam

polimera i široko podru

je njegove primene u grafi

koj

industriji sa ciljem da ukaže na potrebu primene polimera
u proizvodnji ambalaže za prehrambenu industriju.

Abstract

– The work presented the complexity of polymer

basic concept and widen field of application in graphic
industry. The objective of the work was to point out on
polymers application in food-package production.

Klju

ne re

Polimeri, ambalaža, fleksografija,

migracija hemijskog sastava u ambalažni materijal,
reciklaža.

1. UVOD

Polimerni materijali su materijali dvadesetog veka.
Polimerni materijali imaju vrlo široko podru

je primene:

za opštu namenu, za inženjerske svrhe i specijalne
namene [1]. Rasprostranjenost polimera u savremenom
društvu najbolje ilustruje

injenica da bi prestankom

proizvodnje polimernih materijala u ovom trenutku iz

ovekove okoline nestalo blizu ¾ svih predmeta koji su u

upotrebi. Proizvodnja polimernih materijala pripada
podru

ju hemijske industrije, a prerada i primena

polimera su implementirane u gotovo sve grane industrije.
Danas postoji više od 10000 komercijalnih tipova
polimernih materijala. Jedan od pravaca primene ovih
materijala je i za izradu ambalaže za pakovanje
prehrambenih i mnogih drugih proizvoda.

Pre pojave

polimernih materijala za industrijsku proizvodnju
ambalaže koristili su se metali (trake, limovi, folije),
staklo i drvo (papir, karton). Polimerni materijali još uvek
nisu dominantni u proizvodnji ambalaže, me

utim,

zahvaljuju

i maloj masi po jedinici upakovanog sadržaja,

danas se u svetu najviše proizvedene hrane pakuje upravo
u ambalažu od polimernih materijala.
Pred ambalažu za pakovanje proizvoda industrije hrane i
pi

a, kao i srodnih proizvoda postavljaju se zna

ajni

zahtevi. Postoje proizvodi koji se, iz odre

enih razloga,

moraju pakovati u tradicionalnu ambalažu ali za sve
proizvode rešenja postoje kao i kod ambalaže od
polimernih materijala, jer se polimerni materijali mogu
kombinovati sa drugim materijalima u cilju dobijanja
ambalaža željenog kvaliteta.
Pored tehnoloških, ekonomskih i drugih prednosti,
ambalaža od polimernih materijala ima visok porast
primene i iz ekonomi

nih razloga. Za proizvodnju i

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

je mentor dr Jelena Kiurski, vanr. prof.

primenu ove ambalaže se utroši najmanje energije po
jedinici upakovanog sadržaja, što je nesumnjiva prednost.
Pored toga, danas su ve

razvijeni tehnološki procesi

ponovne prerade iskoriš

enih polimernih materijala, a ove

tehnologije se i dalje vrlo intezivno razvijaju.
Prate

i trendove proizvodnje, prerade i primene

polimernih materijala, doma

a industrija je ve

osvojila ili

je na putu da osvoji proizvodnju mašina, linija i prate

opreme za proizvodnju i primenu ambalažnih materijala i
ambalaže. Najdalje se otišlo u osvajanju proizvodnje
opreme za pakovanje te

nih, pastoznih, praškastih,

granulisanih i zrnastih proizvoda. Ovakva proizvodnja je
u zna

ajnoj meri razvijena i u privatnom sektoru, tako da

danas na doma

em tržištu postoji ponuda mašina i opreme

veoma razli

itog kapaciteta. Zahvaljuju

i tome, kao i

jednostavnoj primeni ambalaže od polimernih materijala,
svakim danom se pove

ava broj korisnika ove ambalaže.

2. UPOTREBA POLIMERNIH MATERIJALA U
GRAFI

KOJ INDUSTRIJI

Na osnovu svojstava polimernih materijala i relativno
kratkog ali naglog razvoja polimernog inženjerstva, kao i
velike mogu

nosti polimera da se kombinuje s drugim

materijalima, teško je ukratko prikazati mogu

nosti

primena polimernih materijala. Jedna od primena
polimernih materijala je i u grafi

koj industriji.

Dva velika segmenta grafi

ke industrije – fleksografska

štampa, kao jedan od veoma zastupljenih terhnika štampe
je i nastala tek nakon što su polimeri našli primenu u
štamparstvu. Sa druge stane, ambalaža i ambalažni
materijali su drugi važan segment. Ambalaža, pred koju
se postavljaju važni zahtevi, zdravstveni, ekološki,
estetski i drugi, u mnogome je unapre

ena upravo

upotrebom polimernih materijala, naro

ito posebna

ambalaža koja služi za pakovanje hrane i izuzetno je
važna za

oveka danas. I na kraju treba obratiti pažnju na

recikalažu polimera, kao posledicu masovne proizvodnje i
upotrebe [2].
Mnogi sektori grafi

ke delatnosti koriste fleksografsku

tehniku štampe,

esto i u kombinacijama sa drugim

tehnikama. Na primer, proizvodnja papirnih kesa

esto

podrazumeva i duboku i fleksografsku tehnologiju u
istom proizvodnom pogonu. Proizvo

i etiketa i

nalepnica koriste fleksografiju, leterpres visoku štampu iz
rolne i propusnu štampu. Danas, uz upotrebu sve
savršenijih tehnologija, fleksografska štampa se koristi za
najrazli

itije tipove proizvoda: nalepnice i etikete,

višeslojne i druge papirne kese, plasti

ne kese i laminate,

savitljive kartone i složive kutije, koverte, novine i
izdavaštvo i drugih.

1155

su karakteristi

ni za

vrstu upakovanu hranu koja ima

minimalan kontakt sa samom ambalažom.

Slika 1.

Sistemi isparavanja kod migracije

na granici pakovanje/hrana

Vidi se sa slike 1 da samo namirnica A ima direktan
kontakt sa ambalažom, dok drugi delovi, kao deo B,
nemaju direktan kontakt sa ambalažom. U ovim
sistemima, migracija se ograni

ava na materije koje imaju

temperaturu isparavanja približnu sobnoj temperaturi. Na
proces migracije uglavnom uti

e samo difuzija u samoj

ambalaži – pakovanju, a ne karakteristike upakovanih
namirnica.
Proces migracije se odvija u nekoliko faza:

difuzija migranta u pakovanju prema granici
ambalaža-hrana,

desorpcija migranta na granici ambalaža-hrana.
Kako bi supstanca koja migrira dospela u hranu,
potrebno je da bude isparljiva, desorbovana iz
ambalaže i zatim da dospe do namirnice i

apsorpcija u hranu, koje hrana apsorbuje iz
me

uprostora unutar ambalaže.

Sistem ekstrakcije kod migracije podrazumeva te

nost u

ambalaži koja ima maksimalan kontakt sa samim zidom
ambalaže. Ovi sistemi postoje i kod upakovanih

vrstih

namirnica, koje tako

e imaju direktan kontakt sa

pakovanjem – ambalažom.

Slika 2.

Sistemi ekstrakcije kod migracije

na granici pakovanje/hrana

Kod jednostavnijih migracionih sistema ekstrakcije,
jedinjenje koje migrira ima visok stepen difuzije u

polimernom materijalu i ve

je spreman za desorpciju,

slika 2 [6]. Prema slici 2, proces migracije se odvija u
nekoliko faza:

difuzija migranta u pakovanju prema granici
pakovanje-hrana,

rastvaranje migranta na granici pakovanje-
hrana. Stepen rastvaranja zavisi od afiniteta
migranta prema pakovanju i prema hrani i

disperzija ili difuzija materije koja migrira u
hranu.

6. PRERADA POLIMERNIH MATERIJALA

Polimerni materijali se prera

uju sa ciljem dobijanja

proizvoda željenih oblika i svojstava. Pri tome, može do

do delimi

ne hemijske promene polimernih materijala uz

istovremeno nastajanje željenog fizi

kog oblika

proizvoda. Isto tako, poznati su i postupci samo fizi

kog

preoblikovanja polimernih materijala. Zbog razli

itog

sastava, kao i mogu

nosti izrade velikog broja razli

itih

proizvoda, postoji ve

i broj postupaka prerade polimernih

materijala. Primenom prakti

no svih postupaka prerade

polimernih materijala proizvodi se i ambalaža. Kada je
ambalaža u pitanju, postupci prerade polimernih
materijala se mogu podeliti u dve osnovne grupe:

•

proizvodnja ambalažnih materijala i izrada
ambalaže od ambalažnih materijala,

•

proizvodnja ambalaže od polimernih materijala.

Za izradu ambalažnih materijala nej

eš

e se koriste

plastomeri, odnosno, polimerni materijali sa linearnim ili
razgranatim molekulima. Zagrevanjem do temperature
omekšavanja ili topljenja, oni ne menjaju hemijsku
strukturu, tako da njihova prerada predstavlja samo
reverzibilnu promenu fizi

kog stanja. Prerada plastomera

zasniva se na njihovim mehani

kim, toplotnim, a shodno

tome i reološkim karakteristikama.
Ambalaža od polimernih materijala naj

eš

e se proizvodi

na slede

i na

in:

•

brizganjem,

•

ekstruzionim duvanjem,

•

brizganjem i duvanjem,

•

presovanjem,

•

rotacionim livenjem i drugim sli

nim

postupcima.

7. RECIKLAŽA POLIMERNIH MATERIJALA

Reciklaža polimernih materijala po

ela je još ’70. godina

dvadesetog veka, kada su se reciklirani polimerni
materijali koristili za razli

ite namene u industriji

plasti

nih masa. Razvoj tehnologije danas omogu

ava

vra

anje recikliranog polimernog materijala u proces

proizvodnje, kao sekundarne sirovine. Prvi korak koji
mora biti obavljen u ciklusu reciklaže je prikupljanje i
sortiranje plasti

nog otpada [7].

Karakteristike samog materijala, tipa i

isto

e otpada

uslovljavaju preradu polimernog otpadnog materijala.
Najjednostavnija je prerada homogenog i

istog otpada od

termoplasti

nih polimernih materijala. Prerada je

komplikovanija kod ostalih polimera, posebno ako su u
otpadu kombinovani polimerni materijali i ako je otpad
kontaminiran.

1157

Prerada polimernih otpadnih materijala se može podeliti u
tri grupe:

•

regeneraciju,

•

hemijsku obradu i

•

termi

ku obradu.

Regeneracija je mogu

a samo kod termoskupljaju

materijala. Komunalni otpad je potrebno sakupiti,
klasirati, usitniti, oprati i topljenjem prevesti u nov
proizvod. Ponovna prerada drugih polimernih materijala
ovim metodom je ograni

ena, jer još nisu razvijeni

rentabilni postupci prerade i nije obezbe

en odgovaraju

plasman recikliranih proizvoda na tržište.
Hemijska obrada obuhvata više postupaka hemijske
prerade otpadnog polimernog materijala, ali se kao
najzna

ajniji isti

Hidriranje polimernog otpada vodonikom na
povišenim temperaturama i pritiscima pri

emu

se dobijaju kvalitetna ulja. Prinosi procesa su
veoma visoki dok su ostaci

vrstog otpada

veoma malog masenog udela.

Hidroliza i alkoholiza polimernog otpada, kojima
se poliuretani, poliestri, poliamidi i drugi
polimeri sintetizovani reakcijama
polikondenzacije, mogu prevesti u polazne
supstance koriš

ene u reakcijama sinteze

(alkoholi, kiseline, izocijanidi, amini i drugo).
Pomenuti postupak se posebno uspešno koristi
pri obradi poliuretanskih pena [1].

Termi

kom obradom se mogu razgraditi svi polimerni

materijali. Postupak je perspektivan, ali još uvek nije
rentabilan [1].
Pored prerade, otpadni polimerni materijali mogu da se
koriste i za dobijanje energije sagorevanjem. Sagorevanje
poliolefina dobija se ista koli

ina energije kao

sagorevanjem ulja za loženje, a dva puta više nego
sagorevanjem mrkog uglja. Zahvaljuju

i takvoj toplotnoj

vrednosti, sagorevanjem komunalnog otpada, koji sadrži
oko 7% otpadnog polimernog materijala, se dobija 30%
toplotne energije. Sagorevanjem se i bitno smanjuje
zapremina otpada,

ime se rastere

uju deponije i

dugoro

no štiti

ovekova okolina. Ukoliko se otpadni

polimerni materijali sagorevaju, kao krajnji produkti
sagorevanja javljaju se ugljen-dioksid i voda, koji ne
zaga

uju

ovekovu okolinu.

8. ZAKLJU

Ambalaža u vrlo jednostavnom obliku datira od
praistorije

ove

anstva. Industrijska revolucija podstakla

je zna

ajan razvoj u podru

ju ambalažnih materijala,

ambalaže te metoda pakovanja. Najizrazitiji iskorak u
dvadesetom veku u tom podru

ju u

injen je u proizvodnji

i primeni ambalažnih materijala, a naro

ito ambalaže od

polimernih materijala. Zahvaljuju

i napretku u podru

pakovanja, došlo je do ekspanzije u proizvodnji novih
ambalažnih materijala, prehrambenih proizvoda i
modernog na

ina prodaje namirnica.

Uvidelo se da uspeh na tržištu u velikoj meri zavisi o vrsti
ambalaže, dizajnu, njenom kvalitetu, posebno u
ispunjenju temeljnog zahteva ambalaže za hranu, a to je
da o

uva izvornu svežinu i kvalitet hrane s naglaskom na

zdravstvenu ispravnost (sigurnost hrane), odnosno da je

uva od razli

itih hemijskih, mehani

kih i mikrobioloških

uticaja u cilju pove

anja roka važnosti upakovanog

sadržaja.
Polimerni materijali se u velikoj meri koriste za izradu
ambalaže, a ve

danas se više od polovine industrijski

proizvedene hrane pakuje upravo u tu ambalažu. Najve

je i trend porasta u

eš

a polimerne ambalaže u ukupnoj

koli

ini proizvedene i koriš

ene ambalaže. To je i

osnovno opredelenje rada da se posveti primeni polimerne
ambalaže za pakovanje prehrambenih proizvoda

9. LITERATURA

[1] I. Vujkovi

, Polimerna i kombinovana ambalaža, Poli,

Novi Sad (1997)
[2]

. Pešterac, , Izrada štamparske forme, Fakultet

tehni

kih nauka, Novi Sad (2004)

[3] V. Stanojevi

, Polimeri u grafi

koj industriji,

Diplomski-master rad, FTN, Novi Sad (2008)
[4] M. Pavlovi

, Fizi

ko-hemijska svojstva prehrambenih

ambalažnih materijala, Diplomski-master rad, FTN, Novi
Sad (2009)
[5] M. Plavši

, Polimerni materijali, nauka i inženjerstvo,

Nau

na knjiga, Beograd (1996)

[6] D.S. Lee, K.Yam, L. Piergiovanni, Food Packaging
Science and Technology, CRC Press, Taylor & Francis
Group, USA (2008)
[7] M. Curkovi

, I. Vujkovi

, J. Gvozdenovi

, Kontrola

ambalažnih materijala i ambalaže, Tehnološki fakultet,
Novi Sad (1984)

Kratka biografija:

Marko Dobrosavljevi

en u Loznici

1984. godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

grafi

kog inženjerstva i dizajna odbranio

je 2010. godine.

Jelena S. Kiurski

ena je u Kikindi.

Doktorirala je na Tehnološkom fakultetu
u Novom Sadu 1997., a od 2006. je u
zvanju vanrednog profesora na Fakultetu
tehni

kih nauka, oblast grafi

inženjerstvo i dizajn.

1158

modela broda. Zbog složenosti modela projekat je
podeljen u više delova. To podrazumeva modelovanje
zasebnih delova broda (korito broda, paluba, jedara,
kabine broda, detalja na palubi). Da bi se dobio kona

izgled modela potrebno je primeniti materijale koji
doprinose realnom izgledu modela. Realizacija modela se
može izvršiti slede

im redosledom:

priprema mapa i odabir materijala koji se
primenjuju na modelu,

modelovanje trupa broda,

modelovanje palube broda,

modelovanje jedara,

modelovanje 3 kabine koje se nalaze na palubi
broda,

modelovanje detalja na palubi (otvori, drža

i za

kanape,

amci za spasavanje, sidra, statua),

postavljanje svih pojedina

nih izmodelovanih

delova na scenu i pozicioniranje istih.

Nakon modelovanja na red dolazi mapiranje i spajanja
pojedina

nih delova u jednu celinu što je ujedno i najteži

deo projekta.
Kako bismo projekat priveli kraju potrebno je model
postaviti u odgovaraju

e okruženje. Okruženje u kome se

nalazi model je otvoreno more, pa je samim tim potrebno
kreirati površinu vode i neba, a zatim je potrebno postaviti
odgovaraju

e osvetljenje na scenu. Na samom kraju

potrebno je renderovati scenu kako bi se dobio krajnji
rezultat u vidu digitalnih fotografija i video zapisa u
odgovaraju

em formatu. Ove operacije se odvijaju

slede

im redosledom:

definisanje parametara postavljenog osvetljenja,

podešavanje kamere,

renderovanje,

obrada fotografija i video zapisa.

3.2

Modelovanje korita

Model je izra

en u programu 3D Studio MAX. Prvo se

moraju podesiti radne površine i jedinice mera koje

e se

upotrebljavati u projektu. Kako je model broda realan,
njegova veli

ina je predstavljena u metrima, tako je

potrebno podesiti da 3D Studo MAX iscrtava sve objekte
na sceni u ovim jedinicama. Korito broda je modelovano
na osnovu skica. Postoji mnogo na

ina kojim bi se moglo

izmodelovati korito broda.

Slika 1.

Korito broda

Pri odabiru metode izrade modela moramo obratiti pažnju
na veliki broj faktora kao što su nivo detalja koji se želi
prikazati, potrebno vreme za izradu modela, raspoloživi
hardverski resursi. Hardverski resursi su možda i
najbitnija stavka pri odabiru na

ina izrade, jer diktiraju i

kvalitet i vreme izrade modela. Prvi korak je kreiranje
ravni u pogledu spreda, sleva i pogledu odozgo. Nakon
toga je potrebno postaviti skice na kreirane ravni i
podesiti ih tako da se poklapaju u svim pogledima.
Iscrtavanjem karakteristi

nih krivih linija dobija se

kontura korita. Posle iscrtavanja karakteristi

nih linija

kreira se površina izme

u kreiranih linija. Potrebno je

selektovati linije i iz modifajer liste iskoristiti opciju

CrossSection

. Kada se selektovane linije spoje dobija se

mreža. Mreža je neophodna za kreiranje površine, koju
dobijamo primenom opcije

Surface

. Ovim postupkom je

dobijena jedna polovina korita. Za dobijanje druge
polovine je potrebno upotrebiti opciju

Mirror

kojom se

objekt preslikava i kopira u odnosu na zadatu osu
koordinatnog po

etka. Za dobijanje kona

nog izgleda

korita potrebno je izvršiti dodatno pomeranje ta

aka kako

bi se time dobio lepši izgled korita [2], [3].

3.3 Modelovanje palube

Paluba broda je modelovana na osnovu krajnjih linija
korita. Ovaj na

in je odabran zato što paluba prati oblik

korita, pa je samim tim najbolje iskoristiti konturu korita i
na osnovu nje kreirati palubu broda. Kako ne možemo
dobiti sve oblike prostom modifikacijom postoje

objekata moramo koristiti kombinaciju primitiva, jer
njihovim sabiranjem ili oduzimanjem dobijaju se složeniji
objekti. Kreiranje otvora na palubi se dobija koriš

enjem

opcije

Boolean

Slika 2.

Paluba broda

Boolean

funkcioniše na principu Bulovih matemati

kih

operacija kao što su unija, presek, oduzimanje skupova.
Ovu komandu treba izbegavati, zato što u velikom broju
slu

ajeva model biva izdeljen na veliki broj neželjenih i

haoti

no pore

anih poligona. Zbog toga je potrebno

popravljati mrežu poligona radi daljeg modifikovanja
modela, što iziskuje puno truda i vremena.

1160

3.4 Modelovanje jarbola i jedara

Modelovanje jarbola zapo

injemo opcijom

Cylinder

kojom se kreira cilindar koji se može modifikovati.
Nakon kreiranja i pozicioniranja cilindra potrebno je
podesiti adekvatne mere kreiranog objekta kako bi se
dobio oblik jarbola. Nakon kreiranja i modifikovanja
cilindra koji predstavlja stub jarbola, pristupa se kreiranju
drža

a za jedra. Drža

i su tako

e kreirani od

geometriskog primitiva cilindra koji je zatim kopiran i
pozicioniran kao na slici. U ovom postupku se mora
voditi ra

una o broju kreiranih poligona, zato što veliki

broj poligona donosi ogromnu hardversku zahtevnost i
može dovesti do nestabilnog rada

3D Studio MAX

- a.

Kreiranje jedara se može dobiti na razli

ite na

ine,

najbolji na

in ne postoji zato što svi donose sli

rezultate i potrebno je odabrati najbrži na

in koji

zadovoljiti potrebe modela.

3D Studio MAX

poseduje

veliki broj složenih sistema koji oponašaju realne pojave
iz prirode, jedan od tih sistema je i sistem koji oponaša
osobine tkanine i njime se mogu dobiti vrlo dobri
rezultati. Kao logi

no rešenje se name

e ova opcija, jer su

jedra na brodu napravljena od tkanine.

Slika 3.

Brod sa raširenim jedrima

Pristupa se kreiranju osnovnog oblika jedra, a zatim se iz

Modifier List

-e odabere opcija

Cloth

koja daje objektu

osobinu tkanine. Postoji veliki broj profila koji
predstavljaju karakteristike tkanine kao što su: pamuk,
svila, saten, vuna itd. Nakon odabira profila koji odre

uje

osobina tkanine u simulaciju se moraju uvrstiti sile vetra.
Vetar je još jedan sistem

3D Studio MAX

-a koji nam

pomaže pri kreiranju simulacije i dobijanju vrlo dobrih
rezultata. Ova opcija se nalazi u meniju

Space Warps

bira se pritiskom na dugme

Wind

. Nakon kreiranja sile i

njenog usmeravanja potrebno je podesiti intenzitet, a
zatim je uvrstiti u simulaciju i

ekati da ra

unar odradi

svoj deo posla [2],[3].

3.5 Modelovanje kabina i detalja na palubi

Za izradu ovog dela zadatka odabrano je modelovanje
koje se zasniva na kreiranju primitivnih oblika, a zatim
modifikacijom istih se dolazi do krajnih rezultata.
Modeliranje se zapo

inje kreiranjem primitivnih oblika na

sceni konkretno kreirani su ravan i kocka koji se nalaze u
paleti

geometry

, zatim se podese odgovaraju

e dimenzije

kreiranih primitiva i pozicioniraju se na željenu poziciju

na sceni. Kako bi se izvršile dodatne izmene moramo
kreirane oblike konvertovati u

Editable poly

kako bi se

mogla izvršiti modifikacija objekta. Sve modifikacije nad
objektima se mogu odraditi u meniju

modify

. Svi delovi

su modelovani posebno, a kasnije spajani u jednu celinu
opcijom

Attach

Slika 4.

Kabine i detalji na palubi

Ova opcija se koristi kako bi se objekti grupisali, odnosno
spojili u jedan objekat. Kako je za izradu svih objekata
koriš

ena gore opisana metoda nismo objašnjavali izradu

svakog objekta ponaosob.

3.5 Priprema i primena materijala

Upotrebom materijala dobija se realisti

ani izgled

modela. U konkretnom slu

aju, model broda “

Cutty Sark

“

ne sadrži zahtevne i specifi

ne materijale. Pošto je brod

napravljen od drveta koristi

e se šejderi koji prikazuju

verodostojni izgled drvenih površina. Kako je brod
ofarban u dve prepoznatljive boje, crnu i belu, tako su i u
ovom slu

aju dva osnovna materijala crne i bele boje,

metalne površine koje nemaju na sebi boju su
predstavljene specijalnim materijalima koje možemo
koristiti u

Mental ray

render režimu.

3.6 Podešavanje svetla

Kako se u ovom projektu obra

uje tema brod “

Cutty

Sark

“ najprirodnije je da se model postavi na otvoreno

more.

Slika 5

. Podešavanje Daylight osvetljenja

1161

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 661.14:502.131.1

EKOLOŠKI ASPEKT ULOGE ALUMINIJUMA U OFSET ŠTAMPI

THE ECOLOGICAL ASPECT OF ALUMINIUM APPLICATION IN OFFSET PRINTING

PROCESS

elka Baji

, Jelena Kiurski,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – GRAFI

KO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadržaj –

U radu je analizirana primena

aluminijuma u procesu izrade ofset štamparskih plo

kao i njegov štetan uticaj na radnu i životnu sredinu, sa
ciljem da se aluminijum predstavi kao 100% reciklažan
materijal.

Abstract –

This paper analyzed the application of

aluminum in the process of making offset printing plates,
and its harmful impact on the working and living
environment, with aim to present aluminum as 100%
recycled material.

Klju

ne re

ofset štampa, aluminijum, toksi

nost,

reciklaža

1. UVOD

Aluminijum je jedan od metala koji se koristi za izradu
osnovne podloge za ofset štamparsku formu u obliku
limova.
Fizi

ko – hemijske i tehni

ke karakteristike aluminijum

definišu kao materijal sa veoma dobrim osobinama
pogodnim za štampanje. Za proizvodnju ofset plo

najzna

ajnije su opti

ke karateristike aluminijuma.

Aluminijum karakterišu i izvanredne mehani

ke osobine,

od kojih je elasti

nost najdominantnija.

Sa razvojem novih tehnologija aluminijum se sve više
zamenjuje alternativnim materijalima, kao što su papir i
poliestar. Me

utim, aluminijum i dalje dominira u

procesu izrade ofset plo

a, zbog izuzetnih fizi

ko-

hemijskih, tehni

ih, opti

kih performansi.

Aluminijum je 100% reciklažan materijal i može se
upotrebiti neograni

en broj puta, što je osnovna poruka

ovog rada. Ova osobina je ekološki najvažnija, jer uti

na uštedu prirodnih resursa boksita, glavne sirovine za
dobijanje aluminijuma.

2. FIZI

KO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE

ALUMINIJUMA

Aluminijum (latinski

Aluminum

) je metal III A grupe

periodnog sistema. Tre

i je po rasprostranjenosti na

površini Zemlje posle kiseonika i silicijuma. Otkrio ga je i
izolovao Fridrih Veler 1827. godine

[

]

. Aluminijum je

plavi

asto beo metal kojeg karakteriše mogu

nost dalje

mehani

ke odrade. Tamna površina koja se obi

no vidi na

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada
An

elke Baji

iji mentor je bila prof. dr Jelena

Kiurski.

metalu poti

e od površinskog sloja oksida nastalog u

kontaktu metala sa kiseonikom iz vazduha. Aluminijum je
lakši od ve

ine metala, jer mu je gustina 2,7x10

kg/m

C, što zna

i da ima skoro istu gustinu kao staklo i tri

puta manju od gvož

a. Aluminijum se lako izvla

i ili

valja. Kombinacijom obrada dobija se lim, žica ili listovi
raznih dimenzija. Može da izdrži pritisak od svega 0,6
t/cm

, ali ako mu se dodaju samo male koli

ine drugih

metala, njegova ja

ina na kidanje se pove

ava na 4-5

t/cm

. Dobar je provodnik toplote i elektriciteta. Topi se

na 660,1 ºC, a klju

a na 2330 ºC

[

]

3. UPOTREBA ALUMINIJUMA U OFSET ŠTAMPI

Aluminijum se u ofset štampi koristi kao osnovni element
u izradi štamparsih plo

a. Upotrebljava se u obliku folija

debljina od 0,1 – 0,5 mm. Za izradu ofset plo

a koristi se

aluminijum

isto

e 99,5% serije 1S, jer ima relativno

dobra svojstva naprezanja (10 N/m

, odnosno relativnog

naprezanja od 13%). Ukoliko ofset plo

a mora da

odgovori zahtevima velikih tiraža, aluminijum se
podvrgava žarenju za dobijanje ve

vrsto

e. Pored

aluminijuma serije 1S koristi se i aluminjum serije 3S i
5S. Aluminijum serije 3S sadrži 1% mangana, a serija 5S
1% magnezijuma.
Najve

i proizvo

aluminijuma u svetu je Alcan group,

ija je valjaonica AluNorf GmbH u Neuss, Nema

ka. Ova

valjaonica izra

uje aluminijumsku foliju debljine 0,15 -

0,5 mm

3.1. Izada štamparske plo

e od aluminijuma za ofset

štampu

U osnovi svaka štamparska plo

a se sastoji od nosa

naj

eš

e aluminijuma sa nahrapavljenom anodiziranom

površinom, na koju je nanet fotoosetljivi kopirni sloj. Kod
modernijih ofset štamparskih plo

a tokom proizvodnje

preko kopirnog sloja se sprejom nanosi poseban sloj koji
treba da obezbedi bolje prianjanje kopirnog sloja. Na slici
1. dat je prikaz preseka ofset aluminijumske plo

e, kao i

postupci obrade hrapavljenja. Uve

ani presek površinskog

dela ofset štamparske plo

e ukazuje na mikropore koje su

posledica višestrukog hrapavljenja plo

e. Fino

mikropora govori o kvalitetu same štamparske plo

odnosno o izdržljivosti štamparske plo

e i mogu

dobrom balansu boja-voda na površini ofset
aluminijumske plo

e. Višestruko hrapavljenje (a)

obezbe

uje željenu strukturu površine plo

e, pa tako

osnovno hrapavljenje (b) uti

e na tonsku reprodukciju i

hidrofilizaciju, fino hrapavljenje (c) omogu

uje

nesmetano razvijanje i otpornost na ve

e tiraže i na kraju

mikrozrn

anje (d) omogu

uje dobar balans boja-voda i

u izdržljivost površine plo

e na optre

enja u procesu

štampe. Samo hrapavljanje (zrn

anje) izvodi se zbog

1163

pove

anja slobodne površine i bolje adsorpcije materijala

na nahrapavljenu podlogu, u ovom slu

aju boje ili vode.

Slika 1. Presek ofset aluminijumske plo

e tokom

hrapavljenja (zrn

anja)

3. 2. Pogoni za izradu ofset plo

Ofset plo

e se izra

uju u specijalnim pogonima. Na slici

2. dat je šematski prikaz proizvodnje ofset plo

a u fabrici

Fuji u Tilburg u Holandiji. Mašina za izradu ofset
aluminijumskih plo

a je duga 300 m, u kojoj se u jednom

ciklusu obradi i do 800 m ofset plo

a u vidu trake.

Celokupan postupak izrade plo

a je podeljen u više faza i

obuhvata (slika 2):

etak procesa – odmotavanje aluminijumskog

lima, zatezanje i ravnanje u traku;

Fino hrapavljenje trake aluminijuma;

Mikrozrn

anje;

Nanošenje kopirnog sloja;

Nanošenje mat sloja;

Skeniranje laserom - kontrola površine trake;

enje trake na odre

eni format.

Slika 2. Šematski prikaz izrade ofset plo

a u fabrici

Fuji, Tilburgu, Holandija

3.3. Alternativni materijali za izradu ofset
štamparskih plo

Aluminijum je jedan od naj

eš

e koriš

enih osnova

štamparskih plo

a u ofset štampi. Pored aluminijuma se

još koriste i cink, bakar i legure magnezijuma
(monometalne plo

e), kao i kombinacije: hrom-bakar,

hrom-mesing, aluminijum-bakar, ner

aju

elik-bakar i

nikal-bakar (polimetalne plo

e).

Kada se radi o malim tiražima koriste se nove tehnologije
izrade štamparskih plo

a, kao i novi materijali (poliestar i

papir) prilago

eni manjim naprezanjima. Papir i poliestar

se preporu

uju, jer su njhova štamparska i ekološka

svojstva najbolja zamena aluminijumu, posmatrano sa
aspekta reciklaže.

4. ZAGA

ENJE ŽIVOTNE SREDINE

ALUMINIJUMOM
4.1. Toksi

nost aluminijuma

an mehanizam kojim aluminijum deluje toksi

no nije

poznat, ali s obzirom da postoje dokazi da se akumulira,
pretpostavlja se da ovaj metal potencira oksidativne i
inflamatorne procese i na taj na

in dovodi do ošte

enja

tkiva. Naravno ovo se dešava ako je izloženost dejstvu
aluminijuma duže od 10-15 godina

[

]

. Sa druge strane,

poznata je uloga aluminijuma kao faktora u nastanku

osteomalacije

mikrocitne anemije

encefalopatije

miopatije

, a postoje podaci da ima u

eš

e i u patogenezi

Alchajmerove

bolesti. Ove bolesti nastaju kada je

ovek

izložen svakodnevnom dejstvu aluminijuma, odnosno ako
svakodnevno apsorbuje najmanje 2 mg aluminijuma.
Tokom proizvodnje štamparskih plo

a dolazi do kontakta

radnika sa aluminijumom. Mogu

a toksi

nost ne

predstavlja trenutnu opasnost po zdravlje radnika, jer se
radi o koli

inama aluminijuma koje

ovekovo telo može

da apsorbuje

[

]

, ali tokom vremena može do

i do

ozbiljnih zdravstvenih poreme

aja usled bioakumulacije.

Primenom novih tehnologija proizvodnje štamparskih
plo

a aluminijum se izoluje drugim materijalima, što

onemogu

uje njegovo direktno dejstvo. Postoji opasnost

jedino pri odlaganju plo

a. U Srbiji nije zakonski

regulisano odlaganje i reciklaža ve

upotrebljenih

štamparskih plo

a, pri

emu one dospevaju neposredno u

životnu sredinu i zaga

uju je. Zaga

enje aluminijumom

preko lanca ishrane dospeva i u

ovekov organizam u

koli

ini od 2 - 8 mg.

Mnogi od simptoma toksi

nosti aluminijuma su sli

ni ili

gotovo isti kao kod Alchajmerove bolesti i osteroporoze.
Toksi

nost aluminijuma može dovesti do: rahitisa,

gastrointestilnih poreme

aja, slabog metabolizma

kalcijuma, ekstremne nervoze, anemije, glavogolje,
smanjene funkcije jetre i bubrega, zaboravnosti,
poreme

aja govora, ošte

enja kostiju i bola u miši

ima.

4. 2. Prevencija zaga

enja aluminijumom

Zaga

enje životne sredine predstavlja narušavanje

ljudskog zdravlja, kvaliteta života, odnosno disfunkciju
prirodnih ekosistema (živi organizmi i njihova fizi

okolina)

[

]

Koncentracija aluminijuma u atmosferi je uglavnom u
rasponu od 0,005 do 0,18

m/m

, dok se mnogo ve

koncentracije beleže u urbanim i industrijskim sredinama.
U površinskim vodama, koncentracija aluminijuma je 0,1
mg/l, ali je koncentracija u kiselim vodama mnogo ve

zbog rastvorljivosti aluminijuma. Koncentracija
aluminijuma u zemljištu varira od 7 do preko 100 g/kg. U
principu, rastvorljivost aluminijuma u zemljištu je najve

kada je zemlja bogata organskim materijama koje
slobodno formiraju organske komplekse aluminijuma i
kada je pH mali, kao i u oblastima koje su izložene
dejstvu kiselih kiša.
Prevencija zaga

enja životne sredine je polazna ta

ka u

spre

avanju zaga

enja bilo koje vrste, što je slu

aj i sa

aluminijumom. Stoga, svaki pokušaj prevencije zaga

enja

životne sredine se svodi na primenu procesa

istije

proizvodnje i uništavanje izvora nastajanja polutanata.
Upravljanje otpadom u grafi

koj industriji je regulisano

nizom mera o zaštiti životne i radne sredine, koje se
razlikuju od države do države.

1164

7. LITERATURA

[1]

Njekrasov B.V.; Opšta hemija, šesto izdanje, Zavod

za izdavanje udžbenika Beograd, Beograd, pp 201-
217; 1976.

[2]

Melorova; Moderna neorganska hemija, Zavod za

izdavanje udžbenika Beograd, Beograd, pp 273-280;
1968.

[3]

Pešterac,

.; Štamparske forme, FTN Izdavaštvo,

Novi Sad, 2001.

[4]

evi

P.; Veselinovi

, D.; Cvijovi

, M.; Miljevi

N., The Toxicity of Aluminium, Peta konferencija
balkanske asocijacije za životnu sredinu, Belgrade,
2002.

[5]

Fujifilm Holdings, The graphic industry (2009)

www.fujifilmholdings.com

[6]

PDR Health, Aluminium (2003) www.pdhealth.com.

[7]

Operator’s Environmental Guide for Environmentally

Relevant Activity 52, Pollution Solutions PRINTING
(2000).

[8]

imovi

-Pavlovi

, S.; Simovi

.S.; Proizvodnja

aluminijuma iz sekundarnih sirovina, Beograd, 2005.

[9]

Edwerds M. R., Aluminum Recycling (2009)

www.linkedin.com

Kratka biografija:

elka Baji

ena u Novom Sadu

1983. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Grafi

kog inženjerstva i dizajna –

Ekologija i održivi razvoj u grafi

kom

inženjerstvu odbranila je 2010. god.

Jelena Stevan Kiurski

, vandredni

profesor na Fakultetu tehni

kih nauka,

oblast grafi

ko inženjersvo i dizajn.

Uklju

ena je u obrazovni rad i

istraživanja iz oblasti zaštite radne
sredine u grafi

kom okruženju.

1166

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 655.344

UTICAJ PLASTIFIKACIJE NA KOLORIMETRIJSKE I GEOMETRIJSKE OSOBINE

OTISAKA OFSET ŠTAMPE

INFLUENCE OF LAMINATION ON COLORIMETRIC AND GEOMETRIC

PROPERTIES OF OFFSET PRINTS

Branka Krtini

, Dragoljub Novakovi

, Igor Karlovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast

–

GRAFI

KO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadržaj –

U ovom radu su ispitivani uticaji tople

plastifikacije na promene kolorimetrijskih vrednosti
otisaka. Koriš

ene su razli

ite debljine i vrste folija

(sjajna/mat). Plastificirani uzorci prethodno su
odštampani tehnikom ofset štampe koriš

enjem

konvencionalnih i hibridnih boja. Uporedo su analizirane
i spektrofotometrijski odre

ene kolorimetrijske vrednosti

otisaka sa nanetom folijom i bez nanete folije. Pored
kolorimetrijskih vrednosti ura

ena je i analiza sjaja

otisaka sa mat i sjajnom folijom. Spektrofotometrijskim
merenjem se dobijaju informacije o boji dok se merenjem
sjaja utvr

uje stepen sjajnosti mat i sjajnih uzoraka.

Klju

ne re

Plastifikacija,

sjaj, opseg boja

Abstract –

In this paper we have studied the influences of

heat lamination on the changes in the colorimetric print
values. Different thicknesses and types of foils
(shiny/matte) are used. Laminated samples are previously
printed by the techique of offset printing using the
conventional and hybrid printing inks. Side by side
analysis of the laminated and non laminated samples
colorimetric values by spectrophotometer was performed,
while by gloss measuring we determine degree of
glossiness of matte and shiny samples.

Keywords:

Lamination, gloss, color gamut

1. UVOD

Težnja ka stalnom poboljšanju kvaliteta otiska predstavlja
važan segment u grafi

koj industriji. Pored ta

nosti u

izradi i verne reprodukcije zadatih boja, od štamparija se
zahteva i oplemenjivanje otiska u pogledu njegove zaštite
i atraktivnosti. Trend da štampani proizvod izgleda što
atraktivnije naro

ito je izražen u poslednje vreme. Takav

proizvod lakše skre

e pažnju potencijalnog kupca.

Oplemenjivanjem otisak postaje lepši i otporniji.
Oplemenjivanje površine otiska predstavlja postupak
završne grafi

ke obrade, kojim se otisku daju

odgovaraju

a svojstva koja uti

u na njegov izgled,

trajnost, atraktivnost. Pored zaštitne funkcije, pove

ava se

kontrast na slici i boje postaju življe. Oplemenjivanje
može biti u vidu plastifikacije ili lakiranja uzoraka.

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog- master rada

iji

mentor je bio prof. dr Dragoljub Novakovi

2. PLASTIFIKACIJA

Plastifikacija je postupak oplemenjivanja površine
matrerijala, prilikom koga se na njegovu površinu
specijalnim postupcima nanosi tanka prozirna folija,

ija

debljina varira i izražena je u mikronima. U po

etku

primene postupak plastifikacije je bio veoma skup,
dostupan samo odabranim štamparijama uz visoku cenu.
Ali vremenom, broj proizvo

a opreme i repromaterijala

kao i štamparija koje su pružale ovakav tip usluge je
rastao, tako da je cena plastifikacije odštampanih
materijala postajala sve pristupa

nija.

Plastifikacija pruža kristalno providnu, vodootpornu
zaštitu od prljanja i ošte

enja, stvara prestižan izgled i

znatno produžava trajnost papirnog originala.
Plastifikacija štiti papir od raznih spoljnih uticaja i
hemijski štetnih supstanci (potpuna otpornost na npr.
alkohol, aceton), pružaju

i apsolutno prijanjanje uz

štampani materijal. Ima nekoliko namena:
•daje sjaj odštampanom otisku
•daje stabilnost odštampanom otisku, pove

avaju

i mu

izdržljivost i dimenzionu stabilnost
•omogu

ava zaštitu tabaka kojima se

esto rukuje, ili koji

su pod dejstvom vlage
•mnogi otisci tako postaju vodootporni.

2.1. Postupak tople plastifikacije

Topla plastifikacija je proces kojim dejstvom toplote
vršimo oslojavanje. Folije koje se koriste izra

ene su

procesom površinske ekstruzije, a sa jedne strane filma je
ura

en toplotno osetljiv sloj. Postupak tako

e zovu i topla

ili suva plastifikacija.
Pre po

etka plastifikacije, vrši se podešavanje osnovnih

parametara na mašini. Podese se pritisak i temperatura.
Kada se mašina zagreje, može se po

eti sa

plastificiranjem. Tabaci su pozicionirani na stolu za
ulaganje. Ulažu se jedan po jedan. Folija naleže na tabak i
uz pomo

toplote koju prenosi

Calander roler

prijanja na

tabak. Pomo

u noža se razdvaja od svakog narednog.

Otisak izlazi plastificiran i postupak se ponavlja. Prvi
otisci su probni, da bi se videlo da li su svi parametri
dobro podešeni. Neke mašine imaju foliju koja prijanja i
sa gornje i sa donje strane tako da otisak može biti oslojen
sa obe strane. Osnovni postupak plastifikacije prikazan je
na Slici 1.

1167

Porede

i uzorke na osnovu koriš

enih boja, prime

uje se

da ve

e vrednosti sjaja imaju plastificirani uzorci sa

hibridnim bojama, osim kod uzorka sa konvencionalnom
bojom bez folije koji pokazuje ve

u vrednost sjaja nego

uzorak sa hibridnom bojom bez folije.
Rezultati pokazuju da na nivo sjaja u velikoj meri uti

sjajne folije za plastifikaciju, koje poja

avaju kontraste

otiska, vizuelni ose

aj boja i otisku daju veliki sjaj.

Uzorci sa mat folijama za plastifikaciju imaju niske
vrednosti sjaja u odnosu na uzorke sa sjajnom folijom.

3.2. Spektrofotometrijsko merenje i rezultati merenja

Spektrofotometrijsko merenje predstavlja merenje boje,
pri

emu dobijamo CIE koordinate odre

enih obojenih

stimulusa.
Merenje je ura

eno sa SpectroScan xy stonim ure

ajem

na koji je bio postavljen Spectrolino spektrofotometar.
Merenja su ura

ena pod uglom merenja od 45/0,

standardnim osvetljenjem D50 i standardnim
posmatra

em 2

Pošto su ura

ene srednje vrednosti uzoraka, pristupa se

izradi ICC profila pomo

u programskog modula

ProfileMaker. Ovaj modul na osnovu rezultata merenja
pravi ICC profil boje za svaki uzorak ponaosob.
Posle izrade ICC profila u Profil Maker-u, iste otvaramo u
programu CHROMIX Color Think radi dobijanja 3D
prikaza profila za svaki uzorak ponaosob, a postoji i
mogu

nost upore

ivanja razli

itih uzoraka na istom

grafiku.

Sl.4.

Opseg boja svih uzorka štampanih sa hibridnom

štamparskom bojom

(Žuta linija-uzorak bez plastifikacije, crvena linija-

uzorak sa mat folijom od 24 mikrona, zelena linija-uzorak

sa sjajnom folijom od 24 mikrona, plava linija-uzorak sa

mat folijom od 30 mikrona, magenta-uzorak sa sjajnom

folijom od 30 mikrona, narandžasta-uzorak sa mat

folijom od 100 mikrona, bela linija-uzorak sa sjajnom

folijom od 125mikrona)

Na Slici 4. su prikazani opsezi boja svih uzoraka
štampanih sa hibridnom štamparskom bojom. Iz

priloženog se vidi da mat uzorci imaju manji opseg boja
sa pove

anjem debljine. Tako najmanji opseg boja ima

uzorak mat folije od 100 mikrona. Što se ti

e uzoraka sa

sjajnom folijom, oni pove

avaju opseg boja. Imaju ve

opseg boja od uzorka bez plastifikacije, što uti

e i na

promenu kolorimetrijskih vrednosti. Opsezi boja ovih
uzoraka imaju sli

ne vrednosti, najve

u ima uzorak sa

folijom od 30 mikrona, dok manju od njega ima uzorak sa
folijom od 125 mikrona, što zna

i da se pove

avanjem

debljine folija ne uti

e i na pove

anje kolorimetrijskih

vrednosti. Najbolje je koristiti komercijalne debljine (25,
30 mikrona) jer se njima postiže najbolji rezultat uz
pristupa

nu cenu. U ovom slu

aju kori

čć

enjem folije

debljine 125 mikrona otisku dajemo zaštitnu funkciju i
vodootpornost jer je po svojim kolorimetrijskim
vrednostima blizu originalnog neplastificiranog uzorka.
Isto važi i za uzorke sa konvencionalnom bojom koji su
prikazani na Slici 5. Iz priloženog se vidi da mat uzorci
imaju manji opseg boja sa pove

anjem debljine. Što se

e uzoraka sa sjajnom folijom, oni pove

avaju opseg

boja. Najmanji opseg boja ima uzorak sa mat folijom
debljine 100 mikrona a najve

i uzorak sa sjajnom folijom

debljine 30 mikrona.

Sl. 5.

Opseg boja svih uzoraka sa konvencionalnom

štamparskom bojom

(Crvena linija-uzorak bez plastifikacije, zelena linija-

uzorak sa mat folijom od 24 mikrona, plava linija-uzorak

sa sjajnom folijom od 24 mikrona, žuta linija-uzorak sa

mat folijom od 30 mikrona, pink linija-uzorak sa sjajnom

folijom od 30 mikrona, bela linija-uzorak sa mat folijom

od 100 mikrona, narandžasta linija-uzorak sa sjajnom

folijom od 125 mikrona)

Što se ti

e razlike u opsegu boja izme

u uzoraka sa

hibridnim i konvencionalnim bojama, uzorci sa
konvencionalnim bojama imaju ve

i opseg boja kod svih

boja, osim u predelu žute, gde uzorci sa hibridnim bojama
pokazuju ve

e vrednosti (Slika 6.).

1169

Sl. 6.

Opseg boja uzoraka bez plastifikacije (Crvena

linija- uzorak sa konvencionalnom bojom, žuta linija-

uzorak sa hibridnom bojom)

Spektrofotometrijskim merenjem, pored L a b vrednosti
boja, dobijene su i

E* vrednosti za svaki uzorak. U

pogledu koriš

enih konvencionalnih i hibridnih boja,

uzorak koji ima najve

E* vrednost je uzorak sa

konvencionalnom bojom sa mat folijom od 100 mikrona i
iznosi 5.44, a najmanju

E* vrednost (pored uzorka sa

hibridnom bojom bez folije za plastifikaciju gde je

E*=3.12 i uzorka sa konvencionalnom bojom bez folije

za plastifikaciju gde je

E*=2.99) ima uzorak sa

konvencionalnom bojom sa mat folijom od 24 mikrona i
iznosi 3.67. Najve

u max

E* vrednost ima uzorak sa

konvencionalnom bojom sa mat folijom od 100 mikrona i
iznosi 16.73 a najmanju max

E* (pored uzorka sa

hibridnom bojom bez folije za plastifikaciju gde je

E*=7.97 i uzorka sa konvencionalnom bojom bez folije

za plastifikaciju gde je

E*=7.65) ima uzorak sa

konvencionalnom bojom sa sjajnom folijom od 30
mikrona i iznosi 8.67. Što zna

i da najve

u razliku boja

daju deblje folije za laminaciju, a približnu vrednost
originalu (uzorku bez folije za plastifikaciju) daju
komercijalne debljine folija od 24 i 30 mikrona.

4. ZAKLJU

Analizom uzoraka dobijeni su rezultati pomo

u kojih

može da se sagleda uticaj ovog metoda oplemenjivanja na
otiske ofset štampe.
Spektrofotometrijskim merenjem dobijeni su rezultati, od
kojih su uz pomo

odgovaraju

ih programskih modula

dobijeni ICC profili. Pomo

u ICC profila dobijeni su

opsezi boja za svaki uzorak ponaosob. Pore

enjem opsega

boja kod uzoraka se uo

avaju promene kolorimetrijskih

vrednosti na koje su, u ovom slu

aju, uticale razli

ite

debljine folija. Rezultati su pokazali da opseg boja
smanjuju mat folije; uzorci sa ovim folijama su vidljivo
svetliji sa porastom debljine folije. Sjajne folije
pove

avaju kolorimetrijske vrednosti. U pogledu

hibridnih i konvencionalnih uzoraka, konvencionalni

imaju ve

i opseg kod svih boja osim u predelu žute gde

preovladavaju hibridni. Ve

u razliku boja pokazuju

konvencionalni uzorci.
Ispitivanjem sjaja rezultati su pokazali da koriš

enjem

mat folije dolazi do opadanja vrednosti sjaja, i dobijaju se
razli

ite vrednosti pod razli

itim uglom posmatranja.

Uzorci sa mat folijom imaju manju vrednost sjaja i od
originalnih uzoraka. Što zna

i da se mat folije mogu

koristiti samo u pogledu zaštite uzoraka ali ne i
poja

avanja kontrasta i sjaja boja. Uzorci sa sjajnom

folijom za plastifikaciju pokazuju velika odstupanja
vrednosti sjaja u odnosu na uzorke sa mat folijom.
Upotreba sjajne folije pored zaštitnog faktora uti

e i na

estetski izgled samog proizvoda. Odabir sjaj/mat zavisi od
li

nih afiniteta i upotrebe samog proizvoda.

Analizom otisaka možemo do

i do zaklju

ka da topla

plastifikacija/laminacija uti

e na promene

kolorimetrijskih i površinskih svojstava otiska. Folije koje
se nanose u razli

itim debljinama uti

u na površinsku

strukturu otiska. Pored promena koje nastaju na otisku,
ovaj metod oplemenjivanja daje stabilnost otisku, štiti ga
od habanja i razli

itih spoljašnjih uticaja. Odštampanom

otisku daje prestižan izgled i produžava mu trajnost.

5. LITERATURA

[1] Bestmann G.: Color Characterization Target and Data
File Format for 4-color Printing, Gretag Macbeth,
Technical Recommendation, 2002.
[2] Kipphan H.: Handbook of print media, Springer,
Berlin, Heidelberg, 2000.
[3] Österberg F.: The visual impact of lamination,
Departmen of Science and Tachnology Linköpings
Universitet, Norrköping, Sweeden, 2004.

[4] Operating Manual for the sheet paper and cardboard
thermo plasting machine, Technical Documentation,
2009.
[5] Spectrolino Spectro Scan, Spectrophotometer, Edition
5, Part No. 98.42.59. SI 0202 en, GretagMacbeth,
Switzerland, 2009.
[6]

http://www.thermallaminating.com

[7]

http://www.hunterlab.com/appnotes/an07_97.pdf

[8]

http://www.x-rite.com

Adresa autora za kontakt:

MSc Branka Krtini

[email protected]

Prof. dr Dragoljub Novakovi

[email protected]

Ass. mr Igor Karlovi

[email protected]

Grafi

ko iniženjerstvo i dizajn

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad.

1170

Fuzzy

logika je našla najve

u primenu u oblastima u

kojima je kontrolu kvaliteta procesa obavljao radnik, pa
je sama ocena kvaliteta u velikoj meri zavisila od
ljudskog faktora. Drugi razlog zamene ljudskog faktora
sistemima baziranim na

fuzzy

logici jeste brzina kojom se

analiza podataka obavlja upotrebom

fuzzy

logike. Da bi

fuzzy

logika bila koriš

ena za kontrolu nekog procesa

potrebno je sakupiti ekspertska znanja koja omogu

avaju

odabir odgovaraju

e funkcije pripadnosti kojom se

definiše parametar koji se posmatra. U fuzzy logici se
zaklju

ivanje bazira na ako-onda pravilima. Svako ako-

onda pravilo se sastoji iz premise, koja se proverava i
zaklju

ka koji sledi primenom pravila. [2]

Kada se

fuzzy

logika pokazala kao alat kojim uspešno

može da se obavi analiza podataka i da se ona koristi za
kontrolu razli

itih procesa došlo je do razvoja

fuzzy

sistema zaklju

ivanja.

Fuzzy

sistemi zaklju

ivanja su

izgra

eni na osnovu koncepata

fuzzy

skupova,

fuzzy

ako-

onda pravila i

fuzzy

zaklju

ivanja.

Fuzzy

sistemi

zaklju

ivanja se sastoje od tri osnovne komponente: baze

pravila (koja sadrži izbor

fuzzy

pravila), baze podataka

(koja definiše funkcije pripadnosti koje se koriste u
pravilima) i mehanizam zaklju

ivanja (koji obavlja

proceduru nad pravilima i datim

injenicama da bi se

izveo zaklju

ak).

Fuzzy

sistem zaklju

ivanja kao ulaze

može da koristi

fuzzy

vrednosti ili vrednosti klasi

nih

matemati

kih skupova, ali izlazi iz sistema su skoro uvek

fuzzy

vrednosti. [1]. Opis jednog od na

ina formiranja

baze pravila se može na

i u [3]

U radu

fuzzy

logika i

fuzzy

zaklju

ivanje biti koriš

eni

da bi se vršila analiza slike u cilju izdvajanja odre

enih,

pojedina

nih boja na slici. Ovakva upotreba

fuzzy

logike

je našla primenu u analizama satelitskih snimaka
zemljišta na kojima su odre

ene oblasti predstavljene

razli

itim bojama. Prepoznavanje odre

enih boja na

snimku omogu

ava postavljanje ta

nih granica izme

razli

itih oblasti. Ova oblast primene

fuzzy

logike spada u

širu oblast prepoznavanja oblika koja ima primenu u
medicini, poljoprivredi, meteorologiji i drugim oblastima.
Jedna od zanimljivih primena

fuzzy

logike za

prepoznavanje oblika je opisana u radu o proveri kvaliteta
krompirovog

ipsa na osnovu boje krompira. [4]

Da bi se rešio neki problem

fuzz

y logikom potrebno je

pro

i kroz pet osnovnih koraka da bi se ulazni podaci

analizirali i pretvorili u izlazne podatke koji

e mo

i da se

koriste za kontrolu nekog procesa ili u neku drugu svrhu.
Neophodni koraci

e biti opisani u nastavku.

1.-Fazifikacija ulaza

-prvi korak je da se odredi mera u

kojoj ulazi pripadaju

fuzzy

skupu putem funkcije

pripadnosti. Ulaz je uvek jasno odre

en broj koji može

uzeti bilo koju vrednost koja je odre

ena granicama

ulaza, u slu

aju analiza boja to može biti bilo koja

vrednost od 0-255. Izlazna vrednost je tako

e broj iz

fuzzy

skupa koji se odre

uje na osnovu funkcije

pripadnosti, ali on uvek može biti isklju

ivo u granici od

0 do 1. Fazifikacija ulaza može da se obavi na jedan od
dva na

ina. Prvi na

in je da se konsultuje tabela ili

funkcija koja se koristi za ocenu.

2.-Primena fuzzy operatora

-kada su ulazi fazifikovani

znamo u kojoj meri svaki od ulaza zadovoljava pravilo
postavljeno u premisi. Ako premisa ima više od jednog
dela, primenjuje se

fuzzy

operator AND (I) kao i operator

OR (ILI) da bi se dobio samo jedan broj koji predstavlja

rezultat premise za dato pravilo. Ovaj broj se primenjuje
u ulaznoj funkciji. Ulaz u

fuzzy

operator su dve ili više

funkcija pripadnosti koje su dobijene fazifikacijom
ulaznih promenljivih. Izlaz je jedna vrednost.

3.-Primena metode implikacije

-ulaz za metod

implikacije je jedan broj koji se dobija iz premise, a izlaz
je

fuzzy

skup. Implikacija se primenjuje na svako pravilo.

Koriste se dve funkcije za primenu AND metode: min
(minimum) koja odseca izlaz

fuzzy

skupa i prod

(proizvod) koji smanjuje izlazni

fuzzy

skup.

4.-Agregacija svih izlaza

-sa obzirom na to da se odluka

donosi na osnovu pravila ona moraju da se kombinuju na
neki na

in da bi se odluka donela. Agregacija je proces

kojim se pojedina

fuzzy

skupovi koji predstavljaju

izlaze pojedina

nih pravila kombinuju u jedinstven

fuzzy

skup. Proces agregacije se obavlja samo jednom za svaku
promenljivu koja predstavlja izlaz neposredno pre
završnog koraka defazifikacije.

Dok je agregativni

proces komutativan redosled izvršavanja pravila nije
važan. Postoje tri metode koje omogu

avaju ovaj proces:

max (maksimum), probor (probabilisti

ki OR) i sum

(najjednostavnije zbir svih skupova izlaza).

5.-Defazifikacija

-ulaz u proces defazifikacije je skup koji

se dobija procesom agregacije, a izlaz iz procesa je
jedinstven broj. Proces dolaska do rezultata je olakšan
koriš

enjem

fuzzy

skupova, ali kao razultat se u ve

ini

slu

ajeva o

ekuje jedinstven broj.

Postoji više metoda za proces defazifikacije, a neke od
njih su: centroidni, bisektor, sredina maksimuma, najve

maksimum i najmanji maksimum.

REZULTATI

Prva stvar koja se uzima u obzir pri rešavanju problema je
da postoji sporazum da se svaka od osnovnih boja može
predstaviti preko 256 nijansi prepoznatljivih ljudskom
oku. Druga važna stvar je uticaj udela jedne boje na
drugu. Da bi se rešio problem potrebno je napraviti tri

fuzzy

skupa RED, GREEN i BLUE koji u sebi sadrže 256

vrednosti, koje se prostiru u opsegu od 0 do 255 za svaku
boju. Slede

i korak je bio odabir funkcije pripadnosti

kojima se može prikazati pripadnost svake od boja
postoje

im skupovima. Logi

ki se došlo do zaklju

ka da

je najbolje da se uzme trapezoidna funkcija pripadnosti,
jer ona najbolje prikazuje postojanje oblasti u kojima
promene pojedina

ne boje u po

etku ne uti

e na krajnji

rezultat, zatim je taj uticaj postepen, dok se na kraju ne
do

e do oblasti u kojoj je uticaj odre

ene boje toliko

veliki da se priroda same boje menja. Tokom rešavanja
postavljenih problema koriš

ene su razli

ite funkcije

pripadnosti, kao i razli

ite vrednosti odabranih funkcija

pripadnosti jer boje imaju razli

it stepen uticaja na krajnji

rezultat.
Kod zelene boje rešenje koje je dalo najbolje rezultate je
rešenje u kom su koriš

ene po dve funkcije pripadnosti za

odre

ivanje pripadnosti neke vrednosti skupu crvene,

zelene i plave boje. Za razliku od prvog pokušaja koji je
bio sli

an vrednosti pripadnosti skupu crvene boje su

pomerene ka nižim vrednostima jer se došlo do zaklju

da kada na slici postoji mešavina sve tri boje crvena boja
ima uticaj pri mnogo nižim vrednostima nego što je to
slu

aj kada se mešaju samo crvene i zelene nijanse.

1172

Slika 1. Funkcije pripadnosti za plavu boju

Slika 2. Funkcije pripadnosti za zelenu boju

Slika 3. Funkcije pripadnosti za crvenu boju

Na originalnoj slici preovla

uje zelena boja, ali u

oblastima gde je ona najsvetlija u stvari je veliki udeo
žute. To je prikazano i na slici rezultata. Najsvetlije
oblasti na slici se ne smatraju zelenim. Potpuno ta

nim

rezultatima se smatraju samo oblasti najtamnijih nijansi
zelene.

Slika 4. Primer primene funkcija pripadnosti za zelenu

boju

Plava boja je mnogo osetljivija na uticaj drugih boja tako
da su u funkcijama pripadnosti kao prihvatljive vrednosti
uzimane niske vrednosti i za zelenu i za crvenu boju. U
slu

aju koji daje najbolje rezultate, vrednosti zelene boje

su pomerene bliže jedinici. Ovim potezom je eliminisan
uticaj odre

enih nijansi zelene koje su uslovile neta

rezultate u odre

enim delovima spektra u prethodnim

slu

ajevima. Problem koji je ostao nerešen kod plave boje

je nemogu

nost prepoznavanja nijansi koje su jako svetle,

jer one u suštini predstavljaju mešavinu sve tri boje u
vrlo visokom udelu, sa malim me

usobnim razlikama,

koji se pore

enjem sa funkcijama pripadnosti ne uzima u

razmatranje.

Slika 5a

1173

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 655.2:004.032.26

PREPOZNAVANJE BOJA NA SLICI UPOTREBOM VEŠTA

KIH NEURONSKIH

MREŽA

COLOR RECOGNITION IN IMAGES USING ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS

Nebojša Jankovi

, Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – GRAFI

KO INZENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadržaj –

U radu je predstavljena upotreba

neuronskih mreža sa radijalnim baznim funkcijama
(RBF) za rešavanje problema klasifikacije boja u RGB
kolornom prostoru na slikama, upotrebom programskog
paketa MATLAB.Razmatrani problem jeste specijalni
slu

aj opšteg problema prepoznavanja oblika na osnovu

kolornih informacija u slikama koji se javlja kako u
grafi

koj industriji, tako i u geologoji, poljoprivredi i

drugim oblastima.

Abstract –

The paper presents usage of radial basis

function (RBF) neural networks for solving the problem
of pattern recognition and RGB colour classification on
various images by using MATLAB software. The
addressed problem is a special case of colour-based
pattern recognition in images which is of importance in
graphic industry, but also in geology, agriculture, etc.

Klju

ne re

Obrada slike, Prepoznavanje boja,

Neu-

ronske mreže sa radijalnim baznim funkcijama (RBF NN)

1. UVOD

Obrada slike uopšte, a prepoznavanje razli

itih oblika i

karakteristi

nih oblasti na slici posebno, ima velik zna

u razli

itim granama tehnike. Konkretno, analiza boja

ima veliki zna

aj u grafi

koj industriji. Me

utim, srodni

problemi analize spektralnog sadržaja slika dobijenih
satelitskim i avionskim snimanjem imaju široku primenu
u poljoprivredi, geologiji i drugim oblastima. Analizom
multispektralnih snimaka može se suditi o stanju useva na
prostranim zasadima, ali tako

e i o minirealnom

bogatstvu nepristupa

nih regija. Ovakva analiza koristi se

i za potrebe kratkoro

ne vremenske prognoze, te za

analizu dugoro

nih klimatskih promena, kao što je

globalno zagrevanje [1, 2, 3].
U cilju uspešne analize velike koli

ine složenih

informacija koju nosi slika

esto se pribegava postupcima

vešta

ke inteligencije. Osnovna karakteristika ovih

postupaka jeste da, na izvestan (grub i veoma približan)
na

in, imitiraju na

in zaklju

ivanja karakteristi

an za

ljudska bi

a. Me

u naj

eš

e korištene algortme ovoga

tipa svakako spadaju vešta

ke neuronske mreže (VNM).

VNM su algoritmi za obradu podataka inspirisani
biološkim neuronskim mrežama.

_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Zoran Jeli

, vanr. prof.

Svaka vešta

ka neuronska mreža na osnovu ta

definisanog broja ulaznih podataka izra

unava vrednost

jedne ili više izlaznih veli

ina. Ono što razlikuje VNM od

prostog nelinearnog mapiranja ulaza na izlaze jeste
sposobnost adaptacije, odnosno „u

enja“. U tzv. u

enju

sa nadzorom, vešta

koj neuronskoj mreži se „prikazuju“

parovi ulaznih i željenih izlaznih veli

ina. Na osnovu tih

informacija, VNM „u

i“ povezanost koja postoji izme

ulaznog i izlaznog prostora. VNM se prilikom u

enja

menjaju parametri

elija u cilju smanjenja mere greške.

Mera greške je matemati

ki izraz razlike izme

u željenog

i stvarnog izlaza mreže. Što je vrednost mere greške niža
stvarni izlaz neuronske mreže je bliži željenom i obrnuto.
U ovom radu bavili smo se analizom vizuelnih, ta

nije

kolornih informacija na slici. Konkretno, bavili smo se
problemom izolovanja oblasti na slici koje se mogu
okarakterisati kao crvene, zelene ili plave. Za potrebe
klasifikacije korištene su vešta

ke neuronske mreže sa

radijalnim baznim funkcijama. Ovakve mreže su uspešni
klasifikatori [4, 5, 6]. Svaki piksel na slici je kodovan je
sa tri celobrojne vrednosti u opsegu [0, 255].
S obzirom da je korišten uobi

ajeni RGB kolorni model,

ove vrednosti predstavljaju zastupljenost crvene, zelene i
plave nijanse, respektivno. Pored toga, svaki piksel je
okarakterisan kao crven ili ne-crven, zelen ili ne-zelen i
plav ili ne-plav. Ukoliko je nijansa konkretnog piksela
okarakterisana kao crvena, tada se automatski može
okarakterisati kao ne-plava i ne-zelena. Sli

no važi za

nijanse koje se mogu klasifikovati kao plave ili zelene.
Ipak, postoje nijanse koje se moraju klasifikovati kao ne-
crvene, ne-zelene i ne-plave, istovremeno. Takve su
recimo pojedine nijanse žute boje, zatim odre

ene nijanse

sive, itd. U cilju klasifikacije obu

ene su tri razli

ite

mreže, jedna za klasifikaciju crvenih i ne-crvenih, jedna
za klasifikaciju zelenih i ne-zelenih i jedna za
klasifikaciju plavih i ne-plavih piksela. Posebna pažnja je
posve

ena pravilnom izboru obu

avaju

eg skupa.

Neuronske mreže su obu

avane pomo

u genetskog

algoritma. Poznato je da podesivi parametri vešta

neuronske mreže uti

u na njen izlaz na izrazito nelinearan

in. Posledi

no, greška klasifikacije, koja se pri obuci

koristi kao kriterijum optimalnosti, je nekonveksna
funkcija podesivih parametara mreže. Poznato je da se
genetski algoritam uspešno primenjuje na širok spektar
složenih, nekonveksnih optimizacionih problema, koje
nije mogu

e rešiti uobi

ajenim gradijentnim

optimizacionim postupcima. U ovom radu, genetski
algoritam je uspešno primenjen u obuci RBF neuronskih
mreža za rešavanje problema klasifikacije boja na slici.

1175

2. METODOLOGIJA

Prilikom projektovanja i obuke sistema za prepoznavanja
obrazaca velika pažnja se mora posvetiti karakteristikama
koje na najbolji na

in reprezentuju tražene obrasce.

Pravilan odabir karakteristika koje

e sistem za

prepoznavanje obrazaca tražiti klju

an je kako za obuku

tako i za potonju eksploataciju sistema.
Neuronska mreža sa radijalnim baznim funkcijama
definisana je brojem neurona (i eventualno brojem
slojeva), težinama veza, aktivacionom funkcijom, te
parametrima aktivacione funkcije [6]. Aktivaciona
funkcija RBF neuronske mreže je Gausova funkcija,
definisana centrom i širinom

U toku obuke podešavane

su širine radijalnih baznih funkcija i težine veza, dok su
centri radijalnih baznih funkcija birani unapred, tako da
se pokrije ciljni deo ulaznog prostora. Svaki radijalni
Gausov neuron ima druga

iji centar, i svaki centar

pokriva jedan deo prostora u kome se vrši klasifikacija.
Broj neurona u mreži direktno uti

e na njene

performanase. Veliki broj neurona daje preciznije
rezultate, me

utim zahteva više vremena prilikom obrade

slike, a i znatno duže vreme obuke. Tako

e, izborom

velikog broja neurona pove

ava se kapacitet mreže, te

može do

i do pojave „pre-obuke“ (

overfitting

) [6].

Empirijskom analizom (koja nije prikazani u ovom radu)
zaklju

eno je da mreža sa jednim slojem i dvadeset

neurona pokazuje zadovoljavaju

kompromis izme

nosti klasifikacije i dužine obuke.

Odabir obu

avaju

eg skupa je veoma važan deo postupka

obuke neuronske mreže i ima direktan uticaj na njene
performanse. Obu

avaju

i skup definiše prostor

klasifikacije, što zna

i da

e pogrešan odabir skupa za

rezultat imati nefunkcionalnu mrežu, dok sa druge strane
dobar obu

avaju

i skup može dati neuronsku mrežu

visokih performansi. Pomo

u slika 1 i 2, tokom obuke,

neuronskoj mreži

e biti dato do znanja koje kombinacije

tri RGB komponente

e videti kao crvene, a koje

okarakterisati kao ne crvene. Jednostavnosti radi,
obu

avaju

i skup je formiran samo od nijansi crvene

(respektivno, plave i zelene) boje, od veoma svetlih do
veoma tamnih.
Slike u RGB sistemu boja su troslojne matrice

iji svaki

sloj odgovara jednoj od tri osnovne boje sistema.

Slika 1. Obu

avaju

i skup za obuku neuronske mreže koja

identifikuje crvenu boju.

Bela nijansa odgovara vrednosti izlaza 1 (crvena), dok
crna odgovara vrednosti izlaza 0 (ne-crvena). Sive nijanse
odgovaraju vrednostima izme

Slika 2. Željeni izlaz iz mreže

Nakon kreiranja parova ulaz-izlaz u nekom od programa
za obradu slike, dobijaju se dve višeslojne matrice sa tri
sloja, svaki sloj odgovara jednoj od tri osnovne boje RGB
sistema boja. Pri obradi neuronska mreža klasifikuje
jedan po jedan piksel slike. Ulaz neuronske mreže je
vektor sastavljen od tri vrednosti R, G i B. Stoga se slika
pre obrade neuronskom mrežom mora pretvoriti u
jednoslojnu matricu

ija

e jedna dimenzija biti 3, a druga

dimenzija

e biti ukupan broj ta

aka na slici. Nakon

konverzije slika se može ubacivati u neuronsku mrežu red
po red, odnosno piksel po piksel. Matrica ulaza sadrži
vrednosti obojenja svake ta

ke ulazne slike u opsegu 0-

255.
Istom logikom dobija se i matrica željenog izlaza
neuronske mreže. Na osnovu ulazne slike u boji stvara se
izlazna slika u sivim nijansama, a vrednosti se kre

u u

rasponu od 0 do 1. Slika željenog izlaza neuronske mreže
odre

uje ukupan rezultat neuronske mreže za svaku ta

sa ulazne slike. Vrednosti matrice željenog izlaza kre

se od 0 do 1, tako da su ta

ke sa vrednoš

u bližom

jedinici “dobri”, a pikseli sa vrednoš

u bližom nuli “loši”.

Nakon odabira zadovoljavaju

eg obu

avaju

eg skupa i

željenog izlaza mreže birani su centri radijalnih baznih
funkcija. Slika 3 prikazuje centre koji

e se koristiti

prilikom obuke i rada radijalne neuronske mreže za
traženje crvene boje. Svojim rasporedom centri sa slike 3
ravnomerno pokrivaju celu površinu obu

avaju

eg skupa

koju

e mreža videti kao crvenu prilikom pretrage.

Prikazani centri su birani empirijski. U postupku obuke,
bilo je mogu

e podešavati i centre radijalnih baznih

funkcija. Na taj na

in, me

utim, lako bi se moglo desiti

da se mreža pre-obu

Slika 3. Centri radijalnih funkcija neuronske mreže za

identifikaciju crvene boje

Nakon odabira centara radijalnih neurona, može se
pristupiti obuci mreže. U procesu obuke, greška
klasifikacije, definisana kao broj pogrešno klasifikovanih
piksela, se koristi kao kriterijum optimalnosti koji se
minimizira upotrebom genetskog algoritma. Genetski
algoritam podešava širine radijalnih baznih funkcija i
težine veza u cilju postizanja što ta

nije klasifikacije.

3. PRIMERI

Rezultati klasifikacije

e biti prikazani na primeru tri

slike. Na svakoj od slika preovladava po jedna od tri

1176

algorithm for image segmentation using multilevel
thresholding''

, Expert Systems with Applications 34,

2008
[6] Jang, Jyh-Shing Roger; Sun, Chuen-Tsai; Mizutani,
Eiji,

''Neuro-fuzzy and soft computing: a computational

approach to learning and machine intelligence''

Prentice-Hall, Inc., 1997

Kratka biografija:

Nebojša Jankovi

en je u Novom Sadu

1983. god. Diplomski-master rad na Fa-
kultetu tehni

kih nauka iz oblasti Grafi

inženjerstvo i dizajn odbranio je 2010.god.

1178

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 655.2:004.352

KARAKTERIZACIJA RAZLIKA U GENERISANJU PROFILA SKENERA

CHARACTERIZATION OF DIFFERENCES IN SCANNER PROFILE CREATION

Marija Injac, Dragoljub Novakovi

, Igor Karlovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast

–

GRAFI

KO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadržaj –

Sposobnost skenera da precizno

reprodukuje original zna

ajno doprinosi celokupnom

procesu reprodukcije i kona

nom kvalitetu

reprodukovane slike. Da bi skener reprodukovao
dosledne i precizne boje potrebno je izvršiti njegovu
kalibraciju i karakterizaciju. U radu je dat prikaz
rezultata testiranja uticaja razli

itih softvera i test karti

na kvalitet karakterizacije, a samim tim i na kvalitet
generisanog profila skenera.

Klju

ne re

kalibracja, karakterizacija, skener, profili

Abstract

–

The ability of scanner to accurately detect

colour of the original affects the entire process of
reproduction and final quality of reproduced image. In
order to reproduce consistent and correct colour with
scanner, calibration and characterization is needed to
perform. This work presents the results of testing an
influence of different profiling software and test target on
quality of characterization, and therefore on quality of
generated scanner profile.

Key-words:

calibration, characterization, scanner,

profiles

1. UVOD

Da bi se postigla željena reprodukcija boja potrebno je
osigurati uslove u kojima

e se vrednosti boja dosledno i

predvidljivo prenositi kroz

itav tok procesa reprodukcije.

Uvo

enje sistema za upravljanje bojom omogu

uje

efikasnije i kvalitetnije povezivanje razli

itih ure

aja.

Izradom profila ulaznih i izlaznih ure

aja pove

ava se

njihova preciznost u interpretaciji boja. Pošto je skener
ulazna jedinica u procesu reprodukcije mora se precizno
izvršiti njegova kalibracija i karakterizacija. Upotrebom
neadekvatnog ulaznog profila potencijalne mogu

nosti

skenera ne

e biti u potpunosti iskoriš

ene, a greške u

interpretaciji boja, nastale prilikom skeniranja, još više

se pove

avati na izlazu.

Za izradu profila skenera dostupno je više vrsta test karti i
programskih paketa. U zavisnosti od proizvo

a, karte

sadrže druga

iji izbor kontrolnih i definisanih polja sa

odgovaraju

om bojom. Programi sadrže razli

ite

algoritme za izra

unavanje profila, kao i razli

ite opcije i

podešavanja parametara, koja uti

u na kvalitet

generisanih profila.
______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog - master rada

iji mentor je bio prof. dr Dragoljub Novakovi

2. EKSPERIMENT

Eksperiment je obuhvatio tri faza i to:

Izbor ure

aja, test karti i softvera upotrebljenih u

eksperimentu

Izradu profila skenera

Procenu i upore

ivanje generisanih profila

2.1. Izbor ure

aja, test karti i softvera upotrebljenih u

eksperimentu

Za potrebe eksperimenta koriš

en je skener Canon

CanoScan 5600F, koji spada u grupu ure

aja srednje

ekonomske klase. U postupku izrade profila koriš

ene su

tri test karte: IT8.7/2 refleksivna karta proizvo

Kodak, GretagMacbeth Digital ColorChecker SG karta i
refleksivna HutchColor test karta (HCT), koje su
skenirane u okviru VueScan Professional programa. Za
izradu profila koriš

eno je pet programa razli

itih

proizvo

a: basICColor input 3.1.2, MonacoPROFILER

4.8, Scanner ICC Profile Creator, Profile Prism i
ProfileMaker 5. Vizuelno pore

enje generisanih profila

izvršeno je u programu CHROMiX Color Think i uz
pomo

sinteti

ke slike Granger Rainbow. Objektivno

pore

enje generisanih profila, izra

unavanje razlike

izme

u boja odre

enih polja skenirane test karte i karte

kojoj je pridodat profil, izvršeno je na osnovu dobijenih
Lab vrednosti polja pomo

u programa Adobe Photoshop.

2.2. Izrada profila skenera

Izrada profila obuhvata kalibraciju i karakterizaciju
ure

aja. Kalibracija se vrši kako bi se postiglo konstantno

i optimalno ponašanje skenera, odnosno doveo odziv
ure

aja na neko referentno stanje, a zatim se procesom

karakterizacije to stanje snimilo. Procesom karakterizacije
vrši se transformacija vrednosti boja ure

aja (RGB) u

ure

ajno nezavisne vrednosti (CIE XYZ ili CIE Lab),

ime se uklanja uticaj individualnih karakteristika

ure

aja.

U radu je koriš

en empirijski pristup karakterizacije, koji

obezbe

uje transformaciju ure

ajno-zavisnih RGB

vrednosti u ure

ajno–nezavisne vrednosti CIELab prostor

boja koriš

enjem specijalnih test karti.

Izlaz iz procesa kalibracije i karakterizacije je set funkcija
koje opisuju mapiranje iz ure

ajno nezavisnog u ure

ajno

zavisni prostor boja (kombinacije funkcije snage,
konverzije putem 3x3 matrica, normalizacione funkcije
bele ta

ke i 1D ili multidimenzionalne ogledne tabele).

1179

karakteristi

na su velika odstupanja u pogledu svetline i

nemogu

nost reprodukovanja pojedinih tonova, što se

jasno vidi sa slike 3.

Slika 3.

Prikaz sinteti

ke slike Granger Rainbow pre (a) i

nakon dodeljivanja profila generisanih sa Kodak test
kartom u okviru ProfileMaker (b), Profile Prism (c) i

Scanner ICC Profile Creator programa (d)

Kod ovog skenera subjektivnom procenom programa
program MonakoPROFILER pokazao se najboljim, jer
profili dobijeni u ovom programu imaju najve

i opseg

boja i kompaktne projekcije opsega na a-b osu u CIE Lab
prostoru boja (slika 4.). Najmanji opseg boja imaju profili
generisani u programu Profile Maker, bez obzira na tip
koriš

ene test karte.

Slika 4

. Dijagram opsega boja profila skenera Canon

CanoScan 5600F (projekcija na a-b osu u CIE Lab

prostoru boja) generisanih sa

a - HutchColor test kartom,

b - Kodak test kartom,

c - Digital ColorChecker SG test kartom

u okviru

•

basICColor Input,

•

MonacoPROFILER,

•

Profile Prism,

•

ProfileMaker i

•

Scanner ICC Profile

Creator programa

Objektivno upore

ivanje generisanih profila

Kako bi se precizno procenile razlike u profilisanju
skenera koriš

enjem razli

itih softvera i test karti izvršeno

je upore

ivanje Lab vrednosti odre

enih polja skeniranih

karata sa i bez dodele profila. Za ovaj deo eksperimenta
izabrana je Kodak IT8.7/2 test karta. Polja skenirane
karte, za koja je na osnovu izmerenih vrednosti izra

unata

razlika boja –

E, su polja osnovnih boja supstraktivne

(cijan L13, magenta L14, žuta L15) i aditivne (crvena
L17, zelena L18, plava L19) sinteze, kao i polja bele i
crne boje (krajnja polja sive skale). Skeniranoj karti su
dodeljeni profili u program Photoshop. U okviru ovog
programa izvršeno je i merenje Lab vrednosti polja
izabrane test karte.

Pri objektivnom pore

enju profila utvr

ene su izrazito

velike razlike Lab vrednosti boja koje se reprodukuju.

Slika 5.

Grafi

ki prikaz izra

unatih srednjih vrednosti

razlike boja za profile skenera Canon CanoScan 5600F,

generisane sa

a) HutchColor test kartom,

b) Digital ColorChecker SG test kartom,

c) Kodak test kartom

u okviru

•

basICColor Input,

•

MonacoPROFILER,

•

Profile Prism,

•

ProfileMaker i

•

Scanner ICC Profile

Creator programa

Na osnovu izra

unatih srednjih vrednosti razlike boja

utvr

eno je da postoje velika odstupanja izme

u profila

generisanih sa razli

itim programima. Kod profila

kreiranih sa HutchColor test kartom utvr

eno je da su

najmanje srednje vrednosti

E od 16. kod profila

generisanog u programu Profile Maker, a najve

e (

E-

23.29) kod profila programa MonakoPROFILER (slika
5a). Izra

unate srednje vrednosti razlike boja profila

kreiranih sa Digital ColorChecker SG test kartom
pokazuju tako

e najmanja odstupanja (

E-32.12) kod

1181

profila generisanog u programu Profile Maker, dok su
najve

a kod profila programa basICColor Input (

E-

34.54). Srednje vrednosti razlike boja profila kreiranih sa
Digital ColorChecker SG test kartom prikazane su na slici
5b. Pore

enjem izra

unatih srednjih vrednosti

E profila

generisanih sa Kodak IT8.7/2 test kartom pomo

u pet

razli

itih softvera, utvr

eno je da profil kreiran u

programu Profile Prism daje najmanju srednju vrednost

E od 23.15, a profil programa basICColor Input najve

srednju vrednost

E od 49.78 (slika 5c).

Slika 6

. Grafi

ki prikaz izra

unatih srednjih vrednosti

razlike boja za profile skenera Canon CanoScan 5600F,

generisane okviru

a) programa basICColor Input,

b) programa MonacoPROFILER,

c) programa ProfileMaker

•

HutchColor,

•

Digital ColorChecker SG i

•

Kodak

test kartom

Kako bi se utvrdilo koliki uticaj na generisanje profila
imaju test karte razli

itih proizvo

a izvršeno je

objektivno pore

enje profila kreiranih ovim kartama u

programima: basICColor Input, MonakoPROFILER i
ProfileMaker. Radi lakšeg pore

enja izra

unatih srednjih

vrednosti razlike boja

E dat je njihov grafi

ki prikaz na

slici 6. Pore

enje izra

unatih srednjih vrednosti

pokazuje da profili dobijeni sa HutchColor test kartom u
sva tri programa daju najmanje vrednost

E (program

basICColor Input-19.7, MonakoPROFILER-23.29 i
ProfileMaker 16.1). Kod profila generisanih u okviru
programa basICColor Input i programa Profile Maker
najve

e srednje vrednosti razlike boja izra

unate su pri

upotrebi Kodak IT8.7/2 test karte (basICColor Input
49.78, Profile Maker- 39.5), dok je kod profila
generisanih u programu MonakoPROFILER utv

eno da

je najve

a srednja razlika

E od 33.38 dobijena

upotrebom Digital ColorChecker SG test karte.

3. ZAKLJU

Na osnovu subjektivne procene i pore

enja profila, koji

su izra

eni za potrebe ovog eksperimenta, može se

zaklju

iti da se opsezi boja datih profila veoma razlikuju.

Pri objektivnom pore

enju generisanih profila utvr

ene su

izrazito velike razlike u Lab vrednostima boja koje se
reprodukuju primenom ovih profila.
Analizom dobijenih rezultata utvr

eno je da se

HutchColor test karta pokazala najboljom, odnosno
omogu

ila najprecizniju karakterizaciju skenera, dok su

sa Kodak IT8 7/2 test kartom generisani izrazito loši
profili. Dobijeni rezultati potvrdili su da bi trebalo
prilikom profilisanja skenera koristiti test karte sa ve

brojem polja kako bi se osigurala ta

nija karakterizacija, a

samim tim i preciznija reprodukcija boja samog ure

aja.

Ukoliko se posmatraju programi koriš

eni za profilisanje,

rezultati subjektivne i objektivne procene nisu uniformni.
Rezultati pore

enja programa ukazuju da je mogu

nost

programa da što preciznije generiše profil uslovljena
izborom test karte, pa se ne može izvu

i univerzalni

zaklju

ak o efikasnosti samih programa.

4. LITERATURA

[1] G. Sharma, “Digital Color Imaging HANDOOK”,

CRC Press LLC, 2003.

[2] A. Sharma, “Understanding Color Management”, New

York : Thompson, Delmar learning, 2004.

[3] D. Blatner, C. Chavez, G. Fleishman, S. Roth. “Real

World Scanning and Halftones”. Peachpit.Press,
2004.

[4] Lee H.-C., “Introduction to Color Imaging Science”,

Cambridge University Press, 2005.

[5] E. Tapp, “Practical Color Management”, O’Reilly

Media, Inc, USA, 2007.

Adrese autora za kontakt:

Marija Injac

[email protected]

Prof. dr Dragoljub Novakovi

[email protected]

Ass. Mr. Karlovi

Igor

[email protected]

Grafi

ko inženjerstvo i dizajn

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

1182

slama koja se nakon ru

nog kompresovanja,

tkzv.baliranja, posebnim velikim iglama i trakama
dodatno sveže, u oblik kvadra dimenzija 32( do 35-50) x
50 x 50cm ( do 120).

Slika 1.

Pet osnovnih PassivHaus principa

Najve

e prednosti ovog materijala karakterišu visoke

termoizolacione odlike, odli

noj vatrootpornosti,

izuzetnoj zvu

noj izolaciji, ,min. Energiji potrebnoj za

spravljanje, niskoj ceni nabavke, trajnosti objekata
sagra

enih u ovom materijalu.

3.1. Tradicionalne metode gra

enja baliranom

slamom

“Laki okvirni sistem sa samonose

om ispunom”

drugi, napredniji, vid tradicionalne gradnje, evoluirao iz
„Nebraska metoda”

Tok izgradnje podrazumeva prvo

formiranje drvenog skeleta objekta zajedno sa zatvorenom
krovnom konstrukcijom, koja u daljem toku izgradnje štiti
bale slame od kiše i vlage. Bale se zatim ubacuju u laki
drveni okvir. Zbog dimenzija ispune od slame,
horizontalni nose

i elementi se formiraju kao drvene

grede – venci složenog preseka od gra

e manjih

dimenzija. Nose

i vertikalni drveni elementi se

postavljaju sa obe strane vrata i prozora. Na ovaj na

in,

slama je, kao ispuna, integrisana u strukturu objekta i
doprinosi njenom opštem strukturnom integritetu.

Slika 2.

Laki okvirni sistem sa samonose

om ispunom

4. PROJEKAT- S KU

A, informativno-edukativni

centar za održive sirove materijale i samoodržive
tehnologije u oblasti gra

evinskih konstrukcija u

Novom Sadu.

4.1. Definisanje programa eko centra

Program informativno-edukativnog centra zasniva se na
tretiranju

itavog prostora parcele i objekta kao poligona

za eskponiranje samoodrživih principa izgradnje.

Detaljniji vid informisanja posetioca je zamišljen kroz
predavanja i pojedina

ne konsultacije, izložbe

konstruktivnih detalja i niskoenergetskih ure

aja u

objektu.

4.2. Odabir lokacije

Lokacija S ku

e predvi

ena je na parceli u okviru

kampusa

UNS, na mestu

nekadašnjeg restorana Balkan

Ekspresa (odnedavno iseljenog), uz objekat Studentske
Unije i sportskih terena „

kog Igrališta”.

Finalni izbor lokacije uslovila je potreba za velikom
koli

inom kvadrature slobodne površine i maksimalna

solarna izloženost. Odabrana lokacija se pokazala kao
idealna za implementaciju što ve

eg broja samoodrživih

principa na urbanisti

kom nivou, kao i što ve

eg broja

strategija pasivnog dizajna i aktivnih niskoenergetskih
sistema na nivou projektovanja samog objekta

4.3. PassivHaus i Konstruktivni sklop

Za primarnu konstrukciju objekta izabran je drveni
skeletni sistem, lamelirano drvo za grede i stubove, u
kombinaciji sa rešetkastim drvenim rogovima.
Optere

enje sa krova se prenosi na slemenja

e i

ven

anice, a zatim sa stubova na trakaste temelje.

Sekundarni konstruktivni sistem predstavljaju laki drveni
fasadni ramovi

I-

profila, postavjeni po spoljašnjem obodu

glavnih stubova u raster od 120cm. U donjem
horizontalnom delu ukru

eni su lakom konstrukcijom od

letvi koja se vezuje za temelj, a slemenja

a glavnog

nose

eg sistema ih ukru

uje u gornjoj zoni. U drvene

ramove se slažu kocke balirana slame, dimenzija
32x50x120 cm i prate dimenzije sekundarnog raster u koji
se postavljaju. Prvi redovi se postavljaju na kratke
armature, vertikalno prepuštene iz trakastih temelja. U
zoni prozora pauzira se sa re

anjem dve slamnate kocke,

da bi se dobili potrebni otvori od 64x120cm. Oni su
uokvireni kratkim horizontalnim drvenim elementima,
koji dodatno ukru

uju konstrukciju, a ujedno su

prepušteni ispred fasadnog zida i

ine vizuelni detalj

fasade.

Postavljanje slame nastavljeno je u krovnoj ravni. Ovo je
postignuto koriš

enjem roštilja krovne konstrukcije

drvenih rešetkastih nosa

koji

prate ritam ramova na

fasadi od 120cm. Ovakvim konstruktivnim rešenjem
omogu

eno je re

anje slame sa fasade i dalje izme

krovnih i rešetkastih roštilja.

Rešetkasti nosa

se u donjoj

zoni ukru

uju daskama koje su sa gornje strane obložene

hidroizolacijom kako daske ne bi prenele vlagu na

1184

baliranu slamu. Visina rešetkastih nosa

a je 60cm, te

postoji vetreni prostor za slamnate kocke visine 32cm.
Ovo je neophodno kako bi se ispratila postoje

a obavezna

ventilacija fasade sve do slemena.

Slika 3.

konstruktivni detalji S Ku

Postavljanje slame nastavlja se u podu, da bi slojevi
krova, zida i poda zajedno formirali kontinualnu
izolacionu opnu. Ovim se maksimalno smanjuju
energetski gubici i, potrebe za grejanjem se svode na
minimum, po ugledu na PassivHaus-a. Pri tom, prvi
slojevi slame su izdignuti od zemlje jer je završna obrada
isto

ne i zapadne fasade od maltera. Na ovaj na

spre

ava se prodiranje vlage sa tla na malter i dalje u

kocke balirane slame. Prema internacionalnim propisima,
prvi slojevi se izdižu za min 30cm, pravilo koje je
ispra

eno u idejnom rešenju projekta.

4.3. Pasivni dizajn i Funkcija

Objektu se prilazi rampom koja predstavlja nastavak
peša

kog pravca u hol objekta. U hol se ulazi kroz

vetrobran kako bi se spre

io uticaj Z-I vetra i smanjili

energetski gubici. Ovaj prolaz deli severni i južni prostor
objekta.

U severnom delu postavljeni su opslužuju

i prostori,

poput wc-a, kotlarnice, vertikalnih komunikacija i

prijemne prostorije, kako bi se glavne funkcijame
prizemlja: izložbeni prostor za izlaganje

uzoraka

materijala, konstruktivnih detalja i prostor za predavanja,
postavile u najbolje osun

anu zonu objekta. Prostor za

predavanja prima 50 ljudi.

Stepeništem ili liftom omogu

en je pristup galeriji, na

kojoj se od glavnih javnih funkcija nalazi prostor za
konsultacije i izložbeni prostor kuhinje na istoku, kao i
kupatila sa niskoenergetskim ure

ajima na zapadu. U

središnjem delu galerije nalazi se kancelarijski prostor za

etiri osobe, sa zasebnim

toaletom

4.4. Koncept forme

S-Ku

a je objekat kompaktne forme, kako bi se

maksimalno izbegli energetski gubici. Pozicija odstupa
20

od idealne orijentacij

e S-J,

što i dalje omogu

uje

dobru solarnu izloženost.

Neophodna izolaciona opna PassivHaus standarda postaje
inspiracija, vizuelni element kojim se ku

a povezuje sa

okolnim delovima parcele. Opna je postignuta Swisspearl
fasadnim i krovnim plo

ama i dalje podijumima. Isto

na i

Zapadna fasadu imaju kontrastne završne obrade u
cementnom malteru. Slika 4.

Slika 4.

Model S-Ku

e, Prikaz ulaza “opne’

1185

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 72.012:[725.21+640.412]

ARHITEKTONSKA STUDIJA HOTELA I TRŽNOG CENTRA

ARCHITECTURAL STUDY OF HOTEL AND SHOPPING MALL

Darko Vasi

, Ksenija Hiel, Milena Krklješ,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – ARHITEKTURA

Kratak sadržaj –

Arhitektonska studija hotela i tržnog

centra, treba da predlozi takav tip objekta, koji bi svojim
položajem, kapacitetom i dizajnom mogao da odgovori na
nedostatak sme

tajnih kapaciteta i kvalitetnih trgovinskih

prostora. Istovremeno, objekat treba da svojim
oblikovanjem upotpuni sliku centralnog gradskog jezgra.

Klju

ne re

Arhitektura, hotel, trzni centar.

Abstract

– Architectural study of hotel and shopping mall

should suggest such an object that would respond to the
lack of accommodation capacities and atractive shopping
spaces. At the same time, the object should complete a
image of urban city centre by its shape.

Key words:

Architecture, hotel, shopping mall.

1.UVOD

Opština i grad Bijeljina, zahvaljuju

i stranim investicija-

ma, kao i idealnom geografskom položaju, postaje jedan
od vode

ih centara Republike Srpske, a samim

tim i Bos-

ne i Hercegovine.
Sve ve

i broj predstavnika inostranih kompanija i sve ve

broj kulturnih manifestacija uslovili su potrebu za novim
smeštajnim kapacitetima i novim komercijalnim sadržaji-
ma. Kada se uzme u obzir da je Bijeljina saobra

ajno

vorište Republike Srpske i glavna veza regiona sa

Srbijom, jasno je da je potreba za ovakvim sadržajima
opravdana. Zbog svakodnevnih obaveza i nemogu

nosti

zadržavanja na istim mestima, od današnjih hotela se traži
da obezbede

karakteristike i kvalitete privremenih

domova, satelitskih kancelarija, ali u isto vreme i duhovno
uto

ište širokog spektra mogu

nosti relaksacije.

U okviru projektovanja i dizajna hotela, razvijaju se
razigranije i življe kreacije i kombinacije nego u bilo kom
arhitektonskom žanru. Ova dostignu

a doprinela su da

hoteli postanu ne samo mesta gde gosti ispunjavaju svoje
potrebe za kvalitetnim smeštajem, ve

mesta gde se mogu

upoznati sa najnovijim dostignu

ima u

oblasti arhitekture

i dizajna. Da bi postigli što bolju poziciju na globalnom
svetskom tržištu, hoteli su se okrenuli strategiji razvoja na
na

in posve

ivanja ve

e pažnje dizajnu, kao i visokoj

estetizaciji svih predmeta standardne opreme.
Nova tendencija u projektovanju hotela ogleda se u
raznovrsnom jeziku arhitektonsko-dizajnerskih trendova i
marketinškim strategijama.

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada,

iji

mentor je bila doc. dr Ksenija Hiel, a komentor mr
Milena Krklješ.

Emocionalni kvaliteti i raznovrsne imaginaione sposob-
nosti postaju najvažniji element u arhitekturi današnjih
hotela.

2. ISTORIJAT

2.1. Hoteli

Sama re

Hotel vodi poreklo od francuske re

hotel,

koja u bukvalnom smislu ozna

ava modernu gostionicu sa

sobama za preno

ište. Postoje razne definicije hotela, što

zavisi od shvatanja, zakonskih propisa, statutarnih rešenja
hotelskih udruženja itd. Prema našim propisima hotelom
se smatra ugostiteljski objekat za smeštaj koji ima
najmanje 15 soba, a soba najviše dve postelje, koja se uz
nov

anu nadoknadu izdaje gostima. Za razumevanje

problematike projektovanja i

planiranja savremenih

hotela, potrebno je istorijsko analiziranje i

itanje

arhitektonskog jezika prvih ugostiteljskih objekata za
smeštaj ljudi.
Prvi takvi objekti javljaju se u Persiji i nazivaju se
karavan-sarajima i hanovima. Podizani su pored
frekventnih puteva, na mestima gde je bilo pitke vode.
Imali su centralno dvorište okruženo tremom. U prizemlju
su se po obodu nalazile konjušnice, a na spratovima sobe
za putnike u kojima su oni sami pripremali hranu. U
Evropi se prvi hotel javlja u 14. veku u Francuskoj
(Rouneu hotel). Prvi pravi hotel se javlja 1774.godine u
Londonu, a izgradio ga je Dejvid Lov. Do urbanog
razvoja hotelijerstva dolazi u 19. veku u Nema

koj,

Francuskoj i Engleskoj. Gra

eni su tako

e pored

zna

ajnih puteva, ali tako

e i u blizini lu

kih pristaništa, a

kasnije i u centralnim delovima grada za potrebe
poslovnog sveta. Osniva

modernog hotelijerstva je Cezar

. Prava ekspanzija izgradnje hotela je po

ela tek u XX

veku, usled pojave razli

itih vidova turizma i težnje za što

sveobuhvatnijim sadržajima i ponudom unutar hotela.

2.1. Prikaz tradicije trgovinskih cenara

Za najstariji tržni centar smatra se natkriveni bazar
Isfahan u Teheranu (Iran) nastao je u X veku naše ere, a
Kapali

aršija, tj. Veliki bazar u Istambulu (Turska) datira

iz XV veka i još uvek predstavlja jedan od najve

natkrivenih mesta za trgovinu, sa 58 ulica u svom
kompleksu i

preko

etiri hiljade radnji.

2.2. Studija slu

aja

HOTEL LUCERN, Švajcarska

Arhitektonski projekat i dizajn enterijera ovog hotela u
Lucrernu u Švajcarskoj potpisuje francuski arhitekta Žan
Nuvel (Jean Nouvel). Zgrada koju je Nuvel renovirao i
kojoj je potpuno redizajnirao enterijer poti

e iz 1907.

godine.

1187

Fasadom dominiraju veliki prozori

koji pružaju kako

pogled spolja, tako i pogled unutra. Polazna ta

ka pri

dizajnu ovog hotela i ono od

ega je Nuvel pošao je odnos

izme

u arhitekture i fotografija koji je po njemu

nepravedno zanemaren. No

u kada prolaznici pogledaju

prozor hotela, mogu da vide erotske scene iz omiljenih
Nuvelovih filmova, koje ukrašavaju plafone soba.
Enterijer koji dominira hotelom i neutralni stil je u
potpunoj suprotnosti sa slikama na plafonu, iza kojih se
nalaze svetlosna tela koja ostaju upaljena kad gosti iza

iz sobe i na taj na

in omogu

avaju nesmetan pogled

prolaznika.

Slika 1

Izgled hotela

Slika 2

Enterijer hotela

POST RAN

IN HOTEL, Kalifornija

„Post Ranch Inn“ je smešten me

u planine Big Sur u

Kaliforniji i pruža besprekoran, romanti

an smeštaj za

one koji žele nešto više od relaksacije. Arhitekta zadužen
za projekat ovog odmarališta je Miki Muning. On je
uspeo da uspostavi harmoni

nu vezu izme

u dramati

lepote obale Big Sur i organske arhiteture objekta.

Slika 3

Pogled na hotel

Slika 4

Pogled sa terase

Po njegovim re

ima, pravi užitak ovaj prostor nudi ako

prvo osetite okolinu pejzaža, a potom samu arhitekturu
objekta. Dominantni materijal je drvo. Arhitekta je želeo
da ovim materijalom utopi objekat u okolinu, da se stopi
sa okolnim drve

em.

3. HOTEL I TRŽNI CENTAR U BIJELJINI

Tema ovog rada proistekla je iz

injenice da Bijeljina

nema dovoljno smeštajnog kapaciteta, niti luksuznih
hotela visoke kategorije. Vode

i se ovim parametrima,

ideja je da se u samom centru grada, na lokacji koja se
grani

i sa Glavnim gradskim trgom, izgradi kompleks

objekata razli

ite namene (Hotel i tržni centar) i samim

tim stvori novi identitet centra grada.
Hotel i tržni centar predstavljaju kompleks koji se
nesumljivo uklapa u ve

postoje

i ambijent centra grada.

Sadržaji kojih je malo u ovom gradu, a pogotovo na ovoj
lokaciji, predstavljaju novinu i u okruženju.
Sama lokacija pruža veliki potencijal, jer omogu

ava da

se bu

ni deo objekta, tržni centar, orijentiše ka trgu, dok

je mirni deo objekta, hotel, orijentisan ka mirnijem delu,
odnosno ka prostoru gde se uglavom nalaze višeporodi

stambeni objekti.

4. LOKACIJA

Lokacija koja je predmet ovog rada smeštena je u
gradskom jezgru, a zajedno sa Glavnim gradskim trgom i
objektima koji ga okružuju, deo je starog centra Bijeljine,
vremenom transformisanog i modifikovanog u skladu sa
razvojem centralnih funkcija i grada uopšte. Po tome, ova
lokacija je epicentar društvenog, kulturnog, odnosno
javnog života grada, u kojem posebno mesto, izme

ostalog, trenutno ima Glavni gradski trg.
Predmetni lokalitet nalazi se u centralnoj zoni grada
Bijeljine i to u onom njenom delu u kojem su
skoncentrisane uglavnom sve funkcije centraliteta, javni,
kulturni, administrativni, društveni i komercijalni sadržaji.
Atraktivnost predmetne lokacije proizilazi iz položaja:
pripada centralnoj gradskoj zoni, gotovo

je u samom

težištu ove zone, predstavlja fasadu Glavnog gradskog
trga, u neposrednom je kontaktu sa najvrednijim (prema
funkcionalnom zna

aju) objektima centra grada (zgrada

Opštine, Centra za kulturu, biblioteke, muzeja , pošte,
suda, gradskog trga i sl.)

Slika 5

Osnovna struktura centralnog gradskog jezgra i

položaj predmetne lokacije

5. ARHITEKTONSKO-TEHNI

KI KONCEPT

OBJEKTA

Osovna ideja rada je spajanje novog i starog kroz
parametre ujedinjavanja razli

itih stilova arhitekture.

Veoma je važno poštovanje istorijskog konteksta, ali i
davanje novog pe

ata osavremenjivanju urbane slike

grada.

Slika 6

Perspektivni prikaz objekta

Namera projekta hotela sa tržnim centrom je da
osavremeni i da da novi izgled centru grada, a samim tim
ga i oplemeni bogatim sadržajima interesantnim za širu
javnost.

1188

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 72.012:727.7(497.11 Kragujevac)

MUZEJ AUTOMOBILA „GRAD INDUSTRIJE“ KRAGUJEVAC

CAR MUSEUM „CITY OF INDUSTRY“ KRAGUJEVAC

Mladen Budimir, Ksenija Hiel

, Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast: ARHITEKTURA
Kratak sadržaj

–

tema diplomskog-master rada jeste

projekat muzeja automobila, u užem gradskom jezgru, u
Kragujevcu. Cilj ovog rada je da istorijske, tradicijske ali i
savremene tekovine poveže kroz jedan muzejski objekat

iju

temu

e mnogi prepoznati kao jedan od najvažnijih

identiteta grada Kragujevca: „Grad“ u muzeju
automobila- GRAD INDUSTRIJE!

Abstract

–

The theme of the diploma- master work is a

project of a car museum in the city heart, in
Kragujevac.The aim of this work is to link historical,
traditional and modern achievements through a museum
building, whose topic will many recognise as one of the
most important identity of the city of Kragujevac-CITY OF
INDUSTRY!

Klju

ne re

–

kultura, muzej, industrija, novi duh mesta -

novi genius loci

1. UVOD

Zgrade muzejskog tipa spadaju u red specijalnih objekata
(bar po društvenom zna

aju), posebne namene, složenosti

i funkcije. Grade se sa ciljem da

uvaju duhovna i

materijalna dobra naroda.

Sama lokacija u velikoj meri

odre

uje duh objekta i sliku - utisak koji on ostavlja na prvi

pogled, pa odabir odgovaraju

esto predstavlja veliki

problem. S druge strane arhitektonski dizajn i arhitektonski
pristup rešavanju problema pružaju mogu

nost da se na

adekvatan na

in sadržaji projekta integrišu u urbano i

socijalno okruženje. Centar svakog grada je zona od
posebnog zna

aja kako za grad tako i za njegove

"korisnike", odlikuje se naro

itim intenzitetom kretanja

ljudi, saobra

aja i preplitanjem najraznovrsnijih procesa i

senzibiliteta.

2. MUZEJI – TIPOLOGIJA, FUNKCIJE,
ISTORIJSKE ODREDNICE

2.1. Tipologija muzeja

gde su osnovne kategorije i

potkategorije, iako ne u potpunosti jasno odvojene,
oformljene na osnovu merila nadležnosti, namena i
sadržaja:

Nau

ni muzeji

: istorijski, prirodnja

ki,

arheološki, etnografski, tehni

ki i vojni.

Umetni

ki muzeji

: (podela po aspektima

umetnosti) posve

eni slikarstvu, vajarstvu ili primenjenim

umetnostima

(oformljeni ponekad samo po jednom aspektu

ili autoru i sl.)
______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je prof. dr Ksenija Hiel, docent.

Kompleksni muzeji

esto se javljaju a

objedinjuju ove dve prethodne grupe, poseduju
raznovrsnost sa više tematskih zona i svojom

raznovrsnoš

u dokumentuju istoriju: državni, nacionalni,

narodni, zemaljski, pokrajinski, zavi

ajni ili gradski.

Muzeji pod vedrim nebom

: etnoparkovi,

arheološki nalazi, arhitektonski kompleksi (ansambli).

Osnovni muzejski zadaci

(4 osnovne aktivnosti):

Sakupljanje dela

uvanje i izu

avanje dela

Prezentacija/ izlaganje

Publikovanje

Muzeji spadaju u rang kulturno-obrazovanih i nau

nih

institucija.

Muzeji su u osnovi nastali usled pobude odre

enih ljudi za

sakupljanjem vrednosti (kulturni, ekonomski ili pomodarski
razlozi). Ljudi, uglavnom iz "visokog društva", odnosno, iz
vladaju

ih krugova, nagomilavali su razli

ita blaga u

svojim riznicama (palate, grobnice, hramovi, dvorovi...),
sva bogatstva jednog naroda, bez izlaganja naravno.
"

μουσειον

(muzejon) je gr

ka re

, oformljena po

muzama, boginjama koje su predstavljale zaštitnice nauke i
umetnosti.
Postaje glavni problem na

i najbolje arhitektonsko rešenje

za muzeje: savremeniji arhitektonski izraz, osmišljeniji
muzejski prostor, jasno definisane komunikacije, ispravan i
savremen na

in skladištenja i transporta eksponata.

Arhitekte se sada bave novim problemom: Kako rešiti
uve

anje muzejskog prostora pod uticajem uve

anja

fundusa dela? Kakav sklop napraviti da bi muzejski prostor
mogao da narasta, tj. da mu se predvidi mogu

i rast, a da

ništa ne izgubi na funkcionalnosti?

2.2. Funkcija i sadržaji muzeja

Pored izložbenog dela otvorenog za posete publike, muzej
sadrži zna

ajan prostor namenjen

uvanju eksponata,

njihovoj konzervaciji i restauraciji, kao i prostore
namenjene upravi i osoblju muzeja.
Ulaz za publiku sadrži još i pult za informacije sa
kontrolom, a tu stoji i mogu

nost "konzumiranja"

publikacija. Nasuprot ulazu publike je prijem

eksponata,

negde uz ulaz službenih lica, koji sadrži i ekonomsko
dvorište.

Prostori predvi

eni za osoblje:

Kancelarije uprave: upravnik i administrativno

osoblje, sekretar, ra

unovodstvo i službenici opšte službe.

1190

Ateljei stru

njaka: Kustos, konzervatori /

restauratori, arheolozi, istori

ari umetnosti... Obavljaju

poslove izbora, prijema i izu

avanja eksponata,

konzerviranje i restauraciju, brinu o na

inu

uvanja i

prezentovanja.
3.

Tehni

ke prostorije: tehni

ari, zanatlije i drugi

službenici, koji obavljaju ostale poslove vezane za
postavlajnje izložbi, održavanje i obezbe

enje objekta

muzeja (teh. instalacije, radionice, portirnice, video
nadzor...)

Prostori za

uvanje dela:

Muzejski eksponati

esto su veoma osetljivi predmeti koji

zahtevaju posebne uslove kako bi se sa

uvali od

propadanja. Briga i njihovo

uvanje je stalno i obavlja se

kako u depoima tako i u izložbenim prostorima. U depoima
(skladištima) dela se evidentiraju, izu

avaju i popravljaju.

Izložena dela podležu istom režimu zaštite, ali postoje i
odre

ene specifi

nosti. U izložbenom prostoru pove

an je

rizik od razli

itih ošte

enja (od svetlosti, promene

temperature, mehani

ka ošte

enja i sl.), izme

u ostalog, i

rizik od kra

e. Iz tog razloga, pored fizi

kog prisustva

službenika obezbe

enja, poželjno je da postoji sistem

elektronske zaštite.

U depoima se, osim

uvanja, vrši izu

avanje, ispitivanje i

enje dela.

3. ISTORIJAT KRAGUJEVCA

Brojni arheološki nalazi sa podru

ja Kragujevca i šire

okoline dokazuju da se na ovom prostoru još u praistoriji
odvijao društveni život. Mada nema pouzdanih podataka,
današnje naselje ipak ima mnogo kra

i vek. Prvi pisani

zapis o naselju na

inili su Turci 1476-77. godine, pošto se

dotadašnje hriš

ansko stanovništvo povuklo iz njega, nakon

turskog preuzimanja. Istorijske pretpostavke govore da je u
tom trenutku naselje moglo postojati barem pola veka. Od
tada gotovo pust, kao i cela Šumadija, Kragujevac oživljava
u drugoj polovini XV veka kada u njemu Turci podižu
novo naselje. Sve do doba oslobodila

kih narodnih

ustanaka u XIX veku, ve

inu stanovnika

ine Turci, izuzev

za vreme dve austrijske uprave: prve 1689 - 90. godine, a
druge 1719 – 1738. godine. U tom periodu zabeleženo je
znatno doseljavanje hriš

anskog stanovništva.

Pravi procvat Kragujevac doživljava od 1818. god. kada je
proglašen prestonicom obnovljene Srbije. Naime, povoljan
središnji geografski položaj, nacionalno homogeno
stanovništvo za razliku od Beograda u kome je bila turska
uprava, naveli su kneza Miloša da se opredeli za
Kragujevac, koji postaje državni centar. Nastaje nova varoš
kao suprotnost nasle

enoj turskoj palanci.

itav niz institucija prvi put u istoriji srpske države se

osniva baš u Kragujevcu u narednom periodu: prve novine
– "Novine srbske" pod uredništvom Dimitrija Davidovi

muzi

ka formacija "Knjažesko – srbska banda" koju osniva

Jozef Šlezinger, prvi teatar "Knjažesko – srbski teatar" pod
upravom Joakima Vuji

a, tako

e i prva gimnazija 1833.

godine, Licej – viša škola 1838. godine, prva galerija slika,
prvi sud "Sud kragujeva

ki" 1820. god. i prva apoteka

1822. godine, kao i muzej i biblioteka. Preseljenjem

prestonice u Beograd, 1841. godine po

inje period

stagnacije Kragujevca. I pored toga, grad je ostao centar
politi

kog života, tako da su u njemu nastavile da se

održavaju sve važnije skupštine u Srbiji, kao i u vreme
kneza Miloša, sve do 1878. godine.

Slika 1:

Topolivnica

Slika 2:

Gimnazija (XIX vek)

Industrijski centar Srbije po

eo se razvijati ukazom kneza

Aleksandra Karadjordjevi

a 29. marta 1851. godine kojim

se nalaže preseljenje livnice topova iz Beograda u
Kragujevac kako bi se izbegla stalna prismotra
obaveštajnih službi Austrije i Turske. U kragujeva

koj

Topolivnici su 27. oktobra 1853. godine izliveni prve

etiri

bronzane topovske cevi sa srpskim grbom na dušniku.
Pred po

etak Drugog svetskog kragujeva

ki Vojnotehni

zavod je predstavljao industrijski vojni gigant Srbije,
Kraljevine Jugoslavije, pa i jugoisto

ne Evrope.

Raspolagao je obrtnim sredstvima od 2 milijarde dinara,
12.000 alatnih mašina i 12.000 zaposlenih radnika.
Nema

ke vojne snage su ušle u hale Zavode 11. aprila

1941. godine, kada je ve

i deo opreme zaplenjen i prenešen

u Nema

ku. Kragujevac je oslobodjen 21. oktobra 1944.

godine, u krugu opustošene fabrike zate

ene su 82 mašine,

od toga više od polovine neispravnih. Zavodi menjaju ime
u Fabrika oružja Narodno oslobodila

ke vojske Jugoslavije,

a od 28. avgusta 1945. godine Vojnotehni

ki zavod "21.

Oktobar". Januara 1946 godine fabrika menja ime u

Crvena Zastava

i sve do pedesetih godina prošlog veka

osnovna aktivnost fabrike je revizija i reparacija strelja

kog

oružja. 1952. godine, tadašnja politika privrednog i vojnog
razvoja zemlje uslovljavala izmeštanje kapaciteta vojne
industrije na više lokacija u zemlji. Prestaje proizvodnja
municije u Kragujevcu i po prvi put se javlja se višak
proizvodnih kapaciteta (od nekih 10.000 m

) i problem

viška radne snage. Ro

endanom Fabrike automobila

"Zastava" smatra se 26. avgust 1953. godine, kada se za
predlog da se najve

i deo ostvarene dobiti (100.000.000

dinara) uloži u razvoj automobilske industrije, na
referendumu se, tog dana, saglasilo 96 odsto zaposlenih u
tadašnjim Zavodima "Crvena Zastava".
Za strateškog partnera izabrana je

uvena italijanska firma

FIAT (“Fabbrica Italiana di Automobilli Torino”) iz
Torina, sa bogatim iskustvom (osnovana 1899. god). FIAT
je ve

imao uhodanu proizvodnju putni

kog i teretnog

vozila sa istim motorom od 1,905 litara i drugim
komponentama koje su ugradjivane na ispitivano vozilo.
Ugovor o otkupu licence sa Fiat-om je potpisan 12. avgusta
1954. godine, a tri meseca kasnije po

ela je montaža prvih

vozila modela fiat AP-55"-kapanjola, "fiat 1.400 BJ" i "fiat
1.100 B. Svi Zastavini modeli bili su, zapravo, manje-više
kopije FIAT-ovih uspešnih modela. Proizvodni kapaciteti
su 1980. godine prošireni na 200.000 automobila godišnje.
Te godine otpo

ela je serijska proizvodnja modela "

jugo

1191

crvenu boju stubova kružnog preseka, i stepeništa koje
vodi na prvi i drugi sprat.
Sadržaji ulaznog dela: rampa (nagiba 6%), glavni ulaz-
vetrobran, foaje, službeni ulaz, tehnika- obezbe

enje,

garderoba, biletarnica, pomo

na prostorija, prodavnica,

kafe- bar, WC za posetioce, WC za osobe sa invaliditetom.
Izložbene celine prizemlja su podeljene u dve zone:
Primarnu i sekundarnu.

Primarna

kao stalnu postavku

sadrži kompletan Zastavin program automobila, od prvog
proizvedenog na traci do

poslednjeg- „Juga“,

koji se

trenutno nalazi u beogradskom muzeju automobila
(vlasništvo grada Beograda i kolekcionara Bratislava
Petkovi

a).

Sekundarna

je pomo

na i promenljiva.

Prvi sprat:

galerija automobila- pomo

ni izložbeni prostor,

promenljive tematike, kancelarija, pomo

na prostorija,

depo.

Drugi sprat-

administrativni sprat

foaje, galerija prate

opreme( to

kovi, trube, fenjeri, radio aparati, alati, voza

dozvole, posteri, zakoni, zbirke fotografija, dokumentacija),
biblioteka, videoteka, sala za projekcije, arhiva, depo,
garderoba za zaposlene, WC za zaposlene, kustos,
kancelarija, menadžment,

ajna kuhinja, pomo

prostorija, upravnik, sekretar.

5.3. TEHNI

KI OPIS

Ure

enje partera:

Predvi

eno je ure

enje parterskih površina posebno u zoni

ulaska u objekat. Trotoar duž objekta je obložen granitnim
neklizaju

im plo

ama visoke otpornosti na mehani

ke i

atmosferske uticaje. Na fasadi sa zapadne strane,
predvi

ena je rampa širine 120cm i nagiba 6%. Uli

rasveta jednim delom prati liniju zapadne i isto

ne fasade.

Konstrukcija:

Armirano betonski stubovi, dimenzija 40x40 su pretežno
kvadratnog preseka. Medjuspratna konstrukcija je je puna
AB plo

a, debljine 25 cm. Stubovi ulaznog dela (lobi),

imaju kružni presek (Ø=30cm). Naglašena je crvena boja
stubova. Zidovi se preko završnih slojeva farbaju u svetlo
sivu boju. Plo

a ima sve potrebne slojeve za izolaciju i

oblaganje. Podovi su obloženi mermernim plo

ama

debljine 2 cm.
Vozila se posebnom betonskom rampom dopremaju u
suteren,

iji je nagib 16 %. Rampa je jednosmerna, a

kretanje vozila se reguliše svetlosnom i zvu

nom

signalizacijom,

ija kontrola je smeštena u prostoriju za

video nadzor.
Dalji transport vozila, na prizemlje i prvi sprat omogu

en je

specijalnim teretnim liftom

koga pokre

e elektri

pogon, a oslanja se delom na sopstvenu konstrukciju
(

eli

ni profili dimenzije 15x 15cm) i delom na

konstrukciju samog objekta. Platforma lifta je ukopana u
pod suterena 10 cm, kolika je zapravo i debljina nose

platforme.
Visina elektri

nog motora koji je montiran na vrhu

liftovske konstrukcije (prvi sprat) ne prevazilazi 1 m.
Završni sloj krovne ravni je lim, a objekat je obložen spolja
betonskim plo

ama debljine 3 cm. Spoljni zidovi su od

opeke i imaju sve potrebne slojeve za izolaciju.

Slika 9:

Muzej automobila “Grad industrije”- ulazni deo

6. ZAKLJU

Istraživanjem kompleksnosti muzejskih projekata u ovom
radu izvršen je pokušaj da se izuzme fenomen vremena kao
mogu

a barijera koja naj

eš

e zamagljuje pogled pri

prou

avanju makar jednog od prethodno analiziranih

objekata. Obzirom da su to zgrade koje teže da o

uvaju

raznorazna dela podložna prolaznosti, bilo materijalnoj bilo
duhovnoj, dužnost svakog arhitekte je tradicionalnost u
projektovanju, a da pri tom ne odluta u disfunkcionalnost,
jer takve greške bile bi neoprostive.
Muzej, sam po sebi, oduvek je i nevezano za tematiku,

esto poprimao entitet koji se vezuje za umetnost. Zato su

zgrade muzeja redovn menjale svoju spoljašnjost, svoju
unutrašnjost, jednom re

ju svoj

fenotip.

Arhitektura danas zaista uspeva da omogu

i sve one

integracije, one nemogu

e spojeve, što kroz istorijski osvrt

naj

eš

e deluje nemogu

e, u novije vreme na prvom mestu

zahvaljuju

i modernoj tehnologiji. Moderan dizajn,

prefabrikacija, pojava novih materijala, samo su deo
jednog mukotrpnog, ali i uzbudljivog izazova u procesu
stvaranja današnjeg muzeja.

ini se, kao da se više ne

strahuje od pitanja: Do kojih granica

e potrebe

savremenog

oveka za

lepim

i daleko da odu?

7. LITERATURA

"Arhitektura o Kragujevcu"

, Veroljub Trifunovi

“Direkcija za urbanizam i izgradnju Kragujevac”,
Kragujevac, (1996)

"Egzistencija, prostor i arhitektura"

, Kristijan Norberg-

Sulc, "Gra

evinska knjiga", Beograd, (1999)

"Moderni pokreti u arhitekturi"

arls Dženks,

"Gra

evinska knjiga", Beograd, (1990)

"New Forms, Architecture in the 1990s"

, Alessandro

Mendini, Philip Jodidio, "Taschen"

www. archrecord.com (2010)

Kratka biografija:

Mladen Budimir

- ro

en je u Kragujevcu

1976. godine. Diplomski – master rad brani
na Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Arhitektura i urbanizam – Muzej automobila
“Grad industrije” u Kragujevcu 2010.
godine.

Dr Ksenija Hiel

ena je u Zemunu 1962.

godine. Diplomirala je na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu. Magistrirala je na
Fakultetu tehni

kih nauka u Novom Sadu

2000. godine, gde je

i doktorirala 2004.

godine od kada je u zvanju docenta

1193

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 72.012:728

ARHITEKTONSKA STUDIJA PREFABRIKOVANE JEDINICE ZA STANOVANJE

„

slideBOX”

ARCHITECTURAL STUDY OF PREFABRICATED LIVING UNIT

„

slideBOX”

Vladimir

uki

, Ksenija Hiel, Vladimir Kubet,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – ARHITEKTURA

Kratak sadržaj –

Rad je posve

en istraživanju

alternativnog stanovanja u izgra

enim gradskim

celinama. Projekat jedinice za stanovanje

„

slideBOX” je

nastao kao rezultat istraživanja primera iz inostranstva i
današnjih potreba

oveka. Privatnost i zelenilo u gustim

gradskim sredinama

„

slideBOX” nalazi se visoko na

osun

anim ravnim krovovima.

Abstract

–

This study is about researching an alternative

residential within urbanized city environment. The design
of living unit

„

slideBOX” is the result of analyzing

examples from abroad and current human needs. High,
sunny flat roofs is where

„

slideBOX” finds its intimacy

and verdure

Klju

ne re

održiva arhitektura, prefabrikovane ku

stanovanje.

1. UVOD

Danas populacija ljudi broji preko šest milijardi, od

ega

više od pola živi u gradovima. Na po

etku 20. veka bilo je

dve milijarde ljudi, a na njegovom nedavnom kraju bilo je
šest milijardi. Prema prora

unima Ujedinjenih nacija

ekuje se da

e posle 2060. godine biti jedanaest

milijardi.
Gradovi su uvek bili centri civilizacijskog napretka, pa su
to i danas. Njihov zna

aj, kao središta ekonomske, nau

i kulturne mo

i, je nesporan. Ljude iz unutrašnjosti

privla

e gradovi koji pružaju više mogu

nosti u bilo kom

pogledu, a jedan od najbitnijih je zaposlenje.
Zaposlenje kao motiv je postao bitan ve

polovinom 19.

veka kada proces urbanizacije vidno menja Evropu. Tada
je samo nešto više od 10% ukupnog svetskog
stanovništva živelo u gradovima. Jedan vek kasnije,
polovinom 20. veka, taj procenat je bio 30%. Danas, samo
pola veka kasnije, to je preko 50%.[2]
Ovi podaci ukazuju na potrebu i hitnost delovanja ve

danas, kako bi se pripremili za posledice rasta gradova, a
izazovi su brojni: osiguravanje prostora za stanovanje i
dovoljnih koli

ina energije, planiranje gradskog

saobra

aja, vodosnabdevanje i odvo

enje otpadnih voda

kontrolisanjem otpada i osiguravanje dovoljnih koli

ina

hrane.

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bila doc.dr Ksenija Hiel, komentor Vladimir
Kubet.

2. ODRŽIVI RAZVOJ I ARHITEKTURA

2.1. Održivi razvoj

Održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, težnju da
se stvori bolji svet, balansiraju

i socijalne, ekonomske i

faktore zaštite životne sredine. Naj

eš

e navo

ena

definicija održivog razvoja nalazi se u izveštaju „Naša
zajedni

ka budu

nost“, koji je, na poziv Ujedinjenih

nacija sa

inila Svetska komisija za životnu sredinu i

razvoj 1987. godine. Definicija glasi:

„Održivi razvoj

jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da
ne dovodi u pitanje sposobnost budu

ih generacija da

zadovolji vlastite potrebe“.

[4]

2.2. Održiva arhitektura

Arhitektura predstavlja jedinstven izazov na polju
održivosti. Izgradnja objekata konzumira veliku koli

inu

materijala i energije, a proizvode se tone otpada. Danas
arhitektura predstavlja potrošnu robu, vek objekata je sve
kra

i, a zemljište sve skuplje. Gradi se materijalima

iji je

vek trajanja sve duži, a upotrebni period same gra

evine

se smanjuje zbog cene zemljišta i potrebe za novim,
modernim i inovativnim objektima. Arhitektura rušenjem
postaje otpad koji ve

im delom ne može da se iskoristi.

Održiva arhitektura može biti definisana kao arhitektura
koja ima minimalne negativne uticaje na gra

enu i

prirodnu životnu sredinu, u smislu samih gra

evina,

njihovog neposrednog okruženja i šire regionalne i dalje,
globalne okoline. Na ovaj na

in, racionalna upotreba

prirodnih izvora i odgovaraju

e upravljanje gra

evinskim

zalihama može doprineti o

uvanju prirodnih izvora,

smanjenju energetske potrošnje i pove

anju kvaliteta

životne sredine.

3. PREFABRIKOVANE KU

Prefabrikovane, montažne, ku

e su gra

evine koje se ne

grade na licu mesta, ve

se delovi proizvode u fabrici u

vidu panela ili modula, a zatim se transportuju do mesta
izgradnje. Mnoge od ovih ku

a mogu biti lako

prilago

ene specifi

nostima lokacije izgradnje,

ine

ovakav oblik konstrukcije daleko fleksibilnijim i
modernijim nego ranije.
Prefabrikovane ku

e dugo nisu bile popularne na tržištu

zbog neadekvatnih materijala i nedovoljne izolacije.
Me

utim, sa razvojem tehnologije i novih materijala, ti

problemi su prevazi

eni. Danas dizajn prefabrikovane

e predstavlja izazov za svakog arhitektu. Dizajn

postaje sve inventivniji upotrebom najrazli

itijih

geometrijskih oblika i ekološki prihvatljivih materijala.
Na taj na

in ovaj tip ku

a prati razvoj aktuelne zelene

arhitekture i održivi na

in gradnje i stanovanja. Veliku

1194

situacijama treba obezbediti privremeni smeštaj u što
kra

em mogu

em vremenu. Kao jedan od odgovora na te

potrebe i takav na

in stanovanja

oveka javlja se mobilna,

prenosna arhitektura. Karakteristi

na je pre svega za

nomadsku arhitekturu, od svojih najprimitivnijih formi
pokretnih koliba, šatora ili malih pokretnih drvenih ku

ica

na to

kovima, pa sve do najsavremenijih i luksuznih ku

na to

kovima. Stanovanje prati materijalne mogu

nosti

korisnika, kao i njihov na

in i stil života.

Prefabrikacija nastaje iz ekonomskih i potroša

kih

razloga. Fabri

ka proizvodnja ima prednosti jer su joj

dostupni materijali, tehnologije, pristupa

na radna snaga,

efikasnost, kao i drugi radni uslovi koji rezultuju visokim
kvalitetom i niskim troškovima.
Projekat predstavlja prefabrikovanu jedinicu „slideBOX”
sa promenljivom strukturom, kao odgovor na moderni stil
i na

in života. Ovakva jedinica zadovoljava brze i

neprestane društvene transformacije savremenog doba.
Cilj je stvaranje montažne i mobilne strukture koja se lako
može transportovati i uklopiti na bilo koju lokaciju, a da
pritom obezbedi neophodnu funkcionalnost i udobnosti
korisnika.

4.1. Funkcija

Moderan na

in života zahteva svoj životni prostor, ma

koliki on bio, gde

ovek ne mora da uskla

uje svoje

potrebe i sa potrebama drugih. Preokupiranost
obavezama, školovanje ili posao, boravak u stanu sveden
je na dva glavna zadovoljenja potreba, a to su odmor
(spavanje) i higijena. Spremanje hrane je svedeno na
minimum, (instant jela), više se koristi za pripremanje
napitaka kao što su kafa,

aj. Obedovanje se odvija van

e u studentskim menzama, restoranina ili na ulici.

Jedinica namenjena za stanovanje je organizovana kao
apartman, predvi

ena za stanovanje jedne ili dve osobe. U

svojoj osnovi od 18m2 (260cm x 720cm) sadrži kupatilo
koje je fizi

ki odvojeno zidom i prostor u kome su

smešteni kuhinja i soba u kojoj se preklapaju spavanje i
rad. Ulaz u jedinicu je sa kra

e strane (260cm) kroz vrata

širine 80cm (Slika

. Na ulasku, sa desne strane, nalazi

se kupatilo u koje se ulazi kroz vrata 65cm širine.
Dimenzija kupatila je 150cm x 150cm, opremljen je
lavaboom, wc šoljom i tuš kabinom (80cm x 80 cm). Iz
hodnika, širine 90cm i dužine 160cm, i ulazi se u prostor
gde su smešteni kuhinja i soba 560cm x 260cm. Kuhinjski
elementi se nalaze na zidu koji deli kupatilo i sobu u
dužini od 160 cm.

Slika 4.

Funkcija jedinice za stanovanje

4.2. Lokacija

Lociranje jedinice nije striktno definisano, mogu

e je

postavi gde god ima potrebe za njom, uz minimalne
pripreme podloge. Mobilna i transformabilna arhitektura
je ve

pripremljena, izvedena, presklopljena i mogu

e je

po instant principu jednostavno doneti na prethodno
odre

enu lokaciju i instalirati po želji naru

ioca.

U gradovima pored izgra

ene strukture postoje površine

na koje se privremeno može postaviti pokretna
arhitektura. Veliki potencijal takvih površina su ravni
krovovi i neizgra

eno zemljište koje po regulacionom

planu

eka na svoju realizaciju (Slika

. Ravni krovovi

se širom sveta oživljavaju ozelenjavanjem i time se vra

životnoj sredini ono što joj je oduzeto.
Ovim vidom alternativnog stanovanja se ujedno smanjuju
razdaljine dnevnih migracija stanovništva kao odgovor na
održivi razvoj gradova. Ovom alternativom se privremeno
i brzo, uz male investicije rešava problem ubrzanog
širenja gradova i manjak stambenih prostora, do pojave
nekog trajnijeg i radikalnijeg plana.
Svoju lokaciju „slideBOX” može na

i u prirodi kao ku

ili vikendica za odmor. Suprotno tome nasred trga u
centru grada kao prostor za prezentaciju ili promociju
kompanija ili udruženja koje imaju potrebe za takav vid
komunikacije sa potroša

ima.

Jedan od problema, kada pri

amo o postavci „slideBOX”

jedinicaa na ravne krovove zgrada, je pravne prirode
odnosno saglasnost vlasnika. Krov je u vlasništvu svih
vlasnika stanova i potrebna je njihova saglasnost kako bi
mogao da se realizuje ovakav projekat. Predlog kojim bi
se zadovoljile obe strane je da budu

i investior kao

korisnik pete fasade, a to bi trebalo da bude Grad, ima
pravo na koriš

enje uz obavezu da ozeleni krov i

obezbedi dalje njegovo održavanje.

Slika 5.

Postavka „slideBOX” jedinica na ravnim

krovovima

Zeleni krov pove

ava ili vra

a udeo zelenih površina u

stambenom okruženju, a samim time pove

ava

koncentraciju kiseonika. Nivo termi

ke zaštite krovova

pokrivenih tresetom i travnjacima toliko je visok da ove
gra

evine ne zahtevaju intenzivno grejanje

ak ni na

veoma niskim temperaturama. Tako

e, ozelenjen krov

produžuje vek trajanja ravnog krova i do pet puta jer
smanjuje raspon izme

u najviše i najniže temperature na

krovu sa 80

C na 25

C, štiti krov od UV zraka, smanjuje

ošte

enja od oluje, grada i vetra. Zeleni krov štiti od buke

i elektromagnetskih talasa, tako što apsorbuje štetne
uticaje. Travnati krovovi na kojima bi bili instalirane
jedinice „slideBOX” pružale bi prijatnije i zdravije
okruženje korisnicima.

4.3. Konstrukcija

Materijal koji najpotpunije zadovoljava zahteve je drvo,
monolitno (masiv) i prera

eno (OSB plo

e, Oriented

Strand Board). Rešenje konstruktivnog sistema je nalik na
onaj koji se koristi u avio industriji za izgradnju trupa
aviona. Glavnu konstrukciju

ine drveni ramovi od

monolitnog drveta 15cm x 5cm na rastojanju od 40cm
koji su sa obe strane povezani sa OSB plo

ama debljine

10mm. Stubovi i grede koje

ine ram povezane su sa

1196

metalnim podvezicama

a spojna sredstva su zavrtnji.

Podvezica je debljine 5mm i oblika su velikog latini

slova L

iji kraci su 30cm i širina 12cm. OSB plo

e pored

povezivanja ramova daju krutost konstrukciji po dužini i
služi kao podloga za postavljanje zaštite od atmosferskih
uticaja sa spoljne strane i postavljanje zidnih obloga sa
unutrašnje strane. Krutost po širini pružaju spoljni i
unutražnji zid, koji su orijentisani po kra

oj strani jedinice

(Slika

.).

Slika 6.

Konstrukcija „slideBOX”

4.3. Transport

Transport jedinica se pojavljuje kao izdatak i to u vidu
transporta kamionom i kranom ili helihopterom ukoliko
je to potrebno. Iz tih razloga struktura jedinice je
promenljiva, ima mogu

nost sklapanja

ime joj se

zapremina i površina koju zauzima smanji za pola.
Mogu

nost ovakvog vida transformacije omogu

ava

uštedu prilikom transporta i skladištenja. Transport je
isplativiji tako što više jedinica staje na tovarni deo
kamiona, gabariti omogu

avaju transport na

automobilskoj prikolici, a manevrisanje kranom ili
helihopterom je daleko jednostavnije. Transport više
jedinica je gotovo prepolovljen

ili ako je u pitanju jedna

jedinica potreba za veli

inom tovarnog prostora je tako

prepolovljena.

4.4. Materijalizacija

Prilikom odabira materijala vodilo se ra

una o što

manjem negativnom utaicaju na životnu okolinu kao i o
vatrootpornosti. Materijal prevashodno treba da bude
prirodan ili recikliran i da postoji mogu

nost reciklaže i

kao takav da pruži visok kvalitet onoj nameni za koju je
predvi

en (Slika 7

.).

Slika 7.

Materijalizacija

Drvo, od kojeg je sa

injena konstrukcija, kao gra

evinski

materijal je ekološki najprihvatljiviji materijal. Prirodan i
obnovljiv materijal sa mogu

noš

u reciklaže koji

zadovoljava potrebna fizi

ka i mehani

ka svojstva.

„OSB SUPERFINISH ECO“, plo

e su lepljene furnirske

trake poliuretanskom smolom. Ne sadrže formaldehidna

lepila

ime se doprinosi poboljšanju kvaliteta stanovanja i

okruženja.
„Soyol“, je termoizolacioni prirodni material na bazi soje
koji ne sadrži formaldehidna lepila. Nanosi se u vidu
spreja ili u tablama. Zahteva manje energije za
proizvednju nego sprej pene dobijenih od naftnih
derivata.
„Artoleum“ je linoleum, elasti

na podna obloga debljine

2,5 mm koju

ine mešavina lanenog ulja, smole, drvenog

brašna i kre

njaka. Odlikuje se slede

im karakteristikama:

napravljen od obnovljivih sirovina, anti-bakteriostatski,
biorazgradiv, otpornost na žar cigarete, jednostavan za

iš

enje i održavanje, sanira se sa sredstvima na bazi

vode, niski troškovi životnog veka.

5. ZAKLJU

Savremenici smo nove epohe, kompjuterske ili digitalne.
Razvoj ideja na polju alternativnog stanovanja i
prefabrikovane i ekološke arhitekture, od bitnog je
zna

aja i za razvoj gradova i rešavanje aktuelnih

preoblema života u njima.

„SlideBOX“ nudi rešenje za

veliki broj tih preoblema; izgra

en je od ekoloških

materijala, nastaje brzo i lako uz minimalnu potrošnju
resursa i vremena, rešava privremeno sambeno pitanje
mnogih ciljnih grupa, a svojom strukturom pored
stanovanja, nudi mogu

nosti i za mnoge druge namene:

od poslovanja, marketinga, do skladišnog prostora.
Za dobrobit svih nas, u cilju je da se arhitektonskim
sredstvima objedine saznanja mnogih oblasti nauke,
robotike, industrije, sociologije, ekonomije, ekologije, a
„slideBOX” u tom smislu nudi adekvatno rešenje.

6. LITERATURA

[1]

Arieff, Allison; Burkhart, Bryan,

Prefab

, Gibbs

Smith, 2002.
[2]

Muji

-Vu

kovi

, Jelena,

Grad-ju

e, danas, sutra

Narodna knjiga-Alfa, 2005.
[3]

Krnjetin, Dr Slobodan,

Graditeljstvo i zaštita životne

sredine

, Prometej, Novi Sad, 2004.

[4]

www.expeditio.org/sr/download/publikacije/doc_do

wnload/40-gradimo-odrivo-broura.html

Kratka biografija:

Vladimir

uki

en je u Novom Sadu

1983. god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehni

kih nauka iz oblasti Arhiektura i

urbanizam - pod nazivom

Arhitektonska

studija prefabrikovane jedinice za stanovanje

„slideBOX”

odbranio je 2010.god.

Dr Ksenija Hiel

ena je u Zemunu 1962.

godine. Diplomirala je na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu. Magistrirala je na
Fakultetu tehni

kih nauka u Novom Sadu

2000. godine, gde je i doktorirala 2004.
godine od kada je u zvanju docenta.

Vladimir Kubet

en je u Novom Sadu

1978. godine. Diplomirao je 2004. godine na
Fakultetu tehni

kih nauka na Departmanu za

arhitekturu i urbanizam gde je od 2006.
godine saradnik u nastavi, a od 2008. godine u
zvanju asistenta.

1197

NIS-a i mosta Slobode. Svi navedeni objekti nastali su u
razli

itim vremenskim periodima, tako da svaki od njih

nosi duh i stil svoga vremena.
Objekat Multiplex centra planiran je na parceli gde se
trenutno nalazi garaža AMSS. Ulazna fasada objekta
orijentisana je ka Bulevaru Oslobo

enja, dok je sporedna

fasada okrenuta ka pristupnoj ulici Dr Ivana Ribara. Sa
dve bo

ne strane interpoliran je izme

u ve

postoje

objekata, prate

i gra

evinsku liniju i stvaraju

kontinualnu fasadu.
Ako smatramo da je gradsko zemljište najve

e bogatstvo

grada, onda nam zate

eno stanje pokazuje nedoslednost sa

vrednoš

u lokacije. Prizemlja postoje

ih objekata nisu na

adekvatan na

in otvorena ka ulici što ovaj prostor

ini

nedovoljno atraktivnim i loše iskoriš

enim. Projektom se

planira otvaranje prizemlja, poplo

avanje i ozelenjavanje

platoa ispred Multiplex centra.
Rezultat ovog projekta je idejno rešenje koje predstavlja
vezu izme

u ve

postoje

ih objekata, pokušavaju

i da se

usklade i pomire stilovi razli

itih vremenskih perioda ko-

riš

enjem novih materijala i novih principa oblikovanja.

Svi ovi faktori uti

u na urbanisti

ko-arhitektonski i

društveno-socijalni potencijal ovog prostora.

4. PRINCIPI OBLIKOVANJA – FORMA OBJEKTA

Forma objekta koji se trenutno nalazi na ovoj lokaciji
odgovara prostoru u potpunosti. To je jedan od razloga
zasto je novoprojektovani objekat zadržao njegovu
jednostavnu formu. Ura

en u modernom duhu upotrebom

modernih materijala i jednostano oblikovan, odaje veliko
poštovanje postoje

em i zate

enom stanju okolnih

objekata. Fasade koje definišu uli

ne frontove ura

ene su

u staklu što objektu daje transparentnost i lako

u, a samim

tim ne dozvoljava da on na ovom mestu izgleda preveliko,
ali ni ne smanjuje njegovu prepoznatljivost.

Težilo se jednostavnoj formi, kombinovanjem prostih
geometrijskih elemenata koje uslovljava i sama namena
objekta

„forma sledi funkciju“.

Koriste

etiri konkretna

materijala postiže se jasna re

itost, jer arhitektura govori

sama za sebe. Kombinacijom lakih i teških materijala
stvara se dualni karakter i naglašava efekat sukobljavanja.
Spolja i unutra ne predstavlja samo granicu nego i vezu.
Uli

ni deo objekta je prostor koji podjednako pripada

šetalištu (gradu) i samom bioskopu. Funkcija ovog dela
objekta je da promoviše bioskop i zaintrigira prolaznike
da pogledaju film. Ritmi

nost fasade postiže se

izdvajanjem (izbacivanjem) betonskiog zida ispred
staklene fasade. Plo

a jednostavnog oblika i sa

jednostavnom obradom predstavlja ispad koji pokušava
da parira rizalitima koji se nalaze na vec postoje

objektima. Ova plo

a služi i kao platno za projekcije.

Samim tim ovaj element ima i dvojnu funkciju.

Sl. 1.

Izgled objekta - pogled na glavni ulaz

Sl. 2.

Izgled objekta - pogled na ulaz

5. SADRŽAJI I FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA

Objekat se nalazi na Bulevaru Oslobo

enja br. 131.

Spratnost objekta je Po+P+3. Visina objekta je 17,30
metara. Multiplex centar ima pet sala razli

itih gabarita i

broja mesta. Ukupan kapacitet bioskopa je 613 sedišta.
Jedna od sala zamišljena je kao bioskop na otvorenom, na
poslednjoj etaži.
Zna

aj ovog objekta je u tome što u blizini ove lokacije

ne postoji objekat sli

ne namene, kao ni drugi objekti

vezani za kulturu.

Podrum

(nivo -2.70m)

Pristup podrumu omogu

en je rampama adekvatnog

nagiba 1:6. Postoje po jedan kolski ulaz i izlaz tako da je
omogu

eno kružno kretanje vozila unutar garaže. Na ovoj

etaži smeštene su sve tehni

ke prostorije klima komora,

agregat, hidrocel, toplotna podstanica i ostave. Vertikalne
komunikacije liftovi, stepeništa i protivpožarna stepenista
raspore

ena su tako da put evakuacije nije duži od 30m.

Prizemlje

(nivo +0.30m)

Objekat poseduje dva ulaza. Glavni ulaz nalazi se sa
strane bulevara, dok je sporedni ulaz iz pristupne Ulice Dr
Ivana Ribara. Ulaskom u objekat stupa se u veliki hol

ija

je glavna karakteristika sagledivost prostora u celini i
vizuelna pristupa

nost svakoj etaži. Hol je zamišljen kao

prostor koji bi trebao da informiše ljude o repertoaru u
bioskopu, ali u isto vreme da animira ljude pre i posle
projekcija. U njegovom centralnom delu nalazi se
biletarnica, informacije i garderoba. Sa leve i desne strane
glavnog ulaza nalaze se kafi

i i prodavnice. Jedina sala u

koju se pristupa iz prizemlja je 3D sala kapaciteta 84
mesta. Izlaskom iz ove sale pristupa se u galerijski prostor
namenjen raznim postavkama. Prostor je lako savladiv i
za lica sa posebnim potrebama. Pored stepeništa i liftova
na ovom nivou kao vertikalna komunikacija pojavljuje se
i rampa nagiba 1:12, kojom se stiže do glavne sale na
prvom spratu. Na prizemlju se nalaze i sanitarni blokovi i
protivpožarna stepeništa.

Prvi sprat

(nivo +3.8m i +4.30m)

Prostor prvog sprata podeljen je na dva dela. Sa jedne
strane nalaze se medijateka i internet kafe sa ostavom i
sanitarnim

vorovima i prostorija za kinooperatera 3D

sale. Sa druge strane nalazi se velika sala kapaciteta 420
mesta, sa „wall to wall“ ekranom. Platno je prilago

eno

dimenziji sale iza njega je ostavljen prostor za
postavljanje savremenih zvu

nih sistema. Sala ima dva

ulaza i nalazi se na nivou +3.80m.

Drugi sprat

(nivo +8.30m)

Na drugom spratu nalaze se dve sale i administrativni deo.
Sale su manjeg kapaciteta i jedna je namenjena VIP
korisnicima. Uz svaku salu postoji prostorija za

1199

kinooperatera. Administrativni deo je odvojen i smešten
je prema ulici Dr Ivana Ribara. U njemu se nalaze
kancelarijski prostori, sala za sastanke, foaje,garderobe i

ajna kuhinja za zaposlene.

Sl. 3.

Osnova II sprata

Tre

i sprat

(nivo +12.30m)

Na tre

em spratu nalazi se sala na otvorenom kapaciteta

60 mesta. Koristi se u letnjim danima u odre

enom

vremenskom periodu.

6. KONSTRUKCIJA I MATERIJALIZACIJA
OBJEKTA

Konstrukcija objekta je kombinacija skeletnog, masivnog
i rešetkastog sistema. Težilo se najboljem konstruktivnom
rešenju zbog fleksibilnosti objekta. Masivni zidovi
debljine 40cm nalaze se na bo

nim stranama, pružaju

i se

celom visinom objekta i pospešuju

i njegovu krutost.

Izme

u susednih objekata i ovih bo

nih zidova nalaze se

dilatacione razdelnice od 10cm koje dozvoljvaju da
objekti mogu nesmetano da funkcionišu.
Ceo objekat konstrukcijski je podeljen u tri nezavisna
dela. Skeletni sistem

ine armirano-betonski stubovi

dimenzije 40x40cm, na rastojanjima od 3-9 metara. Za
me

uspratnu konstrukciju usvojene su armirano-betonske

plo

e debljine 30cm, oslonjene na stubove i ukru

ene

armirano-betonskim serklažima. Iznad velike bioskopske
sale postavljena je rešetkasta konstrukcija radi
savladavanja raspona od 25 metara.
Za fundiranje objekta primenjeni su armirano-betonski
temelji samci, kutijastog oblik, visine 60cm dok se ispod
nose

ih zidova nalaze trakasti temelji.

Vertikalne komunikacije liftovi,požarna stepeništa i
centralno stepenište nalaze se unutar armirano-betonskih
jezgara dok je rampa izvedena od

eli

nih profila.

Krov je izveden kao ravan, neprohodan i sa nagibom od
2%, sadrži hidro i termo izolaciju sa parnom branom.
Oluci su skriveni i nalaze se pored stubova, zatvoreni su
plo

ama zbog

ega su neki stubovi ve

ih dimenzija.

Za spoljašnju obradu objekta primenjena su

etiri

materijala: staklo,

elik, aluminijum i beton. Svi

eli

elementi premazani su odgovaraju

im zaštitnim

premazima. Beton je obra

en u vidu punih i perforiranih

plo

a, na odre

enim mestima presvu

en limenim

oblogama.
Spoljašnji sistem za zaštitu od sunca koji se koriste kao
sastavni delovi fasade su brisoleji. Aluminijumske lamele
se izra

uju od savijenog alukobond-a, sa nosa

oma i

vezama od ner

aju

elika.

Sl.4

. Perspektivni prikaz objekta

Postavljeni su na staklenim površinama gde postoji
potreba za zaklanjanjem. Velike

iste staklene površine

izra

ene su od pampleks sendvi

stakla punjenog

argonom kako ne bi došlo do gubitka toplotne energije.

Sl.5

. Perspektivni prikaz objekta

Podovi su obra

eni u zavisnosti od namene prostorije kao

i njene prohodnosti. Ulazni hol i ostali prostori u
prizemlju poplo

ani su granitnom keramikom, kao i

horizontalne i vertikalne komunikacije, sem požarnih
stepeništa koje su ura

ene u kerami

kim plo

icama.

Bioskopske sale obložene su antistatik, negorivim
tekstilom. U sanitarnim, pomo

nim i tehni

kim

prostorijama predvi

eno je oblaganje zidova i podova

kerami

kim plo

icama. U administrativnom delu objekta i

kinooperaterskim prostorijama oblaganje poda ura

eno je

1200

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 725.742(497.11 Zaje

ar)

ZATVORENI BAZEN U ZAJE

ARU

INDOOR SWIMMING POOL IN ZAJE

Jelena Risti

, Ksenija Hiel,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – ARHITEKTURA

Kratak sadržaj –

Tema projekta je zatvoreni bazen u

Zaje

aru. Objekat je smešten u okviru sportsko-rekrea-

tivnog centra

″

Popova plaža

″

na obali Crnog Timoka.

Grad Zaje

ar, iako centar regije, nema zatvoreni bazen,

što onemogu

ava razvoj sportova na vodi i rekreaciju.

Analiziran je istorijski i hronološki razvoj javnih
kupališta i bazena od rimskih termi, preko turskih
hamama do danas. Analizom kroz primere utvr

ene su

mogu

nosti, potrebe i koncepti razvoja budu

eg bazena.

Navedene su vrste bazena sa bitnim karakteristikama i
izabran koncept i karakter budu

eg rešenja, koji je

detaljnije obrazložen.

Abstract

–

Theme of the project is an indoor swimming

pool in Zajecar. The facility is located within the sports
and recreational center “Popova plaza” on the riverside
of Crni Timok. Despite the fact that it is a regional
centre, Zajecar has no indoor swimming pool, which
prevents the development of water sports and recreation.
We have analyzed the historical and chronological
development of public baths and pools from the Roman
thermal baths, over Turkish Hamam to the modern age.
Determined through analysis of examples of the
possibilities, needs and concepts of the future
development of the pool. Listed are the types of pool with
relevant features and selected concept and character of
the future solution, which is more justified.

Klju

ne re

Arhitektura, zatvoreni bazen, Zaje

ar,

sportovi na vodi

1. KRATAK ISTORIJAT I RAZVOJ JAVNIH
KUPALIŠTA I BAZENA

Na lokalitetu Mohenjo-Daro u Pakistanu koji datira iz III

veka pre nove ere prona

eno je

″

Veliko kupatilo

″

bazenom dužine od 12m širine

7 metara i dubine od 2,4

metara. Mohenjo-Daro ili

″

Breg Mrtvih

″

je jedan od

prvih gradova drevne Indije, a

″

Veliko kupatilo

″

važi za

najstarije javno kupalište. Pruža se u pravcu sever-jug i
okružen je kolonadom stubova, a poseduje i odvod
natkriven kre

nja

kim blokovima. Neposredno pored

bazena nalazi se masivna konstrukcija od opeke sa uskim
prolazima za koju se smatra da je bila parno kupatilo.

U rimskom društvu postojalo je mesto na kome je i
ženama i muškarcima podjednako bilo omogu

eno da se

bave svojim telom i da ga neguju. Bile su to terme -

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bila dr Ksenija Hiel, docent.

luksuzna javna kupatila u kojima pristup nikome nije bio
ograni

en.

Terme od vremena Carstva igraju veoma važnu ulogu u
životu Rimljana. Carske terme

esto su u jednom

kompleksu imale, pored toplih i hladnih kupatila, i
gimnasti

ke dvorane, vrtove, muzeje, biblioteke,

restorane i trgovine.
Me

utim, obi

aj da se

ovek kupa svaki dan ustalio se tek

tokom I veka pre nove ere, pod uticajem helenisti

civilizacije. U ranijim periodima Rimljani su se temeljno
prali samo jednom nedeljno. Ostalih dana prali su samo
delove tela koji se najviše prljaju - lice, ruke i noge. Za to
je koriš

ena jedna,

esto mra

na, odaja koja se nalazila u

blizini kuhinje (lavatrina), u kojoj je topla voda bila pri
ruci.
Najpoznatije i najve

e terme izgra

ene su za vreme

vladavine rimskih careva Nerona (54-68), Domicijana
(81-96), Karakale (197-217), Dioklecijana (284-305) i
Konstantina (306-337). Najsavršenije i najve

e svakako

su Karakaline terme u Rimu, izgradene izmedu 211. i
217. godine.

Slika br. 1

. Karakaline terme, idealna rekonstrukcija

Hamami su se gradili po principu anti

kih termi, ali uz

neke dodatne izmene. Sastojali su se od šedravana, ulazne
prostorije i garderobe, kapaluka (prostoija za masažu),
mejdana u kojem su bile sofe, kameni kreveti za znojenje
i kurne iz kojih se hvata voda za polivanje. Ovi delovi su
bili gra

eni od

vrstog materijala, kamena ili opeke. Iza

se nastavljao tehni

ki deo za grejanje vode i terazija za

podizanje vode kako bi se prirodnim padom razvodila
dalje.

Turska kupatila igrala su važnu ulogu u kulturi bliskog
istoka, predstavljaju

i neku vrstu saune za kupanje u pari,

služe

i kao mesto socijalnog okupljana, ritualnog kupanja

i kao arhitektonske strukture i institucije.

1202

Slika br. 2.

Cagaloglu hamam, Istambul

Slika br. 3.

Presek kroz hamam

Osoba koja koristi tursko kupatilo prvo se opušta u
prostoriji zvanoj topla soba, koja se greje kontinualnim
tokom toplog, suvog vazduha dopuštaju

i kupa

u da se

slobodno preznojava. Kupa

i zatim mogu pre

i i u još

topliju prostoriju koja se naziva vrela soba, pre prskanja
sa hladnom vodom. Nakon završetka sa celokupnim
pranjem tela i masaže, kupa

i kona

no mogu oti

i u

rashla

enu sobu gde sledi period opuštanja.

Zagrevanje vode i prostorija u termama i hamamima
vršeno je specijalnim sistemom zagrevanja (hipokaust).
Zagrejani vazduh dovo

en je kanalima koji prolaze kroz

zidove do odre

enih mesta u bazenima i zagrevao vodu.

Prostorije su grejane tako što je topao vazduh cirkulisao
kroz specijalne obloge u zidovima i kroz šupljine u
podovima.

Hamam kombinuje funkcionalnost i strukturne elemente
svojih prethodnika u Maloj Aziji, Rimskih termi i
Vizantijskih kupatila, sa centralno azijsko turskom
tradicijom kupanja sa parom, ritualnog kupanja i
obredima u vodi. Takodje je poznato da su Arapi gradili
mnoge od sopstvenih verzija gr

ko-rimskih kupatila na

koja su nailazili tokom svojih osvajanja Aleksandrije.
Me

utim, tursko kupatilo ima unapre

eniji stil i

funkcionalnost od ostalih struktura koje su se pojavile kao
dodatak džamijma ili kao iskoriš

eni ostaci rimskih

kupatila.
Propadanjem rimskog carstva, javna kupatila su sve

eš

postajala mesta razuzdanog ponašanja i takva upotreba
bila je odgovorna za širenje, a ne le

enje bolesti. Opšte

prihva

eno verovanje me

u Evropljanima bilo je da

esto

kupanje prouzrokuje zarazu i bolest. Srednjevekovna
crkvena vlast propagirala je ovo verovanje i

inila sve što

je u njenoj mo

i da zatvori javna kupališta. Zvani

nici

rimske katoli

ke crkve su

ak zabranili javno kupanje

kako bi spre

ili dalje širenje epidemija po Evropi.

U XVII veku ve

ina pripadnika više klase prali su ode

vodom i umivali jedino lice, smatraju

i da je pranje celog

tela

in dostojan samo niže klase. Ovaj stav polako su

eli da menjaju i smatraju kupanje jednim od osnovnih

ina o

uvanja zdravlja. Imu

niji su po

eli da se

okupljaju u banjama kako bi konzumirali lekovitu vodu
ili se kupali u njoj.
Bazeni su postali popularni u Velikoj Britaniji sredinom
XIX veka. Do 1837. u Londonu je izgradjeno šest
zatvorenih bazena sa skakaonicama. Kada su po

ele

moderne Olimpijske igre 1896. u Atini, koje su
uklju

ivale i pliva

ke trke, popularnost bazena je po

ela

da se širi.

2. ANALIZA IZVEDENIH OBJEKATA-PRIMERI IZ
PRAKSE

2.1 Kupalište na dokovima u Avru

″

Kupalište na dokovima

″

je akva centar koji se nalazi u

gradu Avru, u Francuskoj. Projekat je radio francuski
arhitekta Žan Nuvel. Kompleks od 5000 kvadratnih
metara sadrži 12 bazena (uklju

uju

i i bazen na

otvorenom dimenzija 50 x 21 m), nekoliko bazena za
opuštanje, saunu, hamam, spa i fitnes salu.
Entrijer je sveden, svuda dominiraju bela boja plo

ica i

plava boja vodenih površina, osim u delu predvi

enom za

igru dece gde se nalaze kocke razli

itih veli

ina i jarkih

boja. Nekoliko me

usobno povezanih bazena su na

razli

itim visinama i tako formiraju kaskade. Veliki

prozori unose dovoljnu koli

inu prirodnog svetla u

prostor.

Slika br. 4.

″

Kupalište na dokovima

″

u Avru

2.2 Sanderlend akva centar

Ovaj zatvoreni sportski komples nalazi se u gradu
Sanderlend, u Engleskoj. Pored olimpijskog bazena sa 10
traka, ima i bazen za ronjenje sa platformama na 5, 3 i 1
metar, kao i gimnasti

ku salu i

wellness

centar. Naro

ito

je prilago

en osobama sa hendikepom.

Sama konstrukcija objekta ima izgled poravnate cevi
koriš

enjem nosa

a od lameliranog drveta koji

premoš

avaju oko 50 metara prostora iznad bazena i

tribina.

1203

prate

i sadržaji sa svla

ionicama, tuševima, saunom i

teretanom. U sklopu svla

ionice postoje kabine za

presvla

enje namenjene ljudima sa hendikepom.

Na drugom spratu nalazi se direktni ulaz na tribine
spoljnim stepeništem na severnoj strani objekta, kao i VIP
tribine i pres centar. Pored cafe-a sa pogledom na bazene
nalaze se i sale za fitnes, aerobik, ples i borila

sportove. Svaka od ovih sala ima svoju mušku i žensku
svla

ionicu i wc sa tuševima.

Uprava i kancelarije nalaze se na

etvrtom spratu. Na tom

spratu je predvi

en i ugostiteljski objekat koji jednim

delom gleda na bazensku halu, a ima i natkrivenu terasu
sa pogledom na reku. Igraonica za decu i salon lepote su
još dva neophodna sadržaja u sklopu ove celine.

Slika br. 7.

Eksterijer Zatvorenog bazena u Zaje

aru

Slika br. 8.

Enterijer Zatvorenog bazena u Zaje

aru

Slika br. 9.

Vizura Zatvorenog bazena u Zaje

aru

5. ZAKLJU

Izgradnjom zatvorenog bazena u Zaje

aru pruža se

mogu

nost proširenja sportskih sadržaja i aktivnosti,

naro

ito sportova na vodi. Prate

im sadržajima kao što su

sale za fitnes, ples, aerobik i borila

ke veštine, rasteretili

bi se postoje

i sportski objekti koji trenutno ne mogu da

zadovolje potrebe sportista i gra

anstva, a kuglana bi bila

prva i jedina u gradu.

Projekat predstavlja jedno od mogu

ih rešenja ovog

arhitektonskog programa, uz poštovanje svih kriterijuma
vezanih za funkciju, standarde i tehnologiju gradnje.
Zatvoreni bazen nije samo objekat, ve

mesto susreta i

komunikacije me

u ljudima, sportskih dešavanja,

rekreacije duha i tela. Objekat ne živi sam za sebe, ve

interakciji sa

ovekom postiže uticaj. Objekti sa idejama i

nekom vrstom vizije doprinose sredini u kojoj se nalaze. I
ne samo sredini, nego i široj zajednici.
Projekat je manjim delom obuhvatio i predlog
rekonstrukcije veoma atraktivnog i vrednog prostora u
gradu, koji je zapušten duži niz godina, u nadi da se
realizacijom ovog objekta, ili objekta sli

nog sadržaja

oplemeni šira sredina, a i sam grad.

6. LITERATURA

[1]

N. Ernst, “

Arhitektonsko projektovanje

”, 34.

izdanje, Beograd 1996.
[2]

S. Ili

Sportski objekti i površine

, Beograd, KIZ

kultura, 1989.
[3]

J. Panero i M. Zelnik,

Antropološke mere i

enterijer

, Beograd, Gra

evinska knjiga, 1990.

[4]

Sportski objekti – Sadržaji i obeležja igre i

sporta u stambenoj sredini i naselju

, Beograd,

Arhitektonski fakultet, 1981.
[5]

http://en.wikipedia.org/wiki/Swimming_pool

[6]

http://www.fina.org/project/

[7]

http://www.allaboutturkey.com/hamam.htm

[8]

http://www.banjesrbije.net/istorija.html

[9]

http://www.swim.com/

[10]

http://www.mohenjodaro.net/

Kratka biografija:

Jelena Risti

ena je u Zaje

aru, 1982.

FTN je upisala 2001. godine. Diplomski -
master rad odbranila je u aprilu 2010. god.
na Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Arhitektura i urbanizam.

Dr Ksenija Hiel

ena je u Zemunu 1962.

godine. Diplomirala je na Arhitektonskom

fakultetu u Beogradu. Magistirala je na
Fakultetu tehni

kih nauka u Novom Sadu

2000. godine, gde je i doktorirala 2004.
godine od kada je u zvanju docenta

1205

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 711.68:711.68(497.11 Veternik)

SVETLO KAO INTEGRALNI DEO SLIKE CENTRA NASELJA VETERNIK

THE LIGHT LIKE INTEGRAL PART OF THE CENTER OF VETERNIK

Jelena Doroški, Darko Reba,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast - ARHITEKTURA

Kratak sadržaj

Naselje Veternik pripada opštini grada

Novog Sada. Po svojim karakteristikama je tipi

prigradsko naselje koje nema planski formiran centar.
Atraktivna je lokacija za život ljudi zbog svojih prirodnih
faktora. Ono što umanjuje njegovu ambijentalnu vrednost
je prvenstveno nedostatak javnih sadržaja. Tako se
name

e pianje rekonstrukcije poteza uz magistralni put,

koje fizi

ki zauzima centralnu poziciju u naselju. Javlja se

ideja da se na ovoj lokaciji stvori mogu

nost koriš

enja

izvora svetlosti na nov, umetni

ki na

in.

Abstract

–

Veternik is a suburb part of the city Novi Sad.

It is tipiccaly suburban place and there is no planning
center. Veternik is attractive for leaving because of its
natural factors. One of problems, theres no center with
public contents. Reconstruction of this part is needed.
Theres idea for transformation with light sources.

Klju

ne re

i –

prigradsko naselje, planski formiran

centar, svetlosni izvori

1. UVOD

Veternik je tipi

no prigradsko naselje. Nema planski

formiran centar. Na mestu gde je glavna raskrsnica, uz
magistralni put I u neposrednoj blizini kompleksa
pravoslavne crkve, javlja se potreba transformacije
prostora. Na odabranoj lokaciji je neophodno uvo

enje

javnih sadržaja kao programski deo novog centra naselja.
Novi sadržaji su javni, atraktivni, slobodni prostori su
pristupa

ni svakom stanovniku… Zajedno teže socijali-

zaciji i pronalaženju kvalitetnijeg identiteta naselja. Do
optimalnog prostornog rešenja se došlo na osnovu valori-
zacije postoje

eg stanja. Kroz ovaj proces, ideja rekons-

trukcije i kroz plan osvetljenja se name

e kao ekono-

no I atraktivno rešenje. Ograni

enja istraživanja su u

nedostatku istorijskih podataka o rasveti ovog podru

ja.

Kroz sagledavanje tipologije javne rasvete i upoznavaju

se sa potrebama ovog naselja, stvorena je jedna nova
mikrocelina.

2. GENEZA NASELJA VETERNIK

Ovo naselje predstavlja kombinaciju ruralne i urbane
sredine. Osnovan je 1918. Godine kao naselje za ratne
vojne invalide. Nastao je na prostoru nekadašnje pustare
Novi Majur. Tadašnji Veternik je imao svega dve ulice a

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Darko Reba, docent.

izgra

ene ku

e su bile tipske. Po završetku I svetskog rata

kralj Aleksandar je svojim dobrovoljcima dodelio zemlju
u blizini Novog Sada, a na podru

ju današnjeg Veternika.

Današnja površina ovog naselja iznosi 19,2 kilometra
kvadratna.
Njegov položaj je 45 stepeni 15 minuta i 12 sekundi s.g.š
i 19 stepeni 45 minuta i 34 sekunde i.g.d. Od obrazovanih
ustanova u Veterniku postoje osnovna škola i predškolska
ustanova, a od specijaliovanih postoji jedinstvena
ustanova u Srbiji, „Dom za decu i omladinu ometenu u
razvoju“. Tako

e, nalazi se i sportski centar „Vujadin

Boškov“.

3. O NASTANKU IMENA I GRBA NASELJA
VETERNIK

U knjigama pravoslavne crkve u Starom Futogu, Veternik
se prvi put spominje 13. Septembra 1923. Godine. Naziv
Veternik je nastao u znak se

anja na proboj Solunskog

fronta, koji su dobrovoljci osvojili strateški masiv
Veternik. Kona

no ime naselja Veternik je i objavljeno i

zavedeno u Re

niku mesta prve Jugoslavije 1925.

Godine. Veternik ima svoj grb koji prikazuje srpskog
vojnika kao pobednika, sa lovorovim granama.

4. GRADSKI PROSTOR

Prostor možemo razlikovati kroz dve prizme: unutrašnji
prostor, onaj koji oslikava privatnost i spoljašnji prostor,
pod vedrim nebom, sa javnim, polujavnim i
poluprivatnim zonama. Poznato nam je Trikarovo
osnovno tuma

enje grada na osnovu socijalnog sadržaja,

kojem prethodi opis geografskih

inilaca. Geografija

grada je nerazdvojiva od njegove istorije. Lokacija, kao
deo geografskog položaja, vežna je za opis grada.Grad se
sastoji iz delova,

etvrti, fragmenata, ili poteza nastalih iz

brojnih i razli

itih momenata stvaranja

[

2].

Svaki prostor grada karakteriše specifi

an urbani pejzaž,

društveni sadržaj i funkcija. Urbana forma mora imati
slede

e kvalitete: posebnost, kontinualnost, dominantu,

jedinstvenost forme, vizuelni cilj… Dimenzije, tip
gra

enja, arhitektonski jezik oblikovanja, treba da budu u

harmoniji sa ve

postoje

im gra

evinama. Koncepcija

gradskog prostora se ne sme narušavati novim gra

enjem,

treba samo da se upotpunjuje.

5. REKONTRUKCIJE KAO DEO URBANIH
TRANSFORMACIJA

Ciljevi transformacija su prilago

avanje postoje

urbanog tkiva novim zahtevima u pogledu: prostora (
stambenog i poslovnog), komunikacija i infrastrukture,
socijalnih potreba, kvaliteta prirodnih elemenata…

1206

Slika 4.

Primena široke lepeze osvetljenja savremene

tehnologije

Svetlo za akcentovanje-ovakav tip osvetljenja se koristi za
isticanje pojedinih elemenata prostora.. Svetlo upereno na
gore- je naj

eš

e koriš

en i verovatno najefikasniji na

osvetljenja. Predstavlja na

in osvetljenja površina odozgo

na gore.

Svetlo upereno na dole- ovaj tip svetlosti je pogodan za
pergole i sve vrste poluzatvorenih objekata, gde mogu da
se naglase pojedini zanimljivi delovi unutrašnosti
objekata. U svetu se danas sve više vodi ra

una o

estetskoj strani lampi, transformatora, abažura i filtera.
Neophodno je biti svestan da neplanska i nestru

upotreba mogu dovesti do banalizacije u gra

enoj i

prirodnoj sredini. Osvetljavanje staza je obavezno. Dobar
vid za dobijanje interesantne vizure je i osvetljavanje
pojedinih krošnji i vodene površine. Danas su u upotrebi i
solarne lampe, led diode i opti

ki kablovi kao i razli

ite

vrste filtera i lasera u boji.

8. OSVETLJENJE U VE

IM GRADOVIMA SRBIJE

Poslednjih godina urbanom osvetljenju u našim
gradovima se posve

uje sve ve

a pažnja. U Beogradu se

održava manifestacija „Beograd svetlosti“,

ija je glavna

tema bila „Svetlosni identitet Beograda“.

Objekte koje svrstavamo u gradske repere, pravilnim
osvetljenjem no

inimo još atraktivnijim nego tokom

dana. To se pre svega odnosi na one objekte koji su
reperi u uli

noj vizuri ali i u panoramskom osvetljavanju

grada. Treba posti

i izuzetan kvalitet sa aspekta boje

svetlosti, prezentacije kolorita fasade i isticanja hijerarhije
vrednosti elemenata i detalja. Uli

no osvetljenje

dominantno uti

e na utisak o gradskom ambijentu. U

naseljima u republici Srbiji u uli

nom osvetljenju

preovla

uju energetski efikasne i dugotrajne natrijumske

sijalice visokog pritiska ali koje imaju veliki nedostatak: u
njihovom spektru preovladava žuta boja, a karakteriše ih i
loša reprodukcija boja, zbog

ega kreiraju neprivla

ambijent. Iz tog razloga se poslednjih godina parkovi,
šetališta i druge peša

ke zone osvetljavaju pomo

u metal-

halogenih izvora koji emituju svetlost bele boje i
obezbe

uju veoma dobru reprodukciju boja (slika 5.).

Slika 5.

Plato hrama Svetog Save

Kao dobar primer osvetljenja u Beogradu isti

e se crkva

Svetog Marka. Neobi

an primer kako jedan objekat

dobija potpuno drugi izraz uz razli

ito osvetljenje je

Skupština grada u Beogradu (slika 6).

Slika 6.

Skupština grada Beograda

1208

Slika 6.

Skupština grada Beograda, nastavak

Novom Sadu je ve

i deo užeg gradskog jezgra

osvetljen belom svetloš

u veoma dobre reprodukcije boja.

Muzej grada Novog Sada u Dunavskoj ulici ocenjen je
kao uspešno osvetljen objekat, gde rasveta odgovara
zna

aju, veli

ini, lokaciji i neposrednom okruženju

objekta. Isti

e se i osvetljenje Petrovaradinske tvr

ave

(slika 7.)

Slika 7.

Petrovaradinska tvr

ava

izvedeno pomo

u svetlosti bele boje, koje je adekvatno

istaklo površinu zida i prostor izme

u tvr

ave i reke. Za

osvetljenje Varadinskog mosta u Novom Sadu primenjena
je najsavremenija tehnologija dinami

nog LED osvet-

ljenja. Ovo svetlosno rešenje odlikuju jaki kontrasti.
Osvetljenje splavova je proteklih godina vrlo intere-
santno. Reka privla

i ljude svojim specifi

nim ambi-

jentom.
Upravna zgrada Telenora u Beogradu je primer dobrog
osvetljenja, gde objekat daje kolorit no

noj slici grada.

Simbol košarke ispred Beogradske arene je primer
nedovoljnog osvetljenja jednog urbanog elementa

ime on

gubi na svom vizuelom identitetu, a uz adekvatno
osvetljenje lako bi postao urbani reper jedne mikroceline.

Poslednjih godina postoji jasna inicijativa gradova za
napredovanjem u ovoj oblasti.

SVETLE

E REKLAME

Svetle

e reklame su jedan od dominantnih fenomena

gradske slike, koji svoj pun efekat imaju tokom no

i. Pri

postavljanju svetle

ih reklama obavezno je njihovo

uklapanje sa osvetljenjem ulice ili trga, sa

arhitekturom

zgrada kao oblikovne celine, sa reklamama u susedstvu,
sa svetle

im natpisima i na

inom osvetljenja izloga i dr.

Za komponovanje i oblikovanje svetle

ih reklama u

prostoru, potrebna je saglasnost arhitekte, urbaniste, kao i
saradnja umetnika, lingviste i inženjera

[3]. Za

postavljanje svetle

ih reklama u gradskim centrima, na

trgovima i po ulicama, analiziraju se posebni planovi
kojima se regulišu pitanja položaja, veli

ine, kolorita i

mesta svetle

ih reklama, a oblikovanje i postavljanje-

obavlja se samo na osnovu prethodno definisanih
urbanisti

ko-tehni

kih uslova.

U toku no

i, gradovi mogu da dobijaju potpuno nov ka-

rakter, što je posledica promene strukture i intenziteta
svetlosti. Tada sumorne konture dugih gradskih ulica
mogu da postanu pune boja, a mnoge zgrade blješte u rit-
movima ve

ernjeg osvetljenja. Pod uticajem svetlosti,

gradski trgovi ili skverovi, postaju živi prizori svetlosne
igre.

10. ZAKLJU

Svetlo i arhitektura su u polju globalnih kulturoloških pre-
misa i u neprestanom komparativnom dijalogu. Kvalitet
osvetljenja predstavlja odgovor na ljudske potrebe, zah-
teve protora, objekta i površine koje se osvetljavaju-na
odre

enom mestu i u odre

enom trenutku. Da bi se

poboljšao kvalitet no

ne vizure naselja (urbanih i rural-

nih) neophodan je timski rad, provera osvetljenja na licu
mesta i redovno održavanje ve

postavljene rasvete. U

zavisnosti na koji na

in se pristupa problematici „svetla“

(eksperimentalno, umetni

ki ili stru

no)u velikoj meri se

može uticati na poboljšanje identiteta jednog prostora i
obezbediti mu „svetliju budu

nost“… stvaramo novu

scenografiju jednog naselja u kojem mogu svi uživati.

11. LITERATURA

[1]

„Britanika“, enciklopedija, Beograd, 2005. godine

]“Light for cities“ , U. Brandi, C. Geissmar brandi,

Basel, 2007.

[3]

„ Gradski pejzaž“, Gordon Kalen, Beograd, 1971.

godine

Kratka biografija:

Jelena Doroški,

ena je u Novom Sadu 1984. godine. Upisala

je Fakultet tehni

kih nauka 2003. godine, odsek Arhitektura i

urbanizam. Diplomski- master rad iz oblasti Urbanisti

projektovanje brani u aprilu 2010. godine

1209

3.4. Planinarski bivak

Planinarski bivak je manji planinarski objekat sagra

od drveta, ili kakvog drugog pogodnog materijala.
Planinarski bivaci se grade u visokim planinama, na
pogodnim mestima za ishodište na vrhove planina.
Osim pomenutih objekata, u slu

aju neprilika kao

sklonište nam mogu poslužiti pastirske kolibe, šumarske
ku

e, senici.

4. FRUŠKOGORSKI PLANINARSKI OBJEKTI

Planinarski objekti na Fruškoj gori su dosta retki i
neravnomerno raspore

eni i pored velikog prostranstva,

lakog prilaza sa bilo koje strane, te dobrih saobra

ajnih

veza. Po evidenciji na Fruškoj gori ima

ak 15

planinarskih objekata, u funkciji je jedva polovina.
Me

utim, stvarnost je znatno lošija i nepovoljnija.

Planinarski domovi u kojima najviše borave planinari,
danas su sva

iji i ni

iji i nalaze se pred otu

enjem koje

se teško zaustaviti.

Sl.1.

Planinarski domovi Kozarica i Stražilovo

Planinarski domovi su smešteni u središnjem delu Fruške
gore od

ortanovaca do

erevi

a na severnoj padini. U

predelu

ortanova

ke šume nalazi se planinarski dom

„Kozarica“ , na Stražilovu „Stražilovo“ , pod Glavicom
„Zanatlij “. Na Popovici ima šest domova: „Železni

ar“,

„Orlovac“, „dr Radivoj Simonovi

“, „Medicinar“,

„Crveni

ot“ i „Jugodent“. Na Zmajevcu se nalazi

„Zmajevac“ i u dolini kestenova kod Testere
„Stranputica“

Sl.2.

Planinarski domovi Crveni

ot i Železni

4.1.

Trenutno stanje ugostiteljskih objekata Fruške

gore

Odmarališta u Nacionalnom parku Fruška gora, gde se pre
svega misli na hotele , motele i planinarske domove, iako
se nalaze u rezervatu retke prirodne lepote,

istog

vazduha i savršenog mira i tišine, mahom su prazni i
napušteni. Danas, neki objekti koji se nalaze na
atraktivnoj lokaciji na Fruškoj gori samo su gomila
betona. Ve

ina objekata je u vlasništvu ve

ih društvenih

preduze

a. Nekada su to bila odmarališta za radnike, a

sada u procesu privatizacije

ekaju nove vlasnike.

Nekoliko planinarskih domova i objekata ovakve namene

Planinarski savez Srbije, Naši planinarski domovi, Beograd, 1997. ,

str. 109

trenutno su jedini nosioci turisti

ko-ugostiteljske ponude

Fruške gore.
Što se ti

e saobra

ajne povezanosti gotovo do svakog

doma postoji asfaltni prilaz i nekoliko kilometara je
udaljen od lokalne autobuske stanice. Domovi imaju
struju i grejanje, koje je u najve

em broju slu

ajeva

etažno, a kaljeva pe

je smeštena u prostoriji za zajedni

boravak. Malo je neverovatno, ali je

injenica da na

Fruškoj gori, gde se nalazi najviše domova, ni jedan nema
vodu za pi

e, ve

se ona koristi iz bunara, bazena i

cisterni. Ve

ina planinarskih domova u prizemlju ima

prostoriju za zajedni

ki boravak, koja se koristi i kao

trpezarija, kuhinju i sanitarni

vor. Na spratu su sobe sa

više ležajeva i sanitarni

vor sa tuševima. Soba za

domara, ukoliko je uopšte i ima, nalazi se u prizemlju.
Prostorne jedinice poput prostorije za peglanje rublja,
perionice predstavljaju mahom spava

e sobe kojima je

naknadno promenjena funkcija.

5. ANALIZA NOVOPROJEKTOVANOG OBJEKTA
PLANINARSKOG DOMA NA FRUŠKOJ GORI

5.1.

Lokacija

Lokacija projektovanog planinarskog doma nalazi se na
Zmajevcu. Zmajevac je jedan od najperspektivnijih
prostora za razvoj turizma Fruške gore. Dominantne
aktivnosti su rekreacija i odmor u šumsko-brdskom
prostoru koji nudi prirodni ambijent šume, svež vazduh,
ali i brojne aktivnosti razli

ite od onih koje se mogu

upražnjavati u gradovima, u najširem smislu, sa razli

itim

podoblicima.
Projekat planinarskog doma predstavlja deo namere da se
takav potencijal iskoristi i omogu

i posetiocima uživanje

u prirodnim lepotama koji pruža ovaj deo Panonske
nizije.
Od Novog Sada je Zmajevac udaljen svega 20 km.
U neposrednoj blizini raskrsnice asfaltnih puteva
Rakovac-Vrdnik i Iriški venac-Crveni

ot nalazi se

objekat postoje

eg planinarskog doma Zmajevac,

ija je

lokacija ovim projektnim zadatkom namenjena novom,
savremenijem planinarskom domu.
Parcela je na nadmorskoj visini 465m i sa svih strana
okružena je šumom, što je

ini krajnje adekvatnim

mestom za objekat namenjenog sadržaja. Novoprojekto-
vani dom nalazi se na pravcima ve

ine planinarskih ruta u

okvirima Fruške gore, što opravdava namenu baš na ovoj
lokaciji.
Oko planinarskog doma je lepa livada pogodna za odmor
i kampovanje, a sva dalja okolina prekrivena je bujnom
listopadnom šumom.
Neposredno iza doma je amfiteatar kapaciteta 800 mesta
okrenut ka severu, pogodan za razne priredbe jer je veoma
akusti

an iako je okružen bujnom šumom. Amfiteatar je

izgra

en na postoje

oj padini sa binom u dnu. Sedišta i

redovi su ozidani kamenom sa Fruške gore, tako da se sve
vrlo lepo uklapa u postoje

i ambijent, ni malo ne

narušavaju

i ga.

Prilazi domu su mogu

i sa raznih strana , jer je lociran u

centralnom delu Fruške gore, na grebenu planine i na
raskrsnici puteva. Može se do

i peške i kolima.

1211

Sl.3.

Perspektivni prikaz objekta

5.2.

Arhitektonsko oblikovanje

Namera je bila da se osmisli forma koja

e biti skladna i

uklopiva u okruženje na tom nivou da ostvari što
kvalitetniju integraciju, u cilju velikog poštovanja prema
prirodnoj sredini, a sve to sa aspekta konteksta mesta i
integracije objekta sa prirodom.
Morfologija izabrane lokacije je takva da se u brdovitoj
Fruškoj gori izdvaja po svojoj ravnoj površini, samim tim
forma je osmišljena da prati morfologiju terena. Forma
planinarskog doma se manifestuje kvalitetnim, jasnim,
izduženim horizontalnim linijama, niskim volumenima
koji su u direktnoj vezi sa terenom i jednostavnim
geometrijskim formama. Karakteristika objekta je u
razu

enim kubusima pokriveni ravnim krovom koji

stvaraju jedinstven efekat na ose

aje posmatra

a, kako

zbog jednostavnosti, tako i zbog uskla

enih odnosa

delova. Na mestima postojanja staklenih zidova kao
potpuno transparentnog medijuma, izbrisana je granica
izme

u objekta i njene okoline. Na taj na

in arhitektura i

priroda ponovo postaju jedno,

ime je dosegnut davnašnji

ideal njihovog jedinstva. Materijalizacijom je postignut
efekat razbijanja jednoli

nosti forme.

Prirodan ambijent, planinski reljef, šumska tišina,
mnoštvo zanimljivih vizura su kvaliteti ovog prostora.
Transparentnost i povezanost objekta sa pejzažom i
prirodom ostvarena je upotrebom velikih staklenih
površina na fasadama. Velike staklene površine ostvari

efekat ogledala na koje

e preslikavati okolna priroda i

pejzaž stapaju

i objekat sa okolinom. Refleksijom okolne

prirode objekat dobija svoje lice. Šuma ima višestruku
ulogu i zna

ajno uti

e na mnoge funkcije društva kao

celine. Šuma svojim proizvodima omogu

uje egzistenciju

oveka na odre

enom prostoru.

Objekat je smešten u planinarskom ambijentu šuma
Fruške gore i projektovan je da bude deo njega. Ostvarena
je veza izme

u objekta i prirodnog ambijenta upotrebom

prirodnih tekstura i boja primenjenih materijala drvo,
kamen, staklo, beton. Organska veza terena i objekta je
rešena koriš

enjem kamena kao masivnog materijala u

prostoru oko objekta. Prožimanje arhitekture i okolnog
prirodnog ambijenta su osnovni principi ovog objekta.
Dominantna zelena boja krova doprinosi da se planinarski
dom prirodno utapa u ambijent listopadne šume. Fasadni
zidovi od kamena i drveta naglašavaju izrastanje objekta
iz tla.

U unutrašnjosti ku

e sproveden je princip fluidnosti

prostora, koji kao krajnji utisak donosi otvorenost, laku
komunikaciju i adaptibilnost ambijenta. U unutrašnjosti,
otvori su tako pozicionirani da omogu

avaju kontrolisan

pogled, osvetljenost, ose

aj zašti

enosti i mogu

nost

posmatranja bu

enja prirode u prole

e. Priroda, svetlost i

njihova simboli

ka zna

enja predstavljaju osnovu

filozofije prostora ku

Sl.4.

Perspektivni prikaz objekta

5.3.

Prostorno-programski koncept funkcije objekta

Prilikom rešavanja programskog koncepta organizacije
planinarskog doma , težilo se što boljem rešavanju
arhitekture objekta i njegovog povezivanja sa prirodnim ,
planinskim okruženjem , a sve to kroz namenu , gabarit ,
spratnost , a posebno materijalizaciju objekta.
U odnosu na saobra

ajnicu koja je u blizini planinarski

dom je uvu

en oko 50 m . Na taj na

in dobijena je

izvesna privatnost što doprinosi ambijentu planinarskog
doma . Na parceli kod planinarskog doma obezbe

en je

parking prostor za goste i prilaz za dostavna vozila .
Planinarski dom je spratnosti pod + P + 1 .
Namena objekta imala je presudan uticaj na kona

projekat . Ideja je bila da se spava

i , intimniji deo odvoji

od glavnog dela doma , koji je svojim javnim karakterom
pristupa

an svim posetiocima planine , dok su sobe za

spavanje namenjene turistima i planinarima koji su došli
sa namerom da svoj boravak na planini produže ,

ime im

je smeštaj neophodan . Objekat je prevashodno namenjen
planinarima , ali je isto tako otvoren za sve ostale
ljubitelje prirode . Nije redak slu

aj da u planinarskim

domovima borave studenti biologije , geografije dok su na
terenskom radu . Restoran može samostalno da
funkcioniše u periodu kada je dom zatvoren , odnosno
kada nema gostiju na spavanju .
U planinarskim domovima na Fruškoj gori veoma je teško
uposliti domara i upravo zbog toga mnogi objekti bivaju
vandalizovani i van upotrebe . Razlog zbog kog je teško
do

i do

oveka koji bi vodio ra

una o jednom takvom

objektu i istovremeno živeo u njemu su veoma loši uslovi
stanovanja koje dom ima da mu ponudi . Iz tog razloga
projektovan je planinarski dom gde bi jedan bra

ni par

rukovodio domom u cilju stvaranja jedne što prijatnije
porodi

ne atmosfere . Od ostalog osoblja tu su kuvari i

poslužitelji koji bi dolazili po potrebi .

1212

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 72.012:711.455(497.113 Novi Sad)

ARHITEKTONSKA STUDIJA OMLADINSKOG CENTRA U NOVOM SADU

ARCHITECTURAL STUDY OF YOUTH CENTER IN NOVI SAD

Milana Suji

, Radivoje Dinulovi

, Marko Todorov,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – ARHITEKTURA

Kratak sadržaj

–

Osnovna ideja rada je kreiranje

omladinskog centra

ija je uloga na nivou grada

sveobuhvatna i kompleksna. Cilj centra je integracija
mladih u društvu kroz mnoštvo aktivnosti (zabava,
edukacija, kultura, umetnost, rekreacija, prakti

an rad...),

dok su osnovna na

ela u formiranju jednog ovakvog

sadržaja inovativnost i aktuelnost. Pri tom su u
projektovanju objekta koriš

ene najnovije tehnologije i

principi održivog razvoja, što je u današnje vreme
nerazdvojno od obrazovanja i kulture.

Abstract

–

The idea of this project is creating a youth

center, whose role at the city level is comprehensive and
complex. The goal of the center is the integration of
young people in society through a variety of activities
(entertainment, education, culture, arts, recreation,
practical work ...), while the basic principles in the
formation of such structure are innovation and news
content. At the same time in the design of the latest
technology and the principles of sustainable development
are used, which today is inseparable from education and
culture.

Klju

ne re

Omladinski centar, program za mlade,

održivi razvoj, tehnologija, interpolacija..

1. UVOD

Materijalisti

ki pogled na svet kao produkt društva

sadašnjice i dešavanja na ovim prostorima (ratovi,
politi

ka previranja...) u proteklih dvadeset godina

rezultirali su time da je omladina danas duhovno i
kulturno najugroženiji sloj društva. Nedovoljna
zainteresovanost za omladinu i njihova svakodnevna
izloženost lošim uticajima neure

enih medija i okoline

uti

u na razvoj mladih i

ine da oni propuštaju zna

ajne

mogu

nosti za samoobrazovanjem, iskazivanjem svojih

talenata, potencijala i poboljšanjem svog položaja u
društvu. Ovakva situacija uslovila je potrebu za razvojem
institucija koje bi svojim programom i radom animirale
mlade ljude da prošire svoje vidike, obogate interesovanja
i slobodne aktivnosti, i da postepeno,ali bitno, sami
kreiraju svoju budu

nost.

Misija omladinskog centra je da svojim programom
postane svakodnevnica mladih, tako što

e im pružiti

mogu

nost da aktivno u

estvuju u ostvarenju, razvoju i

dopuni tog programa. Osim socijalizacije

isto zabavnog

ili edukativnog karaktera koje preovla

uju u gradu

Novom Sadu, želja je da se socijalizacija inicirana ovim

______________________________________________

NAPOMENA:

Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Radivoje Dinulovi

, vanr. prof.

centrom ostvari kroz više aspekata pojedina

no i

prožimanjem njihovih delatnosti.

Zbog raznolikosti

sadržaja i aktivnosti na jednom mestu, omladinski centar
nepobitno pruža mogu

nost, ali i odiše potrebom radi

boljeg funkcionisanja, da se u društvene grupe i korisnike
uklju

e osobe razli

itih interesovanja i sposobnosti.

(Sl.1).

Sl.1

Skica

centra

2. OMLADINSKI CENTRI I INSTITUCIJE
KULTURE DANAS

Kroz pregled primera postoje

ih omladinskih centara

isti

u se pojedine karakteristike koje su nesumnjivo

uticale na

proces osmišljavanja i odluke tokom

definisanja programa i projektovanja omladinskog centra
u ovom radu. Primeri kulturnih centara “CK 13” i
“Gradilište” ukazuju na preku potrebu za prihvatanjem i
razvojem ovakvog programa u našem gradu. Obzirom da
je njihovo funkcionisanje vrlo svestrano i delotvorno,
inspirativno je, i za pohvalu da se odvija u nedovoljnim i
neadekvatnim prostorima, jednostavno i slabo
adaptiranim.
Pored svih nedostataka i problema sa kojima se suo

avaju

(ili su se suo

avali), ovi centri stvaraju pozitivnu

atmosferu me

u mladima, ukazuju na njihove potrebe,

kao i na potrebe centra, same institucije, u smislu
potrebnog prostora, stlanog mesta delovanja u gradu i
njegove organizacije.
Primeri iz Francuske, Amerike i Japana, kao namenski
osmišljeni i podignuti objekti, ukazuju na potrebu
definisanja centra iz uticaja okruženja, uslova koje ono
postavlja, njegovog na

ina života. Povratna informacija

koju šalju je kroz svoje oblikovanje i kroz utisak i poruku
koju teže da prikažu. U cilju im je da se ideja ovih centara

ita na spoljašnjosti i da ima sposobnost da privu

korisnike unutra.

1214

3. SAVREMENI TOKOVI U ARHITEKTURI

3.1.

ovek-arhitektura-tehnologija

ovek, arhitektura i tehnologija

ine trojstvo koje je u

neraskidivoj me

usobnoj vezi. Pored svih ostalih

inilaca

(ekonomska situacija, ideologije društva, uticaji okoline)
koji uti

u na nastanak jednog objekta kao i na razvoj

arhitekture uopšte,

ovek i njegove potrebe (kao centralni

motiv svake arhitekture) i tehnologija (kao ve

iti fenomen

ove

anstva), jesu

inioci u konstantnom progresu i

jedine stalno promenljive odrednice kojima se arhitektura
prilago

ava, koje usmeravaju arhitekturu.

3.2. Arhitektura i tehnologija današnjice

"Ja shvatam tehnologiju samo kao oslonac lirizmu

arhitekture. Tehnika i tehnologija nisu cilj ve

sredstvo da

bi se napravile poeti

ne stvari tako da danas, budu

generacije imaju pred sobom široko polje mogu

nosti za

promene u arhitekturi."

Santjago

Kalatrava

Razvoj tehnologije uti

e na arhitektonsku delatnost i

poboljšanje kvaliteta življenja. Kvalitet življenja dovodi
do druga

ijih potreba ljudi, što zahteva još dalji i

inovativniji napredak u tehnologiji. Brzina kojom se
funkcije, zahtevi i tehnologija menjaju, zahteva
fleksibilnost i prilagodljivost u projektovanju objekata.

"Zgrade više ne zhtevaju da se sklope u formu,

njihova poenta je u konstantnim promenama.."

Aaron

Betszky

3.3. Globalizacija arhitekture iz ugla održivog dizajna

Pažnja je posve

ena klimatskim promenama i globalnom

zagrevanju kao svetskom problemu današnjice koji
obuhvata sve resore, pa i arhitekturu.
Danas, nakon industrijske revolucije, moderne 20. veka,
utopijskih koncepata, haj-teka i inteligentne arhitekture,
ponovo su otkrivene najve

e vrednosti za

oveka (

ist

vazduh, svetlost, o

uvana prirodna okolina..), pa u tom

kontekstu, objekti danas usvajaju jedan potpuno novi,
veoma izražen aspekt u projektovanju i gra

enju, koji

pored ve

ustaljene forme i funkcije, zahteva da objekti

budu ekološki prihvatljivi i energetski efikasni.
Održivost nas nagoni da razmišljamo sveobuhvatno. Od
lokacije i funkcije zgrade, njene fleksibilnosti i životnog
veka, orijentacije, forme i strukture, sistema grejanja i
hla

enja, kao i upotrebljenih materijala, ukupan uticaj na

koli

inu energije potrebne da se objekat osmisli, sagradi i

održava.

3.4. Održivo gra

enje: definicija, koncepti, principi

Održivo gra

enje je definisano kao "kreiranje i odgovorno

upravljanje zdravo izgra

enom sredinom baziranom na

energetski efikasnom koriš

enju prirodnih bogatstava i

ekološkim principima". Održivo dizajnirane gra

evine

imaju za cilj smanjenje uticaja na životnu sredinu kroz
energetsku efikasnost i efikasnu upotrebu prirodnih
izvora.
Koncepti gra

enja sa aspekta održivosti:

-Upotreba otpada - reciklaža
-Podzemna arhitektura
-Pasivna solarna arhitektura
Tehnologija gra

enja koristi razne principe u realizaciji i

poboljšanju održivih kvaliteta objekta: Trombeov zid,

dvoslojnu fasadu, klimatski aktivnu fasadu, fotonaponske

elije i sl.

4. LOKACIJA OBJEKTA
4.1. Postoje

e stanje lokacije

Odabrana lokacija za novoprojektovani objekat je parcela
Erste banke.
Lokacija je oivi

ena Bulevarom Mihajla Pupina, Ulicom

Narodnih Heroja i Trgom galerija. Analizirana parcela je
nepravilnog oblika, a njen položaj u odnosu na okolne
objekte i Trg galerija

ine

itav ovaj prostor

neartikulisanim, što je posledica raznih istorijskih
doga

aja.

Sl.2

prikaz postoje

eg stanja odabrane lokacije

Sl.3

3d prikaz novoprojektovanog stanja

Današnji izgled lokacije formiran je uglavnom krajem 19.
i po

etkom 20. veka objektima bogatih gradskih porodica

i gradskih palata me

u kojima se nalazi i prva zgrada

Magistrata, zgrada ma

arske gimnazije i Jermenska crkva

sa zgradom župnog dvora, crkvene opštine (današnja
zgrada Erste banke) i grobljem u crkvenoj porti. (Sl.2).O
karakteru ulice govorio je i njen nekadašnji naziv
evidentiran na mapi grada iz 1885. godine - Gospodska
ulica.
Na severnom delu parcele nalazi se objekat Erste banke,
dok ostatak parcele

ini prazan prostor koji u jednom delu

fizi

ki razdvaja objekat banke od niza objekata u

Železni

koj ulici,

ime je uli

ni front naglo prekinut.

O važnosti partera u ovom projektu govori sadašnje
parterno ure

enje u isto

nom delu parcele koji odlikuju:

1215

podkonstrukcijom. Kao me

usklop obezbe

uje odvoje-

nost i prelaz izme

u spoljašnje i unutrašnje klime. Ovako

koncipirana fasada ogra

uje unutrašnjost i zajedno sa

instalacijskim sistemom joj omogu

uje da formira

sopstvenu klimatsku celinu, druga

iju od spoljašnje.

tava fasada je obložena staklenim panelima, koji se ka

na osnovnu konstrukciju, a materijalizacija postavlja u
jedan sloj transparentno staklo, u drugi staklo

translu-

centnih svojstava

Prednost dvoslojne fasade je da šup-

ljina ili vazdušni prostor može biti prirodno ventiliran, a
da se unutrašnji prozori mogu otvarati radi ventilacije bez
zna

ajnog uticaja na ceo sistem, i bez smetnji vetra na

višim etažama. Tako

e, dvoslojna fasada redukuje

direktan prodor sun

evih zraka i propuštenu koli

inu

svetlosti u objekat, što pospešuje i primena translucentnog
sloja.

Sl.5

prikaz materijalizacije objekta

7. ZAKLJU

Izgradnja jednog ovakvog objekta bi poboljšala kvalitet
života svih gra

ana Novog Sada. Sve

eš

a pojava

kulturnih centara koji nemaju adekvatan prostor za rad,
nam govori da je ovom gradu preko potreban takav
sadržaj. Namera je da se podstakne kreativnost, želja za
aktivizmom, u

eš

e u sportu i rekreaciji, želja za

enjem, sticanjem šireg obrazovanja, napredovanjem.

Kako u životu mladih ljudi uopšte, tako i u konkretnoj
analiziranoj sredini grada Novog Sada, socijalizacija
predstavlja bitan element životnog doba u kom se mladi
ljudi nalaze. A to im ovaj centar omogu

uje na najbolji

mogu

i na

in.

8. LITERATURA

[1]

Marvin Traktenberg i Izabel Hajman, „Arhitektura od

preistorije do postmodernizma“ , Gra

evinska knjiga, Beograd,

2006.

[2]

-Gyula Sebastyen, „New architecture and tehnology“,

Architectural press, Linacre House, Jordan Hill, Oxford OX2
8DP, Burlington, 2003.

[3]

Le Korbizje, “Ka pravoj arhitekturi”, Gra

evinska knjiga,

Beograd, 2004.

[4]

Ranko Radovi

, “Forma grada”, Orion art, Beograd; Stylos,

Novi Sad 2003.

Kratka biografija:

Milana Suji

ena je u Vrbasu 1985.

godine. FTN je upisala 2004. godine. U
aprilskom diplomskom roku 2010. godine
odbranila je diplomski-master rad na
Fakultetu Tehni

kih Nauka iz oblasti

Arhitektura i urbanizam.

Radivoje Dinulovi

(1957) je vanredni

profesor i rukovodilac Departmana za
arhitekturu i urbanizam na Fakultetu
tehni

kih nauka. Bavi se

projektovanjem, istorijom, teorijom i
kritikom arhitektonskog i scenskog
prostora.

Marko Todorov

en 1979. Diplomirao

je na Fakultetu tehni

kih nauka 2005.

god. Zaposlen je na Fakultetu tehni

kih

nauka kao asistent.

1217

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 72.012:725.5(497.113 Novi Sad)

DOM ZA STANOVANJE STARIH OSOBA U NOVOM SADU

HOME FOR ELDERLY PEOPLE IN NOVI SAD

Jovan Stankov,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – ARHITEKTURA I URBANIZAM

Kratak sadržaj

–

Rad teorijski ukazuje na probleme koji

se javljaju kod starih ljudi i kako te probleme rešiti.
Posebno su analizirani zna

ajni objekti u svetu kako bi se

obratila pažnja na kvalitete i mane ovih objekata s ciljem
da novoprojektovani objekat na što bolji na

in oblikuje i

organizuje životni prostor kako bi se starim osobama
obezbedio kvalitetan život.

Abstract

– This study shows the issues concerning the

housing for the elderly and how they can be dealt with.
Various important buildings of this kind from around the
world are individually analyzed in order to lead to a new
concept shaping and organizing the living space for the
elderly that can provide them a high quality of life.

Klju

ne re

Projektovanje, Dom.

Kejwords:

Design, Housing.

1. UVOD

U evropskoj kulturi i u svetu se naglo pove

ava udeo

starih ljudi. Danas je tri puta više starih ljudi nego pre 50
godina, a kada sadašnja generacija bude stara njih

e biti

dva puta više u odnosu na trenutni broj starih ljudi.

U svakom savremenom društvu posebno se pridaje pažnja
stvaranju uslova za bolji život starih lica. Tako u
najve

em broju evropskih zemalja obezbe

ena je

povezanost i integralnost pružanja usluga socijalne i
zdravstvene zaštite starih lica. Naro

ito je to vidljivo u

pružanju usluga domskog smeštaja (domovi, dnevni
centri), ali u nekim otvorenim oblicima socijalne zaštite
(pomo

i nega u ku

i, klubovi za stara lica i dr.). To je

uslovilo da je u razvijenim zemljama u

eš

e fondova za

zdravstvo u ukupnim troškovima domskog smeštaja starih
lica veoma visoko (npr. u Sloveniji 38%, Holaniji 80%
itd.), dok je u Srbiji taj procenat izrazito nizak i iznosi
svega 8,5%.

Kao sastavni deo sistema i prakse socijalne zaštite u našoj
zemlji razvijeni su, naro

ito poslednjih decenija,

raznovrsni oblici i sadržaji i stvoreni uslovi za uspešniju i
celovitiju zaštitu starih.
______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je: doc. dr Jelena Atanackovi

Jeli

Ramovš, 2004, str. 14

www.gov.me

2. STAROST I STARENJE

2.1. O starosti

Želja svakog

oveka je da se normalno stara o sebi bez

ije pomo

i. Kod mnogih ljudi je starenje spontan proces

koji neprime

iju i koji ih neograni

ava. Sa starenjem ide

dugogodišnji, složen proces, za koji se pripremamo celog
života, koji ne može izbe

i ni jedno živo bi

e. To je vrlo

dinami

an proces, ispleten sa brojnim promenama u

strukturi organizma. Na drugoj strani je starost jedna od
životnih dobi u vreme životnog ciklusa koja je neizbežna
tokom svakog

ovekovog života.

Starenje je fizološki proces u kojem telo prolazi kroz niz
fizi

kih i psihi

kih promena. Postoji široki dijapazon

varijacija u odnosu na to kako starenje uti

e na pojedince

i njihovu sposobnos da vode svakodnevni aktivni život.
Mnogi stari ljudi ostaju aktivni i potpuno nezavisni skoro
do pred sam kraj života.

Savremene koncepcije govore o starosti kao jednoj od
faza

ovekovog života, a o starenju, kao o procesu koji

inje danom ro

enja. Priprema za starost i starenje

inje još u detinjstvu, nastavlja se u mladosti, a svoj

puni zna

aj dostiže u zrelom dobu. Aktivan odnos prema

svemu što nam se u životu dešava treba da se gradi još u
detinjstvu, da bi smo kao zreli ljudi kvalitetno i sadržajno
živeli. Svaka etapa

ovekovog života ima svoju ulogu i

svoj smisao, a ideal svakog

oveka je da dostigne duboku

starost. Specializovane ustanove i udruženja za
penzionere i druga stara lica, posebno gerontološki
klubovi i domovi, u okviru svojih kulturno obrazovanih
aktivnosti, treba da predstavljaju primer kako se aktivno i
kvalitetno može živeti u starosti.

2.2. Problemi starih ljudi

Sa staroš

u dolaze i brojni problemi. Po

etak smanjenja

sposobnosti za kreativno stvaranje, smanjuju se
mogu

nosti za fizi

ku aktivnost, postaju zaboravni i

samim tim nastaju i psihi

ki problemi.

Star

ovek postaje osetljiv, usamljen i društveno odba

en.

Važna sposobnost starih je da se prilagode starosti i
svesni svojih mogu

nosti da akivno u

estvuju i kreiraju

svoj život. Usamljenost danas predstavlja jedno od
glavnih problema starih ljudi. Na probleme ne nailazimo
u tolikoj meri kod zadovoljavanja materijalnih potreba
kao kod me

uljudskih odnosa. Moramo biti obavešteni da

je kvalitetan život starih ljudi vrlo važan.

1218

zelenih površina koji proizilaze iz pove

anja gustine

naseljenosti.

Slika br. 4 b i c –

Pogled na objekat

Jednostavnost apartmana ostvaruje njihov sopstveni,
jedinstven, karakter kroz naizgled proizvoljnu veli

inu,

položaj prozora i balkona severne fasade.

Rešenje arhitektonske grupe MVRDV je stvorilo
originalni dizajn kroz prakti

no uvažavanje starijih osoba.

4. NOVOPROJEKTOVANI DOM ZA STARE
OSOBE NA MIŠELUKU 3 U NOVOM SADU

Projektovani objekat se nalazi na Mišeluku 3 na mestu
koje je predvi

eno za dom sa stara lica prema generalnom

urbanisti

kom planu u zapadnom delu bloka broj 17 u

okviru koga je planirana i parkovska površina (Sl.5).
Površina celog prostora je 1,18 ha. Izabrana lokacija nudi
zna

ajan niz pogodnosti i omogu

ava starima život koji

se ne bi mnogo razlikovao od klasi

nog blokovskog

stanovanja u gradu.

Slika br. 5 –

Uža situacija

Prostor oko objekta ure

en je na dekorativan na

koriš

enjem parkovskog asortimana visoke vegetacije.

Zeleni pojas od

etinara se nalazi na jugo-isto

nom delu

kompleksa Doma za stare osobe koji služi kao zaštita od
vetra. Klupe i odmorišta planirani su na sun

anim i

zasen

enim mestima. Pored zelenila, kvalitetu parkovske

površine doprinose i vodene površine. Razli

ite prostorne

celine su dobro povezane peša

kim stazama. Ispred

glavnog ulaza se nalazi mali trg koji naglašava sam ulaz u
objekat i koji je dobro povezan sa ostalim delovima
parka. Park je projektovan tako da svaka osoba može da
na

e prostor koji njemu odgovara i da u toplim danima

uživa i provodi najviše vremena.

Novoprojektovani objekat je kapaciteta 83 mesta u
apartmanima i 12 mesta u stacionaru. Projektovan je tako
da zadovoljava potreban kapacitet dela grada u kojem se
nalazi. Objekat je trapeznog oblika i proizišao je iz same
parcele prate

i karakteristi

an oblik kojim je omogu

ena

kako bolja vizura objekta tako i bolje sagledavanje na
park i prostor oko samog objekta.

Slika br. 6 –

3D prikaz objekta

Objekat je zamišljen da bude savremen u novom delu
grada, od pažljivo izabranih savremenih materijala, sa
ciljem da bude lako prepoznatljiv i da se oko njega u
parkovskoj površini okuplja što ve

i broj ljudi kako se

korisnici ovog doma ne bi ose

ali usamljeno nego da

budu u centru doga

anja i integrisani u društvo, a pre

svega da budu zadovoljni sa domom u kojem su smešteni.
Izabrani materijali doprinose kvalitetu objekta, boje na
fasadi su dinami

ne, vesele i simbolišu život tako da se

korisnici doma ne ose

aju starim nego da im da volju za

život i da lakše savladaju sve probleme koje starost
donosi (Sl.6).

Spratnost objekta je SU+P+4. Osmišljen je sa ciljem da
zadovolji sve mogu

e potrebe lica starosne dobi za koje je

namenjen. Funkcionalno je podeljen u nekoliko zona.
Zone su nastale grupisanjem prostora namenjenog za
sli

ne funkcije na osnovu broja korisnika koji taj prostor

koristi. Tako su u suterenu smeštene pomo

ne i tehni

prostorije; prizemlju, prostorije uprave kao i uslužne
prostorije, a pored njih se nalazi i trpezarija sa kuhinjom;
prvi sprat je podeljen na deo sa jednokrevetnim i
dvokrvetnim apartmanima, multifunkcionalnom salom i
izložbenom galerijom; drugi sprat je tako

e namenjen za

1220

apartmane, a pored njih se nalazi i prostor za zabavu; tre

sprat pored apartmana sadrži i biblioteku sa ra

unarskim

centrom;

etvrti sprat se sastoji iz dva dela, jedan je sa

apartmanima, a drugi je sa svom neophodnom
medicinskom negom.

Dizajn enterijera igra veliku ulogu u funkcionalnosti
objekta. Nameštaj mora biti siguran, jednostavan i
odgovaraju

ih mera, namenjen koriš

enju starih ljudi.

Nephodno je izbe

i razli

ite nivoe podova i pragova zbog

mogu

nosti koriš

enja invalidskih kolica.

Poziv u pomo

je jedna od osnovnih pogodnosti koja se

podrazumeva u domu. Sistem poziva u pomo

nalazi se u

svakoj stambenoj jedinici i povezan je sa sobom dežurnog
medicinskog osoblja.

Slika br. 7 –

3D prikaz objekta

5. ZAKLJU

Proces starenja u našoj sredini se odvija u izuzetno
nepovoljnom društvenom kontekstu koji intenzivira
mnoge društvene probleme. Naime velike društvene i
ekonomske teško

e prouzrokuju specifi

ne probleme

pojedinih starosnih grupa.

Projekat je nastao iz težnje da se oplemeni život starih
ljudi na humaniji na

in tako da aktivno u

estvuju u

kreiranju svog slobodnog vremena i da ne ose

aju da su

nekom teret, nego da su deo društva kojem pripadaju.

Glavna ideja je da objekat svojom savremenom formom,
izgledom i sadržajem koji pruža, doprinese pove

anju

standarda i da boravak u domu podigne na jedan viši nivo,
koji stari ljudi i zaslužuju. Tako

e da bi objekat ovakve

namene bio funkcionalan i da se stari ljudi u njemu
ose

aju prijatno, mora biti na lokaciji u

ijoj blizini su sve

zna

ajne institucije za korisnike, a pritom da je okružen

zelenilom i da stvara takvu atmosferu da se korisnici
ose

aju kao da su kod svoje „ku

e“.

6. LITERATURA

Neufert E.,

Arhitektonsko projektovanje

, Gra

evinska

knjiga, Beograd, 1996.

Vujkovi

Lj., Ne

ak M., Vuji

D. ,

Tehnika

pejzažnog projektovanja,

Šumarski fakultet, Beograd,

2003.

Beli

B. ,

Gerontološki centri Vojvodine,

Monografija, Društvo lekara Vojvodine Srpskog
lekarskog društva, Novi Sad, 2006.

Ramovš J. ,

Specifi

nost potrebe i brige starih

ljudi

sa stanovišta socijalnog rada

, Filozofski fakultet,

Ljubljana, 2004.

Nemanji

M. ,

Gerontološko polje u Srbiji, geneza i

struktura u drugoj polovini 20. veka

, Gerontološko

društvo Srbije, Beograd, 2008.

elkovi

B. ,

Stanovanje starih osoba,

Gra

evinska knjiga, Beograd, 1977.

Živkovi

M. ,

Sociološki ogledi o gradu i stanovanju,

Arhitektonski fakultet, Beograd, 1985.

www.archidaily.com

www.architekk.com

10)

www.gov.me

11)

www.gerontns.rs

12)

www.arhibet.com

Kratka biografija:

Jovan Stankov

en je u Novom Sadu

1985. godine. Osnovnu školu je završio u
Bukovcu, a Srednju školu za dizajn u
Novom Sadu. Studije na Fakultetu
tehni

kih nauka, odsek Arhitektura i

urbanizam u Novom Sadu upisao 2004.
godine. Diplomski-master rad iz oblasti
Arhitekture uradio i brani 2010. godine.

1221

biznis centri, prostorije za majke sa decom, VIP saloni,
školski centri, hangari i objekti za servisiranje aviona.

3. AERODROMI U REGIONU

Poslednjih godina se ponovo javlja potreba za spajanjem
gradova regiona vazdušnim putem. Prema sprovedenom
istrživanju (poglavlje

Deo 3

), na teritoriji bivše Jugosla-

vije postoji 37 aerodroma. Ovaj podatak predstavlja od-
li

nu polaznu osnovu za intezivniji razvoj vazdušnog sao-

bra

aja.

Gradovi bez adekvatnog rešenje aerodroma su:

Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Nova Gorica, Karlovac,
Biha

, Bitolj i Strumica.

4. TIPOLOGIJA AERODROMA

Tipologija kod aerodroma izvedena je na osnovu aero-
dromskih terminala. Postoji

etiri osnovne vrste

konfiguracija terminala kao i kombinovana konfiguracija.
Ova tipologija je izvedena na osnovu razlika u:
površinama terminala, pristajanju aviona uz terminale,
distancama koje putnik prelazi i fleksibilnosti prostora,
(poglavlje

Deo 4

4.1 Dokovska konfiguracija

Dokovi su prvobitno dodavani terminalskim zgradama
radi dobijanja novih kapija, ali su ubrzo postali glavni
element terminalske zgrade. Putnicima se u ovakvom tipu
terminala, pre leta, ne omogu

ava direktan pristup ka

svim avionima. Distanca koju treba da prepeša

i putnik

da bi se ukrcao na avion je do 150m. Da bi bile izbegnute
gužve, dodata je podela funkcija po etažama. Na ovaj
na

in je došlo do potpunog odvajanja svih sistema koji se

koriste u obradi putnika koji dolaze i putnika koji odlaze.
Osnovni nedostatak se ogleda u pogledu fleksibilnosti
prostora. Stoga ovi terminali moraju biti projektovani
tako da putnik može da prepeša

i bilo koju razdaljinu

unutar doka. Osim ograni

enja dužine dokova, postoje

ograni

enja i u pogledu proširenja objekta kao i proširenja

prostora izme

u dokova zbog blizine rulnih staza.

4.2 Linearna konfiguracija

Ovaj tip konfiguracije predvi

a stavaranje nekoliko

jedinica postavljenih u linerani poredak, svaka jedinica
treba da ima neophodnu opremu za rad tako da je
nezavisna od drugih traktova, putnik sve aktivnosti
obavlja samo u tom terminalu, te je dužina njegovog
kretanja svedena na minimum koji je do 30m. Ovaj tip
terminala omogu

ava direktan pristup putnika svakom

avionu. Sve službe su locirane na istom prostoru pa je
kontrola i njihov rad doveden do maksimuma, proširenje
se lako vrši umnožavanjem postoje

eg trakta po dužini.

4.3 Satelitska konfiguracija

Satelitska konfiguracija je uvedena da bi došlo do
rastere

enja glavne aerodromske zgrade, trakt-satelit

izdvojen od ostatka objekta i obi

no povezan samo

tunelima i koridorima za ostale objekte. Ova

konfiguracija ne dopušta direktan pristup putnika
avionima. Distanca koju treba da pre

e putnik je max. 70

m. Satelitski terminali omogu

avaju opciju uvo

enja

prevoznih sredstava unutar objekta. Mana ovog sistema je
što kod parking prostora za avione nisu mogu

a nikakva

proširenja. Prednost ove konfiguracije terminala je

racionalnost u pogledu opreme jer je sva oprema koja se
nalazi u tom satelitu zajedni

ka za sve kapije tog dela.

4.4 Transportna konfiguracija

Transportna konfiguracija

je koncipirana tako da se svi

procesi zna

ajni za putnike obave u aerodromskoj zgradi,

a potom se odatle putnici prebacuju autobusima do
aviona. Za razliku od ostalih tipova terminala, avion ne
mora da se pomo

u traktora dovu

e do terminalske

zgrade. Ova konfiguracija obezbe

uje uštedu vremena i

novca. Pošto ne postoje lože, gužve unutar terminala su
dovedene na minimum. Direktne veze objekta i avionom
nema, a prose

na distanca koju putnik treba da pre

iznosi do 35 m. Ovi objekti imaju dobru fleksibilnost i
lako se mogu proširiti. Nedostatak ovih terminala je to što
se dosta vremena gubi u transportu putnika izme

u aviona

i zgrade.

4.5 Kombinovana konfiguracija

Kombinovana konfiguracija

je nastala kao posledica

kombinacija prethodnih tipova terminala. Postoje dva
na

ina nastanka. Prvi na

in je karakteristi

an za velike

aerodrome sa više terminala koji se grade kao druga

iji

tipovi, dok je drugi na

in karakteristi

an za male

aerodrome i dobija se kombinovanjem konfiguracija u
okviru jednog terminala.

5. ANALIZA POTREBA ZA AERODROM

ENEJ

Istraživanje ura

eno na temu aerodroma u Novom Sadu

utvrdilo je gravitaciona podru

ja, koja u potpunosti

dokazuju potrebu izgradnje vazdušne luke u ovom
regionu. Uže gravitaciono podru

ije aerodroma ima

površinu od 4.631 km

, a naseljava ga 655.604

stanovnika. Za šire gravitaciono podru

ije može se uzeti u

obzir cela Vojvodina.

5.1 Rezultati i prognoze saobra

aja

Statisti

kim istraživanjem sprovedenim na evropskim

aerodromima (ICAO - INTERNATIONAL CIVIL
AVIATION ORGANIZATION) je uo

eno da ne postoji

no formulisan matemati

ki model pomo

u kojeg bi se

pouzdano prognoziralo kretanje saobra

aja, ali se došlo

do zaklju

ka da je stopa rasta obima aviosabra

aja uvek

a od ekonomskog rasta.

5.2 Faznost razvoja projekta

Predvi

anja obima saobra

aja se kod aerodroma rade za

period od 15 do 20 godina. i shodno njima se koncipira
faznost izgradnje. Ovaj projekat bi imao slede

e tri faze:

•

I faza od 2010. do 2015. godine.

Bili bi izgra

eni slede

i objekti: deo zgrade terminala,

kontrolni toranj, tehni

ki blok, hangar sa aeoro klubom,

pristupna platforma, rulne staze i poletno sletna staza
dimenzija 1500 x 30m ( kodna oznaka 3C ).

•

II faza od 2015. do 2020. godine,

Bila bi proširena zgrada terminala, a PSS bi bila proširena
na 2200 x 45 m ( kodna oznaka 4C ).

•

III faza od 2020 do 2025. godine.

U tre

oj fazi bi bio dogra

en hotel i hangar za ve

avione.

U ovom radu, grafi

ki prilog projekta je predstavljen u

svojoj drugoj fazi na njenom kraju, 2020 godine.

1223

Aerodromski kompleks

ini jadnu zajedni

arhitektonsku kompoziciju podeljenu na slede

e tri celine:

•

zgrada terminala za prihvat i otpremu putnika i
robe sa administrativnim blokom,

•

toranj kontrole letenja sa tehni

kim blokom

•

hangar sa aeroklubom (aneksi za sportsku
avijaciju, poljoprivrednu avijaciju i održavanje
aviona).

6. NOVOPROJEKTOVANO STANJE

6.1 Terminal

Pristanišna zgrada aerodroma

enej namenjena je pruža-

nju usluga prihvata i otpreme putnika i prtljaga kako u
doma

em tako i u me

unarodnom saobra

aju. Pristanišna

zgrada pripada dokovskom tipu. Forma objekta je proi-
zašla iz arhitektonskog koncepta, zasnovanog na ideji da
aerodromi sve više postaju utvr

enja za odbranu od tero-

rizma. To se ogleda u samoj osnovi objekta (kule i
segment zida srednjevekovnih utvr

enja) i u brisolejima

koji štite objekat od prekomernog osun

anja (do

aravaju

utisak fizi

ki zašti

enog objekta), ali u isto vreme ga

ine

i prozra

nim zbog velikih staklenih površina.

Prizemlje centralnog dela objekta zauzima zajedni

ki hol

u kome se nalaze: biletarnica sa pultom za informacije i
pultom rent-a-car, šest “check-in“ šaltera (3 za doma

e i 3

za me

unarodne letove), prostorija za aerodromsko

obezbe

enje, zajedni

ka sortirnica,

ekaonice za

kratkotrajno zadržavanje osoba koje nekog do

ekuju ili

ispra

aju, prodavnica, banka, pošta, suvenirnica,

turisti

ka agencija, prostor za “baby care“, prostorija za

izgubljeno-na

eno i automate za hranu i pi

e. Ovaj hol,

pre svega, koriste putnici koji odlaze na doma

e ili

unarodne taxi letove kao i putnici koji stižu na

aerodrom. Za korisnike koji se duže zadržavaju na
aerodromu predvi

en je centralni deo na spratu terminala.

U bo

nim traktovima u prizemlju se nalaze: dve sortirnice

(jedna doma

a, jedna me

unarodna), karantin za biljke i

životinje (u obe sortirnice), sanitarna kontrola (u obe
sortirnice), kontrola prtljaga (u obe sortirnice), i dva
izlazna boksa za putnike na taxi letovima (jedan doma

jedan me

unarodni). Pored ovoga, u prizemlju bo

nog

trakta za me

unarodne letove se nalaze i carina, pasoška

kontrola i kontrola ru

nog prtljaga. Izlazne boksove

injavaju

ekaonice sa po dve kapije (“gate-a“).

Centralni deo objekta na spratu tako

e je namenjen za

zajedni

ki hol. U ovom prostoru se nalaze: restoran,

poslovnice za dve avio-kompanije, dve prodavnice,
turisti

ka agencija, prostorija za puša

e, VIP salon,

suvenirnica, internet sala, dve

ekaonice za osobe koje

nekog ispra

aju ili duže

ekaju let i prostor za majke sa

decom. U bo

nom traktu za me

unarodne letove na spratu

nalaze se: internet klub, kafe-bar, dva “duty free shop-a“,
prostor za majke sa decom, suvenirnica, prodavnica,
prostorija za puša

e i izlazni boks sa jednom kapijom. Od

kontrolnih punktova ovde se nalaze: carina, pasoška
kontrola i kontrola ru

nog prtljaga. Na spratu bo

nog

trakta za doma

e letove se nalaze: policijska stanica,

ambulanta, direktorska kancelarija, sekretar, sala za
sastanke, ra

unovodstvo, komercijalana služba, kantina za

zaposlene, mini bar, i garderobe za zaposlene, prostorija
obezbe

enja i video nadzora, prostorija za stjuardese,

prostorija za pilote i izlazni boks sa jednom kapijom.
Ovaj deo terminala je povezan pasarelom sa kontrolnim
tornjem. Od kontrolnih punktova ovde postoji samo
kontrola ru

nog prtljaga. Bo

ni trakt za doma

e letove je

koncipiran tako da se lako može pretvoriti u me

unarodni

dok. Ovo važi i za prizemlje i za sprat.
U podrumu terminala je predvi

en prostor za ure

aje za

klimatizaciju, prostorija za boravak radnika, radionica i
prostorija za alat.

6.2 Tehni

ki blok sa kontrolnim tornjem

Ovaj objekat je sa

injen iz dva dela, i to: tehni

kog koji

se nalazi u podnožju tornja i samog tornja. U prizemlju
tehni

kog dela se nalazi vatrogasna služba kao i služba

hitne pomo

i. Na spratu se nalazi deo namenjen pilotima.

U okviru tog aneksa nalaze se: soba za boravak ekipaža sa
prate

im sadržajem kao i FIO (Flight Inspection Office),

NOTAM (Notice To Airmen), Meteo služba i tehni

služba. Poslednja tri vertikalna segmenta tornja imaju
slede

e funkcije redom po

evši od najniže: vertikalna

komunikacija, prilazna kontrola-radarska kontrola,
aerodromska kontrola.

6.3 Hangar-aeroklub

U okviru ovog objekta postoji više celina:
Prva celina je parking prostor za sportske i poljoprivredne
letilice sa aneksom za održavanje letelica. Na parking
prostoru mogu se postaviti 6 aviona tipa “CESSNA 675“
dok bi se jedrilice i zmajevi vezivali za krovnu
konstrukciju.
Druga celina je aeroklub. Koji u prizemlju ima prostorije
za pilote, jedrili

are i padobrance. Na spratu se nalazi

maketarnica, u

ionica za simulaciju letenja, u

ionicu za

teoretsku nastavu i administrativni blok, sa mini barom.
Tre

u separatnu celinu

ini hemijsko-tehni

ki centar sa

prostorom za prijem, vaganje i mešanje pesticida,
skladište pesticida i protivgradne opreme i administrativni
deo.

6.4 Orijentacija i položaj poletno sletnih staza

U drugoj fazi razvoja merodavni avion je “Airbus A320“.
Kodna oznaka aerodroma je 4C. Kod C ozna

ava avione

raspona krila od 24m do 36 m (A-320 – 34,1m), kodno
slovo 4 obuhvata avione za koje je u standardnim
uslovima potrebna PSS dužine preko 1800m. Uz primenu
korekcija uzeto je da je potrebna dužina PSS 2200m.
Orijentacija piste je SZ-JI. Travna pista je postavljena
paralelno i jugozapadno u odnosu na glavnu PSS na
osovinskom razmaku od 100 metara. Dimenzije ove staze
su 1000 x 60m.

7. KONSTRUKCIJA I MATERIJALIZACIJA

Zgradu terminala je sa

injena od pet traktova, i to jednog

centralnog spratnosti Po+Pr+1, po dva bo

na spratnosti

Pr+1 i sa po dva trakta koja se koridorima nastavljaju na
bo

ne i centralni trakt. Ovo je proisteklo iz arhitektonskog

koncepta u kojem se u osnovi simboliše tvr

ava. Objekat

je AB skeletne konstrukcije sa rasterom koji se menja

1224

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 711.4:730

BALNEOTERAPIJSKI CENTAR U IN

IJI

THE BALNEOTHERAPY CENTER IN IN

IJA

Lana Stankovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – ARHITEKTURA

Kratak sadržaj -

Analiza kroz istoriju, savremeni prilaz

balneoterapiji i kao rezultat, projekat savremenog
Balneoterapijskog centra sa prate

im sadržajima.

Abstract

–

Analysis through history, a contemporary

approach to balneotherapy resulting in the project of the
Contemporary Balneotherapy Centre with support
facilities.

Klju

ne re

arhitektura, voda, zdravlje, banja, balneo-

terapija, spa, velnes

1. UVOD

Kroz istoriju, voda je uvek imala zna

aj kao izvor života i

osnova razvoja ljudske civilizacije. Mnogi narodi su zapo-

eli svoje živote u blizini vode (izvora, reka, jezera,

mora,..).

ovek je vrlo rano otkrio mo

vode.

Danas, posle brojnih tehnoloških revolucija, termali, izvo-
ri vode lekovitog dejstva postali su najcenjenije destina-
cije. Tradicionalne banje se otvaraju i za šire shvatanje
zdravlja, nude

i posetiocima formule za uspostavljanje

fizi

ke i psihi

ke harmonije.

Srbija ima preko tri stotine izvora od kojih koristi manje
od deset posto, iz

ega je proistekao motiv za izradu ovog

rada, jer kada se uzme u obzir površina države, Srbija je
po potencijalu i broju termalnih izvora jedna od najboga-
tijih u svetu.
Potrebe savremenog

oveka zahtevaju stvaranje uslova za

podizanje kvaliteta života na viši nivo. A sigurno bi ti
uslovi doprineli i bogatijoj turisti

koj ponudi i najekono-

nijem koriš

enju termomineralnih voda u svrhu

zdravlja.
Saznanjem o postojanju jednog od neiskoriš

enih izvora

na teritoriji In

ije i istraživanjem, došlo se do ta

ne loka-

cije budu

eg projekta. Upravo zbog svih navedenih razlo-

ga, tema ovog rada je „Balneoterapijski centar u In

iji“.

2. BALNEOLOGIJA

2.1. Pojam

Balneologija je dobila naziv od latinske re

i balneum –

kupka i gr

ke re

i logos – nauka, istraživanje. Balneo-

logija kao nauka bavi se prou

avanjem le

enja uz pomo

mineralnih voda i koriš

enja lekovitog blata, peloida.

Datira od praistorijskog vremena od kada su neki izvori
bili staništa božanstva, a kupanje u tim vodama religijski
ritual, koji dovodi do ozdravljenja.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bila dr Jelena Atanackovi

Jeli

, docent a

komentor Ivana Miškeljin.

2.2. Istorijat

Kasnije se iskustveno pokazalo da mineralne vode
pomažu ozdravljenju od nekih bolesti, pa se takav vid
le

enja po

eo široko primenjivati u narodu.

Tradicionalna medicina se razli

ito odnosila prema

balneologiji. Periodi kada je ona bila priznata smenjivali
su se sa periodima ravnodušnosti, pa

ak i zabrane takvog

vida le

enja. Nau

ne osnove, balneologija je dobila po

et-

kom 19. veka kada su ura

ene prve hemijske analize

mineralnih voda, a njihova lekovitost objašnjavala hemij-
skim sastavom. Kasnije je uo

eno da termalne kupke

dovode do nadražaja perifernih nervnih završetaka u koži
što aktivira

itav niz procesa u organizmu. Takvo fizio-

loško shvatanje je i danas pretežno merodavno.

2.3. Balneoterapija

Pojam balneoterapija je nastao od latinske re

i balneum–

kupka i gr

ke therapeia – le

enje.

Balneoterapija ozna

ava skup postupaka kojima se voda

sa lekovitih izvora koristi u le

enju. Balneoterapija u

užem smislu predstavlja le

enje primenom termomine-

ralnih voda.
Zna

aj savremene balneoterapije je u svetu tokom posled-

njih godina posebno naglašen, pre svega u sklopu preven-
tivne medicine, promocije zdravog stila života, postizanja
duhovne i telesne ravnoteže.

3. RAZVOJ KUPALIŠTA

Prirodne izvore toplih mineralnih voda u lekovite svrhe

ovek je neprekidno koristio vekovima. Brojni arheološki

nalazi i pisani dokumenti svedo

e o koriš

enju lekovitih

voda starih civilizacija, poput gr

ke i rimske.

3.1. Drevne civilizacije

Smatra se da su Egip

ani bili prvi koji su koristili kupke u

terapeutske svrhe. Postoje arheološki nalazi da su koristili
tople kupke ve

2000. godine p.n.e. Prve kade su im bile

prirodni krateri u zemlji ispunjeni vodom koju je grejalo
vru

e kamenje.

Dokazi o izgradnji prve banje u drevnoj Persiji, u formi
granitne kade, datiraju iz oko 600. godine p.n.e.

3.2. Anti

ka Gr

Kupanje zauzima važno mesto u životu Grka, što prika-
zuju ostaci prostorija za kupanje u palati Knosos.
Gr

ka mitologija kaže da su odre

eni prirodni izvori

blagosloveni da le

e bolesti. Oko ovih svetinja, Grci

formiraju objekte za kupanje za one koji žele le

enje.

Spartanci su razvili primitivno parno kupatilo. Balneum,
rano gr

ko kupatilo je use

eno u brdo iz koga izvire topla

mineralna voda.

1226

Slika 1.

Ostaci starogr

kog kupatila

3.3. Stari Rim

ina rimskih gradova je imala bar jedno javno kupatilo,

koje je predstavljalo centar javnog okupljanja i socija-
lizacije.
Javna kupatila su se sastojala od kompleksa prostorija
namenjenih za kupanje, opuštanje i društvene aktivnosti
što je sve doprinelo visokom stepenu sofisticiranosti
Starih Rimljana. Jedno od najbolje sa

uvanih rimskih

kupatila se nalazi na prostoru Pompeje.

Slika 2.

Rimsko kupatilo - Pompeja

3.4. Turska kupatila – hamami

Tipi

an hamam se sastoji od tri me

usobno povezane

prostorije, sli

no kao kod rimskih predaka: vru

e sobe

(kaldarijum), tople sobe (tepidarijum) i hladne sobe
(frigidarijum).

Slika 3.

Tursko kupatilo

S obzirom da su bili društveni centri, hamami su gra

eni

veoma bogato i nalazili su se u skoro svakom gradu
Otomanskog carstva. Integrisani u svakodnevnom životu,
oni su bili centri društvenog okupljanja. Tokom skoro
svih sve

anosti su bili puni ljudi.

3.5. Srednji vek

Stanovnici srednjovekovnih dvoraca su koristili drvene
kade sa toplom vodom. Vru

e kupke su bile izuzetno

popularne u ve

ini gradova, a tek oko 1200. godine se

pojavljuju javna kupatila.
Do sredine 1300. godine, samo najbogatiji su mogli da
priušte drva za zagrevanje vode. Ostatak stanovništva je
bio primoran da bude prljav ve

inu vremena. Burad su se

koristila umesto kade i cela porodica je koristila istu vodu
za kupanje.
Od 1600. godine mnogi ljudi pose

uju banje zbog

kupanja.

3.6. Finska sauna

Saune su integralni deo i na

in života u Finskoj. Finci o

sauni ne misle kao o luksuzu, ve

o potrebi. Tradicija

saune je veoma jaka, ona je važan deo nacionalnog
identiteta.
Kada se sauna ugreje na temperaturu od 60-100°C, voda
se poliva preko vrelog kamenja što stvara paru i pove

ava

temperaturu i vlagu u prostoriji. Kada toplota postane
neprijatna, uobi

ajeno je ohladiti se hladnom vodom.

Posle hla

enja, postupak se ponavlja.

Sauna može da bude slobodno stoje

i objekat ali se sve

više pretvara u sobu unutar objekta.

3.7. Japan

Onsen je u japanskom jeziku izraz za termalne izvore,
mada se isti

esto koristi i za opisivanje objekata za

kupanje i objekata u blizini termalnih izvora. Vulkanski
aktivna zemlja ima na hiljade izvora.
Onseni su se tradicionalno koristili kao javna mesta za
kupanje a danas igraju glavnu ulogu u vo

enju doma

turizma.

3.8. Novi vek – nastajanje modernih banja

Krajem 19. veka, banjski turizam je po

eo da ulazi u

progres, le

ilišta su otvorena širom Evrope. Le

ilišta i

banje postaju mesta društvenih okupljanja i neizbežna
mesta za održavanje higijene. Balneologija postaje važan
element medicine.
Danas su centri, naslednici banja, zanimljiv sklop drevnih
tradicija i modernih otkri

3.9. Razvoj kupališta u Srbiji

Veliki broj lekovitih izvora koristili su još stari Rimljani
koji su oko njih gradili svoje terme i vile

iji su ostaci

prona

eni u Niškoj, Vrnja

koj ili Sokobanji.

Tokom Srednjeg veka, izvore je sporadi

no koristio

obi

an svet, stvaraju

i predanja o njihovim magi

nim

ima izle

enja.

Turski amami i danas su u upotrebi u Novom Pazaru,
Sokobanji i Brestova

koj banji.

Nakon oslobo

enja od Turaka, evropski stru

njaci su

zapazili bogatstvo mineralnih i termalnih izvora Srbije, pa
se tokom prve polovine 19. veka, banje polako pojavljuju
kao le

ilišta.

Pred Prvi svetski rat, banje Srbije su mondenska mesta.
Izme

u dva rata se još više razvijaju a tokom posleratnih

dekada u njima se grade veliki hoteli.
Danas banje Srbije imaju moderne smeštajne kapacitete,
dobro održavane parkove, sportske terene.

1227

otvorenim bazenima, prirodi, Fruškoj Gori ili prema
gradu.

Slika 6.

Pogled na ulaz u objekat

7. ARHITEKTONSKO OBLIKOVNO REŠENJE

Objekat formiraju dva kubusa sli

nih karakteristika koji

prolaze jedan kroz drugi i u preseku grade glavni hol i
galerije na spratovima. Grade

i dinami

nu ali, u isto

vreme, smirenu strukturu koja je postignuta mirnom fasa-
dom, naglašene horizontalnosti. Fasada je izgra

ena od

staklenih i drvenih panela. Intimniji delovi zahtevaju
manje osvetljenja i ne dozvoljavaju vizuru zbog specifi

nosti prostora koji se u njima odigravaju.
Koncept koji je primenjen u oblikovanju, koriš

en je i

prilikom definisanja materijalizacije. Zbog prirode sadr-
žaja Balneoterapijskog centra, težilo se što smirenijoj
formi, ali koja sa druge strane i naglašava kretanje
energije i povezivanje spoljašnjosti i unutrašnjosti vizu-
elno, velikim staklenim platnima, ali i fizi

ki.

Slika 7.

Pogled na bazene

8. KONSTRUKTIVNO REŠENJE OBJEKTA

Objekat je sa

injen od armirano-betonskog skeletnog

sistema. Stubovi su preseka 25/25cm. Raspon stubova je
uglavnom 5 i 6m. Me

uspratnu tavanicu

ini armirano-

betonska plo

a debljine 30cm. Radi ravnomernog prenosa

tereta postavljaju se i popre

na rebra za ukru

enje u

zavisnosti od raspona. Kao vertikalne komunikacije, pred-
vi

ena su AB liftovska i stepenišna jezgra.

Krovovi su ravni i prohodni sa padom od 2% i sastoje se
od odgovaraju

ih slojeva termo i hidro izolacije, a

omogu

avaju i adekvatno odvodnjavanje preko skrivenih

unutrašnjih i spoljašnjih oluka.

9. ZAKLJU

Arhitektura je svoja znanja i veštine obogatila novim
iskustvom stvaranja centara za le

enje, opuštanje,

rekreaciju i zdrav na

in života, podižu

i znamenite

gra

evine ovakvog tipa svuda u svetu, kombinuju

moderno i tradicionalno, spajaju

i arhitekturu i prirodu na

nov i osoben na

in.

Objekat Balneoterapijskog centra je prostor kompleksnog
sadržaja, ali ujedno uklopljen u svedenu formu. Projekat
nudi oazu mira i relaksacije, kroz niz sadržaja koji
omogu

uju

oveku da povrati, iz razli

itih na

ina,

narušenu ravnotežu organizma.
Ovakvi centri predstavljaju više nego uspešne naslednike
banja koje su služile samo kao le

ilišta, mesta manjih

društvenih okupljanja i turisti

ke centre. Turizam mnogih

država po

iva upravo na ovakvim centrima koji, pored

usluga le

enja, pružaju i široku ponudu unapre

enih

tradicionalnih i modernih tretmana. Balneoterapijski
centar bi, u velikoj meri, doprineo banjskoj i turisti

koj

ponudi grada In

ije i države Srbije.

10. LITERATURA

[1] Branislava Beli

, “

Banje Vojvodine

”, Skupština AP

Vojvodine, Novi Sad, 2005.

[2] Dr P. Tomi

, ...

“Zašti

ena prirodna dobra i ekotu-

rizam Vojvodine”

, Prirodno matemati

ki fakultet,

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo,
Novi Sad, 2004.

[3] Ranko Radovi

, “

Savremena arhitektura

”, Stylos,

Novi Sad, 2001.

[4] Slobodan Krnjetin, “

Graditeljstvo i zaštita životne

sredine

”, Prometej, Novi Sad, 2004.

[5] Ernst Nojfert, “

Arhitektonsko projektovanje

”, Gra

vinska knjiga, Beograd, 2003.

[6] www.therme-vals.ch, nov-dec. 2009.
[7] www.bathspa.com, nov-dec. 2009.

Kratka biografija:

Lana Stankovi

ena je u Novom Sadu

1980. god. Nakon završene Srednje škole
za dizajn »Bogdan Šuput« u Novom Sadu,
upisuje studije Arhitekture na Fakultetu
tehni

kih nauka u Novom Sadu.

Diplomski-master rad na istom fakultetu,
iz oblasti Arhitekture, odbranila

2010.god.

1229

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 711.4:730

ARHITEKTURA NA VODI

WATERFRONT ARCHITECTURE

Zoran Juriševi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast: ARHITEKTURA

Kratak sadržaj -

Ideja o arhitekturi na vodi sa razli

itim

kulturnim sadržajima, treba da promoviše i postane reper
kulturnog života grada Beograda na Dunavu i Savi.
Zamišljena je kao mesto susreta druženja, razmena ideja
ljudi koji svoje bi

e iskazuju kroz razli

ite vidove

umetnosi.

Abstract

The idea of waterfront achitecture containing

different cultural contents should promote and set frame
of Belgrade’s cultural life on the banks of Sava and
Danube. It is planed to be a meeting place of various
people's ideas which express themselves in different forms
of art.

Klju

ne re

i –

voda, genius loci, arhitektura kroz

skulpturu

u službi

oveka, multimedija, performans,

alternativa.

1. UVOD

Vatra, zemlja, vazduh i voda,

etiri elementa bez kojih je

život na planeti zemlji neostvariv, samim tim i nemogu

Stalna je potreba

ovekova za vodom, od prvih

civilizacija koje svoj život vezuju uz reke (vodu), pa sve
do današnjih dana. Stalna je potreba

ovekova za

gra

enjem, a gra

enje na vodi je odgovornost i izazov!

Oko vode je život, a arhitektura na vodi, ogleda se u istoj.
Ona je dinami

na ili mirna, u zavisnosti od plesa koji

voda igra. Arhitektura se budi i usniva uz zvukove,
šumove (pesme), koje voda nesebi

no deli sa njom.

Oživljavanje i oplemenjivanje obala reka Dunav i Save
kroz raznovrsne kulturne sadržaje cilj je ovog projekta,
spuštanje kulturnog života grada na obale reka i na samu
reku.. Ovde je arhitektura našla svoje mesto na vodi, u
jednom prirodnom okruženju, koj

je najprikladnije za

ovekovo duhovno, kreativno stvaralaštvo [1]

2. KULTURNI RAZVOJ BEOGRADA

U Beogradu XIX veka, pojavljuju se prve knjižare, slikar-
ska i muzi

ka društva, a javlja se i potreba za pozorišnim

životom. Prve predstave su igrane u magacinu carinarnice
(''Teatar na

umruku'', od 1841.), u salama hotela

(''Teatar kod jelena'', od 1847.). Prvo pozorište u
Beogradu po

elo je da se gradi 18. avgusta 1868. godine,

završeno je u rekordnom roku, januara 1869. godine
(Narodno pozorište, slika 1.). Projektant Narodnog
pozorišta je arh. Aleksandar Bugarski.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog - master rada

iji je mentor bila doc.dr Jelena Atanackovi

Jeli

Prvi muzej Beograd je dobio 1844. godine (Narodni
muzej, slika 2.), najstariji muzej u Srbiji. Muzej je
napravljen kao potreba da se zaštite kulturna dobra, kako
grada, tako i države. Muzej je osnovan na predlog Jovana
Sterije Popovi

a, koji je u to vreme bio ministar prosvete.

Muzej sa slike je prvobitno bio banka, a muzej posle
1945.

Slika 1.

Narodno pozorište

Slika 2.

Narodni muzej

Kulturni razvoj Beograda stalno su prekidali novi ratovi,
ali Beograd nije stao da oplemenjuje svoje kulturne
sadržaj je imao potrebe da gradi ustanove kulture.
1856. Beograd je dobio novi muzej

Muzej Srpske Pravo-

slavne crkve, zatim i Etnografski muzej 1901.
Prvi srpski univerzitet osnovan je 27 februara 1905.
godine,

ime je Beograd stavljen na kartu velikih

univerzitetskih centara Evrope.
11. januara 1931 godine Beograd je dobio biblioteku
“Biblioteka grada Beograda“.

italište je postojalo u XIX

veku.
Svoj zna

ajan kulturni razvitak Beograd je doživeo u

periodu posle drugog Svetskog rata. Beograd je dobio i
kulturne manifestacije me

unarodnog karaktera. Jedna od

1230

4. ANALIZA OBJEKATA NA VODI

Pre nego što pogledamo Arhitekturu na vodi, napravi

mo jednu analizu izgra

enih objekata na vodi

4.1. Renzo Piano (Jean-Marie Tjibaou, Cultural
Centre)

Piano kaže da je tradicionalno moderno. Za njega je
arhitektura neodvojivi deo od prirode, mistika je voda u
dosluhu sa prirodom. Nova Kaledonija se sastoji od više
ostrva u Tihom okeanu. Stanovnici Nove Kaledonije su u
najve

em broju Kanaci. U slavu kulture Kanaka, na

mati

nom prostoru, Piano radi kulturni centar. Piano

svoju arhitekturu skulpturalno oblikuje, u duhu tradicije
naroda Kanaka. Materijali su tradicionalni, a u dosluhu su
sa samim mestom. Arhitektura je okružena zelenilom,
vodom, svetlom. Ovde se arhitektura ra

a iz okruženja

prirode. Kulturni centar Tjibaou, sadrži deset skulptura,
koji su organizovani u tri me

usobno povezane celine,

razli

itog sadržaja i namene, slike 5. i 6. Jedna celina ima

izložbeni karakter, druga je za osoblje administracije i
potrebe istraživa

a, a tre

a celina je namenjena potrebama

oveka. Za iskazivanje svog duha, kreativnosti, kroz ples,

muziku, skulpturu, slikarstvo, svaka od ovih celina je
skulpturalna, a sama skulptura je uzvišena i misti

na, kroz

prožimanje vode, svetla i prirode.

Slika 5.

Jean-Marie Tjibaou, Cultural Centre

4.2.

Lundgard and Tranberg Architects (Royal

Playhouse)

Biro (Lundgard i Trenberg), za Kopenhagen rade
Kraljevski teatar. Sadržaj je arhitektonski raznovrstan.
Akcenat je stavljen na tri velike pozornice (sale), koje
zauzimaju najve

i deo Kraljevskog teatra i

ine srce

arhitekture, slika 7. Ona sadrži muzi

ki studio, biblioteku,

kancelarije, restorane i kafee. Paluba je od hrastovog
drveta, dok je horizontalni volumen od staklenog
omota

a, kroz koji prolazi vertikalni kubus, koji svoj

odraz traži u vodi. Geometrija linija je precizna i oštra,
naglašava prostornu kompoziciju objekta.

Slika 6. S

kulpturalnost u arhitekturi

Pod okriljem mraka, geometrija linija svetla u igri sa
tamnim bojama materijala

ine apstraktnom kompoziciju

objekta. Arhitektura je ovde izbrisala granice vode i neba,
ona je u njihovom zagrljaju [2].

Slika 7.

Royal Playhouse

5. ARHITEKTURA NA VODI U BEOGRADU

Arhitektura se sastoji od dva krila koja simbolizuju
Dunav i Savu, i centralnog kubusa koji objedinjuje krila
Dunava i Save i gradi jednu celinu. Sve krovne površine
na objektu su ozelenjene i prohodne, kao takve, one su u
stalnom kontaktu sa prirodom i deo su nje, slike 8-10.
Kod projektovanja objekta vo

eno je ra

una o uklapanju

objekta u prirodni ambijent, komunikaciji enterijernog i
eksterijernog prostora i povezivanju sa ambijentom,
transparentnosti objekta i slobodne vizure u svim
pravcima, promenjljivosti objekta, pra

enju toka reka...

Nosa

mosta sa svojim odrazom u vodi treba da simboliše

slovo A, kao simbol arhitekture. [3,4].

Slika 8.

Pogled na prilaz objektu

1232

Slika 9.

pogled sa Keja oslobo

enja

Slika 10.

Pogled sa Velikog Ratnog Ostrva.

6. SADRŽAJ ARHITEKTURE NA VODI

Arhitektura na vodi sadrži prostore za razli

ite vidove

iskazivanja kreativnosti, stvaralaštva iz savremene
umetnosti. Sadržaj je podeljen po spratovima. U prizemlju
se nalaze galerije, sala

sa tribinama, prostor za

multimedije.

prostoru multimedija smešteno je 14

manjih prostorija koje su me

usobno povezane.

U ovim prostorijama nalaze se projektori koji emituju
direktnu sliku sa trgova zemalja kroz koje proti

u reke

Dunav i Sava, kamere su postavljene u svim državama na
odre

enim mestima i 24

asa emituju se, smenjuju slike u

odredjenom vremenskom periodu, u svakoj od prostorija
emituju se snimci minimum tri razli

ita grada. Unutar 14

prostorija nalaze se i tri ve

e koje emituju direktnu sliku,

sa izvora reka Dunava i Save u jednoj prostoriji, uš

Save u Dunav u drugoj i u tre

oj uš

a Dunava u Crno

more. Ovde koristimo nove oblike iskazivanja

ovekovog, koriste

i savremena tehni

ka dostignu

Ovim multimedijalnim prostorom vizuelno smo povezali
Beograd sa velikim Evropskim gradovima. Na spratu se
nalaze radionice: filma, fotografije, 3d arta, arhitekture,
sala za alternativne koncerte i performanse, biblioteka sa

itaonicom, kancelarije za administraciju, jazz club sa

galerijom, kafe barovi. Na zadnjem spratu centralnog
kubusa nalazi se multifunkcionalni prostor vidikovca.
Vertikalne komunikacije

ine stepeništa i rampe koji daju

dinamiku enterijeru, slike 11 i 12.

Slika 11.

Stepenište

Slika 12.

Rampa

7. KONSTRUKCIJA I MATERIJALIZACIJA
OBJEKTA

Objekat se nalazi na vodi, pa je temeljenje objekta
predvi

eno na šipovima, a s obzirom na geomehani

karakteristike terena odredila bi se vrsta šipova i njihove
dimenzije. Most objekta se sastoji od betonskog rama, sa
kojeg se kablovi vezuju za prilaznu plo

u. Nosa

prilazne

plo

ini i prostorna rešetka. Ovi elementi oslonjeni su

na betonskim stubovima. Na objektu su koriš

eni

tradicionalni materijali, beton, staklo

elik, granitna

keramika kojom su obloženi delovi fasadnog zida.

Zastakljenje je izvršeno po principu strukturalne zid
zavese.

8. ZAKLJU

Arhitektura na vodi sa razli

itim kulturnim sadržajima

treba da promoviše i postane reper kulturnog života grada
Beograda na Dunavu i Savi. Zamišljena je kao mesto
susreta, druženja, razmena ideja ljudi koji svoje bi

iskazuju kroz razli

ite vidove umetnosti.

Beograd je imao i ima potrebe da svoj kulturni život
spusti na svoje reke.

9. LITERATURA

[1]„Savremena Arhitektura“, Ranko Radovi

, Stylos

2001, Novi Sad.
[2]„Ka pravoj arhitekturi“, Le Courbusier, Gra

evinska

knjiga, Beograd 1998.
[3]„Konstrukcije arhitektonskih i mašinskih formi“, Jakov

ernjihov, Gra

evinska knjiga, Beograd 1998.

[4]„Antologija ku

a“, Ranko Radovi

, Gra

evinska

knjiga, Beograd 1989.

Kratka biografija

Zoran Juriševi

en je u Kosovskoj

Mitrovici 1977. godine. Diplomski-master
rad brani na Fakultetu tehni

kih nauka iz

oblasti Arhitektura i urbanizam –
Arhitektura na vodi.

1233

Sl. 1

a za umetnost i kulturu u Bejrutu

1.2.2.Multifunkcionalna zgrada, Sofija, Bugarska,
2003. god.

Projekat Multifunkcionalnog centra u Sofiji (sl. 2) je
jedan od interesantnijih objekata ove namene, po svojoj
nameni ali i po na

inu oblikovanja i poziciji u

urbanisti

kom kontekstu grada.

Bruto površina kompleksa uklju

uju

i i podzemni prostor

površine 5100 kvadratnih metara. Objekat ima tri sprata
ovalnog oblika, na kojima je organizovan medicinski
centar, i šest spratova pravougaonog oblika,
kancelarijskih prostora. U drugom delu se nalaze
prodavnice i apoteke na prvom spratu, dok se na ostalim
spratovima nalaze kancelarijski prostori.

Veoma neobi

an dizajn unutrašnjeg prostora i kvalitetno

osmišljen spoljašnji prostor, formiraju nezavisnu
arhitektonsku celinu, koja je na uspešan na

in integrisana

u postoje

i gradski kontekst.

Sl. 2

Multifunkcionalna zgrada, Sofija

1.2.3.Multifunkcionalna zrada, Yerevan, Jermenija,
2007-2009. god.

Objekat u Yerevaanu (sl. 3) ima osam etaža. Raznovrsni
sadržaji su povezani u jednu celinu. Garaža, restoran, dva
sprata namenjena u komercijalne svrhe i kancelarije i

etiri sprata za stambene potrebe.

Sl. 3

Multifunkcionalna zgrada, Yerevan

2.MULTIFUNKCIONALNI OBJEKAT U CENTRU
SREMSKE KAMENICE

U neposrednoj blizini Novog Sada, na desnoj obali
Dunava, oslanjaju

i se na Ribnjak, park i obronke Fruške

gore, nalazi se Sremska Kamenica.
Sremska Kamenica ima položaj na severnoj strani
obronaka fruškogorske visije sa bogatim nasle

em šuma i

vinograda, zbog

ega je oduvek prednja

ila u

odnosu na

druga naselja, jer je imala jake privredne i

trgovinske

delatnosti. Sremska Kamenica je gradsko naselje grada
Novog

Sada u

Jušnoba

kom okrugu. Sremska Kamenica

pripada gra

evinskoj zoni Novog Sada i to sa svojim

centralnim ušorenim delom, Donja i Gornja Kamenica,
naselje Bocke i Tatarsko brdo,

ardak i Staroiriški put.

Ostali delovi Kamenice su uglavnom vikend naselja,
Paragovo, Popovica, Glavica, Artiljevo, Grigovac koji se
nalaze u neposrednoj blizini.

2.1.Mikrolokacija multifunkcionalnog objekta

Tema rada, multifunkcionalni objekat, predvi

en je na

pogodnoj lokaciji, uz glavnu ulicu, u centru, u delu gde se
nalaze kulturno istorijski objekti. U cilju što boljeg
koriš

enja lokacije, neophodno je obezbediti što bolje

povezivanje objekata sa okolnim, u smislu percepcije,
sagledivosti i akcentovanja novosagra

enog u odnosu na

postoje

Objekat se nalazi na uglu Zmajevog trga i ulice Ive Lole
Ribara (sl. 5). Predstavlja reper koji je saglediv iz ulica
Vojvode Putnika i Ive Lole Ribara, dok je sa Zmajevog
trga u potpunosti saglediva prednja strana objekta. Ovaj
objekat, svojom formom i položajem, zauzima centralno
mesto u urbanisti

koj situaciji Sremske Kamenice.

Prostor izvan objekta, parking prostor, zelene površine sa
prate

im mobilijarom,

ine kompaktnu celinu sa

strukturom objekta. Unutrašnji i spoljašnji prostor se
integrišu i na taj na

in formiraju kvalitetan prostorni

ambijent.
Prostor ispred objekta koji gleda na trg je slobodan,
pogodan za kretanje pešaka i pristup objektu. Na taj na

se otvaraju vizure u oba pravca, od objekta ka
spoljašnjosti, susednim ulicama i slobodnim površinama
ispred susednih objekata, a istovremeno je i sam
arhitektonski sklop saglediv iz svih pristupnih pravaca.
Ideja je da on, sam za sebe predstavlja mesto
socijalizacije gra

ana, prostor koji na neki na

in služi

gra

anima i olakšava im obavljanje svakodnevnih

obaveza, alili i upotpunjava društvenu ponudu grada
(biblioteka, radionice, bioskop, restoran). Sredina koja
ima veliki potencijal za napredak, izgradnjom
Multifunkcionalnog objekta, u

inila bi veliki

korak ka

daljem razvoju i pove

anju turisti

ke ponude Sremske

Kamenice.

2.2.Programski koncept

Arhitektonski sklop formiran je od «kocki», koje svojim
me

usobnim položajem stvaraju razli

ite prostorne

celine. Po

etna ideja se razvijala na osnovi povezivanja

delova u celinu.

1235

Sl. 4

Prikaz formiranja prostornih odnosa u okviru

objekta

Na po

etku istraživanja, svi delovi su bili u istoj ravni, na

naki na

in prostorno ravnopravni, ali sam njihovim

pomeranjem po visini, dobijeno je najbolje rešenja forme
objekta (sl. 4). Svaka promena u unutrašnjosti objekta,
odražavala se i na spoljašnjost. Na fasadi se jasno može
uo

iti svako pomeranje funkcionalnog sektora i na taj

in enterijer i eksterijer se razvijaju istovremeno.

Najbolji na

in da se postigne pravo rešenje, ono koje

zadovoljava i korisnike (enterijer) i prolaznike
(eksterijer), jeste me

usobna artikulacija svih prostora.

Sl. 5

Pogled sa ugla Trga Jovan Jovanovi

Zmaj i ulice

Ive Lole Ribara

Objekat je tako organizovan, da se u prizemlju nalaze svi
administrativni poslovi, prostori za radionice, koji bi se
iznajmljivali po potrebi, i ugostiteljski deo. Prostor za
zaposlene u prizemlju je tako integrisan da

ini jednu

celinu koja je dobro povezana sa delatnoš

u kojom se

bave.
Galerija, koju

ini izdvojeni kubi

ni prostor u staklu,

izdvaja se funkcijom, ali i time da se na prvom spratu
nalazi otvor na me

uspratnoj tavanici i samim tim ova

galerija je saglediva i sa prvog sprata. Na prvom spratu se
nalaze biblioteka, sa velikim opusom knjiga, kao i
bioskopska sala, koja prvenstveno ima ulogu projekcije
filmova, ali i za odigravanje pozorišnih predstava, jer u
svom sklopu ima garderobu, koja je dovoljna za manju
pozorišnu trupu. Na spratu nalazi se manja
konferencijska sala, za potrebe predavanja, prijema,

prezentacija i sastanaka, zaposlenih ili nezaposlenih
korisnika.

Sl. 6

Pogled sa Trga Jovan Jovanovi

Zmaj

Ovakav objekat, ima pored funkcionalne i ekonomsku
opradavnost. Naime, od iznajmljivanja prostora, kupovine
karata i

lanarine bibliotekarskih korisnika, objekat bi se

sam finansirao.

Sl. 7

Pogled sa ulice Ive Lole Ribara

Objekat ima dva ulaza sa strane trga Jovan Jovanovi

Zmaj (sl. 6), jedan ulaz sa strane ulice Ive Lole Ribara i
jedan ulaz sa dvorišne strane (sl. 7). Pored ovih glavnih
ulaza postoji i ekonomski ulaz za restoran sa dvorišne
strane.
Za konstrukciju je predvi

en skeletni sistem, betonski

stubovi, “Prodema” fasadni elementi sa drvenom
oblogom, koji

ine okvir za staklenu strukturu. U

zavisnosti od funkcije, fasada je materijalizovana tako da
odvaja centralne od prate

ih prostorija.

2.3.Tehni

ki opis projekta

Pri odabiru materijala, bilo je neophodno uspostaviti
ravnotežu u prikazu punog i praznog, naglašenog i
jednostavnog kao i težine i lako

e. Upotrebljeni su beton

kao materijal koji predstavlja masivnost i nasuprot njemu,
drvo, koji stvara lako

u u prostoru. Primenjeni su

“Prodema” fasadni elementi, koji predstavljaju
samonosivu, izolacijsku i vatrootpornu fasadu.
Nezaobilazna je bila primena stakla, koje pruža mnogo

1236

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005:336.71

PRIVATIZACIJA BANKARSKOG SEKTORA JUGOISTO

NE EVROPE U FUNKCIJI

RAZVOJA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

PRIVATIZATION OF THE BANKING SECTOR OF SOUTHEAST EUROPE IN THE

DEVELOPMENT OF FINANCIAL

MARKET

Svetozar Tomi

, Goran An

eli

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

Putem analize finansijskih sistema

predstavljeni su osnovni postupci procesa privatizacije,
kao i primenjeni oblici privatizacije u bankarskom
sektoru, koji kao deo finansijskog sistema, predstavlja
osnovu za privrednu i ekonomsku stabilnost svake države.
Privatizacija bankarskog sektora je karakteristi

na za sve

zemlje u razvoju, ali njen postupak i uspeh nije isti kod
svake zemlje. Uspešna reforma bankarskog sektora
omogu

ava priliv inostranog kapitala što dalje

omogu

ava brz i efikasan razvoj finansijskog tržišta

Jugoisto

ne Evrope.

Abstract

–

Through the analysis are presented in the

basic procedures of the privatization process, and applied
forms of privatization in the banking sector, which as part
of the financial system, the basis for economic and
economic stability of every state. Privatization of the
banking sector is characterized for all developing
countries, but its action and success is not the same in
every country. Successful reform of the banking sector
allows the inflow of foreign capital, which still allows for
quick and efficient development of financial markets

Southeast Europe.

Klju

ne re

banka, privatizacija, finansijsko tržište

1. UVOD

Predmet istraživanja u radu predstavlja identifikovanje
klju

nih determinanti razvoja finansijskog tržišta u

procesu privatizacije bankarskog sektora u zemljama
Jugoisto

ne Evrope kao i u Republici Srbiji. Cilj

istraživanja vezan za ovaj rad jeste da se utvrdi zna

privatizacije bankarskog sektora i njen uticaj na razvoj
finansijskog tržišta. Analizom finansijskih sistema
pojedinih zemalja u Jugoisto

noj Evropi, kao i

finansijskog sistema Republike Srbije, dolazi se do
odre

enih podataka koji predstavljaju stepen uspešnosti ili

neuspešnosti reformi ekonomskog sistema. Privatizacijom
banaka, dolazi do formiranja stabilnog bankarskog
sistema koji uliva poverenje kod korisnika bankarskih
usluga i stvaraju se uslovi za zna

ajniji priliv inostranog

kapitala.
______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
Svetozara Tomi

a „Privatizacija bankarskog sektora

zemalja Jugoisto

ne Evrope u funkciji razvoja

finansijskog tržišta“

iji mentor je dr Goran An

eli

docent

FINANSIJSKO TRŽIŠTE KAO JEDAN OD

SASTAVNIH ELEMENATA FINANSIJSKOG
SISTEMA

Finansijsko tržište predstavlja najzna

ajniji i najosetljiviji

deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake
zemlje. Ona omogu

avaju normalno i nesmetano

funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se
odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene
reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih
postulata tržišne privrede. Finansijsko tržište se može
posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu,
finansijsko tržište postoji svuda gde se obavljaju
finansijske transakcije [2]. U užem smislu, može se
definisati kao organizovano mesto na kome se susre

ponuda i tražnja za razli

itim oblicima finansijskih

instrumenata. Preko finansijskog tržišta privredni subjekti
dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog
poslovanja. Od razvijenosti bankarskog sektora, zavise i
uslovi pod kojima privredni subjekti dolaze u posed tih
sredstava. Preko banaka kao jednih od zna

ajnih u

esnika

na finansijskom tržištu, dolazi povezivanje subjekata koji
raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata
kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju
dve zna

ajne makroekonomske kategorije – štednju i

investicije. Finansijsko tržište predstavlja najzna

ajniji

faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u
zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona
omogu

avaju normalno odvijanje privrednih odnosa.

Preko finansijskog tržišta vrši se alokacija akumulacije sa
ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji.
Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem
kredita ili vlasni

kih udela stavljaju ih na raspolaganje

subjektima koji se bave proizvodnjom. Kako, na koji
na

in i pod kojim uslovima

e tražioci sredstava do

i u

njihov posed zavisi od stepena razvijenosti finansijskog
tržišta, koje je opet jednim delom uslovljeno stepenom
razvoja bankarskog sektora. Dobro organizovan i stabilan
bankarski sistem svake nacionalne ekonomije kao jedan
od pozitivnih rezultata, ima i uticaj na stvaranje stabilnog
finansijskog tržišta u pogledu alokacije i dostupnosti
finansijskih sredstava, koja su neophodna svim
privrednim subjektima, radi održavanja i unapre

enja

njihovih poslovnih aktivnosti. Što je ve

i stepen

razvijenosti tržišta, to je ve

i obim, i povoljniji uslovi

poslovanja na njemu, što dalje ima za posledicu ubrzani
rast i razvoj ukupnog privrednog sistema i ekonomije.
Razli

iti makroekonomski pokazatelji svake privrede u

Jugoisto

noj Evropi, pa i u Republici Srbiji, govore o

1238

tome, na kome se stepenu razvoja nalazi njihova privreda,
ekonomija, pa samim tim i finansijsko tržište.

BANKE KAO ZNA

AJNI U

ESNICI NA

FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

Banke su specifi

ni privredni i tržišni subjekt, koje na

bazi prenetih ovlaš

enja i poverenja posreduje u

transferisanju tu

ih sredstava (pre svega na kreditnoj

osnovi), obavljaju

i sve nov

ane, depozitne i kreditne

transakcije izme

u finansijski suficitarnih i finansijski

deficitarnih transaktora, vrše

i pri tome sekundarnu

emisiju novca, uz ispoljavanje visokog stepena
profesionalnosti, organizovanosti i adaptiranosti na
promene u društvenom i ekonomskom okruženju, što
doprinosi maksimizaciji sopstvene mikroekonomije i
optimizaciji koriš

enja finansijskih sredstava na

makrosistemu.

Banke su organizacije koje, primenjuju

princip društvene podele rada trajno obavljaju svoje
aktivnosti u društvenoj reprodukciji u oblasti prometa
sredstava pla

anja: emisije novca, prikupljanja depozita,

davanje kredita, trgovina novcem i sredstvima pla

anja,

obavljanje nov

anog prometa u kupoprodajnim

transakcijama robnonov

ane privrede[3]. Banka je

unarodni naziv za specijalizovanu organizaciju

finansijskog posrednika izme

u razli

itih sektora

(privrede, stanovništva i dr.), koja prikuplja nov

ana

sredstva, daje kredite, izdaje hartije od vrednosti, obavlja
devizne poslove, platni promet u zemlji i sa
inostranstvom, pruža usluge finansijskog konsaltinga i
upravljanja raznim fondovima, kao i brokerske i dilerske
usluge po nalogu svojih klijenata. Banke mogu, u skladu
sa Zakonom o bankama,

lan 4, obavljati slede

e poslove:

−

Depozitne poslove (primanje i polaganje depozita);

−

Kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita);

−

Devizne, devizno-valutne i menja

ke poslove;

−

Poslove platnog prometa;

−

Izdavanje platnih kartica;

−

Poslove sa hartijama od vrednosti ;

−

Brokersko dilerske poslove;

−

Izdavanje garancija i drugih oblika jemstva;

−

Kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja;

−

Poslove zastupanja u osiguranju;

−

Poslove za koje je ovlaš

ena zakonom;

−

Druge poslove

ija je priroda srodna s poslovima iz

ke 1 do 11 ovog stava a u skladu sa osniva

kim

aktom i statutom banke [7;

Savremeno bankarstvo u svetu, posebno u razvijenim
zemljama, prati niz promena koje zna

ajno inoviraju

sadržinu bankarskog poslovanja, tako da se klasi

fizionomija banke od naglašeno kreditne ustanove
transformiše u modernu bankarsku ustanovu.

Savremena

organizacija banaka u svetu najve

im delom zasniva na

bankama opšteg ili univerzalnog tipa, koje se bave veoma
raznovrsnim bankarskim i finansijskim poslovima koje
poslovni partneri zahtevaju od takve vrste banke.
Novoprofilisana banka

esto ima i atribut poslovna banka,

kako bi još decidnije naglasila poslovnost, racionalnost, i
veština tih institucija u finansijskom posredovanju na
finansijskom tržištu.

Nastale promene u fizionomiji

banka, strukturi aktive i pasive bilansa banke, kao i širina
poslova kojima se banka bavi u savremenim uslovima

uticali su da i banka menja pristup koncipiranju poslovne
politike. Racionalni koncept poslovne politike banke
polazi od potrebe da banka upravlja svojom pasivom i
aktivom na objektiviziranim principima, odnosno na
principima menadžmenta.

4. PRIVATIZACIJA BANKARSKOG SEKTORA U
FUNKCIJI RAZVOJA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

Privatizacija predstavlja jedan od najzna

ajnijih fenomena

koji su obeležili novija kretanja u svetskoj ekonomiji.
Pojava ovog razvojnog i ekonomskog koncepta vezuje se
za po

etak sedamdesetih god. Od tada do današnjih dana

gotovo da nema zemlje u svetu koja u ve

oj ili manjoj

meri nije osetila posledice novog trenda. Proces
privatizacije je jednako aktuelan u visokorazvijenim
zemljama kao i u zemljama u razvoju, u zemljama sa
tržišnim privrednim modelom kao i u zemljama sa
centralno planskim privredama te se obi

no konstatuje da,

u današnje vreme, privatizacija predstavlja proces sa jasno
izraženim globalnim elementima.

Tako se za potrebe

ovog rada

ini najprikladnije definisanje privatizacije kao

procesa usmerenog na promene strukture bankarskog
sektora zemalja Jugoisto

ne Evrope u funkciji razvoja

finansijskog tržišta, u smislu pove

anja apsolutnog i

relativnog u

eš

a privatnog sektora u nacionalnim

ekonomijama[4]. Ovakvim odre

enjem, obuhva

eni su

svi elementi karakteristi

ni za privatizacione procese u

bankarskom sektoru kako u razvijenim tržišnim
ekonomijama zapadnih zemalja, tako i u ekonomijama
Centralne i Isto

ne Evrope.

U Evropi, proces privatizacije

ima posebne karakteristike budu

i da se odvijao u sklopu

aktuelnih integrativnih tokova i prerastanja Evropske
ekonomske zajednice u Evropsku ekonomsku uniju.
Dosadašnje iskustvo, govori da se na tom, po
ekonomskom potencijalu najsnažnijem ekonomskom
tržištu, zašti

enom vrlo jakim, prvenstveno indirektnim

protekcionisti

kim merama, odvija vrlo snažna

koncentracija i centralizacija kapitala u kojo opstaju samo
najve

e kompanije.

Privatizacija predstavlja proces

transfera imovine, odnosno kapitala iz javne (državne) u
privatnu svojinu. U širem smislu može ozna

avati i

privatno upravljanje državnom imovinom. Privatizacija je
prodaja (ili besplatno davanje) faktora proizvodnje koji se
nalaze u državnom ili društvenom vlasništvu fizi

kim ili

pravnim licima. Zna

aj privatizacije u ekonomskoj teoriji

i praksi proisti

e iz zna

aja svojine i svojinskih odnosa u

privredi svake zemlje, svojina je klju

na odrednica

svakog privrednog sistema gde transformisana preduze

treba da ostvare ciljeve modernog tržišnog privre

ivanja

kao što su:

−

Pove

anje profita;

−

Pove

anje finansiranja samo iz profita;

−

Pove

anje prodaje;

−

Pove

anje koriš

enja kapaciteta;

−

Pove

anje procentualnog u

eš

a plata u prihodima od

prodaje i na taj na

in pove

anje standarda zaposlenih i

standarda stanovništva;

Ekspanzija kupoprodaje banaka, osiguravaju

ih društava,

kompanija koje posluju sa hartijama od vrednosti i drugih
javno-pravnih finansijskih institucija zahvatila je Evropu
tokom 1990-ih godina, paralelno sa razvojem i širenjem
Evropske zajednice (EZ). Prvi talas kupoprodaje

1239

bankarskog sektora. Što se ti

e JIE, situacija je sli

na onoj

u ranijim fazama u Centralnoj Evropi, iako se

ini da se

sve odvija znatno brže. Sa brzim razvojem tehnologije u
svetu (informatike, telekomunikacije itd.), sve lakšom
trgovinom, jednostavnoš

u pružanja usluga u poslovanju,

dolazi do velikih turbulencija vezanih za pra

enje tih

promena, naro

ito kod zemalja u razvoju. Sve te promene

imaju konsekventno veliki uticaj na svetsku ekonomiju,
te se javlja potreba za prilago

avanjem novonastalim

uslovima. Jedan od na

ina prilago

avanja novonastalim

ekonomskim okolnostima jeste otvaranje bankarskih
sistema tranzicionih zemalja, kroz privatizaciju, stranom
kapitalu. Finansijsko tržište je klju

ni mehanizam

privatizacije preduze

a i privreda zemalja u tranziciji, i

njegov nivo i kvalitet zavise od ukupne ekonomske i
finansijske situacije u konkretnoj nacionalnoj ekonomiji.
Reforma bankarskog sektora, kao deo širih reformi, u
zemljama JIE je po mnogo

emu karakteristi

na, i njeni

efekti su razli

iti kod svake zemlje u regionu. Kao

osnovni cilj privatizacije u zemljama u tranziciji je
uvo

enje tržišnog sistema zasnovanog na konkurentskom

tržištu i porastu konkurencije i efikasnosti poslovanja na
njemu. Privatizacija bankarskog sektora u ve

ini

slu

ajeva je rezultirala prodajom ve

inskog dela

domicilnih banaka inostranim partnerima, kojima je
tržište Jugoisto

ne Evrope postalo posebno atraktivno.

Ulazak stranih banaka u bankarske sisteme zemalja
centralne i Jugoisto

ne Evrope može se smatrati

svojevrsnom globalizacijom, ta

nije analiziraju

i zemlje

porekla kapitala re

je o svojevrsnoj „evroglobaliaciji“.

Zapadno evropske banke predstavljaju najzna

ajnijeg

regionalnog investitora u zemljama centralne i
Jugoisto

ne Evrope oko 70% ukupnih spoljnih investicija.

Evroglobalizacija predstavlja regionalni pristup ulaska na
globalno tržište, [5].

7. LITERATURA

[1] Risti

, Ž., Tržište kapitala-teorija i praksa, Beograd,

1990. god.

[2]

Kova

evi

, D. LJ., Finansijska tržišta i berze, devizno

tržište, Subotica, 2009. god.

[3] Bjelica,V., Bankarstvo u teoriji i praksi , STYLOS

Izdavaštvo, Novi Sad, 2005. god.

[4] Mijatovi

, B., Privatizacija, Ekonomski institut,

Beograd 1993. god.

[5] Risti

, Ž., Panoeconomicus, 2006. god.

[6] Hani

, H., O privatizaciji banaka u Srbiji, Privatizacija

banaka u Srbiji, Beograd, Beogradska bankarska
akademija. 2005. god.

[7] Zakon o bankama, službeni glsnik Republike Srbije br.

107/2005

Kratka biografija:

Tomi

Svetozar

en je 17. maja

1981. god. u Bijeljini. Diplomski
master rad na Fakultetu tehni

kih

nauka je iz oblasti Industrijsko
inženjerstvo i menadžment.

Dr Goran An

eli

en je 1975.

god. u Novom Sadu. Na Fakultetu
tehni

kih nauka doktorirao je 2005.

god., a od 2006. god. je u zvanju
docenta za užu nau

nu oblast

Proizvodni sistemi, organizacija i
menadžment.

1241

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 658.515

PROJEKTOVANJE POSTUPAKA RADA I TEHNOLOŠKIH SISTEMA ZA MONTAŽU

TASTER PREKIDA

THE DESIGN OF ASSEMBLY PROCEDURES AND TECHNOLOGICAL ASSEMBLY

SYSTEMS FOR BREAK SWITCH

ica Vuji

, Ilija

osi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

Rad prikazuje projektovanje postupaka

rada i tehnoloških sistema, na osnovama IIS prilaza,
razvijenog na Institutu za industrijske sisteme (IIS), koji
obuhvata slede

e elemente:

Korak 1: Izbor varijante procesa rada
Korak 2: Izbor varijante tehnološkog postupka i sistema
za montažu
Korak 3 : Projektovanje tehnoloških sistema i odre

ivanje

elemenata operacije rada

Abstract

–

The design of assembly procedures and

technological assembly system, on the basis of IIS
approach, is presented in this paper. This approach,
developed at Institute for Industrial Systems(IIS), consists
of the following elements:

Step 1: Choice of the version of assembly process
Step 2: Choice of the version of technological procedure
of assembly
Step 3: Designing the tehnological assembly systems and
determining the elements of work operations

Klju

ne re

montaža, tehnologije montaže, tehnološki

montažni sistemi, taster prekida

1. UVOD

evši od postupka konstrukcionog uobli

avanja

proizvoda, zaklju

no sa njegovom isporukom krajnjem

korisniku, potrebno je voditi ra

una o uticajnim

veli

inama koje se odnose na proces montaže, kao deo

procesa proizvodnje koji neposredno uti

e na kvalitet

proizvoda i ukupnu efektivnost procesa proizvodnje.

U cilju projektovanja postupaka rada i tehnološkog
sistema za montažu za predmet rada taster prekida

potrebno je izvršiti struktuiranje proizvoda uz prate

analize, izabrati varijantu postupka rada i montažnog
sistema, te projektovati izabranu varijantu montažnog
sistema.

Postupak prikazan u ovom radu je segmentiran na 3
koraka, u okviru kojih se vrši razrada tehnološkog
postupka i projektovanje tehnološkog sistema na kome se
izvodi postupak montaže za predmet rada taster prekida

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Ilija

osi

, red.prof.

2. PROJEKTOVANJE TEHNOLOŠKOG
POSTUPKA I TEHNOLOŠKOG SISTEMA ZA
MONTAŽU TASTER PREKIDA

2.1. Korak 1: Izbor osnovne varijante procesa rada

U prvom koraku je na osnovu raspoloživog tehnološkog
upustva, zadatih veli

ina, i prikaza predmeta montaže

izvršeno struktuiranje predmeta, pri

emu dobijena

strukturna šema proizvoda, zajedno sa uobli

enom

eksplozivnom šemom, daju podlogu za dalji proces
analize.

Slika 1.

Eksplozivna šema predmeta montaže

Konstatovano je da predmet zadovoljava deo opštih
zahteva konstruktivne uobli

enosti za montažu.

Sprovedena analiza ukazuje na pogodnost proizvoda za
automatsku montažu,

ija primena sa ekonomkog aspekta

nije opravdana.

Zahtevana ta

nost i funkcionalnost proizvoda se postiže

metodom podešavanja, pri

emu treba naglasiti da potreba

za višestrukim podešavanjim i proverama funkcionalnosti
mogu predstavljati otežavaju

i faktor u slu

aju da se u

nekom narednom periodu javi potreba za automatizacijom
procesa montaže.

1242

Slika 7.

Karta MTM – POSTUPAK RADA

Uzimaju

i u obzir karakteristike podele rada po vrsti ili

koli

ini, usledilo je uobli

avanje mogu

ih varijanti

tehnološkog postupka, kao i njihovih idejnih rešenja.

Tabela 1.

Varijante postupaka rada - grupisanje zahvata

u operacije

Slika 8.

Idejno rešenje varijanti sistema za montažu

Tokom analize dobijenog tehnološkog upustva, uo

eno je

da zahvat prilikom koga se obavlja

iš

enje kontaktog

srebra na priklju

nicama, bio predvi

en kao prvi za

izvo

enje. Nakon

iš

enja ku

ište bi bilo odloženo do

trenutka njegovog ugra

ivanja u prekida

, što može

dovesti do ponovnog one

iš

enja koje bi uticalo na

funkcionalnost prekida

a, uz to na ovaj na

in se

produžava vreme trajanja postupka montaže zbog
višestrukog uzimanja i odlaganja ku

išta. Ovaj nedostatak

je prevazi

en izmenom u redosledu izvo

enja zahvata,

odnosno ku

ište se

isti neposredno pre ugra

ivanja u

prekida

Izvršena tehno-ekonomska analiza ukazuje na varijantu I
kao povoljniji izbor, dok se dodatno sprovedenim
analizama baziranim na analiti

koj proceni vrednosti

tehnoloških sistema u montaži kao bolji izvor name

varijanta II, koja je usvojena kao osnova za dalje
uobli

avanje i konstruisanje tehnoloških sistema.

Slika 9.

Dijagramski prikaz tehno-ekonomske analize

Tabela 2.

Analiti

ka procena varijanti sistema za montažu

Varijanta II daje bolju mogu

nost odgovora na zahteve

savremenog tržista, koje kao jedan od dominantnih
uticajnih faktora, name

e mogu

nost prilagodjavanja,

kako po vrsti tako i po koli

inama proizvoda, uz povišen

kvalitet proizvoda. Ova varijanta predstavlja bolje rešenje
i na osnovu kriterijuma orjentisanih ka radniku. Uz ostale
navedene prednosti ona je i manje osetljiva na odsustvo
u

esnika ili evetualnu pojavu stanja u otkazu.

2.3. Korak 3: Projektovanje tehnoloških sistema i
odre

ivanje elemenata operacije rada

Slede

i korak 3, u okviru koga se vrši projektovanje

tehnoloških sistema i odre

ivanje elemenata operacije

rada na osnovu prethodno datih smernica, daje sadržaj
rada u operacijama montaže.

1244

Sledi projektovanje tehnoloških sistema za montažu, u
okviru koga se vrši izbor standardnih i nestandardnih
elemenata,

ije je idejno rešenje dato u vidu radioni

kih

crteža u prilogu ovog master rada.
Rezultat projektovanja dat je kao trodimenzionalni prikaz
radnog mesta, uz izradu alternativnog rešenja datog u
prilogu koje je razvijeno vode

i ra

una o

injenici da

ovako montiran predmet rada ne predstavlja gotov
proizvod, te da bi u slu

aju donošenja odluke da se na

istom radnom mestu obavlja kompletna montaža, bio
neophodan ve

i radni prostor koji daje mogu

nost za

smeštaj dodatno potrebnih alata i pribora.

Slika 10.

Projektovani alat za prihvatanje predmeta pri

montaži i proveri funkcionalnosti prekida

Kao predlog za dalje istraživanje se navodi provera
ekonomske opravdanosti integracije ostalih operacija rada
potrebnih za dobijanje gotovog proizvoda, koji obuhvata i
potrebne kablove i priklju

ke.

Slika 11.

Prikaz projektovanog tehnološkog sistema

za montažu

Na kraju koraka 3 date su tehnološke karte montaže, sa
skicom operacije rada i pripadaju

im podacima.

Slika 12.

Prikaz tehnološke karte montaže

3. ZAKLJU

AK:

Prikazani postupak projektovanja tehnoloških postupaka i
tehnoloških sistema u montaži, razvijen na Institutu za
industrijske sisteme u Novom Sadu, daje sveobuhvatan
prilaz rešavanju niza prakti

nih problema iz oblasti

montažnih tehnologija, obezbe

uje efektivnost procesa

projektovanja novih, kao i mogu

nost primene u

postupcima revitalizacije postoje

ih procesa rada i

struktura tehnoloških sistema, uz poseban naglasak na
mogu

nostima primene automatizovane i robotizovane

montaže, kao tehnologijama koje imaju zna

ajnu

zastupljenost u savremenim procesima montaže.

4. LITERATURA

[1] D. Zelenovi

, I.

osi

Montažni sistemi,

Beograd, Nauka,

1991.

[2] I.

osi

, D. Mili

, D. Šešlija,

Montažni sistemi

– priru

nik

za vežbe

, Beograd, Nauka, 1991.

[3]

osi

, N. Radakovi

, R. Maksimovi

Osnove radnih

postupaka u industrijskim sistemima

Fakultet tehni

kih nauka,

Novi Sad, 1991.
[3]

www.sovella.com

[4]

www.assemblymag.com

[5]

www.engnetglobal.com

[6]

www.directindustry.com

Kratka biografija:

ica Vuji

ena je u Sarajevu

1973. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Industrijsko inženjerstvo – Montažne
tehnologije

odbranila je 2010.god.

Radi kao autorizovani ECDL predava

i ispitiva

od 2005 godine

Ilija

osi

en je u Rivici 1948. god.

Na Fakultetu tehni

kih nauka

doktorirao je 1983. god, a od 1993. je u
zvanju redovnog profesora za užu
nau

nu oblast Proizvodni sistemi.

1245

3. PROCES INVESTIRANJA SA POSEBNIM
AKCENTOM NA INSTRUMENTE TRGOVANJA
NA ROBNIM BERZAMA

Robna berza je mesto gde se trgije razli

itim vrstama roba

i robnih derivata. Na ve

ini robnih tržišta širom sveta se

trguje poljprivrednim proizvodima i drugim sirovinama
(kao što su pšenica, je

am, še

er, kukuruz, pamuk, nafta,

metali, i td.) i derivatima koji su zasnovani na robi. Ovi
derivati uklju

uju: spot ugovore, forvarde, fju

erse,

opcije.
Pojedine berze, zavisno od sopstvenog tržišnog okruženja,
razvile su trgovanje proizvodima tipi

nim za to okruženje.

U procesu obrade za berzansko poslovanje, one su ga
standardizovale,

ine

i ga pogodnim za jednostavne i brze

transakcije.[3]
Prema vremenu izvršenja berzanskog trgovanja, opšte je
prihva

ena podela berzanskih poslova na promptne i

terminske berzanske poslove.
Promptni poslovi se u engleskom jeziku nazivaju spot
poslovima ili stvarnim poslovima kao i fizi

kim

poslovima. To su poslovi koji obuhvataju stvarnu,
efektivnu prodaju robe koja se ili nalazi na nekim od
skladišta berze ili je roba na putu ka skladištu. Za razliku
od efektivne prodaje robe, na berzama se naj

eš

zaklju

uju ugovori na duži vremenski rok, od nekoliko

meseci do nekoliko godina. Takvi poslovi nazivaju se
terminskim poslovima. Naj

eš

e se kao primer u

objašnjavanju terminskih poslova koristi isporuka
poljoprivrednih proizvoda u budu

nosti o ceni

dogovorenoj izme

u kupca i prodavca u sadašnjem

periodu. Na taj na

in pružala se sigurnost poljoprivrednim

prizvo

ima da po poznatim, utvr

enim cenama sigurno

prodaju svoje prizvode koji tek treba da pristignu. Na isti
na

in ugovarala se prodaja sirovina ili poljoprivrednih

proizvoda kako bi se obezbedile zalihe ili planirala
proizvodnja. Za razliku od promptnih poslova kod kojih
se ciklus prodaje obavezno završava fizi

kom isporukom,

terminske poslove ne mora obavezno pratiti stvarna
prodaja robe. Zbog toga ovi poslovi imaju više
špekulativni karakter, a naj

i predmet trgovanja na

terminskim tržištima predstavljaju hartije od vrednosti,
danas poznate kao

robni derivati

Terminsko poslovanje obi

no prati zaklju

ivanje

terminskih ugovora, koji predstavljaju ugovore sa
odloženim pla

anjem i isporukom. Razlikuju se tri vrste

terminskih ugovora: forvard, fju

ers i opcioni ugovori.

Hedžing predstavlja postupak kojim se investitor štiti od
gubitka u terminskom trgovanju. Poznati su mehanizmi
zaštite od rizika kod prometa sirovinama i
poljoprivrednim proizvodima, koji obuhvataju kupovinu
terminskog ugovora na berzi uz obavezu prodavca da

predmet ugovora isporu

iti ta

no odre

enog dana. Na

primer, hedžingom se bave poljoprivredne zadruge ili
pekarska industrija koja kupuje pšenicu kako bi platila po
spot ceni u budu

em periodu kada cena tog

poljoprivrednog proizvoda poraste.
Svopovi (swaps) su razvijeni kao dugoro

an cenovni

instrument za upravljanje rizikom. Njihovim uvo

enjem

proizvo

ima je data mogu

nost efikasnog fiksiranja,

odnosno, srednjero

nog ili dugoro

nog vezivanja cena,

dok potroša

i mogu fiksirati iznos koji su dužni da plate

za kupljenu robu. Mehanizam svop transakcije je

isto

finansijskog karaktera, odnosno, fizi

ka isporuka robe se

ne podrazumeva. Svop aranžman obuhvata dve vrste
cena. Jedna od tih cena je varijabilna, zavisno promenljiva
i obi

no je izražena preko cenovnog indeksa, koji

predstavlja cenu fju

ers ugovora. Vrednost tog indeksa se

menja prema promenama cena robe na berzi. Druga cena
je fiksna i vezana je za vreme trajanja svop aranžmana.
Robne obveznice predstavljaju dugoro

ne finansijske

instrumente sa kuponima kojima kupac obveznice pla

cenu obveznice i to pri njenom dospe

u. Robne obveznice

su finansijski derivati u kojima je prinos do isteka roka
vezan za cenu robe iz podloge. Umesto fiksne kamatne
stope i fiksnog iznosa koji se pla

a po isteku roka, naplata

robnih obveznica je utvr

ena koli

inom robe iz podloge.

Robne obveznice i zajmovi predstavljaju složen set i
instrument za upravljanje rizikom, koji se sastoji iz

itavog niza razli

itih mehanizama.

Opcija predstavlja ugovor po kome kupac opcije ima
pravo, ali ne i obavezu da kupi ili proda odre

enu

koli

inu osnovnih hartija od vrednosti ili robe po

ugovorenoj ceni pre isteka ugovorenog roka ili na dan
isteka ugovorenog roka. Opcije predstavljaju derivate,
odnosno izvedene hartije od vrednosti zato što je njihova
vrednost delimi

no izvedena iz vrednosti osnovne hartije

koja služi kao podloga opcijskom ugovoru. Osnovna
jedinica trgovanja opcijama na berzi je ugovor o opciji.
Iako se smatra da se danas najviše trguje opcijama koje
imaju za podlogu akciju kao osnovnu hartiju od vrednosti,
postoje i opcije sa podlogom u robi.

UTICAJ FINANSIJSKOG TRŽIŠTA NA ROBNO

TRŽIŠTE – PRAKTI

NI ASPEKTI

Hipotekarno tržište doživelo je svoj uspon na tržištu SAD
i predstavlja primer neodgovornog kreditiranja od strane
komercijalnih i investicionih banaka. Kompanije su u
ponudi imale kredite sa hipotekom drugog reda. Iz
razloga velikog broja ovakvih kredita,

iji su korisnici

brzo dospevali u docnju, a hipotekarni krediti su pakovani
u tzv. „hartije od vrednosti obezbe

ene hipotekom“ koje

su kupovane od strane velikih investicionih banaka[4].
Tako je sistemom spojenih sudova, sa krahom
hipotekarnog tržišta, došlo da niza negativnih trendova na
finansijskom i robnom tržištu širom sveta.
Suština kretanja cena na robnim berzama je sistem
ponude i tražnje. Ve

i rizik poslovanja sa finansijskim

derivatima, koji u svojoj podlozi imaju robu, predstavlja

injenica da se oni i po nekoliko puta mogu odvojiti od

svoje podloge, odnosno deriviraju od robe i na taj na

nastavljaju svoj poseban život, odvojen od te iste robe.
Odvajanjem od svoje podloge robni derivati postaju
predmet špekulativnih trgovina. Pri tome se ne misli samo
na negativne špekulantske poslove, ve

i na klasi

trgovinu u cilju ostvarivanja dobiti. Na ovaj na

in tržište

robnim derivatima ume, ponekad, da preuzme logiku
funkcionisanja finansijskih tržišta efekata, što govori, pre
svega, o zna

ajnom uticaju finansijskog tržišta na pravac

razvoja tržišta robnih derivata.
Do recesije je došlo po

etkom 2007. godine, na koju

e se

obratiti najve

a pažnja (slika 1), kada se dešavaju

ekstremne

1247

Slika 1

Turbulencije na tržištima robnih i finansijskih

derivata

promene cena svih roba, kako na finansijskom tako i na
robnom tržištu.

Otprilike istovremeno vrednosti mnogih

roba i njihovih derivata krenuli su rapidno da se
uve

avaju. Tako je, pre svega iz razloga pove

anog rizika

na finansijskom tržištu, sve više investitora svoja sredstva

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

Slika 2.

Cena kukuruza, Mineapolisu, od 2007. do 2009.

preusmeravalo na robna tržišta. Cena poljoprivrenih
proizvoda, me

u kojima su kukuruz i pšenica, na robnim

berzama ve

krajem 2007. godine po

inje naglo da rastu.

Tako se u roku od nekoiko meseci cena kukuruza, na spot
tržištu na berzi u Mineapolisu, sko

ila sa 117,70$/t, koju

je imala u oktobru mesecu 2007. godine, na 277,63$
zabeleženih krajem juna 2008 (slika 2). Pšenica je
zabeležila još ve

i rast cene: od 162,21$/t u maju 2007.

godine, na višedecenijsku rekordnu cenu od 473, 84$/t u
februaru 2008.
Rast vrednosti svih roba prikazan je na slici 3. Tako je
cena nafte na svetskom tržištu najviše sko

ila i dostigla

pove

anje od 585% u 2008. godini u odnosu na nivo cene

iz 2002. godine. Vrednost indeksa cena poljoprivrednih
proizvoda je se pove

ala za 130%, a prose

an rast

vrednosti svih roba je iznosio 330% za isti period.

Slika 3.

Cene mnogih roba su porasle

ak i više

[5]

Gotovo istovremeno je došlo do pada indeksa finansijskih
roba, tj. roba na tržištu kapitla i pove

anja vrednosti

kukuruza i pšenice, ali najzna

ajnija

injenica jesu razlozi

koji su do tih pomeranja, u dijametralno suprotnim
pravcima, doveli. Mogu

i razlozi za nagli skok vrednosti

pšenice i kukuruza na berzama širom sveta su: strah
stanovništva, strah investitora, napredak Kine i Indije.
Najbolji pokazatelja dešavanja na finansijskom tržištu u
Republici Srbiji je „Beogradska Berza“.

0,00

1.000,00

2.000,00

3.000,00

4.000,00

5.000,00

6.000,00

06.

.2009.

09.

.2009.

08.

.2009.

08.

.2009.

08.

.2008.

11.

.2008.

09.

.2008.

10.

.2008.

10.

.2007.

13.

.2007.

13.

.2007.

11.

.2007.

09.

.2006.

12.

.2006.

07.

.2006.

09.

.2006.

BELEX

line

BELEX

Slika 4

Kretanje indeksa na "Beogradskoj berzi"

Ako posmatrani grafik kretanja berzanskih indeksa
BELEXline i BELEX 15 (slika 4), koji u suštini imaju iste
trendove od 2006. do 2009. godine, a radi analize ja

ine

uticaja finansijskog tržišta na robno tržište R. Srbije,
može se uo

iti tri segmenta kretanja vrednosti.

Prvi segment analize

obuhvata period od januara 2005.

godine do sredine maja 2007. godine. U tom periodu
indeksi BELEXline i BELEX 15 imaju konstantan rast.
Suština koja je bitna za ovu analizu je to da je finansijsko
tržište Srbije bilo u usponu. U istom periodu je došlo do
blagog rasta vrednosti kukuruza i pšenice na tržištu R.
Srbije.

Drugi segment analize

, koji obuhvata period od maja

2007. do marta 2009. godine, predstavlja jedan od
najturbulentnijih momenata tržišne istorije. Maja meseca
2007. godine indeksi na Beogradskoj berzi doživljavaju
svoj maksimum. Do tog trenutku je i indeks Dow Jones
beležio stalni rast, ali tada dolazi do pada ovog indeksa
koji se blago oporavio i zabeležio svoj maksimum 10.
oktobra 2007. godine nakon

ega je usledio velik pad

vrednost, koji je 9. marta 2009. godine iznosio 53,98%
svog maksimuma. Svi zna

ajni indeksi u svetu su imali

gotovo identi

a trend. Za to vreme na Beogradskoj berzi

indeksi beleže još drasti

niji pad svoje vrednosti. Blagi

pad je trajao sve do oktobra meseca 2007. godine, kada je
zbog dešavanja na svetskim finansijskim berzama,
otpo

eo rapidan pad. Ilustracije radi, indeks Belex line je

3. maja 2007. godine imao vrednost 5007 poena, da bi 31.
marta 2009. godine njegova vrednost pala na svega 844
poena, što predstavlja pad od 83%.
Na „Produktnoj Berzi“ u Novom Sadu, gotovo
istovremeno zapo

inje dijametralno suprotno kretanje

vrednosti indeksa žitarica. Sa prvim znacima nesigurnosti
na finansijskom tržištu, koje je otpo

elo na ameri

kom tlu

i gotovo istovremeno se preslikalo i na berzu u Beogradu,
na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu dolazi do rasta
tražnje za kukuruzom i pšenicom. U trenutku kada je na
svetskim finansijskim berzama otpo

eo krah berzanskog

materijala i kada je na „Beogradskoj berzi” nastavljen pad

1248

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.51/.52

PLANIRANJE I ANALIZA POSLOVANJA KAO INSTRUMENTI UPRAVLJANJA

PREDUZE

THE BUSINESS PLANING AND ANALYSIS AS MANAGEMENT ISTRUMENTS IN THE

COMPANY

Aleksandar Sabo, Branislav Nerandži

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

Svrha ovog rada jeste da prikaže ulogu

i važnost planiranja i analize poslovanja preduze

a, da

se objasne na

ini njihove pravilne primene, kao i njihov

usobni odnos koji predstavlja najefikasniji na

upravljanja preduze

em, njegovim ciljevima i proble-

mima.

Abstract

–

The purpose of this material is to present the

role and importans of business planing and analysis, to
explain diffrent ways of thier usage, as well as inter
relations which presents the most efficant way of
managing the company, their goals and problems.

Klju

ne re

Poslovno planiranje, Poslovna analiza,

Finansijska analiza, Poslovni izveštaji.

1. UVOD

1.1. Cilj istraživanja

U cilju razumevanja problematike upravljanja
preduze

em neophodno je objasniti pojmove planiranja i

analize poslovanja, kao jedan od osnovnih alata u
uspešnom upravljanju preduze

em. Na osnovu toga se

mogu videti rezultati planiranja, realizacije i njihovog
odnosa, kojim bi se mogle uo

iti problemi i prepreke u

njihovom dobrom sprovo

enju.

1.2.

Predmet istraživanja

Predmet ovog rada predstavlja poslovanje preduze

a u

toku 2007. godine, sa posebnim osvrtom na planiranje i
analizu poslovnih i finansijskih izveštaja. Predmet
istraživanja je preduze

e, planirani rezultati, ostvareni

rezultati, uzroci problema i njihovo otklanjanje i predlozi
za poboljšanje.
U velikoj grupi dokumenata, odabrana su i predstavljena
ona koja su se u praksi pokazala kao neizostavna
prilikom realizacije nekog posla u plan i analizi
poslovanja.

1.3. Metologija istraživanja

Od metodoloških pristupa je koriš

ena planiranje i analiza

i to, teorija planiranja i analize, a svaki deo je objašnjen
primerom iz prakse. Kod teorijskog dela, koriš

ena je

literatura doma

ih autora i informacije dobijene putem

interneta.

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
Aleksandra Sabo

iji mentor je bio dr Branislav Nerandži

docent.

. POJAM I FUNKCIJE POSLOVNOG PLANA

etna faza poslovnog planiranja je izrada programa

poslovanja preduze

a. Poslovno planiranje obuhvata

predvi

anje zadataka u budu

em poslovanju preduze

ina izvršenja tih zadataka, potrebnih sredstava i ljudi

za izvršenje tih zadataka i raspodele tih zadataka. Pomo

planova detaljno se razra

uju potrebna sredstva, ljudi kao

i zadaci koje treba izvršiti. Izvršenjem planiranih zadataka
ostvaruje se razvoj koji je prethodno bio odreden
poslovnom politikom. Izme

u planiranja i poslovne

politike postoji me

usobni odnos. Tako ne možemo

govoriti o uspešnom planiranju poslovanja preduze

a kao

delatnosti bez postojanja poslovne politike i o uspešnom
delovanju poslovne politike bez postojanja poslovnog
planiranja. Poslovno planiranje je aktivni faktor
provo

enja poslovne politike. Planiranjem se omogu

uje

realizacija ciljeva razvoja utvr

enih poslovnom politikom.

Osnovne karakteristike takvog planiranja su:

•

vrši se na osnovu potrebnih analiza;

•

okrenuto je prema budu

nosti;

•

nije pasivno, ve

aktivno, jer predvi

a mere i

akcije za postizanje odredenih ciljeva;

•

služi kao osnova za rukovodenje i upravljanje.

2.1. FORMA I SADRŽAJ POSLOVNOG PLANA

Forma i sadržina poslovnog plana zavisi od brojnih
faktora, a naro

ito od delatnosti preduze

a i namene

poslovnog plana. Odre

ene razlike u formi i sadržini

poslovnog plana postoje izme

u uslužnih preduze

a i

proizvodnih preduze

a, kao i izme

u ovih preduze

a i

trgovinskih preduze

a. Pored toga, poslovni plan

odražava i druge razlike u poslovanju preduze

a, kao što

su: na

in prodaje, karakteristike proizvodnog procesa,

in pribavljanja potrbnih resursa i sl.

Sadržaj poslovnog plana prema važe

oj metodologiji u

Republici Srbiji:

Uvod

Opis objekta

Analiza i ocena razvojnih mogu

nosti investitora

Analiza prodajnog tržišta

Prikaz idejnih projekata

Analiza nabavanog tržišta

Prostorni i lokacijski aspekti

Analiza životne sredine i zaštite na radu

Analiza organizacijskih i kadrovskih aspekata

10.

Analiza izvodljivosti i dinamika realizacije projekta

11.

Ekonomsko finansijska analiza

12.

Finansijska komercijalna ocena

13.

Društvena ocena

14.

Ocena u uslovima neizvesnosti

1250

15.

Zaklju

3. PRAKTI

NI PRIMER POSLOVNOG

PLANIRANJA

Preduze

e A.D. „ABC“ nalazi se u Beogradu, gde se

obavlja njegova osnovna delatnost – rafinisanje biljnih
masti i ulja. Poslovni plan za preduze

e AD “ABC” za

2007. godinu predstavlja program budu

e proizvodnje, sa

zadatim ciljevima u ostvarenoj koli

ini, ostvarenoj prodaji

proizvoda, kao i proširenja postoje

eg proizvodnih

kapaciteta i asortimana proizvoda (

tabela 1

Tabela 1. Ostvarena i planirana prodaja

3.1. PRIKAZ IDEJNIH PROJEKATA

U ovom delu je prikazan plan aktivnosti za unapre

enje

proizvodnje postoje

ih i novih vrsta proizvoda. U sklopu

tih aktivnosti su predstavljene ciljna grupa, postoje

konkurencija, aktivnosti u vezproizvodnje i marketinga,
troškovi vezani za postoje

e proizvode, a zatim i za nove

vrste proizvoda.

3.1.1. PLAN AKTIVNOSTI ZA MAJONEZ

Uporedni pregled prodaje delikates majoneza od 1997.-
2006. je prikazan na

grafiku 1

., gde je prodaja iskazana na

godišnjem nivou.

Prodaja delikates majoneza u periodu od

1997-30.09.2006.

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

3000000

Godine

rodaj

a u kg

Prodaja
Godine

Grafik 1. Prodaja majoneza po godinama

Iz grafikona se vidi da od uvo

enja proizvoda od

1997.god prisutan je rast delikates majoneza sve do
30.09.2006. kada se beleži pad prodaje majoneza, s tim da
nije uzet u obzir period do kraja godine nego samo do
kraja septembra. S obzirom da je potrošnja u
predstoje

em periodu ve

a može se o

ekivati rast prodaje

do kraja godine.

Ciljna grupa:

-Deca i omladina, kao najve

i potroša

i i konzumenti

delikatesnog majoneza
-Žene od 25 do 55 godina, kao kupci (osobe koje naj

eš

obavljaju kupovinu) ali i konzumenti
istog.

Konkurencija:

DIJAMANT

- Delikatesni majonez

POLIMARK

–Delikatesni majomez

SUNCE

–Delikatesni majonez

KNORR

– Delikatesni majonez

MAYOVITA

– delikatesni majonez

Aktivnosti za grupu proizvoda majoneza:

-Medijska i promotivna aktivnost (na lokalnim i
nacionalnim TV stanicama, radio stanicama štampanim
medijima). Po usvajanju redizajnirane ambalaže za
majonez putem reklame edukovati potroša

e o pozitivnim

uticajima niskokalori

nih proizvoda (smanjenje

holesterola, zdrava i pravilna ishrana),
-Konstantno pra

enje konkurencije i prikupljanje

relevantnih podataka u cilju boljeg strateškog ponašanja
u budu

em periodu,

-Promovisanje delikates majoneza na mestima prodaje,
-Na promocijama kao poklon potroša

ima deliti delikates

majonez od 10 ml.i 20 ml,
-Oglašavanje u lifletu trgovinskih ku

a: Rodi

, Maxi,

Tempo, C market , CBA.

Troškovi za grupu proizvoda majoneza:

-Snimanje TV spota za majonez ( po usvajanju dizajna)
-Zakup medijskog prostora (lokalne i nacionalne Tv
stanice,štampani mediji, radio stanice)
-Promocije na prodajnim mestima (služba unapre

enja

prodaje)
-Izrada promotivnog materijala (flajeri, posteri, knjižice
recepata,..)
-Troškovi poklona (pakovanje od 10ml i 20 ml.)
-Troškovi oglašavanja u lifletima
Na ovaj na

in su predstavljeni planovi aktivnosti za

slede

e proizvode: ulje, margarin, ke

ap, senf, ren,

praškasti proizvodi.

4. POJAM I CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE

Finansijska analiza se bavi istraživenjem i kvantifici-
ranjem funkcionalnih odnosa koji postoje izme

u pozicija

bilansa stanja i uspeha, kao i utvr

ivanjem stanja gotovine

preduze

a. Ove analize su, dakle, zasnovane na bilansima

kao i izveštaju o nov

anim tokovima preduze

a i

usmerene su na ispitivanje finansijskog položaja,
aktivnosti i rentabilnosti poslovanja preduze

a. Naglasak

je na poslovnom rezultatu kao i rizici poslovnih prihoda i
rashoda. Stoga je knjigovodstvo najvažnija podloga
analize poslovanja preduze

Ciljevi analize se razlikuju zavisno od toga da li je
korisnik analize samo preduze

e- interni ciljevi ili su

interesanti tre

a lica koja se nalaze van preduze

eksterni ciljevi.
Analiza poslovanja preduze

a posmatra: angažovana

sredstva, poslovni rezultat i osnovne funkcije procesa
reprodukcije. Analizu preduze

a možemo posmatrati sa

dva aspekta:

tonama

Ostvarena
prodaja

Plan.
prodaja

Naziv proizvoda

2004.

2005.

2006.

2007.

Jestivo ulje

29.244 26.808 30.538 33.000

Biljna mast

8.375 6.327 5.678 9.500

Biljni mrs

1.065 1.110 1.237 1.200

Margarin

10.816 9.203 9.365 14.000

Majonez

3.045 2.887 2.767 5.000

0 875 916 2.300

Novi proizvodi

0 0

0,00 620

Pak centar

0 0

0,00 420

Svega: 54.549

49.215

50.501

66.040

1251

ulaga

ke aktivnosti, bez korištenja eksternih izvora

finansiranja.
Prilikom izrade izveštaja o nov

anim tokovima mogu se

koristiti 2 metode:

•

Direktna metoda – sve stavke nov

anih

primitaka se posebno utvr

uju, od kojih se oduzimaju

stavke nov

anih izdataka = neto nov

ani tok

•

Indirektna metoda – ne pokazuje posebne stavke

primitaka i izdataka, ve

neto dobit ili gubitak koji se

koriguje za stavke promjena na ra

unima koji uti

u na

nov

ane tokove i stanje novca.

Zaklju

ak:

Analiza nov

anih tokova preduze

a treba da da odgovore

na pitanja:

•

Da li su likvidna sredstva pove

ana ili smanjena?

•

Koji se efekti likvidnosti ostvaruju od vlastite

poslovne aktivnosti?

•

Da li su interno osigurana sredstva dovoljna da

bi se eventualno finansiralo pove

anje poslovne

djelatnosti i investiranje u trajnu (fiksnu) imovinu
preduze

•

Može li preduze

e otpla

ivati svoje dugoro

obaveze ili se one pove

aju?

6. PRAKTI

NI PRIMER ANALIZE POSLOVANJA

U odnosu na planiran rezultat ostvareno je:
- proizvodnja 48.321 tona, odnosno 73,64% od plana;
- prodaje 47.946 tona, odnosno 73,06%.
Veliki poreme

aj za poslovanje bio je sam otkup, loša

agrarna politika Republi

ke a i Pokrajinske vlade biva

pra

ena sušom. Ovo dovodi do drasti

nog pove

anja

cene otkupnog semena sa 175,00 eura po toni u proseku
2006. Na

ak 400,00 eura po toni u nekim momentima.

Problem je u nedovoljnom stimulisanju poljoprivrede, da
je država subvencionisala poljoprivrednike za cenu
semena, kona

ni proizvod bi neznatno poskupeo... Odatle

uljare ne bi vršile pritisak da se pove

a prodajna cena ulja

(koja izaziva pove

anje inflacije) i ne bi bilo potrebno

stvarati tenzije interventnim uvozom ulja.

6.1. ANALIZA PROIZVODNJE

ZA PERIOD Jan-Dec.
2007.

PROIZVODNJA

Ostvareno

2006.

Planirano

2007.

Ostvareno

2007.

NAZIV

GRUPE

PROZVODA

JM Kilograma Kilograma Kilograma

Jestivo ulje:

29.646.490

33.000.000

28.201.379

Biljna Mrs:

1.279.928

1.200.000

1.034.482

Biljna Mast:

5.942.592

9.500.000

6.957.708

Margarini: kg

9.711.185 14.000.000 8.722.673

Majonezi: kg

2.508.406 5.368.000 2.270.238

api: kg

951.049 2.332.000 1.068.857

Paradajz Pire:

70.000

16.922

Senf: kg

0 150.000

43.757

Ren: kg

4.620

UKUPNO: kg

50.039.650 65.620.000 48.320.636

Tabela2. Prikaz prodaje proizvoda u 2007. Godini

7. ZAKLJU

Može se re

i da na osnovu predstavljenih podataka iz

preduze

a ABC postoji suštinska podrška u poslovanju, u

smislu izrade poslovnog plana i finanasijskog izveštaja.
Na taj na

in se dobija jasan pregled planiranih i

ostvarenih rezultata, preko kojih se može lako definisati,
locirati i rešiti problem u procesu rada. Tako

e se lakše

avaju proizvodi koji ostvaruju planirani nivo prodaje,

održavaju kontinuitet i ostvaruju likvidnost svoje
proizvodnje.
Treba napomenuti da se pojavom na krize na
fininsijskom, a kasnije i drugim tržištima, uticalo da se
potražnja kod stanovništva smanji, pa je planirana
proizvodnja proizvoda ispod planiranog cilja. U svim tim
tržišnim promenama, došlo je i do poreme

ajima na

tržištu nabavke, što je uticalo na proizvodnu delatnost,
koja je tako

e ostvarila rezultate ispod planiranih.

utim, iako u ovako otežanim uslovima rada,

ostvarena je proizvodnja novih proizvoda (senfa, rena i
paradajz pirea) i da je ostvarena zavidna prodaja.

8. LITERATURA

[1]

Branislav Nerandži

, Veselin dickov, Veselin Perovi

„

Ekonomika moderna

“,

Novi Sad: Stylos, 2004.

[2] Blagoje Puanovi

, Dimitraki Zipovski - „

Poslovni

plan: vodi

za izradu

“,

Beograd: Centar za izdava

delatnost Ekonomskog fakulteta, 2005.

[3]

Bogdan Sekulovi

- „

Analiza poslovanja preduze

“,

Beograd, Beogradska poslovna škola, 2005

[4] Branislav Mari

- „

Upravljanje investicijama

“, Novi

Sad: Stylos, 2008.

[5] Ljubomir Kova

evi

, Nenad Vunjak - „

Upravljanje

finansijama preduze

a – Poslovne finansije

“

Banjaluka: Grafid, 2009

Kratka biografija:

Aleksandar Sabo

en je u Vrbasu 1984.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehni

kih nauka iz oblasti Industijskog

inženjerstva i menadžmenta- Investicioni
menadžment je odbranio 2010. godine.

Branislav Nerandži

en je 1956. u

Novom Sadu. Diplomirani ekonomista.
Doktor je tehni

kih nauka, oblast,

proizvodni sistemi, organizacija i
menadžment. 2006 izabran je u zvanje
docenta.

1253

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 336.722.24

ELEKTRONSKO BANKARSTVO SA POSEBNIM OSVRTOM NA PLATNE KARTICE

ELECTRONIC BANKING WITH A SPECIFIC INSIGHT IN PAY CARDS

Jovana

Rai

evi

, Branislav Nerandži

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

Diplomski - master rad bavi se

istraživanjem najvažnijih aspekta elektronskog
bankarstva, sa akcentom na platne kartice, koje NLB
banka nudi poslovnim i fizi

kim licima.

Abstract

–

Graduation- master project’s objective is to

point out practical research the most important aspects of
electronic banking,with the emphasis on the pay cards,
basic characteristics of them, number of advantages in
using the cards,process of paying, kinds and functions of
pay cards...

Klju

ne re

i -

elektronsko bankarstvo, automatizacija na

veliko i malo, platne kartice

1. UVOD

1.1. Cilj istraživanja

Cilj ovog diplomskog-master rada jeste, na prvom mestu,
da sa teoretskog aspekta istraži i sagleda zna

aj i ulogu

elektronskog bankarstva u savremenom poslovanju. Rad
ima za cilj da predstavi kompleksnu materiju bankarskog
poslovanja, posmatraju

i pre svega savremene

instrumente poslovanja u bankarstvu. Posebno su
sagledane sve bitne odrednice platnih kartica, po

ev od

osnovnih pojmova vezanih za njih, prreko istorijskog
razvoja, procesa pla

anja, vrsta i funkcija platnih kartica.

1.2. Predmet istraživanja

Predmet istraživanja ovog rada je elektronsko bankarstvo
tj. svi oni proizvodi i usluge koji

ine elektronsko

bankarstvo. Posebna pažnja se ukazuje platnim karticama
kao osnovnom sredstvu za koriš

enje elektronskog novca

1.3. Metologija istraživanja

Zadatak nau

ne metodologije je da otkrije, opiše i objasni

metode nau

nog saznanja i na

ina dolaženja do tog

saznanja. Metodologija se prvo bavi sakupljanjem
podataka, zatim razvojem metoda i logike kojima se
pristupa nekom problemu kako bi se došlo do definisanja
vrednosti i njihovih primena kao kona

nog cilja.

2. ELEKTRONSKO BANKARSTVO

2.1. Osnoni pojmovi,definicije
Elektonska trgovina

Elektonsku trgovinu, u njenom najširem kontekstu, neki
(Turban npr.) izjedna

avaju s elektronskim poslovanjem

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Branislav Nerandži

, docent.

(’’transformacija klju

nih poslovnih procesa upotrebom

Internet tehnologije’’, prema definiciji kompanije IBM),
dok neki smatraju bitnim pravljenje razlike izmedju
elektronske trgovine i poslovanja – tu se koncept
elektronskog poslovanja vezuje prvenstveno za

research

transakcije u okviru jedne firme, dok se elektronska
trgovina vezuje pre svega za podršku transakcija van
kompanija (Laudon npr.).

Elektronsko poslovanje

Elektronsko poslovanje predstavlja elektronski prenos i
razmenu poslovnih dokumenata (poruka) ili informacija
izme

u kompjuterskih sistema, sredstvima standardizova-

nih elektronskih poruka preko specijalnih komunikacionih
mreža sa visokim nivoom zaštite.

Elektronsko poslovanje

podrazumeva obavljanje poslovnih procesa uz primenu
elektronske tehnologije.

Elektronski novac

Klju

ni elementi u ovoj definiciji elektronskog novca se

odnose na:

-višenamenski karakter upotrebe, koji se javlja kao
rezultat potrebe da se napravi distinkcija izme

jednonamenskih i višenamenskih kartica, sa memo-
risanom vrednoš

-unapred izvršenu uplatu odredjene kupovne snage, to je
elemenat kojim se pravi distinkcija izmedju ’’kartica sa
upisanom vrednoš

u’’ koje predstavljaju elektronski

novac i klasi

nih oblika debitnih i kreditnih kartica koje

ne spadaju u elektronski novac, jer nisu zasnovane na
pla

anju unapred.

Elektronski novac predstavlja sistem koji omogu

ava

nekoj osobi da plati robu ili usluge prenose

i brojeve sa

jednog ra

unara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim

papirnim nov

anicama, brojevi elektronskog novca su

unikatni. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on
predstavlja odre

enu sumu stvarnog novca.

ELEKTRONSKO BANKARSTVO

E-bankarstvo (e-banking) je vid bankarskog poslovanja,
odnosno pružanje bankarskih usluga fizi

kim i pravnim

licima, koje se nude i izvršavaju uz koriš

enje ra

unarskih

mreža i telekomunikacionih medija (elektronske podrške).
Savremeni na

in poslovanja banaka omogu

ava

klijentima da obave sve rutinske transakcije, kao što su
transfer sredstava, upit u stanje ra

una, pla

anje ra

una, i

sl. na jednostavniji i brži na

in. Klijentima banke je

Milanovi

, Tadi

,’’ Misita’’, 2005. godine

Komazec S.,Krstic B.,Zivkovic A.,Ristic Z.,’’ Bankarski

menadzment,upravljanje savremenim bankarstvom’’, Ekonomski
fakultet,Beograd 1998

1254

4. AUTOMATIZACIJA TRANSAKCIJA U
BANKARSTVU NA MALO

4.1. ATM (Automated teller machines)

ATM uredjaji predstavljaju po

etak razvoja elektronskog

bankarstva. ATM je telekomunikacioni uredjaj povezan
za ra

unar banke, odnosno procesor ATM transakcija,

koji omogu

ava da mnoge funkcije šalterskog radnika

obavi sama stranka koriste

i bankarsku platnu karticu kao

sredstvo autentifikacije. ATM predstavljaju kompleksne
samouslužne šaltere koji omogu

avaju koriš

enje

kompletnih šalterskih usluga: deponovanje i podizanje
novca, izdavanje

ekovnih knjižica, naru

ivanje i

primanje izveštaja, deponovanje i unov

avanje

dokumenata pla

anja, transfer sredstava sa jednog

unara na drugi (bilo da se radi o razli

itim ra

unima

istog komitenta ili ra

unima razli

itog komitenta), pa

i koriš

enja kredita odre

ivanjem limita za prekora

enja.

Oni u stvari predstavljaju elektronske filijale.

4.2. POS (Point-of-sale) ili EFT/POS (Electronic funds
transfer at poin-of-sale)

Electronic Fund Transfer on Point of Sale/Point of
Service) je sistem za elektronski transfer novca na mestu
prodaje proizvoda ili usluga, koji se ostvaruje
povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama
podataka banaka. Ovaj sistem omogu

ava direktan prenos

sredstava sa ra

una kupca na ra

un prodavca. EFT/POS

terminali omogu

avaju da se podaci sa kartice provere za

manje od 15 sekundi u okviru mreže koja povezuje
trgovce širom sveta sa centrom za obradu platnih kartica i
emitentom kartica.

4.3. Ku

no bankarstvo

no bankarstvo predstavlja sastavni deo daljinskog

bankarstva (remote banking) i zajedno sa sistemom
kancelarijskog bankarstva predstavlja posebnu vrstu
samouslužnog bankarstva. Komitent banke koristi telefon,
televizor ili kompjuter kao vezu ili telekomunikacioni link
sa kompjuterskim centrom pomenute banke. U pocetku
komitent je stupao u direktnu vezu sa službenikom banke
i preko njega su se inicirale operacije bankarskom
kompjuteru. Danas, ve

ina banaka u razvijenim zemljama

raspolaže tzv. pozivnim centrima (call centers) kao i
sistemima za prepoznavanje glasa, sa kojima komitenti
uspostavljaju direktnu vezu.

Kod ku

nog bankarstva razlikujemo tri faze koje su se

menjale u zavisnosti od oblika telekomunikacionih veza
izme

u banke i klijenta i to:

•

Telefonsko bankarstvo

•

On-line bankarstvo (ku

no bankarstvo na bazi

Intraneta)

•

Internet bankarstvo

4.5. Sistem kancelarijskog bankarstva

Sistemom kancelarijskog bankarstva (Home Office
Banking) preduze

a su u mogu

nosti da koriste bankarske

usluge na bazi samousluživanja, pomo

u terminala

instaliranih u svojim kancelarijama. Preduze

a imaju

korist od ovog sistema na isti na

in kao što stanovništvo

ima korist od sistema ku

nog bankarstva.

4.6. Mobilno bankarstvo

Najnoviji trend u elektronskom bankarstvu je mobilno
bankarstvo. Mobilno bankarstvo podrazumeva bankarstvo
sa kablovima povezanih ra

unara, na beži

ne ra

unare –

PDA (Personal Digital Asistant). Mobilno bankarstvo
predstavlja sasvim novi oblik elektronskog bankarstva

4.7. SMS bankarstvo

Uvažavaju

i ubrzani tempo života, banke se opredeljuju

da zadovolje potrebu svojih klijenata da bilo kada i bilo
gde, brzo i diskretno dobiju korisne i ta

ne informacije o

stanjima njihovih ra

una. Rešenje za prevazilaženje

prostornog i vremenskog ograni

enja našlo se pri upotrebi

mobilnog telefona i SMS-a. Ukoliko korisnik želi da
podatke o svom ra

unu dobija putem kratkih poruka,

neophodno je da u organizacionoj jedinici banke koja
pruža takvu mogu

nost popuni posebnu pristupnicu u

kojoj daje podatke o ra

unu i broj mobilnog telefona sa

koga

e postavljati upite. Za koriš

enje ove usluge

potreban je ra

un otvoren kod banke i bilo koji tip

mobilnog telefona.

4.8. Platne kartice

Pojava platnih kartica je jedan od najvažnijih fenomena
na modernoj sceni finansijskih usluga, koji je podstaknut
zahtevima krajnjih korisnika nezadovoljnih konven-
cionalnim sredstvima pla

anja. Njihovim koriš

enjem

omogu

eno je 24 h bankarstvo i zna

ajno je smanjen rizik

nošenja gotovine.
Kod platnih kartica sigurnost je obezbe

ena putem

personalnog identifikacionog broja koji se sastoji od
digitalnih znakova i ugra

en je na magnetnu traku ili

ip,

u zavisnosti od vrste kartice.
Po ovom kriterijumu, kartice se mogu podeliti na:

•

kartice sa magnetnom trakom i

•

pametne kartice (smart kartice)

4.8.1. Kartice sa magnetnom trakom

Današnja tipi

na kreditna kartica, pored otisnutih

podataka o korisniku i izdava

u, sadrži i magnetski medij

nanešen u obliku trake na površinu kartice. Ovaj medij, na
koji se podaci zapisuju na sli

an na

in kao na magnetsku

audio traku, sadrži podatke vezane za korisnika kartice,
poput li

nih podataka, broja ra

una ili PIN-a.

Ti podaci se nanose u formatu koji je definisan
me

unarodno prihva

enim standardom, a u zavisnosti od

broja staze na traci, kojih na uobi

ajenoj magnetnoj traci

ima tri. Me

unarodna organizacija za standardizaciju ISO,

donela je standarde koji se, s vremena na vreme,
dopunjuju novim specifikacijama i uskla

uju sa aktuelnim

tehnološkim dostignu

ima i zahtevima korisnika.

Standardima su definisane ta

ne dimenzije platnih kartica,

položaj magnetne trake na kartici, kao i sadržaj staza 1, 2
i 3. Platne kartice naj

eš

e koriste samo stazu 2. Podatke

sa magnetskog medija može pro

itati ure

aj pomo

kojeg se vrše transakcije.

4.8.2. Smart kartice

Plasti

ne kartice sa mikro

ipom, nazivaju se pametnim ili

inteligentnim karticama (

smart card, inteligent card

). Ova

Božidar Radenkovi

”Bankarstvo i berzansko poslovanje ”, Beograd,

2006.god

1256

kartica, koja po izgledu podse

a na obi

nu kreditnu ili

debitnu karticu, poseduje jedan detalj koji je odvaja od
njih, a to je integrisano kolo ili

ip.

ip je, u suštini,

mikroprocesor sa memorijskim kapacitetima u kojima se
mogu pohraniti zna

ajne koli

ine informacija

mogu

nost memorisanja informacija,

ip na ’’pametnoj

kartici’’ tako

e može obra

ivati informacije, što zna

i da

su u njemu ugra

eni programi. Zavisno od vrste

ugra

enog

ipa, pametne kartice mogu biti memorijske,

procesorske ili kombinovane.
Struktura koju poseduje

Smart kartica

omogu

ava

uvo

enje autonomnosti obrade podataka i porasta

kapaciteta memorije. Zahvaljuju

i inteligenciji kartice,

mogu

e je razviti raznovrsne sigurnosti aplikacije u

oblastima kao što su: zaštita pristupa ra

unaru ili mreži,

identifikacija, mobilna telefonija, elektronski novac,
voza

ka dozvola, zdravstveni karton, zaštita podataka,

digitalni potpis, kuponi, zaštita autorskih prava,
elektronska trgovina, itd.

4.8.3.

Stanje karti

arstva u našoj zemlji

U bivšoj Jugoslaviji kartice se javljaju sa malim
zakašnjenjem za zapadnim zemljama. Raspadom bivše
Jugoslavije nastaju zla vremena za razvoj kartica.
Prekidanjem platnog prometa sa otcepljenim republikama
prestaje i mogu

nost za koriš

enje kartica

iji su

izdavaoci ostali preko granice. Dodatne poteško

e nastaju

kada su nam uvedene sankcije kada sve kartice prestaju
da važe u inostranstvu, i postaju doma

e kartice. Razvoj

doma

eg karti

arstva tekao je u po

etku veoma

intenzivno. Sve do pojave velike inflacije 1993. godine
širila se trgova

ka mreža, pove

avao se broj kartica i

obim transakcija. Godine 1993 dolazi do naglog pada u
broju transakcija jer je mali broj trgovaca bio spreman da
prima kartice. Uvo

enjem sankcija kartice su prestale da

rade u inostranstvu i postale su kartice samo za doma

upotrebu. Ipak i u ovako otežanim uslovima kartice su se
održale i održana je trgova

ka mreža.

U Srbiji je, prema poslednjoj statistici Narodne banke
Srbije, izdato oko šest miliona platnih kartica. Po tom
kriterijumu, bankari se slažu da je Srbija jedna od
razvijenijih zemalja.
Karticama, bilo debitnim bilo kreditnim, može se podizati
novac na oko 2.500 bankomata i pla

ati na oko 60.000

mesta.

5. ZAKLJU

Razvoj informacionih tehnologija omogu

io je transfor-

maciju klasi

nog bankarstva, koje se ogleda u prenošenju

informacija u realnom vremenu i obradi podataka.
Informacione tehnologije omogu

avaju smanjenje troško-

va obrade podataka i komunikacije, što uti

e na smanjenje

cene usluga krajnjim korisnicima.

Jedan od najvažnijih koraka u omasovljavanju e-bankinga
jeste edukacija gra

ana. Ona je neophodna, prvo, radi

razbijanja predrasuda kod korisnika od elektronskog
pristupa, a potom u smislu kvalitetnog koriš

enja

postoje

ih rešenja.

Drugi na

in je da se specijalizovani mediji, kao na primer

magazini ‘’Bankar’’, ‘’Ekonomist’’ i sl., u po

etku

fokusiraju na ljude direktno zainteresovane za tu temu, a
zatim bi te informacije trebalo dalje da šire ostali mediji.
Platne kartice imaju mnogo prednosti u odnosu na keš ili

ekove, ali gradjani ih još nisu prihvatili u dovoljnoj meri

jer se kod nas dosta koriste

ekovi,a neki klijenti, i kada

dobiju karticu od banke, je ne koriste jer ne znaju da
uživaju u njenim prednostima: jednostavniji i jeftiniji
na

in kupovine na odloženo pla

anje. Ipak, iz dana u dan

se pove

ava broj korisnika kartica, sve više gra

ana se

odlu

uje za prednosti “nevidljivog” novca. Kartice su

istije od novca, zamenjuju gotovinu, a vlasnici su

oslobodjeni brige od gubljenja novca.

6. LITERATURA

[1]

Božidar Radenkovi

”Bankarstvo i berzansko

poslovanje ”, Beograd, 2006.god.

[2]

irovi

Milutin “ Bankarstvo”, Bridge Company,

Beograd 2001.god.

[3]

Milanovi

, Tadi

,’’ Misita’’, 2005. godine

[4]

Komazec S.,Krstic B.,Zivkovic A.,Ristic Z.,’’

Bankarski menadzment,upravljanje savremenim
bankarstvom’’, Ekonomski fakultet,Beograd 1998.god.

Kratka biografija:

Jovana Rai

evi

ena je u Novom Sadu

23.05.1984.god., Diplomski-master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Industijskog inženjerstva i menadžmenta-
Upravlja

ko ra

unovodstvo i upravljanje

finansijama odbranio je 2010.godine.

Branislav Nerandži

en je 1956. u

Novom Sadu. Diplomirani ekonomista.
Doktor je tehni

kih nauka, oblast,

proizvodni sistemi, organizacija i
menadžment. 2006.godine izabran je u
zvanje docenta.

1257

2. STUDIJSKI PROGRAM

Uticaj problema koji se javljaju u okruženju reflektuje se
na pojednice, privredne organizacije i celu društvenu
zajednicu, što ukazuje na zna

aj i ulogu sticanja znanja u

procesu obrazovanja kroz odre

eni studijski program.

Studijski program je osnova razvoja fakulteta. Osnovni
„alati“ kojima studijski program raspolaže u procesu
razvoja studenta kroz celokupan tok studija do
diplomiranog stru

njaka odre

ene oblasti su: predavanja,

vežbe, laboratorijski rad, seminarski radovi, projekti i
ostalo.
Razvijanje kvalitetnog studijskog programa fakulteta je
polazna osnova svih daljih aktivnosti. Dobro osmišljen
studijski program može biti projektovan isklju

ivo

sagledavanjem i uvažavanjem niza procesa i aktivnosti.
Osnovna svrha studijskog programa je ostvarivanje
obrazovnih, stru

nih i istraživa

kih ciljeva i zadataka u

oblasti rada fakulteta,a vrsta i režim studija bi trebalo da
budu prilago

eni potrebama strateškog razvoja institucije

i društva u celini.
Fakultet, kako bi pružao potrebna znanja i na taj na

ispunjavao svrhu svog postojanja, posmatra i analizira
okolinu u kojoj dejstvuje, iz nje sakuplja mnogobrojne
podatke koje smatra relevantnim, obra

uje dobijene

podatke adekvatnim alatima i na osnovu dobijenih
informacija, a u skladu sa raspoloživim resursima, formira
i unapre

uje studijske programe koji

e omogu

iti svojim

polaznicima da steknu realna, primenjiva i potrebna
znanja iz odre

ene oblasti.

Kvalitet akademskog studijskog programa obezbe

uje se

kroz pra

enje i proveru specifi

nih ciljeva, strukture,

radnog optere

enja studenata i nastavnog osoblja kao i

kroz kontinuirano osavremenjivanje sadržaja, prikupljanja
i obrade povratnih informacija o kvalitetu programa
relevantnih organizacija, privrednih i vanprivrednih
organizacija i srodnih institucija.
Ciljevi studijskog programa trebalo bi da se redovno i
sistematski proveravaju, revidiraju i uskla

uju sa misijom

i ciljevima fakulteta i osavremenjavaju s akcentom na
mogu

nost zapošljavanja nakon završetka studija.

3. UPRAVLJANJE OBRAZOVNIM PROCESIMA

Analizom su utvr

ene

etiri osnovne grupe aktivnosti

vezane za sistem upravljanja obrazovnim procesima i to:
- Procesi pri upisu studenata na fakultet;
- Nastavni procesi;
- Postupci provere i ocenjivanja znanja studenata;
- Aktivnosti pri izradi završnog rada – diplomiranje.
Potrebno je ostvariti visok stepen efektivnosti svakog
pojedina

nog procesa unutar navedene

etiri grupe, sa

posebnim akcentom na ostvarenje sinergetskog efekta
datih aktivnosti.

3.1 Procesi pri upisu studenata na fakultet

Pri planiranju i realzovanju procesa upisivanja studenata
na fakultet, po zna

aju i osetljivosti isti

u se slede

aktivnosti:
- planiranje upisa,
- raspisivanje konkursa,
- pripreme za prijavljivanje na konkurs,
- konkurs,
- prijavljivanje na konkurs,
- prijemni ispit,

- rangiranje kandidata (preliminarne i kona

ne rang liste)

- upis studenata (mati

na knjiga).

3.2 Nastavni procesi

Procesi vezani za nastavu koji se po svom zna

aju isti

su:
- planiranje nastave,
- izvo

enje nastave i

- pracenje i unapre

enje nastavnog procesa.

3.3 Postupci provere i ocenjivanja znanja studenata

Ativnosti provere znanja studenata odvijaju se slede

redosledom:
- otvaranje evidencionog kartona,
- prijavljivanje za polaganje kolokvijuma,
- provera ispunjenosti uslova za polaganje kolokvijuma,
- ocenjivanje kolokvijuma,
- provera ispunjenosti uslova za polaganje ispita,
- formiranje ispitnih zadataka,
- organizovanje polaganja ispita,
- izdavanje zadataka za polaganje ispita,
- polaganje ispita – izrada ispitnog zadatka,
- pregled ispitnih zadataka i ocenjivanje studenata,
- evidentiranje ocena studenata i arhiviranje zapisika.
Sprovo

enje analiza uspešnosti studiranja (stalnih i

povremenih) neophodno je kako bi se stalno u vremenu
pratila uspešnost studenata i ostali bitni

inioci na

odre

enom studijskom programu. Ove analize daju

precizne podatke u vezi sa ulaznim i izlaznim znanjima
studenata i osnovni su preduslov za upore

ivanje realnog

stanja i projektovanih ciljeva. Redovne analize
omogu

avaju blagovremeno uo

avanje i rešavanje

eventualnih problema i nedostataka.

3.4 Aktivnosti pri izradi završnog rada – diplomiranje

Nakon provere ispunjenjenosti svih zadataka i obaveza
predvi

enih nastavnim planom, student sti

e pravo da

stupi u proceduru prijave i odbrane diplomskog rada, koja
se odvija po slede

em redosledu:

- podnošenje i prijem prijave,
- izdavanje zadatka za diplomski rad,
- izrada diplomskog rada,
- predaja diplomskog rada,
- organizovanje odbrane diplomskog rada,
- odbrana diplomskog rada,
- izdavanje diplome – promocija.
Na ovaj na

in su identifikovani procesi koji uti

u na

ukupne efekte fakulteta, njihova struktura, ulazne i
izlazne veli

ine, me

usobne veze i veze na okolinu.

Uspostavljena su pravila ponašanja u

esnika u procesima,

njihova ovlaš

enja i odgovornosti za kvalitet procesa u

kojima u

estvuju, putem odgovaraju

e dokumentacije.

Obezbe

ene su povratne informacije iz procesa rada i od

korisnika u cilju stalnog unapre

enja kvaliteta

funkcionisanja fakulteta.

4. KVALITET I ORGANIZACIJA

„

Kako se svakim radom sistem stalno razvija i

posložnjava u vremenu u rezultatu rasta potreba, tako se
pove

avaju problemi upravljanja i sinhornizovanja

procesa. Aktivnosti menadžmenta usmeravaju se na
tehnološko postavljanje organizacionih i upravlja

kih

struktura i me

usobno povezanih procesa.

1259

Kao rezultat organizovanih i sistemski ure

enih

interakcija i komunikacija me

u organizacionim celinama

nastaje kontinualno i efikasno odvijanje radnih
procesa“[1].
Dobro organizovan sistem i smisleno upravljanje direktno
uti

u na apsolutno sve aktivnosti u procesu rada fakulteta.

Izvo

enje procesa rada pra

eno je, u rezultatu dejstava

okoline i pojava u sistemu, poreme

ajima

razli

ite vrste

koji u najve

oj meri uti

u na stabilnost parametara

procesa rada i

esto izvode upravljani sistem iz zadanih

stanja, odnosno izvan granica dozvoljenih odstupanja.
Funkcionalnu strukturu

ini skup funkcija uslovljenih

potrebama vršenja misije, ostvarivanja ciljeva i
efektivnog sprovo

enja politika. Vršenje misije u datom

vremenu i datim uslovima okoline, potreba ostvarenja
ciljeva u granicama dozvoljenih odstupanja, održavanja
kompetentnosti u vremenu, kao i karakteristike

inilaca,

procesa i veza u tokovima sistema, uslovljavaju
racionalno oblikovanje funkcionalne strukture kao
podloge za optimalno utvr

ivanje organizacione strukture.

U tom smislu integralno upravljanje kvalitet

predstavlja skup postupaka koji obezbe

uju efektivnost

procesa rada, kompetitivnost i uslove za rast i razvoj.

5. ZAKLJU

Neprestano rastu

a globalna potreba za novim znanjima i

veštinama može se zadovoljiti isklju

ivo usredsre

iva-

njem na stalno obrazovanje i usavršavanje. Ovim se
naglašava me

usobni zna

aj ekonomskih i društvenih

standarda za uspešan razvoj društva. Upotreba novih
tehnologija i spremnost da se usvoje veštine koje su
potrebne za njihovu primenu, klju

ne su za održiv

ekonomski razvoj. Za uzvrat, dobijaju se nova i bolja
radna mesta, a samim tim i viši životni standard,
kontinuirani prosperitet svih društvenih polja, što u suštini
i predstavlja osnovni cilj svakog razumno orijentisanog
društva.
Obrazovanje doprinosi privrednom i društvenom razvoju
direktno kroz pove

anje i poboljšavanje kompetencija

radno sposobnog stanovništva i kroz efikasniji transfer
tehnologije i znanja obrazovnog sistema i aktuelnih
nau

nih saznanja ka privredi i društvu.

Moderno i efikasno obrazovanje u rezultatu direktno daje
opšti prosperitet društva, nova i bolja radna mesta, samim
tim i viši životni standard.
Tako

e, viši stepen obrazovanja društva neposredno je

povezan sa manjim troškovima koje država izdvaja za
delove javnog sektora kao što su zdravstvo, socijalna
zaštita, zaštita životne sredine, sudstvo ili unutrašnji
poslovi jer obrazovanje usmerava ljude i osposobljava ih
da privre

uju, da unapre

uju svoja znanja u cilju

obezbe

enja kvaliteta svog života i života društva u

kojem žive.
Imaju

i u vidu da se efekti obrazovanja ne odražavaju

samo na pojedince, nego i na društvo u celini, zaklju

uje

se da znanje predstavlja

OSNOVNI RAZVOJNI

FAKTOR privrede i društva uopšte. Obrazovne institucije
po svojoj prirodi i osnovnoj delatnosti pripadaju grupi
organizacija koje razvijaju PRILAZ O RAZUMEVANJU
POJAVA u vremenu i datim uslovima okoline.
Savremeni fakultet trebalo bi da bude OTVORENI
SISTEM koji dejstvuje u izuzetno kompleksnoj okolini
visoke u

estanosti promena, iz

ega sledi stalna potreba

obezbe

ivanja i održavanja najvišeg mogu

eg stepena

prilagodljivosti organizacionih struktura fakulteta, stu-
dijskih programa, kao i ljudskih resursa.
U težnji za opstankom, razvojem i trajanjem, dolazi se do
zaklju

ka da je neophodno unapre

ivati, racionalizovati i

pove

avati kvalitet fakulteta kao integralnih delova

sistema obrazovanja, pomo

u kvalitetnog organizovanja i

upravljanja.

Zna

ajne promene na polju visokog obrazovanja u Srbiji

su neophodne, a me

u mnogobrojnim razlozima za to kao

najbitniji se izdvajaju: nepostojanje jasno definisane stra-
tegije razvoja, dezintegrisani univerzitet, neuravnoteže-
nost razvoja nau

no-obrazovnih institucija, neujedna

nost kvaliteta nastavnog procesa, problemi finansiranja,
neracionalnost, neinformisanost, nefleksibilnost itd.
Iz prethodno navedenog može se zaklju

iti da glavne

faktore konkurentnosti države u globalnom privrednom
sistemu predstavljaju, bez sumnje, znanje i obrazovanje.
Stoga je aktivnost na stalnom unapre

enju rada fakulteta

kao i

itavog visokoškolskog obrazovanja potrebno

postaviti kao IMPERATIV.
Upravo zbog toga su, po mišljenju autora predmetnog
rada, aktivnosti usmerene ka projektovanju i formiranju
opšteg modela upravljanja procesima rada na fakultetima
od izuzetnog zna

aja.

Glavni rezultati koji proisti

u iz ovog rada su nacrt opšteg

modela upravljanja procesima rada na fakultetu, sa
umreženim akterima svakog pojedina

nog procesa

vezanog za nastavu i dodeljenim nosiocima informacija
(dokumentima) koji se javljaju u toku izvršavanja
aktivnosti, kao i prikaz odnosa najzna

ajnijih spoljašnjih i

unutrašnjih faktora koji uti

u na proces unapre

enja

postoje

ih ili formiranja potpuno novih studijskih

programa.
Teško

e koje se javljaju u procesu formiranja i/ili

prilago

avanja studijskih programa u direktoj su vezi sa

mnogobrojnoš

u uticajnih faktora koje je potrebno

uvideti, na pravi na

in okarakterisati, dodeliti im

odgovaraju

i zna

aj – intenzitet uticaja, ali i veoma

esto

i predvideti njihov uticaj i zna

aj u budu

nosti.

Dalji pravci istraživanja bi

e usmereni ka detaljnijem

razvijanju i unapre

enju predloženog opšteg modela

upravljanja procesima rada, kao i utvr

ivanju odre

ene

vrste nomenklature za kvantitativno ali i kvalitativno
odre

ivanje zna

aja uticajnih fakora i procesima

unapre

enja postoje

ih i formiranja novih studijskih

programa.

6. LITERATURA

[1]

Prof. dr Zdravko Teši

– Doktorska disertacija:

Prilog

razvoju opšteg modela sistema za upravljanje
procesima rada u industrijskim sistemima

, Fakultet

tehni

kih nauka, Novi Sad, 2006.

[2]

Prof. dr Dragutin Zelenovi

–

Inteligentno

privre

ivanje

, Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad,

2009.

[3]

Prof. dr Dragutin Zelenovi

–

Upravljanje

proizvodnim sistemima

, Fakultet tehni

kih nauka, Novi

Sad, 2004.

[4]

Prof. dr Dragutin Zelenovi

Tehnologija organizacije

industrijskih sistema - preduze

, Fakultet tehni

kih

nauka, Novi Sad, 2005.

1260

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 620.92

ENERGETSKA EFIKASNOST ŠKOLSKIH OBJEKATA U VOJVODINI

ENERGY EFFICIENCY OF SCHOOL BUILDINGS IN VOJVODINA

Jelena Filipovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

U ovom radu su definisani tipi

energetski pokazatelji za školske objekte. Na bazi
raspoloživog uzorka, na osnovu prikupljenih podataka za
škole u Vojvodini iz 2008. godine izra

unati su energetski

pokazatelji. Dobijeni podaci su sistematizovani po na

inu

snabdevanja energijom tako da budu pogodni za dalje
analize. Na osnovu analiza komentarisana je energetska
efikasnost objekata. Na bazi uzorka procenjeni su
troškovi za energiju i energente za sve školske objekte u
Vojvodini i komentarisan je raspoloživ potencijal za
pove

anje energetske efikasnosti ovih objekata.

Abstract

–

This paper defines the typical energy

indicators for school facilities. The energy parameters
were calculated for available samples, based on data
collected for schools in Vojvodina, from 2008

. The

obtained data were systematized regarding energy supply
to suite further analysis. Energy efficiency of buildings
were commented based on the analysis. Costs for energy
and energy for all school facilities in Vojvodina are
estimated, based on a sample, and commented the
available potential for inreasing energy efficiency of
buildings.

Klju

ne re

Energetska efikasnost, Škole

1. UVOD

Školski objekti su najbrojniji tipski objekti o

ijoj važ-

nosti ne treba posebno govoriti. Sa stanovišta potrošnje
energije, školski objekti su veliki potroša

i kojima se

energija mora obezbe

ivati kontinualno i sa zadovoljava-

im kvalitetom. Za širu društvenu zajednicu od interesa

je da potrošnja energije u školskim objektima bude raci-
onalna. Postizanje zadovoljavaju

eg kvaliteta energije uz

racionalnu potrošnju za školske objekte je u suštini
energetska efikasnost tih objekata. Validna slika o
energetskoj efikasnosti školskih objekata može se dobiti
na osnovu indeksa specifi

ne potrošnje energije. Pomo

indeksa specifi

ne potrošnje toplotne i elektri

ne energije

mogu

e je izvršiti pore

enje potrošnje energije školskih

objekata koji se me

u sobom razlikuju po veli

ini, tipu

gradnje, broju

aka i sl. Da bi se dobili podaci koji su

potrebni za utvr

ivanje energetske efikasnosti školskih

objekata ura

ena je anketa. Isti formular je poslat u 122

škole u Vojvodini a na osnovu dobijenih odgovora
ura

ena je analiza.

______________________________________________

NAPOMENA:
Rad je proistekao iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio doc. dr Jovan Petrovi

2. ANALIZA PRIKUPLJENIH PODATAKA

Svaka anketirana škola je dala podatke o ukupnoj bruto
površini objekta, ukupnom broju zaposlenih u vaspitno -
obrazovnom procesu, ukupnom broju u

enika /

vaspitanika, mese

ne potrošnje goriva i fakturisane

vrednosti utrošenog goriva kao i mese

ne potrošnje

elektri

ne energije i fakturisane vrednosti utrošene

elektri

ne enrgije. Na osnovu tih podataka ra

ena je

analiza.

2.1. Analiza

Tokom godine grejna sezona traje u proseku 6 meseci,
kao i ne grejna sezona. U školama se pored grejanja na
drva, mazut, ugalj, prirodni gas itd. tako

e koristi i deo

elektri

ne energije za dogrevanje npr. nekih kancelarija.

Dužina trajanja dana tokom godine nije jednaka. U
zimskom periodu dan traje kra

e nego u letnjim

mesecima. U školama je veoma bitno da je tokom celog
dana dobro osvetljenje i iz tog razloga u zimskom periodu
svetla ostaju duže upaljena. Da bi se moglo odrediti koliki
se deo elektri

ne energije dodaje toplotnoj energiji

napisan je prora

un. On predstavlja približan na

procene udela. Po prora

unu, oko 80% od ukupne

elektri

ne energije odlazi na elektri

nu energiju potrošenu

za osvetljenje, projektore, ra

unare, bojlere itd. a ostatak,

odnosno, oko 20% predstalja potrošnju elektri

ne energije

koja se koristi za dogrevanje. Uz napomenu da se u radu
pretpostavlja da svaka škola radi u dve smene, može se
primeniti pravilo da se u svakoj školi 20% od ukupno
potrošene elektri

ne energije dodaje toplotnoj energiji a

80% predstavlja potrošnju elektri

ne energije. Da bi se

izra

unala toplotna energija, prvo su se sve vrste goriva

morale prebaciti u istu jedinicu, odnosno u kWh. Sva
goriva se razlikuju po karaketristikama. Jedna od njih je
toplotna mo

. Ona je definisana kao oslobo

ena toplotna

energija pri sagorevanju jedini

ne mase goriva u

stehiometarskim uslovima. Pri tome su i gorivo i vazduh
u po

etku procesa sagorevanja na zadatim temperaturama

i pritisku a po obavljenom sagorevanju se hlade do istih
parametara okoline [1]. Postoje gornja i donja toplotna
mo

i one se zna

ajno razlikuju od goriva do goriva.

Preporuka je da se u pra

enju i bilansiranju koristi donja

toplotna mo

koja je u svakodnevnoj navici, pa je iz tog

razloga u radu koriš

ena upravo donja toplotna mo

, a

kod donjih toplotnih mo

i kod kojih je vrednost data u

intervalu koriš

ene su srednje vrednosti.

U školama gde

goriva nisu data u standardnim jedinicama koriš

ena je

gustina tih goriva u kg/l ili u kg/m

. Za analizu energetske

efikasnosti potrebno je ra

unati

specifi

ne potrošnje

elektri

ne i toplotne energije po broju u

enika. Broj

enika koji je posebno dat za svaku školu se deli sa

ukupnim potrošnjama elektri

ne i toplotne energije i

1262

dobijaju se vrednosti u kWh/u

. Da bi se dobila ukupna

neto površina po m

koja je potrebna za izra

unavanje

specifi

ne potrošnje elektri

ne i toplotne energije po neto

, ukupna bruto površina objekta (koja je dobijena u

anketi) se množi sa koeficijentom 0,8. Dalje se dele
ukupne potrošnje elektri

ne i toplotne energije sa

ukupnim neto površinama objekta i tako se dobijaju
specifi

ne potrošnje u kWh/m

. U podacima su date

fakturisane vrednosti utrošenih goriva. To je potrebno za
dalje ra

unanje fakturisanih vrednosti za utrošenu

elektri

nu i toplotnu energiju. Za dobijanje fakturisane

vrednosti utrošene elektri

ne energije uzima se 80% od

ukupne godišnje fakturisane vrednosti utrošene elektri

energije, a za dobijanje fakturisane vrednosti utrošene
toplotne energije uzima se 20% od ukupne godišnje
fakturisane vrednosti utrošene elektri

ne energije i dodaju

se date fakturisane vrednosti utrošenih goriva koje se
koriste u toj školi i one su izražene u RSD/a. Još su
potrebni podaci o godišnjim troškovima za goriva koja se
koriste u školi. To se dobija deljenjem fakturisane
vrednosti utrošenog goriva (koja je dobijena u anketi) sa
toplotnom energijom koja je dobijena od goriva koje se
koristi. Dobijena vrednost se izražava u din./kWh.

3. SISTEMATIZACIJA ŠKOLA

Obra

eni uzorak sadrži 122 škole. One su podeljene na

osnovne kojih ima 99, srednje kojih je 17 i mešovite škole
kojih ima 6. Prva sistematizacija škola je izvršena prema
njihovoj potrošnji energije. Škole su prema potrošnji
energije podeljene u 4 grupe. U prvu grupu spadaju škole
koje pored elektri

ne energije koriste još jedan vid

energije, druga grupa su škole koje koriste dva vida
energije pored elektri

ne energije, tre

a grupa su škole

koje koriste tri vida energije pored elektri

ne energije a u

etvrtu grupu spada samo jedna škola koja koristi

etiri

vida energije pored elektri

ne energije. Iz ove

sistematizacije se zaklju

uje da najve

i broj škola pored

elektri

ne energije koristi prirodni gas (36,9%). Slede

veoma bitan faktor je prikaz podataka o potrošnji toplotne
i elektri

ne energije. Ti podaci

e biti prikazani u tabeli 1.

Tabela 1.

Prikaz prose

nih potrošnji toplotne i elektri

energije

GRUPE

1 (dve

vrste

energije)

2 (tri
vrste

energije)

3 (

etiri

vrste

energije)

4 (pet

vrsta

energije)

Prose

potrošnja
toplotne
energije
(u kWh)

456612 450228 611573 723459

Prose

potrošnja
elektri

energije
(u kWh)

54063 42905 59520 43442

Iz ovoga se vidi da škola koja spada u

etvrtu grupu

potroši najviše toplotne energije a škole koje spadaju u
tre

u grupu potroše najviše elektri

ne energije. Da bi slika

bila realnija morale su se ra

unati ukupne specifi

potrošnje energije po broju u

enika i po neto m

Dobijene vrednosti su prikazane u tabeli 2.

Tabela 2.

Minimalne, srednje i maksimalne vrednosti ukupne specifi

ne potrošnje energije

Škole

Najmanja

vrednost ukupne

sprcifi

potrošnje

energije po broju

enika u

kWh/u

Srednja vrednost

ukupne

specifi

potrošnje

energije po broju

enika u

kWh/u

Najve

vrednost ukupne

specifi

potrošnje

energije po broju

enika u

kWh/u

Najmanja

vrednost ukupne

specifi

potrošnje

energije po neto

u kWh/m

Srednja vrednost

ukupne

specifi

potrošnje

energije po neto

u kWh/m

Najve

vrednost

ukupne

specifi

potrošnje

energije po neto

u kWh/m

Mešovite

615

2039,2

4900

102,2

239,9

419,3

Osnovne

217

1534,9

4128,7

103

243,2

635,3

Srednje

384,2

1288,9

4395,1

115,2

257,7

839,5

Po ovome se vidi da je najve

a potrošnja energije po

broju u

enika u mešovitim školama, a po neto m

najve

a u srednjim školama. Svi ovi podaci su uopšteni.

Oni prikazuju pribižno stanje u kojem se nalaze škole u
Vojvodini. Sva ova sistematizacija je ura

ena pod

pretpostavkom da sve te škole imaju iste uslove. To,
naravno, nije mogu

e. Energetska efikasnost zavisi od

mnogo faktora.
Ako se škola nalazi na otvorenom prostoru potrebno joj je
više energije za zagrevanje jer je ve

i nivo izloženosti

okolnoj sredini. Potrošnja zavisi i od toga da li se škola
nalazi u seoskoj ili gradskoj sredini; da li je starije ili
novije gradnje; kakva joj je gra

evinska konstrukcija;

toplotna izolacija; kakvo je stanje vrata i prozora; u koliko
objekata se odvija vaspitno - obrazovni proces; da li
postoje neki dodatni objekti koji moraju dodatno da se
zagrevaju (bazeni, sale, itd.); koliki je nivo
zaposednutosti; da li postoje neki dodatni

asovi rada i

naravno u koliko smena se odvija nastava. Bez ovih bitnih

podataka je nemogu

e odrediti ta

nu energetsku

efikasnost, zbog toga ovi podaci nisu 100% ta

ni. U

daljim istraživanjima, sa svim potrebnim podacima i
primenom metode normalizovanih indikatora u

inka,

mogla bi se dobiti ta

nija ocena energetske efikasnosti.

Raspoloživi podaci o prose

nim godišnjim potrošnjama

toplotne i elektri

ne energije za školske objekte u Srbiji

upore

eni sa specifi

nim pokazateljima energetski

efikasnih školskih objekata iz razvijenih zemalja ukazuju
na neracionalno koriš

enje energije.

To se može prikazati na primeru Nema

ke gde je

specifi

na potrošnja toplotne i elektri

ne energije 129

kWh/m

godišnje a u Srbiji je 211 kWh/m

godišnje, dok

je u Vojvodini 249,7 kWh/m

godišnje. Iz ovoga se vidi

da škole u Vojvodini troše mnogo više energije nego što
je predvi

eno i da je potrebno uvesti neke mere za

smanjenje potrošnje energije, odnosno pove

anje

energetske efikasnosti.

1263

specifi

ni procesi). Kod toplotne energije se pove

anje

energetske efikasnosti posmatra kroz: grejanje i hla

enje

prostora; pripremu sanitarne tople vode; industrijske
toplotne procese; procese pranja i pripremu hrane i dr.
Efikasno upravljanje energijom podrazumeva i adekvatno
obrazovanje odgovornog osoblja kao i u

enika o temama

iz ekologije i energetske efikasnosti. Veoma je bitno
podizanje javne svesti iz oblasti energije. U toku
realizacije projekta potrebno je odrediti klju

ne teme za

uspešnost sprovo

enja ciljeva racionalizacije i pra

enja

troškova i smanjenja potrošnje energije. U skladu sa tim,
može se sprovesti program edukacije zaposlenih i uprave,
radi odgovaraju

e prezentacije i uspešne primene projekta

efikasnog upravljanja energijom.

5.1. Mere za pove

anje energetske efikasnosti

Pod pojmom unapre

enja energetske efikasnosti u zgra-

darstvu podrazumeva se kontinuirani i širok opseg delat-
nosti kojima je krajnji cilj smanjenje potrošnje svih vrsta
energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Kao posledica
smanjenja potrošnje neobnovljivih izvora energije (fosil-
nih goriva) i koriš

enje obnovljivih izvora energije, je

smanjenje emisije štetnih gasova (CO

i dr.) što doprinosi

zaštiti životne okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i
održivom razvoju zemlje. Tipi

ne mere za pove

anje

energetske efikasnosti odnose se na omota

zgrade (krov,

zidovi, prozori), grejanje (kotlarnica, podstanica, regula-
cija) i osvetljenje (inkadescentno, fluorescentno). Primeri
mera ze pove

anje energetske efikasnosti: termi

ka izola-

cija krova mineralnom vunom ili plo

ama od prirodne trs-

ke (lokalni izvor sirovine i proizvodnja); termi

ka izola-

cija spoljnih zidova zgrade polistirenom i stirodurom,
iznad nivoa zemlje; popravka postoje

ih prozora ili zame-

na postoje

e stolarije (prozori, vrata, svetlarnici) sa Al

višekomornim profilima sa termoprekidom i PVC višeko-
mornim profilima sa termoprekidom i ner

aju

eli

nim profilima; zastakljenje dvostrukim ravnim staklom
(4+16+4mm) sa ili bez selektivnog reflektuju

eg sloja, i

uprostorom ispunjenim suvim vazduhom ili argonom,

i zaptivanjem EPDM gumom; uz zamenu i popravku
stolarije mogu se obavljati i prate

i radovi kao što su:

obrada stranica (špaletni) oko prozora, bojenje špaletni,
ugradnja solbanka od Al-lima, ugradnja potprozorskih
daski, ugradnja ventus mehanizama i ugradnja roletni (po
projektu); zamena kotla i prate

e opreme; modernizacija

toplotne podstanice; modernizacija upravlja

kog i regula-

cionog sistema; ugradnja termostatskih radijatorskih
ventila (TRV); modernizacija unutrašnjeg osvetljenja
zamenom inkadescentnih sijalica fluorescentnim cevima.
Dalje su nabrojane odre

ene karakteristike koje se mogu

iti tokom realizacije energetske efikasnosti u javnim

zgradama: korisnicima i ponu

ima nepoznata je EU

procedura za javne nabavke; složenost i strogi zahtevi
procedure; primena procedure na engleskom jeziku (svi
ugovori, tenderi, evaluacioni izveštaji, periodi

ni i

finansijski izveštaji) - teško

e u realizaciji, posebno u ma-

njim sredinama; slabosti u internoj organizaciji korisnika;
sporo organizovanje korisnika za realizaciju projekata i
rezerve u pogledu sposobnosti da ugovore realizuju - Prvi
uspešan primer –

okida

za znatno bržu realizaciju ostalih

projekata; opštinski timovi su ostvarili odli

nu me

usob-

nu saradnju i pružaju pomo

jedni drugima; izvo

i su

posle po

etne sumnje u sopstvene mogu

nosti i neus-

pešnog nu

enja, ovladali procedurom i podnosili validne

ponude; lokalne samouprave su ovladale novom proce-
durom za javne nabavke, stekle samopouzdanje i uspešno
konkurisale na drugim projektima; pove

ana je zaintere-

sovanost lokalnih samouprava za druge sli

ne projekte;

omogu

ena je realizacija projekata i kada lokalne samo-

uprave nisu imale sopstvena sredstva; nedovoljna eko-
nomska sposobnost za samostalna ulaganja u mere ener-
getske efikasnosti – potreba za podsticajnim sredstvima;
nedovoljni kadrovski resursi u ve

ini opština – obuka za

upravljanje projektima je potrebna; opštine koje su
u

estvovale u obuci za gazdovanje energijom (Agencija,

2004-05) uspešnije sprovode projekte; bolja informisanost
opština pove

ava njihovu zainteresovanost za projekte;

korisnici su izrazili želju za nastavkom saradnje i nove
projekte na sli

nim principima.

6. ZAKLJU

Jedan od uslova ulaska u EU je smanjenje utroška
energije, tj. energetska efikasnost, a to zna

i da se mora

smanjiti utrošak u iznosu od 20% da bi se ispunili
evropski kriterijumi. Kako je bitno usaglasiti normative iz
oblasti zakona, obrazovanja, ekonomije, isto tako je i
energetika važan resor, a to se može videti i po svim
ciljevima i planovima koje je sebi, i državama koje su u
fazi prijema, propisala EU. Ušteda energije u školama je
veoma bitna, jer su troškovi po tom osnovu veliko
optere

enje za budžet države. Imaju

i u vidu sve koristi

od ulaganja u energetsku efikasnost školskih objekata,
jasno je da je potrebno što pre krenuti u realizaciju
dugoro

nog projekta pove

anja energetske efikasnosti i

zaštite životne sredine u školama.

Brojna istraživanja i

studije pokazuju da su zgrade najve

i pojedina

potroša

i energije, ali da su i potencijalne uštede energije

u zgradarstvu ve

e nego za bilo koji drugi sektor. Zato

ulaganja u pove

anje energetske efikasnosti, kako kod

rekonstrukcije postoje

ih zgrada tako i kod izgradnje

novih zgrada može se smatrati ispravnim pristupom i
pravim putem u budu

nost.

U prakti

nom delu rada su

dobijeni podaci koji su kasnije poslužili za prikaz stanja u
kojem se nalaze osnovne, srednje i mešovite škole u
Vojvodini. Prvo su ra

unati energetski pokazatelji a

dobijeni podaci su obra

eni tako da budu pogodni za dalje

analize. Da bi sve to bilo jasnije izvršena je
sistematizacija i na kraju rada su dati neki predlozi koji
mogu da pomognu u pove

anju energetske efikasnosti.

7. LITERATURA

[1]

Gvozdenac D, Mari

M i Petrovi

J, Bilansiranje

energetskih tokova, Izvršno ve

e AP Vojvodine i Fakultet

tehni

kih nauka, Novi Sad, 2006, str. 27

[2]

Pilot projekt pove

anja energetske efikasnosti u

zgradarstvu - Dje

je jaslice Ivan

ica u Osijeku,

http://www.eihp.hr/hrvatski/eefikasnost.htm

Kratka biografija:

Jelena Filipovi

ena je u Novom Sadu

1984. godine. Diplomski-master rad odbranila
je 2010. godine na Fakultetu tehni

kih nauka u

Novom Sadu iz oblasti energetske efikasnosti.

1265

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.915:336

ŠPEKULATIVNE STRATEGIJE U TRGOVINI OPCIJAMA

SPECULATIVE STRATEGY IN TRADING WITH OPTIONS

Vladimir Vuksanovi

, Branislav Mari

, Dušan Dobromirov, Mladen Radiši

, Fakultet tehni

kih

nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj

Zadatak ovog rada jeste opisivanje

tehnologije trgovanja opcijama, kao jednim od osnovnih
vidova finansijskih derivata. Pored osnovnih teorijskih
podloga, u radu je opisana i tehnologija trgovanja opci-
jama i konkretni primeri sa najve

ih svetskih finansijskih

tržišta. Poseban osvrt, u radu, je na koriš

enje raznih

špekulativnih strategija u trgovini opcijama.

Abstract

–

The task of this thesis is describing the

technology of trading options, as one of the main forms of
financial derivatives. In addition to the basic theoretical
background, the paper describes the technology of
trading options and concrete examples from the world's
biggest financial markets. A special review, in paper, is
on usage of various speculative trading strategies in
option trading.

Klju

ne re

Opcioni ugovor, upravljanje investicijama,

tržište derivata, strategije u trgovini opcijama, modeli
vrednovanja opcija

1. UVOD U TRŽIŠTE DERIVATA

Derivati su instrumenti za koje kona

an obra

investitora direktno zavisi od vrednosti robe ili hartije od
vrednosti. Imovina iz koje su izvedeni derivatni
instrumenti jeste bazna ili osnovna imovina. Postoje dva
osnovna tipa derivata: 1) forvard i fju

ers ugovori i 2)

opcioni ugovori. Poslednjih nekoliko decenija su nastali
forvard, fju

ers i opcioni ugovori za trgovinu tako

fundamentalnih proizvoda, kao što su poljoprivredni
proizvodi, energija, dragoceni metali, valute, uobi

ajene

akcije i obveznice. Postoje

ak i derivati za trgovinu

virtuelnih, hipoteti

kih osnovnih sredstava (na primer,

opcioni i fju

ers ugovori na Standard & Poor indekse

akcija) kao i kombinacija derivata, kao što su opcioni
ugovori koji dozvoljavaju investitoru da odlu

i da u

budu

nosti u

e u fju

ers ugovor koji uklju

uje druge

hartije od vrednosti ili robe. Postoji kritika derivata, da su
oni previše rizi

ni, naro

ito za investitore sa limitiranim

znanjem o tako kompleksnom instrumentu. Zbog visokog
leveridža koji je uklju

en u trgovini ovim derivatima, oni

se ponekad porede sa kockanjem. Sa druge strane,
investitori koji poseduju odgovaraju

a znanja za rad sa

ovom vrstom derivata slobodno uživaju beneficije samog
tržišta derivata. Za ve

inu investitora, forvard ugovor je

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Branislav Mari

, docent

najosnovniji dostupni derivat. Forvard ugovor daje svom
vlasniku i pravo i potpunu obavezu za sprovo

enje

transakcije koje uklju

uju druge hartije od vrednosti i

robe, po utvr

enom datumu u budu

nosti i po utvr

enoj

ceni. Uvek moraju postojati dve strane forvard
transakcije: eventualni kupac, koji pla

a cenu forvard

ugovora i za uzvrat dobija hartije od vrednosti, i
eventualni prodavac, koji dostavlja hartije od vrednosti u
zamenu za fiksnu cenu. Fju

ers ugovor predstavlja

kupoprodajni ugovor, tj. sporazum izme

u dva partnera

da kupe, odnosno, da prodaju odre

enu koli

inu ta

utvr

enih i standardizovanih bezbednosti na ta

no utvr

dan u budu

nosti, i to po ceni koja je ugovorena na dan

sklapanja samog ugovora. Pošto, u vreme sklapanja
ugovora, nema prenosa hartija od vrednosti, oba partnera
se izlažu riziku nesolventnosti, jer obaveze iz ugovora, iz
bilo kojeg razloga mogu biti neizvršene. Zbog toga se
fju

ers ugovori ne sklapaju direktno izme

u kupca i

prodavca nego posredstvom kliringa – takozvane kliring
ku

e. Zna

i, kada dva partnera postignu sporazum, tada

oni, svaki za sebe, prenose uslove ugovora na Kliring
ku

u, koja tada postaje službeni partner i za kupca i

prodavca, što zna

i da se kompletan rizik nesolventnosti

prenosi na nju.

2. UVOD U TRŽIŠTE OPCIJA

Opcioni ugovor daje svom vlasniku pravo – ali ne i
obavezu – da obavlja transakcije koje uklju

uju hartije od

vrednosti ili robu po predodre

enoj ceni i u preodre

enom

vremenskom intervalu do isteka samog ugovora. Za
razliku od forvard ugovora, opcija daje nosiocu duge
pozicije pravo da odlu

i, da li

e se ili ne, sama trgovina

uopšte i odigrati. Sa druge strane, prodavac opcije mora
postupiti po uslovima navedenim u ugovoru ukoliko se
vlasnik odlu

i na realizaciju opcije. Prema tome, obaveze

na tržištu opcija su isklju

ivo jednostrane; kupci mogu da

postupaju kako god žele, ali prodavci su u obavezi prema
kupcima, po uslovima navedenim u samom opcionom
ugovoru. Kao posledica, dva razli

ita tipa opcija su

potrebna da pokriju sve potencijalne transakcije: Call
opcija – pravo na kupovinu osnovne bezbednosti, i Put
opcija – pravo na prodaju osnovne bezbednosti. U
zavisnosti da li investitor kupuje ili prodaje, Call ili Put,
opciju, on zauzima jednu od pozicija u trgovini opcionim
ugovorima. Opcioni ugovor se definiše slede

elementima: tip, stil, hartije od vrednosti, jedinica
trgovine, strajk cena i datum isteka važenja. Svi opcioni
ugovori koji su istog tipa i stila i pokrivaju iste hartije od
vrednosti predstavljaju opcije iste klase. Svi opcioni
ugovori iste klase koji imaju istu strajk cenu i datum
isteka predstavljaju seriju opcija. Put i Call opcije se

1266

Korporacije za Kliring Opcija (OCC). One se, zapravo,
odre

uju konkurentnim ponudama profesionalnih flor

trgovaca koji trguju za svoj ra

un, kao i do strane flor

brokera koji predstavljaju javne investitore.
Kvantifikovani faktori koji uti

u na cenu opcija su: cena

hartije od vrednosti, strajk cena opcije, volatilnost hartije
od vrednosti, vreme isteka, iznos dividende ispla

en za

hartije od vrednosti tokom roka trajanja opcije i trenutna
nerizi

na kamatna stopa. Iako trgova

ki parket može

izgledati kao haoti

no mesto gledano sa distance, cene

individualnih opcija se ne odre

uju nesumi

nim na

inom.

Gledanjem na ove kvantifikovane i nekvantifikovane
faktore, postoje predvidivi odnosi izme

u cena opcija na

iste akcije. Ovi odnosi pomažu u donošenju odre

enog

reda u ono što u suprotnom podse

a na nesumi

nu,

haoti

nu “viku” na berzanskom parketu. Teoretski modeli

vrednovanja opcija se koriste unutar industrije opcija od
strane profesionalnih trgovaca opcijama. Ovi modeli su
veoma komplikovane formule koje pomo

u šest

kvantifikovanih faktora stvaraju teoretsku vrednost za
opcije. Profesionalni trgovci opcijama koriste teoretsku
vrednost opcija, generisanu od strane ovih modela, kao
vodi

u trgovini. Jedan od prvih osmišljenih teoretskih

modela za vrednovanje opcija, koji se i danas veoma
široko primenjuje, se naziva Blek-Šolsov model, nazvan
po dvojici akademaca koji su ga stvorili. Danas, postoje
mnoge varijacije ovog modela, kao i novi modeli koji se
tako

e koriste. Iako je razlika uzme

u modela u samom

pristupu, istih šest kvantifikovanih faktora su temelj za
ve

inu teoretskih modela za vrednovanje opcija. Pored

Blek-Šolsovog modela, naj

eš

e koriš

en je i binominalni

model. Za razliku od Blek-Šols modela, ovaj model uzima
u obzir isplate dividendi, ako ih uopšte i ima, odre

ene

hartije od vrednosti.

6. TRŽIŠTE OPCIJA DANAS

Zahvaljuju

i intenzivnom razvoju terminskih, a naro

ito

opcionih poslova u zemljama u kojima je razvijeno tržište
kapitala, u periodu za samo poslednjih deset godina
osnovan je

itav niz novih specijalizovanih berzi opcija i

to: 1973. godine Chicago Board Options Exchange
(CBOE), 1978. godine u Amsterdamu Europen options
Exchange (EOE), 1982. godine The Philadelphia Stock
Exchange, u aprilu mesecu 1985. po

inje da radi opciona

berza efekata u Briselu, Montrealu i Vankuveru, a 1989.
godine je osnovana i berza opcija u Frankfurtu. Iz tih
razloga se s pravom može re

i da je berza, odnosno tržište

opcija imala i ima najintenzivniji razvoj u odnosu na sva
druga tržišta. Broj poslova koji se sklapaju, na primer,
samo na EOE je od 1979. godine udesetostru

en. U SAD-

u, na primer, broj opcija na IBM akcije, obimom trgovine
na tržištu opcija premašuje za

etiri puta ukupan

berzanski promet tom vrstom akcija. Veliki uspeh tržišta
opcija, rezultat je velike fleksibilnosti i raznovrsnosti
upotrebe u odnosu na tradicionalne terminske transakcije.
Berza za trgovinu opcijama u

ikagu (Chicago Board

Options Exchange - CBOE), najve

a berza opcija u SAD-

u i kreator svih izdatih opcija, nastavlja da postavlja
granice u ovoj sferi kroz proizvodne inovacije, trgova

tehnologiju i edukaciju investitora. Hibridni trgova

sistem CBOE inkorporira elektronsko i otvoreno
negodovanje trgovanja, daju

i klijentima mogu

nost da

izaberu svoju trgova

ku metodu. Sistem CBOE radi kako

bi investitorima dao opcije koji su im potrebne za njihovu
investicionu strategiju, brzo i efikasno i po najpovoljnijim
cenama. CBOE nudi investitorima najbolja tržišta
opcijama, najefikasniju mrežu podrške, najintenzivniji
uvid i najpoznatiji obrazovni sistem u industriji, Opcioni
institut. Osnivanjem OCC 1973. godine, kao samostalne,
nezavisne, univerzalne kliring agencije za sve navedene
opcije, eliminisan je problem kreditnog rizika u trgovini
opcijama. Sve opcione berze i brokerske ku

e koje svojim

klijentima nude mogu

nost trgovine opcijama su

lanovi

ili su povezani sa

lanovima ove organizacije. OCC stoji

izme

u svih trgova

kih transakcija, postaju

i kupac za

sve ugovore koji su prodani i prodavac svih ugovora koji
su kupljeni. Prema tome, OCC, je ustvari, izdavalac svih
navedenih opcionih ugovora i kao takav je registrovan
kod komisije za berze i bezbednosti (SEC).

7. STRATEGIJE U TRGOVINI OPCIJAMA

Pre same prodaje ili kupovine opcija, investitoru je
potrebna strategija, a pre nego što izabere strategiju, on
mora razumeti na

in na koji želi da se opcije ponašaju u

njegovom portfelju. Odre

ena strategija je uspešna samo

ako se obavlja na na

in koji pomaže investitoru da ispuni

svoje ciljeve investiranja. Ako se investitor nada da

pove

ati prihod koji dobija od svih akcija, na primer, on

e odabrati druga

iju strategiju od one koju

e koristiti

investitor koji želi da “zaklju

a” kupovnu cenu akcija

koje želi da poseduje. Pre nego što se po

ne sa trgovinom

opcijama, bitno je da investitor odlu

i šta želi da postigne

investiranjem u opcije – da zaštiti nove ili postoje

akcije od gubitaka, da špekuliše kako bi profitirao na
pomeranjima u ceni akcije ili da dobije male prihode sa
ograni

enom zaštitom – pošto su strategije koje

odgovaraju svakom od ovih ciljeva veoma razli

ite.

Strategije, koje investitori koriste, su podeljene na: 1)
Bullish (primenjuju se onda kada investitor o

ekuje da

cena hartija od vrednosti sko

iti), 2) Bearish (primenjuju

se onda kada investitor o

ekuje da

e cena hartija od

vrednosti pasti), i 3) Neutralne (primenjuju se onda kada
investitor ne zna da li

e cena hartija od vrednosti pasti ili

sko

iti).

Kupovina Call opcije je najosnovnija forma investiranja u
opcije, i prema tome, je i najpopularnija strategija koja se
koristi u trgovini opcijama. Sam uspeh ove strategije
zavisi pre svega od investitorove sposobnosti da odabere
akcije koje

e napredovati u ceni, da odabere mesec isteka

koji

e omogu

iti da se o

ekivani napredak dogodi pre

isteka same opcije i odabere strajk cenu, tako da
potencijalna korist od napredka bude u ravnoteži sa
mogu

noš

u gubitka kompletne premije koja je data za

kupovinu opcije. Ova strategija se koristi kada investitor
misli da

e XYZ akcije napredovati u ceni. Investitor koji

prodaje Call opciju bez posedovanja ekvivalentnog broja
jedinica XYZ akcija ili druge Call opcije, je izdao
nepokrivenu Call opciju. Ova strategija nudi ograni

eni

profitni potencijal, dok u isto vreme izlaže investitora
onome što se može smatrati ekstremno visokim gubitkom.
Iz ovog razloga, izdavanje nepokrivene Call opcije se
smatra veoma nepovoljnom strategijom sa sve, osim za
neke iskusne profesionalce u trgovini opcijama, koji
naravno imaju i duboke džepove. Investitor koji izdaje
Call opciju treba

vrsto da veruje da XYZ akcije ne

skakati. Kao i Call opcije, Put opcije su jedne od

1268

osnovnih strategija pri investiranju u opcije. Kupovina
Put opcije, nalik Call opcijama je usmerena opciona
strategija. Dok se XYZ akcije moraju pove

ati u vrednosti

kako bi Call opcije bile profitabilne, XYZ akcije moraju
pasti u vrednosti kako bi bile profitabile za Put opcije.
Kao i kod Call kupca, Put opcije se tako

e kupuju iz

raznih razloga, bilo zbog špekulisanja ili hedžovanja.
Kupovina Put strategije se koristi od strane investitora
onda kada postoji mišljenje da

e akcije XYZ pasti u

vrednosti. Izdavalac Put opcije je investitor koji prodaje
Put opciju koju ne poseduje. Pošto kupac Put ima pravo
da proda XYZ akcije po strajk ceni, izdavalac Put opcije
ima obavezu da kupi XYZ akcije po strajk ceni ukoliko je
dodeljen. Kao i kod izdavanja nepokrivenih Call opcija,
rizik izdavanja nepokrivenih Put opcija je podrazumevan.
Prema tome, izdavalac Put opcije mora biti sposoban za
kupovinu XYZ akcija ukoliko bude dodeljen
obaveštenjem o realizaciji u bilo koje vreme tokom života
opcije. Investitor koji izdaje Put opciju strogo veruje da
vrednost XYZ akcija ne

e pasti.

Kombinacijom osnovnih ili gradivnih, šest strategija (long
Call, long Put, long Stock, short Call, short Put i short
Stock) mogu se dobiti razne druge kombinacije
kompleksnih strategija, koje investitori mogu koristiti u
trgovini ovim derivatima. Sve strategije, dobijene
kombinovanjem od strane investitora, mogu biti
namenjene za špekulisanje. To zna

i, da sama svrha

strategije, u zavisnosti da li

e biti koriš

ena za

špekulisanje ili hedžovanje, zavisi isklju

ivo od

investitorove primene.

8. ZAKLJU

Dok špekulisanje na tržištu akcija izaziva negodovanje od
strane ve

ine investitora i novinara, opcione strategije

koje žele da iskoriste tržišnu volatilnost mogu dobro
nagraditi investitore pod odre

enim, pravim uslovima.

Ipak, postoji tanka linija izme

u same špekulacije i

hedžovanja. Avio kompanije hedžuju svoje troškove
goriva, multinacionalne kompanije hedžuju svoje valute
(što je veoma bitno, imaju

i u vidu skorašnju volatilnost

valuta) i investitori hedžuju protiv pada tržišta. A da li su
svi ovi primeri hedžovanja ustvari samo špekulisanje?
Ako cene goriva padnu, avio kompanije

e izgubiti sav

novac koji su potrošili na forvard i fju

ers ugovore koji su

ih štitili od ovakvih situacija. Važno je da ve

ina

investitora po

etnika po

inje da gubi na opcionim

strategijama, jer tragaju za špekulativnim povratima bez
potpunog shvatanja implikacija samih transakcija u koje
se upuštaju. U zavisnosti od berze i vremenskih okvira,
preovla

uju

i podaci ukazuju da od 70% do 80% svih

opcija koje investitori drže do isteka roka, zapravo isti

bezvredne. Ovo su loše vesti za entuzijasti

ne investitore

koji gledaju na pretvaranje 400$ u 4.000$, jer su

uli

dojavu u vezi odre

enih hartija od vrednosti.

Sveobuhvatna poruka je da ne postoje slu

ajevi boga

enja

preko no

i. Ako bi bilo tako lako desetostruko uve

ati

svoj novac u jednom mesecu, arbitraža efikasnih tržišta bi
se pobrinula osiguravanjem pada povrataka i investitori
nikada ne bi dobijali,

ak ni u slu

aju prednosti. Prema

tome, osnovno pravilo je da ne treba misliti da ste
pametniji od svih drugih i da

ete se obogatiti trgovinom

opcija. Me

utim, postoje odre

ene, povremene specijalne

situacije, kao što su predvi

anje otkupa, na dan pre nego

što

e se to i desiti, isl. Ponekad, investitori imaju dobre

informacije ili žele da u

estvuju samo sa 50$ umesto

500$ pri špekulaciji na odre

eno tržišno pomeranje.

Prema tome, investitori

e špekulisati. Me

utim, oni

esto

špekulišu na onih 80% opcija koje isti

u bezvredne.

Investitori

esto kupuju out-of-the-money Call opcije koje

su jeftine, iš

ekuju

i velika dešavanja. Ukoliko se

upuštate u špekulaciju ili hedžovanje, bilo da želite da
kupujete ili prodajete Call ili Put opcije, zar ne biste
menjali deo mogu

eg neograni

enog dobitka za mnogo

niže nov

ane troškove, ili

ak za neto neutralne nov

ane

troškove? Ono o

emu govorim je da možete iskoristiti

opcione strategija na akcije za mnogo manje novaca od
nekoliko hiljada dolara, što obi

no košta za kupovinu at-

the-money ili bliskih at-the-money Put i Call opcija.

9. LITERATURA

[1] Dr Života Risti

, “Tržište Kapitala”, Beograd 2004.

[2] Frank K. Reilly i Keith C. Brown, “Investment

Analysis And Portfolio Management”, Thomson; 7th
edition, 2004.

[3] The Options Industry Council, “Equity Options

Strategy Guide”, 2009.

[4] Chicago Board Of Exchange, “The Options Toolbox”

version 5.0, DerivaTech Corporation 2009
(Softverska Aplikacija)

[5] http://www.optionseducation.org
[6] http://www.theoptionsguide.com

Kratka biografija:

Vladimir Vuksanovi

je ro

en 4. Januara

1984. godine u Novom Sadu. Diplomirao je na
Fakultetu tehni

kih nauka 2010. god. na

odseku za Industrijsko Inženjerstvo i
Menadžment, usmerenje Investicioni
Menadžment.

Doc. dr Branislav Mari

je završio Mašinski

fakultet 1977. u Novom Sadu, na Fakultetu
tehni

kih Nauka. Posle diplomiranja radio je

na Fakultetu tehni

kih nauka od 1977. do

1987. kao asistent u nau

nom radu. Od 1999.

radi na Fakultetu za preduzetni menadžment
BK u Novom Sadu, kao docent, redovni i
vanredni profesor.

Mr Dušan Dobromirov

en je u Novom

Sadu 1964. god. Magistrirao je na Fakultetu
tehni

kih nauka 2006. god., a od 2009. je u

zvanju predava

a. Oblast interesovanja su

finansijski menadžmet, bankarstvo, hartije od
vrednosti.

M.Sc. Mladen Radiši

en je u Novom

Sadu 1984. god. Diplomirao je na Fakultetu
tehni

kih nauka 2008.god., a od 2010. je u

zvanju asistent-master. Oblast interesovanja su
finansijski menadžmet, bankarstvo, rešavanje
poslovnih studija slu

aja.

1269

raspolažu podacima o strukturi populacije zemlje prema
životnom dobu i visini potrošnje doma

instva.

Pristupa

nost tržišta

obuhvata mogu

nosti plasmana

proizvoda i eventualne barijere pri ulasku na strana
tržišta.

U faktore koji ukazuju na pristupa

nost izvesnog

tržišta spadaju: carinska tarifa, uvozni i izvozni režim,
ukupna ponuda proizvoda ili usluga na stranom tržištu,

agenti i distributeri...

Analiza konkurencije

, da bi se procenila šansa za uspeh na

stranim tržištima potrebno je upoznati konkurenciju.
Bitno je znati ko su glavni konkurenti na izvoznom
tržištu, podatke o tržišnom u

eš

u i cenama istih ili

sli

nih proizvoda.

Ekonomska i politi

ka stabilnost

, zasnovana je na analizi

statisti

kih podataka o rastu bruto društvenog proizvoda,

visini prihoda po glavi stanovnika (per capita),
spoljnotrgovinskom bilansu zemlje (uvoz – izvoz) i stopi
nezaposlenosti. U

estalost menjanja zakonske regulative

u oblasti spoljne trgovine i uticaj države na poslovanje
doma

ih i stranih preduze

Geografski položaj tržišta

, udaljenost izvoznog tržišta

uti

e na vreme i na

in isporuke robe. Dobrom

organizacijom špedicije i transporta može se umanjiti
cena proizvoda i postati konkurentniji na udaljenim
tržištima.

Kultura i obi

aji tržišta

, poznavanje jezika, kulture i

obi

aja zemlje u koju se izvozi neophodno je prilikom

kreiranja strategije ulaska i nastupa na stranom tržištu.
Zna

enje pojedinih faktora poput boje i brojeva mogu se

zna

ajno razlikovati me

u pojedinim zemljama. Podaci

prikupljeni ovim istraživanjem omogu

e preduze

u da

kreira strategiju ulaska i nastupa na stranom tržištu.

3.3. Primarno istraživanje

Iako korisne, sekundarne informacije nisu dovoljne da bi
se donele složene marketinške odluke u preduze

u. U

ovakvim situacijama potrebno je zapo

eti sa

prikupljanjem primarnih podataka. U toku primarnog
istraživanja, preduze

a prikupljaju podatke preko

direktnog kontakta sa trgova

kim predstavnicima ili

potencijalnim kupcima na ciljnom tržištu.
Primarno istraživanje sastoji se u prikupljanju podataka o
namerama, mišljenjima i stavovima ponašanja potroša

a u

kupovini. Metod primarnog istraživanja povezan je sa
prikupljanjem informacija o konkretnom preduze

u ili

proizvodu, te su troškovi njegovog sprovo

enja visoki i

zna

ajan je utrošak vremena.

Kao rezultat, veliki broj malih preduze

a po

inje

istraživanje ciljnih tržišta koriš

enjem metoda

sekundarnog istraživanja, dok se za prikupljanje i analizu
primarnih podataka angažuju stru

ne agencije za

istraživanje tržišta.

4. IZVOZNI DOKUMENTI

4.1. Dokumentacija potrebna za izvoz

Pri izvozu robe potrebno je pribaviti odgovaraju

dokumentaciju. Postoji nekoliko dokumenata koji su
obavezni kod svakog izvoznog posla:

•

Ugovor sa partnerom, overen u Privrednom
sudu, na osnovu kojeg se roba prodaje, odnosno
izvozi;

•

Trgova

ka dokumenta;

•

Transportna dokumenta;

•

Dokumenta o osiguranju;

Ugovor o kupoprodaji robe je najvažniji ugovor u
me

unarodnoj trgovini. Ovim ugovorom prodavac se

obavezuje da

e isporu

iti robu, dok se kupac obavezuje

e platiti ugovorenu cenu i primiti robu.

Komponente izvoznog ugovora su:

•

Ime i adresa dobavlja

a / kupca;

•

Detaljan opis proizvoda koji se izvoze, izgled i
opis pakovanja, dimenzije i težina, naziv
carinske tarife;

•

Cena, uklju

uju

i popuste, na

ine i rokove

pla

anja;

•

Valuta u kojoj se vrši prodaja i pla

anje;

•

Isporuka, uklju

uju

i i procenjeno vreme

isporuke ili slanja;

•

Pravno vlasništvo, uklju

uju

i i momenat kada

vlasništvo prelazi sa prodavca na kupca;

•

in transporta;

•

Incoterms, odgovornost za osiguranje i prevoz;

•

Garancije i troškovi banaka;

•

Arbitraža kao alternativa za spor;

4.2. Robni dokumenti

Robna (trgova

ka) dokumenta prate robu od mesta

otpreme do krajnjeg odredišta i naj

eš

e se odnose na

opis robe. U grupu trgova

kih dokumenata spadaju:

Trgova

ka faktura,

predstavlja osnovni robni dokument

koji izdaje poverilac (prodavac, izvršilac usluge) kao
ispravu za prodajnu vrednost u

inka (isporuke robe ili

usluge). U njoj se navodi vrsta robe, koli

ina, vrsta

pakovanja, jedini

na cena i ukupna vrednost isporu

ene

robe, broj oznake i datum ugovora, na

in pla

anja, paritet

isporuke, broj koleta i njihove oznake. U praksi
me

unarodne trgovine na fakturu se upisuju i dodatni

elementi, kao što su odredbe o osiguranju robe, na

inu

prevoza, prevoznom putu, oznaci odredišta i odredišne
zemlje, ime broda kojim se roba prevozi i dr.

Konzularna faktura,

je ra

un kojim konzul zemlje namene

u zemlji izvoza potvr

uje verodostojnost fakturisane cene.

Takva potvrda se zahteva u zemljama koje carinske
dažbine na uvoznoj robi napla

uju po sistemu carine „ad

valorem“, tj. od vrednosti fakturisane robe. Konzularnom
fakturom je potvr

eno da je fakturisana cena stvarna

tržišna cena i dokazuje se da je roba navedena u fakturi
poreklom iz zemlje izvoznice. Na taj na

in se izbegava

mogu

nost da prodavac ispostavi fakturu na manju

vrednost od stvarne vrednosti robe (tzv. damping cene) i
da uvoznik ne plati pun iznos carinskih dažbina.

Specifikacija robe

, je robni dokument. Ona sadrži

detaljan popis svih naziva robe koja se prodaje.
Specifikacija robe se obi

no prilaže uz fakturu, može se

izdati na zahtev kupca a može biti i dodatak
kupoprodajnom ugovoru.

Lista pakovanja

predstavlja osnovni dokument koji

precizira osnovne karakteristike robe koja se otprema.

1271

Otpremnica

je dokument koji se izdaje u momentu kada

roba napušta magacin ili skladište.

4.3. Transportna dokumenta

Transportna dokumenta regulišu otpremu i transport robe
i predstavljaju dokaz za izvoznika o izvršenoj prodaji
robe. Druga važna odlika ovih dokumenata je prenos
rizika u onim poslovima kod kojih je ugovorom ili
Incoterms klauzulom to predvi

eno. Prilikom carinjenja

robe transportna dokumenta se moraju staviti na uvid
carinskim organima. Najzna

ajnija dokumenta koja se

odnose na transport su:

Drumski tovarni list

(CMR), osnovni element u

unarodnom drumskom transportu. Tovarni list je

pismena potvrda ugovora o prevozu, kao i dokaz da je
roba primljena, odnosno predata na prevoz.

Tovarni list

potpisuje i overava pošiljalac i prevozilac po završenom
utovaru robe u vozilo.

Tovarni list u drumskom transportu

nosi oznaku CMR. Po me

unarodnoj konvenciji o

prevozu robe drumom (CMR) koja je donešena u Ženevi
1956. godine, tovarni list sadrži: datum i mesto
ispostavljanja tovarnog lista, ime i adresa pošiljaoca, ime i
adresa prevozioca, mesto i datum preuzimanja robe i
mesto odre

eno za isporuku, mesto i adresu primaoca,

uobi

ajeni opis vrste robe i na

ina pakovanja, broj paketa

i njihova specijalna oznaka, bruto težina robe ili druk

ije

izražena koli

ina, troškovi u vezi sa prevozom, potrebne

instrukcije za carinske i druge formalnosti, izjava da
prevoz podleže odredbama Konvencije CMR bez obzira
na bilo koje suprotne propise. Tovarni list se izra

uje u tri

primerka. Prvi primerak tovarnog lista daje se pošiljaocu,
drugi prati robu i predaje se primaocu a tre

i ostaje

prevoziocu datog transportnog tovara.

Tovarni list u železnici

- Tovarni list je dokaz o

zaklju

enju i sadržini ugovora o prevozu. Na propisanom

obrascu u odre

enoj formi zaklju

uje se ugovor o

prevozu, tj. taj ugovor je tovarni list. Me

unarodna

tovarna lista sastoji se iz seta pet numerisanih listova:
original tovarnog lista (predaje se primaocu prilikom
izdavanja robe; izveštaj o prispe

u (namenjen je uputnoj

železnici); duplikat tovarnog lista (predaje se pošiljaocu
posle preuzimanja pošiljke na prevoz); kopija tovarnog
lista (

uva je otpravna železnica). Tovarni list sadrži

osnovne podatke vezane za robu, pošiljaoca i primaoca.
Ugovor o prevozu po jednoobraznim pravilima CIM
smatra se zaklju

enim kad otpravna železnica primi na

prevoz robu sa tovarnim listom. Otpravna stanica
potvr

uje prijem robe i na tovarni list stavlja svoj žig ili

otisak ra

unara sa datumom prijema. Tek tada tovarni list

služi kao dokaz o zaklju

enju i sadržini ugovora o

prevozu.

Pomorski konosman (teretnica)

- Konosman ili teretnica

predstavlja najvažniju ispravu u pomorskom prevozu robe
i ubraja se me

u najvažnije dokumente u pomorskom

transportu. Konosman je isprava kojom brodar potvr

uje

prijem tereta na brod i preuzima obavezu da robu, po
završetku prevoza, preda odre

enom licu, uz uslove

navedene u samom konosmanu. On je sastavljen iz
podataka koji detaljno odre

uju robu koja se prima na

prevoz. Prema me

unarodnim odredbama, pomorski

konosman sadrži: ime i sedište, odnosno prebivalište
brodara koji izdaje konosman; podatke o identitetu broda;

ime i sedište, odnosno prebivalište krcatelja; ime i sedište,
odnosno prebivalište primaoca ili oznaku „po naredbi“ ili
oznaku „na donosioca“; luku odredišta ili vreme i mesto
kada

e se i gde luka odrediti; koli

inu tereta prema

jedinici mere;vrstu robe i oznake koje se na njoj nalaze;
stanje robe ili ambalaže prema spoljašnjem izgledu; mesto
i dan ukrcaja robe i izdavanja konosmana.

Avionski tovarni list

- Transportni dokument u

unarodnom avionskom transportu koji se ispunjava i

štampa na engleskom jeziku. Me

unarodni avionski

tovarni list sadrži podatke o primaocu, pošiljaocu,
prevozniku, robi, koli

ini i težini, pakovanju, oznakama i

vrsti, podatke o troškovima prevoza i na

inima pla

anja

troškova prevoza (unapred ili na odredištu), kao i podatke
o mestu i vremenu polaska aviona s polazišnog
aerodroma, broj avio linije, podatke o odredišnom
aerodromu i dr. Avioprevoznik se obavezuje da

e robu

prevesti na odredišni aerodrom u drugoj zemlji uz naplatu
odre

ene vozarine.

5. FAZE IZVOZNOG POSLOVANJA

Prilikom procesa izvoza postoji mnogo veoma bitnih i
zahtevnih radnji koje su neophodne da se izvrše da bi se
postigli željeni rezultati. Kao i svaki drugi posao i kod
izvoza je neophodno da se dobro poznaje
spoljnotrgovinsko poslovanje, u

esnici, tržište, uslovi na

pojedinim tržištima i sl. Da bi se sve to ostvarilo
neophodno je da postoji u preduze

u stru

na i efikasna

služba koja

e se baviti tim poslom.

5.1. Pripremne radnje kod izvoznog posla

Pripremne radnje za izvršenje izvoznog posla su sve one
radnje koje prethode zaklju

enju kupoprodajnog ugovora

za izvoz robe u inostranstvo i veoma je bitno da se
pravovremeno urade i na zadovoljavaju

i na

in. Kad se

radi o direktnom obra

anju partneru u inostranstvu,

pripremne radnje obuhvataju ponudu sa uzorcima,
prospektima, katalozima i sl. Ukoliko se inopartner obrati
sa upitom za dostavljanje ponude, treba mu dostaviti
konkretnu ponudu sa odgovaraju

im propratnim

materijalom sve u zavisnosti od vrste robe. Kada se radi o
proizvodu koji je nepoznat na odnosnom tržištu i ako je
potrebno da se odnosni proizvod ispita i dobiju odre

eni

atesti, tada je potrebno duže vreme, dok se obave te
formalnosti. U svom upitu inofirma daje kratke reference
o sebi, svojoj delatnosti, statusu. Dobijeni upiti se pažljivo
analiziraju i u zavisnosti od stepena zainteresovanosti za
ponu

eni posao donosi se zaklju

ak i obaveštava se

inofirma o prijemu njenog upita i odgovara se na njenu
ponudu.

5.2. Izvozni

ka ponuda

Ponuda je predlog za zaklju

enje ugovora. Na osnovu

prethodno ostvarenog poslovnog kontakta izvoznik
dostavlja odre

enom inopartneru ponudu. Ponuda treba

da sadrži sve bitne elemente ugovora kako bi se njenim
prihvatanjem mogao zaklju

iti ugovor. U praksi postoje

slede

e vrste ponude:

1272

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.9:336

ULOGA I ZNA

AJ KOMPARATIVNE ANALIZE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA

PRA

ENJE USPEŠNOSTI POSLOVANJA SAVREMENIH PREDUZE

ROLE AND IMPORTANCE OF COMPARATIVE ANALYSIS OF FINANSIAL REPORTS

FOR MONITORING BUSINESS SUCCESS OF CONTEMPORARY COMPANIES

Ljubica Jovanovi

, Veselin Perovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast - INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj -

U radu

e biti objašnjeni pojam, zna

i uloga finansijskih izveštaja. Tako

e u radu

e na prak-

an na

in biti izvršena komparativna analiza finan-

sijskih izveštaja osiguravaju

ih kompanija: Delta Gene-

rali osiguranje i DDOR Novi Sad..

Abstract -

This paper explains term, role and importance

of financial reports. Also will be carried out comparative
analysis of financial reports of insurance companies:
Delta Generali insurance and DDOR Novi Sad.

Klju

ne re

Analiza finansijskih izveštaja, bilans

stanja, bilans uspeha.

1. UVOD

Svrha ovog master rada je bolje upoznavanje sa zna

ajom

finansijske funkcije u savremenim preduze

ima, koliko je

važna analiza finansijskih izveštaja jednog preduze

a sa

finansijskim izveštajima srodnog preduze

a kako bi se

mogli pratiti poslovni rezultati i predlagati poboljšanja za
godinu koja predstoji.
Na osnovu analize finansijskih izveštaja Delta Generali
osiguranja i DDOR Novi Sad za 2007. i 2008. godinu i
pore

enje poslovanja ovih dveju kompanija u

injena su

predvi

anja kretanja ponude i potražnje za ovim

proizvodima u narednoj godini.

2. PREDUZE

E: POJAM I FUNKCIJE

Preduze

e je organizacija ljudi i sredstava integrisanih

posredstvom zajedni

kog cilja. Organizacije obavljaju

nekoliko bitnih funkcija: omogu

avaju ostvarivanje

ciljeva, preduzimaju konkretne društvene funkcije,
prikupljaju i

uvaju znanje i informacije

Svaka organizacija se sastoji iz šest osnovnih funkcija:
marketing, proizvodnja, istraživanje i razvoj, finansije,
nabavka i upravljanje kadrovima.
.Svaka od ovih fukcija ima skup aktivnosti, cilj i ulogu u
obezbe

ivanju normalnog funkcionisanja preduze

Funkcija marketing se bavi istraživanjem tržišta,
koncipiranjem marketing mix-a, realizacijom marketing
poslova. Fokusirana je na potroša

e i konkurenciju i

glavni ciljevi marketing funkcije su pove

anje profita,

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Veselin Perovi

tržišnog u

eš

a i obima prodaje.

Proizvodnja obavlja aktivnosti planiranja kapaciteta,
organizacije i realizacije proizvodnje i kontrole kvaliteta,
fokusirana je na puno koriš

enje kapaciteta, optimalne

serije, sinergiju u proizvodnji, kako bi se omogu

ila

ekonomi

na proizvodnja kvalitetnih proizvoda (usluga).

Upravljanje kadrovima je okrenuto aktivnostima poput –
utvr

ivanje potreba za kadrovima, prijem i raspore

ivanje

kadrova, razvoj i obrazovanje kadrova. Zadužena je za
motivisanje i promovisanje kako bi se obezbedila
optimalna kadrovska struktura.
Finansijska funkcija istražuje tržište kapitala, pribavlja
kapital, izmiruje obaveze i strategijski je fokusirana na
sposobnost pla

anja, finansiranja, investiranja i uve

anje

imovine vlasnika, a glavni cilj joj je stvaranje i održavanje
finansijske snage preduze

Istraživanje i razvoj se bavi istraživanjem proizvoda i
procesa kako bi obezbedila adekvatne proizvode i know-
how.
Funkcija nabavke istražuje tržište nabavke, planira
nabavku, upravlja zalihama, kako bi obezbedila
kontinuaran rad proizvodnje uz minimalne troškove
nabavke i upravljanje zalihama materijalnih inputa.
Za sve ove funkcije iako izgleda da deluju svaka za sebe,
veoma je važna njihova saradnja,

složenost i orijentacija

ka zajedni

kom cilju - uspešnom poslovanju preduze

U daljem tekstu pažnja

e biti posve

ena finansijskoj

funkciji i njenom zna

aju i ulozi za uspešno poslovanje

preduze

3. FINANSIJSKA FUNKCIJA

3.1.

Uloga i zadaci finansijske funkcije

Zadaci finansijske funkcije mogu se svrstati u dve
osnovne grupe:
1.

Primarni zadaci, koji se odnose na:

•

pribavljanje nov

anih sredstava,

•

ulaganje nov

anih sredstava,

•

uskla

ivanje roka i mobilizacije sredstava

i rokova raspoloživosti izbora.
2.

Sekundarni zadaci, koji se odnose na:

•

disponiranje novca,

•

kontrolu nov

anih dokumenata i nadzor

racionalne upotrebe sredstava,

•

enje operativne evidencije,

•

finansijsko planiranje,

•

finansijska analiza,

•

finansijsko informisanje.

1274

Finansijska funkcija ne može sama da egzistira i da deluje
kao zasebna celina, ve

je njeno egzistiranje uslovljeno

saradnjom sa drugim funkcijama u preduze

a. Bitna za

uspešno poslovanje preduze

a je saradnja finansijske

funkcije sa ra

unovodstvenom funkcijom, nabavnom

funkcijom, prodajnom i proizvodnom funkcijom.

3.2. Finansijska politika

Finansijska politika ima za cilj postizanje i održavanje
finansijske snage preduze

a, pomo

u utvr

enih na

ela

kojih se pridržava u izvršavanju svojih zadataka.
Da bi se ostvario cilj finansijske politike, dominiraju tri
principa, odnosno na

ela finansijske politike:

finansijska stabilnost,

likvidnost,

rentabilnost.

elo finansijske stabilnosti

je pravilo prema kome

preduze

e kao dužnik ne mora da prihvati zahteve

poverilaca ako oni nisu u saglasju sa njegovim interesima,
a da istovremeno ne mora smanjiti obim poslovanja. To
podrazumeva da je preduze

e (dužnik) sposobno da iz

sopstvenih sredstava obavi prostu reprodukciju, a da rizik
poverilaca svede na manju meru u oblasti proširene
reprodukcije.

Likvidnost

se definiše kao sposobnost preduze

a ili bilo

kojeg subjekta da u svakom momentu može da plati
dospele obaveze. Sposobnost pla

anja dospelih obaveza

zna

i da preduze

e ili bilo koji subjekt ima novca

(likvidnih sredstava) najmanje onoliko koliko dospevaju
obaveze za pla

anje toga dana.

Rentabilnost

se izražava u pove

anju uloženih sredstava.

Bez rentabilnosti nema ni proste ni proširene
reprodukcije, pa je zbog toga zna

aj rentabilnosti veliki za

opstanak i razvoj preduze

Dakle, finansijska politika predstavlja svrsishodnu
aktivnost usmerenu na izbor onog varijantnog rešenja
finansijske strategije i taktike, puteva, mera i sredstava
kojima se optimalno ostvaruje cilj finansijskog
upravljanja – trajno

ostvarivanje maksimalnih finansijskih

rezultata poslovanja preduze

3.3.

Finansijko planiranje

Finansijski plan preduze

a je instrument kojim se

programiraju i odre

uju potrebna finansijska sredstva za

nesmetano obavljanje poslovanja. Finansijskim planom se
predvi

aju nov

ani tokovi u teku

em poslovanju, zatim

sredstva za finansiranje proširenja poslovanja i drugi
poslovi u samom preduze

u i van njega.

Finansijsko planiranje tokova reprodukcije u preduze

mora da obuhvata:
1.

Planski bilans uspeha,

Planski bilans stanja,

Plan nov

anih tokova,

Plan dugoro

nih ulaganja.

3.4. Finansijsko upravljanje

Finansijsko upravljanje predstavlja suštinu poslovnih
funkcija.
Jedan od najvažnijih elemenata finansijskog upravljanja je
upravljanje fiksnim i obrtnim kapitalom. Za fiksni kapital

su najzna

ajnije investicije, a u okviru upravljanja

obrtnim kapitalom upravljanje zalihama, upravljanje
potraživanjima i upravljanje gotovinom.

3.5. Bilans kao izraz finansijskog upravljanja
preduze

Bilans stanja i bilans uspeha sa svojim pozicijama,
predstavljaju pravu sliku preduze

3.5.1. Bilans stanja

Bilans stanja daje trenutnu sliku veli

ine i strukture

sredstava i njihovih izvora. Struktura sredstava daje sliku
materijalnog stanja, a struktura izvora sredstava daje sliku
finansijskog stanja preduze

a. U preduze

u koje ima

optimalnu strukturu sredstava, postoji mogu

nost da

obrtna sredstva obezbe

uju optimalno koriš

enje

osnovnih sredstava. Ako je u preduze

u obezbe

ena i

optimalna struktura izvora sredstava, onda to upu

uje na

zaklju

ak da su u finaliziranju zastupljeni u ve

em delu

sopstveni izvori sredstava, a da dugoro

ni izvori

sredstava, i tu

i i sopstveni, odgovaraju dugoro

imobilisanim osnovnim sredstvima i kontinualno
angažovanim obrtnim sredstvima.
U bilansu stanja, sredstva se iskazuju u aktivi, a izvori
sredstava su u pasivi. U aktivi se sredstva grupišu prema
funkciji koju imaju u procesu reprodukcije, a u okviru
svake grupe, sredstva se iskazuju prema pojavnom obliku.
Kada se vrši bilansiranje preduze

a, bilans stanja ukazuje

na kvantitet sredstava - putem zbira aktive i pasive - i na
kvalitet sredstava i izvora sredstava - putem strukture
aktive i pasive. Kvantitativno pove

anje aktive i pasive,

izaziva svaki novi priliv sredstava, a to onda menja i
kvantitet sredstava i kvantitet izvora sredstava. Svaki novi
odliv sredstava dovodi do kvantitetivnog smanjenja i
aktive i pasive. Saglasno tome, svaka kvantitativna
promena aktive i pasive dovodi do kvalitativne promene
sastava sredstava i izvora sredstava.

3.5.2. Bilans uspeha

Bilans uspeha je dvostrani pregled rashoda i prihoda u
odre

enom obra

unskom periodu. Na osnovu pore

enja

prihoda i rashoda, utvr

uje se finansijski rezultat

preduze

a. Ako su prihodi ve

i od rashoda, onda se radi o

pozitivnom finansijskom rezultatu, a tada se pove

avaju i

sopstveni izvori sredstava. Ukoliko je, pak, finansijski
rezultat negativan, onda su rashodi ve

i od prihoda, a

sopstveni izvori sredstava se smanjuju.
Pošto svako preduze

e ima obavezu da vrati sredstva

poveriocima koja se iskazuju kao tu

i izvori sedstava, to

e se lakše uraditi u slu

aju pozitivnog finansijskog

rezultata koji se iskazuju u bilansu uspeha. Ukoliko se u
bilansu uspeha iskaže negativan finansijski rezultat, onda
preduze

e ne

e mo

i da vrati sredstva poveriocima ako je

taj negativni rezultat ve

i od sopstvenih sredstava

doti

nog preduze

a. Tada se radi o gubitku ne samo

sopstvenih sredstava nego i dela tu

ih sredstava.

Pore

enjem ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, dobija se

razlika koja može biti pozitivna i negativna. Kada su
prihodi ve

i od rashoda dobije se bruto dobit poslovne

godine u odre

enom preduze

u. Suprotno, ako su rashodi

1275

je on kod DDOR Novi Sad ostao isti, samo je promenio
vlasni

ku strukturu, ali pošto postoji neraspore

ena dobit,

može se do

i do zaklju

ka da je sveukupna finansijska

slika oba preduze

a pozitivna

Podaci iz bilansa uspeha pokazuju da su se poslovni
prihodi u oba preduze

a pove

ali, kao i rashodi, samo je

i skok poslovnih prihoda u

injen u Delta Generali

osiguranju.
Na osnovu poslovnih prihoda i rashoda, sabiraju

i i

oduzimaju

i finansijske prihode, troškove i rashode, oba

preduze

a prikazuju neto dobitak, ali je on umanjen u

odnosu na 2007. godinu. Tako

e se može uo

iti da je

neto dobitak ve

i kod Delta Generali osiguranja.

DDOR Novi Sad je do 2008. godine bio orjentisan na
neživotna osiguranja, poput osiguranja od auto
odgovornosti koje je obavezno osiguranje vozila.
Programe životnih osiguranja su po

eli aktivno da

promovišu tek krajem 2008. godine, dok su ostale
osiguravaju

e ku

e poput Delta Generali osiguranja to

inile paralelno sa ostalim vrstama neživotnih osiguranja.

Tako je još 2007. a i tokom 2008. godine DDOR Novi
Sad osetio zna

ajne gubitke prinosa sredstava, jer su

osiguranici koji su zaklju

ili neko životno osiguranje u

nekoj od konkurentskih kompanija, obavezno osiguranje
vozila uradili u istoj osiguravaju

oj kompaniji, pošto su

cene osiguranja vozila podudarne. Tako je najve

doma

a osiguravaju

a kompanija osetila krizu, jer su joj

konkurenti preuzeli dobar deo klijenata pa je morala da
proširuje asortiman svojih proizvoda tj. usluga. Pad
prihoda Delta Generali osiguranja je usledilo odmah
nakon objave svetske ekonomske krize. Ljudi više nisu
bili spremni da deo svojih prihoda ostavljaju
osiguravaju

im kompanijama kako bi osigurali svoju

budu

nost, kad im je ona i tako u tom trenutku bila

neizvesna.

6. ZAKLJU

Veoma važan segment u poslovanju preduze

a je

istraživanje finansijskog tržišta i analiza trenutne pozicije
preduze

a na tom tržištu u odnosu na konkurente.

Finanijskom analizom utvr

uje se trenutna finansijska

preduze

a, sposobnost da odreaguje na razne izazove

iz okruženja, nov

ano stanje za otklanjanje svojih slabosti

i vo

enje politike preduze

a ka iskoriš

avanju svojih

prednosti. Od finansijske situacije zavisi koliko

e doti

preduze

e biti u mogu

nosti da zauzme vode

u poziciju

na tržištu i koliko dugo

e uspeti da je zadrži.

Za ovakvo planiranje neophodna je komparativna analiza
sa srodnim, konkurentskim preduze

em koji ima jednu od

vode

ih pozicija na tržištu.

Uvidom u finanijske izveštaje može se odrediti
finansijska situacija preduze

a, a pore

enjem sa

rezultatima finansiskih izveštaja konkurentskog preduze

sti

e se pravi utisak o uspehu poslovanja preduze

a i

njegovoj poziciji na tržištu.

7. LITERATURA

[1]

Krasulja, D., Ivaniševi

, M.,

Poslovne finansije

Ekonomski fakultet,Beograd, 2007.g.
[2]

Konstadin Pušara, „ Me

unarodne finansije“;

Beograd, 2001.
[3]

Sonja Bun

, „Poslovno Pravo“, Novi Sad, 2006.

[4]

Jovan Todorovi

, Dragan

uri

in, Stevo Janoševu

„Strategijski menadžment“, Institut za tržišna istraživanja,
Beograd, 2000.
[5]

Jovan Rodi

, Ivan Markovi

, „Poslovne finansije sa

programom finansijske konsolidacije“, Savremena
administracija, Beograd, 1986.
[6]

-Žlibor, „Re

nik osiguranja“, Zagreb, 1997.

Kratka biografija:

Ljubica Jovanovi

je ro

ena u Vršcu 1983. god.

Diplomski-master rad na Fakultetu tehni

kih nauka

iz oblasti Poslovne finansije – Uloga i zna

komparativne analize finansijskih izveštaja za
pra

enje uspešnosti poslovanja savremenih

preduze

a odbranila je 2010.god.

Veselin Perovi

en je u Pe

i. Doktorirao je na

Fakultetu tehni

kih nauka, 2006. godine je izabran

u zvanje docenta. Oblast njegovog profesionalnog
interesovanja; me

unarodno poslovanje, kontroling

i finansijski menadžment.

1277

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.511

BIZNIS PLAN ZA PREDUZE

E „SOJAPROTEIN AD.“

BUSINESS PLAN FOR COMPANY „SOJAPROTEIN AD.“

Nenad Mati

, Branislav Mari

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast: INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT
Kratak sadržaj:

Rad predstavlja teorijsko-prakti

razradu tematike investiranja i poslovnog planiranja.U
prvom delu rada se razmatraju teorijske osnove biznis
plana, dok se u drugom delu kroz prakti

an primer

razra

uju prethodno iznete teze.

Abstract:

The paper presents theoretical and practical

elaboration of the topics of investment and business
planning.

The first part discusses theoretical foundations

of the business plan, while the second part elaborates
previously presented thesis through a practical example

Klju

ne re

Investiranje,biznis plan,efekti investicija.

1. TEORIJSKE OSNOVE BIZNIS PLANA

Umnogome, biznis plan je kao rezime ili CV (biografija)
kompanije ili organizacije. On opisuje poslovne ciljeve,
iskustvo, planove i sposobnosti. Dobro napisan biznis
plan u potpunosti prikazuje svrhu, tržište, strukturu
menadžmenta, iskustvo i finansijsko zdravlje biznisa.

Biznis plan je skup ciljeva, politika, strategija i seta
pojedina

nih programa aktivnosti za implementaciju

izabrane koncepcije biznisa preduze

a. On predstavlja

istu artikulaciju moderne menadžerske vizije, na

ina za

njeno ostvarenje i rizika koji je u to uklju

en.

Osnovna svrha biznis plana je da identifikuje i obezbedi
finansijsko investiranje za biznis, traže

i direktne

investitore, preduzetni

ki kapital, donatorsku pomo

komercijalne ili privatne kredite, ili aranžmane
zajedni

kih resursa.Biznis plan se tako

e može koristiti za

zapošljavanje. Može se razviti biznis plan u cilju
privla

enja novog visokokvalitetnog menadžera ili

lana

upravnog odbora.
Racionalni tvorci biznis planova smatraju da, pre bilo
kakvog angažovanja u izradi biznis plana, treba
prepoznati kome je plan namenjen. U zavisnosti od toga
ko je »ciljni

italac«, razlikova

e se i svrha plana.

Nema “zlatnog pravila” za dužinu poslovnog plana. Ne
treba previše razmišljati o broju stranica – cilj poslovnog
plana treba biti da sadrži sve potrebne i relevantne
informacije u što je mogu

e manje stranica.

Brza pretraga na Internetu otkriva mnoštvo web stranica
koje su napravili preduzetnici koji žele da pomognu u
pripremi biznis plana – naravno za novac.
Biznis plan koristi aktivni jezik koji je ubedljiv, direktan i
uzbudljiv. Poslovni plan

e ispri

ati pri

u o vašem

biznisu, idejama i viziji. Treba napisati poslovni plan tako

______________________________________________
NAPOMENA:

Ovaj rad je proistekao iz diplomskog - master rada
Nenada Mati

a „Biznis plan Sojaprotein AD.“,

iji

mentor je bio dr Branislav Mari

, redovni profesor.

da privu

e pažnju

itaoca, da bi on postao oduševljen

planom kao što ste vi.

2. UVOD U BIZNIS PLAN „SOJAPROTEIN AD.“

Istorijat preduze

Fabrika „Sojaprotein'' je osnovana 1977. godine
udruživanjem sredstava 12 preduze

a iz Be

eja.Na

osnovu naloga Agencije za privatizaciju, Akcijski Fond
Republike Srbije je zakazao aukcijsku prodaju akcija iz
svog portfelja na Beogradskoj berzi za 02.09.2002.
godine. Na aukciji su u

estvovala tri zainteresovana

kupca. Rezultat nadmetanja je bio slede

i: privatno

preduze

e „Victoria ZS“ doo iz Šapca postalo je vlasnik

135,063 akcija iz portfelja Akcijskog Fonda, odnosno
39.63% kapitala.Daljom kupovinom akcija na berzi
„Victoria ZS“ doo je stekla i do 74% kapitala,dok
današnji udeo iznosi 63%.

Slika 1.

lanice Victoria Group

2.2. Delatnost preduze

AD „Sojaprotein'' sa sedištem u Be

eju je preduze

e koje

se bavi:

proizvodnjom sirovih ulja i masti,

proizvodnjom prehrambenih proizvoda,

proizvodnjom mlinskih proizvoda,

proizvodnjom gotove hrane za uzgoj životinja,

proizvodnjom gotove hrane za ku

ne ljubimce.

„Sojaprotein" AD je kompanija za preradu soje, koja po
svom kapacitetu prerade (od blizu 300,000 tona godišnje),
raznovrsnosti i kvalitetu proizvoda, spada me

najzna

ajnije proizvo

e iz ove grane u Centralnoj i

Jugoisto

noj Evropi.

Osnovna delatnost kompanije je prerada sojinog zrna, ali
se ona bavi i poljoprivrednom proizvodnjom, uslugama
kontrole kvaliteta, uskladištenjem, prometom na veliko i
malo, otkupom poljoprivrednih proizvoda, izvozom i
uvozom, pružanjem laboratorijskih usluga i drugim

1278

visoki potencijal uštede energije (20% po

periodu sušenja)

na taj na

in se smanuje emisija CO²

ravnomernije sušenje proizvoda putem raspodele

protoka proizvoda

nastanje manje loma zrna - iz tog razloga manji

je gubitak sitne robe

optimalna iskoristljivost kapacieta sušare.

Generatori toplog vazduha firme Schmidt-Seeger GmbH
su univerzalni uredjaji za loženje velikog kapaciteta -

iji

indirektni režim rada se bez problema može prebaciti na
direktno loženje.Kod "indirektnog" sušenja, dimni gasovi
se ovajaju od vazduha za sušenje i vode u dimnjak.
Indirektni generator toplog vazduha može da se prebaci
na direktni režim rada

5.2. Tržište prodaje

Pošto predmet ovog investicionog programa nije
izgradnja novog objekta, proizvodnja novih proizvoda ili
nova delatnost, analiza tržišta se ne radi opširno, nego

se u ovom delu prikazati uopšteni pokazatelji.

5.2.1. Ciljna grupa potroša

fizi

ka lica (doma

instva)

industrije za dalju preradu

trgovine-veleprodaje

5.2.2. Geografska tržišta na koja se ra

una

ej,Vojvodina,Srbija,bivša SFRJ,EU,Rusija.

5.2.3. Zašto

e predmet biznis plana na

i mesto na

tržištu?

proširenje kapaciteta,

modernizacija proizvodnog pogona,

bolji kvalitet finalnih proizvoda,

i obim proizvodnje,

niži troškovi poslovanja,

niže cene finalnih proizvoda.

5.2.4. Politika cena

Cene finalinih proizvoda

e se formirati pre svega na

osnovu cene sirove soje na svetskom tržištu. Projekcije
cena soje na svetskom tržištu uljarica za godinu
2010/2011 iznosi 410$ po toni, a za godinu 2011/2012
iznosi 430-460$.
Ukoliko se posmatraju stanja na tržištu konkurencije,
zaklju

uje se da je AD „Sojaprotein” na tržištu Srbije

monopolisti

ko preduze

e. Na osnovu ove

injenice ova

fabrika odre

uje cene na tržištu Srbije samostalno.

Vrlo

bitan faktor na formiranje cena je i lokacija AD
„Sojaprotein”. Ova fabrika se nalazi na podru

Panonske nizije koja je izuzetno bogata prirodnim
resursima

za proizvodnji i preradu soje.

5.3. Tržište nabavke sirovina i materijala

Nabavka sirovina i materijala se uglavnom vrši od
doma

ih dobavlja

a, zanemarljiv je uvozni kontigent.

Najve

i deo u strukturi dobavlja

ine individualni

poljoprivredni proizvo

i i gazdinstva, kao i

poljoprivredne zadruge.

Kompanija Sojaprotein uspešno

primenjuje sistem subvencionisanja poljoprivrednih
proizvo

a kroz obezbe

ivanje semena,mineralnih

ubriva i ostalog repromaterijala,koji se na kraju

proizvodnog ciklusa obra

unavaju po trenutno važe

naturalnim paritetima na doma

em tržištu.Na ovaj na

pomaže se malim proizvo

ima da uz što manje

angažovanje sopstvenih sredstava uspešno izvrše setvu,
hemijsku zaštitu useva u cilju dobijanja što kvalitetnijeg
zrna ,a samim tim i finalnih proizvoda,što je u
obostranom interesu.

5.4. Tehni

ko-tehnološka koncepcija

Glavni cilj ove investicje je modernizacija u proizvodnom
pogonu fabrike „Sojaprotein”, koja se ogleda kroz
nabavku nove opreme - sušare pove

anog kapaciteta.

„Sojaprotein” AD se bavi proizvodnjom:

proizvoda za ljudsku ishranu ,

proizvoda za ishranu životinja.

Vrlo je bitno naglasiti da se kod svih ovih proizvoda u
procesu proizvodnje kao jedan od tehnoloških sisitema
javlja sušara, pa je motiv za investiranja sa tehni

ko-

tehnološkog aspekta opravdan.

5.5. Finansijska struktura

U ukupna ulaganja u osnovna sredstva su ura

unati

elektro, zidarski, krovopokriva

ki, sobni radovi i

eventualne popravke na postoje

im mašinama,

postavljanje krana i postolja, gra

evinsko razvo

enje

struje, postavljanje plo

a za upozoravanje i uputstava itd,

postavljanje ure

aja za otprašivanje, merenje prašine itd.

Vrsta sredstava

Uloženo

Nova

ulaganja

Ukupno

Zemljište

120,000

Gra

evinski

objekti

1,200,000

Oprema

92,096,000 92,096,000

UKUPNO

1,320,000 92,096,000

93,416,000

Tabela 3.

Ulaganja u osnovna sredstva

Što se ti

e strukture ukupnih ulaganja, 47% investicione

mase se ulaže u trajna sredstva dok je 53 procenta
namenjeno ulaganjima u obrtna sredstva.U Tabeli 4 dat je
prikaz ulaganja sa potrebnim iznosima.

Vrsta

sredstava

Uloženo

Nova

ulaganja

Ukupno

Stalna
sredstva

1,320,000

92,096,000

93,416,000

Obrtna
sredstva

- 104,116,284 104,116,284

UKUPNO 1,320,000 196,212,284 197,532,284 100.0

Tabela 4.

Prora

un ukupnih ulaganja

1280

Tabela 5.

Finansijski tok investicije (cash flow)

5.5.1. Finansijski tok

Finansijski tok investicionog projekta nabavke sušare dat
je u Tabeli 5. On je osnova za sagledavanje likvidnosti
projekta koja se ogleda u pozitivnosti neto primitaka po
godinama veka projekta, odnosno zbirno u celom veku.
Neto primici u nultoj godini finansijskog toka su obi

jednaki nuli, odnosno treba da su ne negativna veli

ina.

5.6. Stati

ka ocena projekta

Stati

ka ocena biznis plana podrazumeva analizu njegove

efikasnosti u reprezentativnoj godini njegovog veka.Pod
reprezentativnom godinom se podrazumeva ona godina u
kojoj je postignut pun kapacitet proizvodnje/pružanja
usluga, a obaveze po izvorima finansiranja još uvek traju.
Za potrebe analize, kao reprezentativna godina uzima se
tre

a,2012. godina.

Investicije po radniku:

I po radniku= vrednost investicije/ broj radnika

= 197,532,284/10 = 19,753228.4 din

Dobit po radniku:

D po radniku = dobit/ broj radnika

=43,148,885/10 = 4,314,888.5 din

Akumulativnost:

A= dobit/ investicija

= 43,148,885/197,532,284 = 0.22

Reproduktivna sposobnost:

R. spos = ( dobit+amortizacija)/ investicija

= (43,148,885+9,239,600)/ 197,532,284
= 52,388,485/197,532,284 = 0.26

Ekonomi

nost:

E= ukupni prihodi/ukupni rashodi

= 512,526,960 / 469,378,075 = 1.09

6.ZAKLJU

NA OCENA PROJEKTA

Projekat se ocenjuje kao opravdan za realizaciju u
pogledu društveno-ekonomskog doprinosa. On se pre
svega ogleda kroz uticaj na stvaranje društvene
akumulacije, pove

anje zaposlenosti, podsticaj

regionalnog razvoja i podizanje tehni

ko-tehnološkog

nivoa društva.Tako

e, zadovoljeni su i svi kriterijumi

tržišno-finansijske ocene projekta: interna stopa
rentabilnosti,vreme povrata ulaganja, neto sadašnja
vrednost kao i sve stati

ke ocene projekta.

7. LITERATURA

[1] Mari

,B. “Upravljanje investicijama”,

Fakultet

tehni

kih nauka

,Novi Sad,2009.

[2] www.sojaprotein.com

U izradi i oceni poslovnog programa koriš

eni su podaci

prikupljeni od investitora, kao i informacije dobijene
analizom tržišta.

Kratka biografija:

Nenad Mati

en je u Ba

koj Palanci 1984.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehni

kih nauka iz oblasti Industrijsko

inženjerstvo i menadžment - Inženjerski
menadžment odbranio je 2010. godine.

Branislav Mari

en je u Novom Sadu 1952. Doktorirao je

na Tehni

kom fakultetu "Mihajlo Pupin" 1995. god., a od 2006.

je u zvanju redovni profesor. Oblast interesovanja su investicije.

1281

kako bi se obavljala najprofitabilnija proizvodna i tržišna
delatnost na doma

im i svetskim tržištima.

2.2. PREDMET UGOVORA

Ugovorne strane su odredile da je predmet njihovog
Ugovora dugoro

na proizvodna kooperacija u proizvodnji

proizvoda bele tehnike. U okviru dugoro

ne proizvodne

kooperacije ugovorne strane razmenjuju delove,
komponente i druge segmente finalnih proizvoda koji su
predmet njihovog Ugovora i koji se po svojoj strukturi,
asortimanu, kvalitetu i koli

inama me

usobnih godišnjih

isporuka specifikuju u Ugovoru.

2.3. TEHNI

KA DOKUMENTACIJA, OPREMA ZA

MONTAŽU I ISPITIVANJE, OBUKA

Tokom po

etne faze dugoro

ne proizvodne kooperacije

svaka strana je proizvodila delove prema vlastitoj do-
kumentaciji. Kako bi se omogu

ilo da SEVER proizvodi

proizvode koji su predmet ovog Ugovora, A. MERLONI
je predao SEVERU specifikovanu dokumentaciju za
montažu i za servisiranje zajedni

kog proizvoda. U fazi

1. proizvodne kooperacije, A. MERLONI predaje SE-
VERU dokumentaciju za montažu zajedni

kog proizvoda,

kao i servisnu dokumentaciju, ateste i dokumentaciju
potrebnu za pribavljanje atesta za montirane proiz-
vode. U toj fazi SEVER proizvodi samo one delove
koje izra

uje na temelju sopstvene dokumentacije. U fazi

2. proizvodne kooperacije A. MERLONI predaje
SEVERU dokumentaciju za proizvodnju odre

enih novih

delova proizvoda. U ovoj fazi SEVER proizvodi i odre-

ene delove

iju proizvodnju osvaja na osovu doku-

mentacije A. MERLONIJA. Kako bi se omogu

ila korek-

tna proizvodnja, montaža i ispitivanje proizvoda u
SEVERU, A. MERLONI

e snabdevati SEVER potreb-

nom specifi

nom opremom za montažu, ispitivanje,

odnosno servisiranje proizvoda. Pla

anje te opreme

SEVER je vršio isporukama elektromotora u istoj
vrednosti. A. MERLONI obezbe

uje stru

nu obuku

kadrova SEVERA, kako bi se omogu

ila korektna

montaža, ispitivanje i servisiranje proizvoda u SEVERU.

2.4. KOMERCIJALNA SARADNJA

Ugovorne strane su imale pravo, bez ikakvih ograni

enja

da stavljaju u promet proizvode koji su predmet njihovog
Ugovora u svojim zemljama. Plasman proizvoda koji su
predmet Ugovora, a isporu

uje ih A. MERLONI, na

Srbijanskom tržištu odvijao se u okviru prodajne mreže
SEVERA.

2.5. GODIŠNJI DOGOVOR O ME

USOBNIM

ISPORUKAMA

Ugovorne strane su se dogovorile da me

usobne isporuke

roba po Ugovoru za svaku kalendarsku godinu
planiraju putem prethodnih planova i godišnjih
dogovora, a u okviru njihovog Ugovora. Godišnji ugovor o
me

usobnim isporukama roba za narednu godinu

zaklju

ivao se najkasnije u novembru teku

e godine.

Godišnjim ugovorom o me

usobnim isporukama utvr

ivao

se: asortiman, koli

ine, dinamika isporuke, cene, uslovi

isporuka i ukupna vrednost isporuka za tu godinu.

2.6. ZAŠTITNI ZNAK I PATENTNA I LICENCNA
PRAVA

Proizvodi koji se finalno montiraju u SEVERU
ozna

avaju se slede

im zaštitnim znakom:

m eurotech

SEVER – A. MERLONI

3. KUPOVINA LICENCE ZA PROIZVODNJU
POLUPROVODNI

KIH REGULATORA BRZINE

ELEKTROMOTORA OD FIRME „AEG-
Telefunken“ ZA POTREBE FIRME „SEVER“

3.1. PREDMET UGOVORA

Predmet ugovora je bio kupovina licence za proizvodnju i
prodaju poluprovodni

kih regulatora brzine obrtanja

elekromotora, vrsta izvedbe AEG-TELEFUKEN.

3.2. SVRHA UGOVORA

Kupovinom predmetne licence primalac licence je trebao
da dostigne slede

e ciljeve :

Preuzimanje proizvodnje reda visokokvalitetnih,
potrebama svetskog tržišta prilago

enih,

poluprovodni

kih regulatora brzine elekromotora za

široka podru

ja primene. Preuzimanje ovog reda

omogu

ava dostizanje visokog standarda kvaliteta i

primenu ugovornih proizvoda u mnogim upravljanim
sistemima.

U okviru srednjoro

nog razvoja programa elektronike i

automatike primalac licence postiže preuzimanjem reda,
brz i ekonomi

an ulazak u proizvodnju i postiže bolje

podmirenje potreba. Time se ujedno smanjivala tadašnja
visoka importna kvota ovih proizvoda i obezbe

ivala se

sposobnost konkurencije primaoca licence.

3.3. KONKRETNI USLOVI REALIZACIJE
PROIZVODNJE PO LICENCI

Proizvodnja po licenci se odvijala u novom pogonu
primaoca licence

ija izgradnja i opremanje se dovršavaju

u vremenu nastanka ugovora. Gra

evine i oprma novog

pogona su prilago

ene ovakvoj vrsti proizvodnje pri

emu

su stru

njaci AEG-a u

estvovali u postavljanju

proizvodnog procesa i izboru opreme u okviru posebnog
ugovora o projektovanju. Visoko stru

ni kadrovi su se

kod primaoca licence pripremali poslednje tri godine, dok
se deo izvršnih kadrova obu

avao u AEG-ovim fabrikama

kao i kod primaoca licence uz instrukcije AEG-ovih
stru

njaka u skladu s odredbama ugovora.

Preuzimanje proizvodnje licencnih proizvoda se odvijalo
u slede

im fazama:

Faza 1 : Nabavljanje svih gradbenih delova proizvoda od
AEG-a i njihova montaža i ispitivanje kod primaoca
licence.Ova faza traje jednu godinu.

Faza 2 : Nabavljanje nekih složenijih gradbenih delova i
ugradnih komponenti od AEG-a. Proizvodnja ostalih
delova, montaža i ispitivanje kod primaoca licence. Ova
faza traje jednu godinu.

Faza 3 : Nakon dve godine proizvodnja svih delova,
montaža i ispitivanje licencnih proizvoda kod primaoca
licence.

1283

3.4. DODELJIVANJE LICENCE

Davalac licence je dodeljivao primaocu licence
neisklju

ivo, neprenosivo pravo :

Da licencne proizvode, uz primenu tehni

kih informacija,

proizvodi u svojim radionicama u okviru svoje zemlje.

Da licencne proizvode prodaje i upotrebljava u svojoj
zemlji i, u skladu sa odre

enim odredbama van svoje

zemlje.

Davalac licence ne

e dodeliti ni jednom

drugomproizvo

u u zemlji dalju sli

nu licencu za

proizvodnju licencnih proizvoda dok se primalac licence
pridržava bitnih odredbi ugovora.

Primalac licence je ovlašten da na licencnim proizvodima
istakne oznaku :

„SEVER“ u saradnji sa AEG – TELEFUNKEN –om

Ako bi primalac licence izvršio izmene na licencnom
proizvodu, za koji davalac licence nije izri

ito dao svoju

saglasnost, primalac licence nebi više mogao koristiti
prednju licencnu oznaku. Primalac licence ne

e upotrebiti

druge oznake koje je mogu

e zameniti sa dogovorenom,

kao ni oznaku „ Made in Germany“ ili sli

no.

3.5. PREDAJA INFORMACIJA I SLANJE
STRU

NJAKA

Davalac licence je predao primaocu licence, tehni

informacije, koje postoje prilikom stupanja ugovora na
snagu. Davalac licence je spreman da kvalifikovanim
stru

njacima primaoca licence obezbedi pristup

proizvodnim mestima za proizvodnju licencnih
proizvoda, da bi ovi stru

njaci mogli dobiti usmene savete

o proizvodnji licencnih proizvoda i o projektovanju
doti

ne proizvodne linije. Davalac licence je spreman da

pošalje svoje stru

njake u cilju davanja saveta u vezi

proizvodnje i prodaje licencnih proizvoda.

3.6. DRŽANJE U TAJNOSTI

Primalac licence se obavezao da ne

e dati tre

em licu

podloge, znanja ili ostale informacije, koje je dobio od
davaoca licence u okviru ovog ugovora, a bez njegove
prethodne pismene saglosnosti, i da

e preduzeti sve

potrebne mere da spre

i da tre

a lica na bilo koji na

saznaju o podlogama, znanju i informacijama ili da ih
koriste. Ove obaveze su vezivale primaoca licence i
nakon završetka ugovora još 3. godine.

3.7. JAMSTVO DAVAOCA LICENCE

Davalac licence izjavljuje da uz primenu tehni

kih

informacija proizvodi licencne proizvode visokog
kvaliteta te da i primalac licence, uz pridržavanje propisa
o proizvodnji i specifikacije materijala davaoca licence,
uz angažovanje dovoljno kvalitetnog osoblja, može
proizvesti licencne proizvode istog kvaliteta.

Primalac licence

e o svim poboljšanjima licencnih

proizvoda koje sam izveši za vreme trajanja ugovora
informisati davaoca licence da bi on ova poboljšanja
mogao uneti u sobstvenu proizvodnju. Davalac licence
ima pravo da licencne proizvode koje proizvodi primalac
licence ispita, dali odgovaraju preduslovima kvaliteta koji
su potrebni za korištenje oznake licence. Davalac licence

je zadržao pravo da obustavi korištenje licencne oznake u
koliko primalac licence ne zadovoljava preduslove
kvaliteta.

4. Fornetti® FRANŠIZA

Franšiza je marketinški metod reklamiranja proizvoda i
usluga kroz isprobanu poslovnu formulu licenciranu i
spremnu za ustupanje, drugim zainteresovanim stranama
koje žele da je koriste.

Fornetti® Franšiza postoji od 1997. godine. Delatnost
firme je proizvodnja dubokosmrznutih peciva, koje
dostavlja partnerima. Priprema proizvoda za krajnje
potroša

e vrši se na prodajnim mestima partnera u

oglednim pe

nicama.

Osim posebnih, dubokosmrznutih polugotovih peciva koji
se distribuiraju u sistemu, korisnici franšize od centrale
franšize dobijaju tehnološki i korisni

ki servis koji

osigirava sigurnost poslovanja.

4.1. OPREMA

Fornetti® samostalno razvija i ve

dugo vremena

proizvodi sopstvene pe

nice. Ogledni komplet sadrži i

fermentator, limove za pe

enje i hvataljku za limove.

Ure

aj zahteva površinu manju od 1m2 i priklju

ak na

strujnu mrežu od 220V-a. Potrošnja ure

aja je 3,6kW-a, a

instalaciju vode ne zahteva. Antikorozivan materijal
osigurava estetski spoljni izgled ure

aja. Pe

nice su

izvorni Fornetti® proizvodi, ova firma održava sva prava
na proizvodnju istih.

4.2. DOSTAVA

Jedan je od najvažnijih zadataka Fornetti® Franšize
sigurna dostava robe svojim partnerima u odgovaraju

vremenu, u odgovarajau

oj koli

ini i kvalitetu, te u

odgovaraju

em sastavu. To omogu

ava moderni vozni

park, kojim se besplatna dostava vrši na prodajno mesto
dan nakon narudžbe.

4.3. TERENSKO PREDSTAVNIŠTVO

Osnovna ideja sistema terenskog predstavništva je
profesionalno održavanje partnerskih kontakata.
Fornetti® delatnici pose

uju partnere i svojim savetima

im stoje na raspolaganju. Mogu

e tehni

ke kvarove

otklanjaju besplatno u roku od 24 sata. Me

u njihove

glavne zadatke spada ta

no sprovo

enje tehnologije,

izvršavanje promotivnih programa i obavljanje delatnosti
servisiranja.

4.4. OBLIKOVANJE PRODAJNOG OBJEKTA

Fornetti® stoji na raspolaganju u davanju saveta u
pogledu optimalnog oblikovanja prodajnog prostora.
Marketinški i reklamni materijal koji osigurava privla

pojavu prodajnog objekta, partnerima daje besplatno, a
Fornetti® delatnik ih postavlja.

4.5. FRANŠIZNA SARADNJA

Fornetti® peciva d.o.o. u sklopu poslovne saradnje
osigurava partnerima ona prava, kojima mogu profitirati
iz tržišnih prednosti kao deo sistema oglednih pekara
jednog vode

eg lanca evropskih razmera.

1284

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.21

STRATEGIJA INTERNACIONALIZACIJE POSLOVANJA U FUNKCIJI ADEKVATNOG

TRŽIŠNOG POZICIONIRANJA PREDUZE

NTERNATIONALIZATION STRATEGY OF BUSINESS IN THE FUNCTION OF

ADEQUATE MARKET ENTERPRISE MARKET POSITIONING

Branislava Tomaš, Goran An

eli

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

U fokusu ovog rada jeste strategija

internacionalizacije poslovanja koja ima zadatak da
obezbedi adekvatno tržišno pozicioniranje preduze

a i

anje konkurentske prednosti istog. Kao nosioci inte-

gracionih procesa u savremenim uslovima poslovanja,
preduze

a su suo

ena sa velikim izazovima i dilemama,

stalno su upu

ena na svoje okruženje i pod uticajem su

eksternih faktora privre

ivanja. U takvim uslovima

uspešno pozicioniranje i funkcionisanje preduze

a je

mogu

e ukoliko se sinergetski sagledaju i inkorporiraju

zna

ajni faktori unutar i van preduze

a. Da bi se to

postiglo potrebno je kreiranje i odabiranje najbolje
strategijske alternative koja

e biti analogna savremenim

tokovima poslovanja i koja

e biti najplodotvorniji na

za realizaciju ciljeva internacionalizacije poslovanja

Abstract

–

In the focus of this work is

the

internationalization of business strategy that has a task to
ensure adequate market positioning of companies and
strengthening the competitive advantage of it. As holders
of the integration process in the modern business
environment, companies are faced with challenges and
dilemmas, are constantly sent to their environment and
are influenced by external economic factors. In such
conditions, the successful positioning and operation of the
company is possible if you look at synergy and
incorporate important factors inside and outside. To do
this it is necessary to create and choose the best strategic
alternative that would be analogous to modern business
trends and will be the best way for the realization of the
goals of internationalization.

Klju

ne re

strategijski menadžment, strategija

internacionalizacije, strategijski nastup, pozicioniranje
preduze

a, globalizacija.

1. UVOD

Definisanje novih okvira me

unarodnog poslovanja u

velikoj meri je poja

alo potrebu za šire i kompleksnije

uklju

ivanje preduze

a i njihovo ekonomsko integrisanje

______________________________________________

NAPOMENA:

Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
Branislave Tomaš „Strategija internacionalizacije
poslovanja u funkciji adekvatnog tržišnog
pozicioniranja preduze

a”

iji mentor je doc. dr

Goran An

eli

u me

unarodne tokove. Orijentacija na me

unarodna i

globalna tržišta u takvim uslovima postaje neminovnost
budu

i da je internacionalizacija i globalizacija poslovnih

aktivnosti pojava koja sve više uzima maha kao jedan od
najimpresivnijih trendova na poslovnom planu.
Internacionalizacija poslovanja danas postaje mo

oružje u funkciji poboljšanja performansi preduze

a, kao i

kreiranja i održavanja konkurentske prednosti i
kompetencija preduze

a. Predmet istraživanja u ovom

radu je strategija internacionalizacije poslovanja koja ima
zadatak da obezbedi adekvatno tržišno pozicioniranje
preduze

a i ja

anje konkurentske prednosti istog. U

opštem slu

aju, strategija se može definisati kao izbor

pravaca, metoda i instrumenata za realizaciju misije i
ciljeva preduze

a u datom privrednom ambijentu kako bi

se, kroz adekvatno uspostavljen odnos izme

u okruženja i

resursnih mogu

nosti preduze

a, smanjio ili eliminisao

jaz izme

u potencijalnih i stvarnih performansi u

poslovanju preduze

a. [1] Klju

ni elementi strategije jesu

sposobnost da se prepoznaju globalne mogu

nosti,

interpretiraju eksterne i interne promenljive okruženja, a
zatim odredi kako odgovoriti zahtevu za profitabilnim
nastupom preduze

a na internacionalnom tržištu.

Metodologija ovog istraživanja se bazira na metodama
analize i sinteze, odnosno analizi globalnog i
internacionalnog poslovanja, fazama procesa
internacionalizacije i pozicioniranjem preduze

a na

globalnom tržištu, faktorima i na

inima ulaska na isto. Da

bi se što efikasnije prikupili relevantni podaci definisani
su postupci i tehnike obrade dostupne literature. U
procesu istraživanja vezanog za izradu ovog rada
koriš

ene su slede

e istraživa

ke metode i tehnike:

metoda teorijske analize, metoda sinteze, metoda analize
sadržaja, metoda traganja, deskriptivna metoda, on-site
posmatranje, i mentorske konsultacije.
Cilj istraživanja u radu jeste analiziranje mesta, uloge i
zna

aja strategije internacionalizacije poslovanja predu-

a, i to kako sa teorijskog, tako i sa prakti

nog aspekta.

Razultati ovog istraživanja objedinjeni su kroz analizu
doma

eg preduze

a. Re

je o izvozno orijentisanoj

kompaniji „Tehnoexport“ d.o.o. In

ija, koja predstavlja

lidera u proizvodnji fleksibilnih cevi na našem tržištu.
Svojim stabilnim, pažljivo projektovanim razvojem, ta

definisanom vizijom, dinami

nim u

im menadžmentom

i interaktivnim ljudskim resursima ova kompanija
pretenduje ne samo da igra zna

ajnu ulogu, ve

da u

bliskoj budu

nosti postane jedna od vode

ih kompanija u

svojoj branši na evropskom tržištu.

1286

2. GLOBALIZACIJA I INTERNACIONALIZACIJA
U FUNKCIJI SAVREMENOG POSLOVANJA
PREDUZE

Intern

cion

liz

cij

i glob

liz

cij

su procesi koji su bitno

promenili na

in poslovanja na svetskom tržištu i uveli

novine u poslovnoj orijentaciji preduze

a. Osnovne

karakteristike procesa globalizacije su dinami

na i brza

komunikacija u svim oblastima ljudske delatnosti, brz
transport roba i/ili usluga, stvaranje umreženih
organizacija i virtualnih preduze

a, ekonomija zasnovana

na znanju i ekonomija informacija, rapidan razvoj
tehnologije, sve ve

a me

uzavisnost nacionalnih

ekonomija sa svetskom privredom, i samim tim, žestoka
tržišna konkurencija. U skladu sa navedenim
karakteristikama, zemlje u svetu su povezane u
multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, socijalnih, i
politi

kih veza,

ime su stvorene brojne mogu

nosti i

izazovi na koje preduze

a treba pravovremeno da reaguju.

Uklju

ivanje u globalizacione procese više nije predmet

izbora, i sve više postaje neminovnost i pretpostavka za
uspeh preduze

a. Naime, d

s jedini n

аč

in za uspeh

preduze

a jeste d

se uklju

i u svetsk

tržišt

i da post

ktivni u

esnik ekonomske glob

liz

cije. U n

jširem

smislu, ekonomske dimenzije glob

liz

cije se isk

zuju

kroz proces intenzivir

slobodnih trgovinskih tokov

uspost

vlj

nje liber

lnijeg kret

pit

, ljudi i

inform

cij

, minimiziranje uloge države, dominaciju

tržišnih principa i mehanizama, i pojavu novih aktera na
me

unarodnoj ekonomskoj sceni. [2]

U liter

turi iz obl

siti ekonomije i men

džment

postoji s

snost o str

teškim vizij

preduze

ćа

uslovim

glob

liz

cije. Ameri

liter

tur

drug

аč

ije

vove u odnosu n

evropsku liter

turu i st

vove EU. U

svakom slu

aju, uspešno pozicioniranje i funkcionis

nje

preduze

ćа

zahteva promene u svim podru

jim

poslov

, borbu za opstanak i sinergetsko

inkorporiranje bitnih faktora unut

r i v

n preduze

ćа

. U

kontekstu svih ovih promen

u preduze

u str

tagijsko

upr

vlj

nje treb

dobije jednu novu dimenziju –

lognu s

vremenim tokovim

. Prema [3], ono poprim

nove perform

nse i predst

vlj

klju

ni elemen

ostv

riv

post

vljenih ciljev

u uslovim

rizik

, koje

sobom nosi glob

liz

cij

Uporedo sa procesom globalizacije dolazi do
internacionalizacije poslovnih aktivnosti preduze

a, u

kome se njihov rast i razvoj traži isklju

ivo izvan

nacionalnih granica prihvatanjem koncepta otvorene
tržišne ekonomije. Tome doprinosi intenizviranje
me

unarodne trgovine, relativiziranje granica nacionalnih

tržišta, razvoj komunikacija i tehnologije, mešanje kultura
i sl., pa se, s tim u skladu, od menadžmenta preduze

a sve

više zahteva globalni pogled na svet tržišta roba, usluga,
kapitala i resursa. Fokalnu ta

ku internacionalnog

poslovanja predstavlja globalno preduze

e, pa su, u

zavisnosti od njegovih karakteristika, nastali brojni
pristupi internacionalnom poslovanju. Najliberalniji je
pristup po kome je internacionalno poslovanje svojstveno
svakom globalnom preduze

u, pri

emu se globalnim

preduze

em smatra svako preduze

e koje svoje

poslovanje obavlja bar u jednoj inostranoj zemlji. Stroži
pristupi suštini globalnog preduze

a se mogu gradirati

zavisno od broja kvalitativnih karakteristika i broja

zahteva za njihovim kvantifikovanjem. Za
multinacionalne kompanije je dovoljno da ima podružnice
najmanje u jednoj inostranoj zemlji, dok globalno
preduze

e mora imati minimum 25% ostvarenih prihoda

od prodaje u inostranstvu, minimum 50% eksternih
prihoda od prodaje na drugom kontinentu, odre

minimalan broj zemalja u kojima se ostvaruju prethodna
dva uslova i navedena tri uslova moraju ispuniti najduže u
roku od tri godine ili odmah po osnivanju. [4]
Prema tome, internacionalizacija poslovanja je strategija
eksternog rasta preduze

a pod kojom se podrazumeva

prisustvo preduze

a na tržištima više zemalja na bazi

razli

itih organizacionih oblika i aranžmana sa doma

partnerima, gde preduze

e o

ekuje da stekne nove izvore

za sticanje profita, bilo kroz pristup jeftinijim resursima,
ili kroz sposobnost da efikasnije uposli ste

eni tehnološki

i menadžerski know-how. [5]
Posmatrano sa aspekta konkurentnosti preduze

internacionalizacija poslovanja postaje jedno od
najvažnijih strateških metoda. Jaka konkurencija koja
postoji na internacionalnom i globalnom tržištu name

novu poslovnu politiku rasta i razvoja preduze

a, a sve sa

ciljem postizanja konkurentnosti, koja obezbe

uje ne

samo za prvo mesto ve

opstanak u žestokoj

internacionalnoj utakmici. S tim u skladu napuštaju se
tradicionalni modeli i nivoi poslovanja. U fokus dolazi
stvaranje vrednosti zaposlenih i njihova kompetentnost,
razvoj inovacija, ekonomija znanja, kao i pra

enje

tehnoloških promena.

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE STRATEGIJE
INTERNACIONALIZACIJE

U opštem slu

aju, strategije internacionalizacije

predstavljaju na

in za maksimiranje prinosa na ulaganja

koriš

enjem povoljnih prilika u stranim zemljama. U

zavisnosti od karaktera povoljnih prilika, ove strategije se
mogu podeliti na klasi

ne i preduzetni

ke. Klasi

strategije internacionalizacije

se zasnivaju na koriš

enju

postoje

ih i izvesnih povoljnih prilika, dok su

preduzetni

ke strategije

zasnovane

na kreiranju i širenju

novih povoljnih prilika u uslovima neizvesnosti. [4]
Strategije internacionalizacije poslovanja su poznate i kao
strategije upravljanja rizikom. Taj naziv je u skladu sa

injenicom da svaki na

in ulaska u stranu zemlju nosi sa

sobom rizik od potpunog neuspeha ciljeva
internacionalizacije ili rizik od njihovog ostvarenja na
nižem nivou od o

ekivanog. Taj rizik se naziva rizik

zemlje i on obuhvata ekonomske, politi

ke, socijalne i

prirodne rizike.
Analiza u odabiru strategije internacionalizacije
poslovanja treba da obuhvati i uklju

i više dimenzija koje

se sprovode iterativno. To su:

Analiza portfolia (sa stanovišta preduze

a, sa nivoa

strategijskih poslovnih jedinica, i sa aspekta grupa
proizvoda, odnosno marki).

Sagledavanje atraktivnosti tržišta sa aspekta veli

ine,

stope rasta, visine rizika, i sl. Zatim, identifikovanje
mogu

nosti da se kroz eksploataciju me

usobno

povezanih aktivnosti steknu konkurentske prednosti
i, kona

no, primenom nekih od tehnika (npr. SWOT

analize i ben

markinga) sagledati konkurentsku

1287

Slika 1.

Strategija rasta tržišnog u

eš

a „Tehnoexport“

Efektivnom primenom strategije inovacija i strategije
visokog kvaliteta proizvoda, „Tehnoexport“ je ostvario
rast tržišnog u

eš

a u oblasti sanitarija i u oblasti

industrijskih cevi, uz istovremeno potiskivanje
konkurencije iz uvoza. Trenutno tržišno u

eš

e njihovih

proizvoda u Republici Srbiji iz oblasti sanitarnog
programa je oko 90% a u programu proizvoda za
klimatizaciju i ventilaciju je oko 60%.

Slika 2.

Struktura prodaje „Tehnoexport“ u 2009. god.

Cilj poslovne politike „Tehnoexport“-a jeste rast izvoza,
odnosno dugoro

no prisustvo na postoje

im i novim

izvoznim tržištima.

S tim u vezi, jedan od poslovnih

ciljeva menadžmenta ove kompanije u 2010. godini je
osvajanje novih tržišta širom Evrope. Shodno analizi
poslovanja ove kompanije i tržišta zemalja u kojima ona
planira svoj strategijski nastup nesumnjiv je zna

internacionalizacije njenog poslovanja. Imaju

i u vidu

identifikovane kako interne tako i eksterne faktore, a
naro

ito izvršenu analizu tržišta pojednih zemalja, u ovom

radu je pokazano da strategija internacionalizacije
poslovanja podrazumeva rast i razvoj analiziranog
preduze

a na potencijalnim tržištima Južno Afri

Republike, Ruske Federacije i Republike Rumunije..

5. ZAKLJU

Intern

cion

liz

cij

i glob

liz

cij

poslov

su procesi

koji su bitno promenili na

in poslovanja na svetskom

tržištu i uveli novine u poslovnoj orijentaciji preduze

Rizik z

preduze

ćа

u uslovim

koje je su stvorili ovi

procesi je veliki, iz razloga što borba za osvajanje tržišnog
prostora postaje agresivnija i dinami

nija i u njoj opstaju

samo ona preduze

a koja su u poslovni ambijent ugradila

visok nivo fleksibilnosti i adaptabilnosti zahtevima tržišta,

stalnu inovativnu spremnost, dobru unutrašnju organizo-
vanost i sl. Nova poslovna orijentacija preduze

a zna

pomeranje fokusa sa proizvodnje na potroša

a, ali i na sve

druge aktere sa tržišta, posebno na konkurenciju.
Jedan od ciljeva ovog rada bio je da ukaže na

injenicu da

u današnjem turbulentnom i kompleksnom tržišnom am-
bijentu nije dovoljno da preduze

e ima odgovaraju

proizvod, da poseduje sredstava za dalju ekspanziju i da
bude konkurentno na stranom tržištu, ve

da mora

odabrati pravi na

in nastupa na istom. S tim u vezi, da-

našnji imperativ preduze

a postaje primena koncepta stra-

tegijskog menadžmenta, kao sistemskog pristupa uprav-
ljanju promenama. Spremnost i sposobnost preduze

a da

odgovori izazovima i pretnjama okruženja i sebi obezbedi
mesto na tržišnom horizontu predstavljaju centralno pita-
nje koncepta strategijskog menadžmenta. U turbulentnom
tržišnom okruženju nesumnjiva je, kako sa teorijskog,
tako i sa prakti

nog aspekta, signifikantnost implementa-

cije strategije internacionalizacije poslovanja za adekvat-
no tržišno pozicioniranje preduze

a, kao i sticanje i odr-

žanje njegove konkurentske prednosti.

6. LITERATURA

[1] An

eli

, Goran: „Strategijski mendžment”, FTN

izdavaštvo, Novi Sad, 2008.
[2] Beker, Emilija: „Ekonomski aspekti globalizacije”,
Privredna izgradnja, Savez ekonomista Vojvodine, Vol.
48, broj 3-4, Novi Sad, 2005., str. 135-153
[3] Medi

, Vera: „Strategija preduze

a u uslovima

globalizacije“, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet
Subotica, 2009.
[4] Figar, Nadica: „Internacionalizacija malih i srednjih
preduze

a“,

asopis „Ekonomske teme“, godina izlaženja

XLIII, br. 4, 2005. str. 27-36
[5] Todorovi

, Jovan,

uri

in, Dragan, Janoševi

, Stevo:

„Strategijski menadžment”, Institut za tržišna istraživanja,
2000.
[6] Vasi

, Snežana: „Osnovne odrednice i izazovi

globalizacije kao svetskog procesa“,

asopis „Ekonomske

teme“, Univerzitet u Nišu ekonomski fakultet, godina
izlaženja XL, br. 4, 2002., str. 79-85

Kratka biografija:

Branislava Tomaš

ena je u In

iji

1980. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka je iz oblasti

Industrijskog inženjerstva

menadžmenta – Menadžment preduze

Dr Goran An

eli

en je u Novom

Sadu 1975. Doktorirao je na Fakultetu
tehni

kih nauka 2005. god., a od 2006.

god. je u zvanju docenta za užu nau

oblast Proizvodni sistemi, organizacija i
menadžment.

1289

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.71-021.131

VIRTUALNA PREDUZE

A I VIRTUALNE PROIZVODNE JEDINICE

VIRTUAL ENTERPRISES AND VIRTUAL MANUFACTURING CELLS

Aleksandra Mari

, Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast– INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

U radu se objašnjava i obra

uje pojam

virtualnog preduze

a, njegovog okruženja u proizvodnji

kao i pojam virtualnih proizvodnih jedinica (

elija). Deo

rada koji obra

uje pojam virtalnog preduze

a sastoji se

iz primera Brazilske virtualne organizacije, arhitekture
informacionog menadžmenta u planiranju proizvodnje
virtualnog preduze

a i virtualnog okruženja u

proizvodnji. Drugi deo rada analizira pojam virtualnih

elija,njihova empirijska istraživanja,dizajn,i mogu

nosti

budu

ih istraživanja.

Abstract

–

This paper is handling the subject of virtual

enterprises, virtual environments in manufacturing and
virtual manufacturing cells. One part gives explanation
of virtual enterprises with example of Brazilian virtual
organization, virtual environments in manufacturing and
information management architecture for production
planning in a virtual enterprise. The other part gives
analyses of virtual manufacturing cells-a taxonomy of
past research and identification of future reseach issues.

Klju

ne re

Virtualna preduze

a, virtualne organizacije,

virtualne

elije, grupna proizvodnja.

1. UVOD

Promenljivi uslovi poslovanja, sve teže ostvarivanje
konkurentske prednosti u dinami

nom okruženju, kra

životni ciklusi proizvoda, u

inili su nemo

nim

organizacione strukture u zadovoljavanju potreba kupaca.
Stoga se teži pronalaženju nove i dinami

nije

organizacione strukture.

2. VIRTUALNA PREDUZE

Virtualno preduze

e sa

injava više kompanija koje teže

da spoje privrženost njihovim kupcima. U širem smislu
virtualno preduze

e može biti definisano kao privremena

mreža kompanija i individualca koji rade zajedno
koriste

i šanse i povoljne prilike, sve dok one postoje, a

koje se brzo menjaju i koje jedna kompanija ne bi bila u
stanju u

initi.

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
Aleksandre Mari

“Virtualna preduze

a i virtualne

proizvodne jedinice”

iji mentor je bio dr Zdravko

Teši

, docent.

2.1 Vizija virtualnog preduze

Vizija virtualne organizacije jeste preduze

e koje nije u

dosadašnjem poimanju. Ono je sastavljeno od razli

itih

esnika koji se udružuju da zadovolje potrebe potroša

na najbolji mogu

i na

in,a kada je potroša

eva potreba

zadovoljena u

esnici se razdvajaju i grupišu sa drugim

esnicima da zadovolje potrebe drugih klijenata.

Virtualno preduze

e se formira na osnovu isplativosti i

proizvodnih sposobnosti, dok se manje pažnje poklanja
aspektima organizovanja, geografskim lokacijama,
ra

unarskom okruženju ili uposlenim tehnologijama.

2.2 Prednosti virtualne organizacije

Prednosti koje donosi virtualno projektna organizacija su:

- pove

anje konkurentnosti preduze

a koja koriste

ove strukture,

- smanjenje operativnih troškova organizacije,
- bolja

uorganizacijska saradnja,

- koriš

enje savremenih tehnologija komuniciranja i

upravljanja,

- participiranje radnika u odlu

ivanju, prostorna i

vremenska fleksibilnost,

- konstantne promene od proizvodnih ka uslužnim i

poslovnim znanjima,

- globalizacija

tržišta.

2.3 VIRTEC: Primer Brazilskog virtualnog preduze

Projekat VIRTEC je napravljen da bi se razvilo virtualno
poslovanje u Brazilu u skladu sa primerima koji postoje u
drugim zemljama. Projekat objedinjuje devet malih i
srednjih preduze

a visoke tehnologije iz grada Sao

Karlos, kao i ciljeve proširenja samog koncepta
virtualnog preduze

a na Brazilskom tržištu malih i

srednjih preduze

a. Uprkos kapacitetu da se generišu

nove ideje i proizvodi na trzištu, mala i srednja preduze

sa visokom tehnologijom u Sao Karlosu suo

avala su se

sa poteško

ama da prona

u svoje mesto i ugled u

globalnoj privredi. U želji da podrže udruživanje malih i
srednjih preduze

a u Brazilu, VIRTEC projekat

predstavlja alternativni pristup koji pokušava da
struktuira prose

nu kooperaciju,

iji

lanovi mogu

prona

i razli

ite infrastrukture koje su prilago

ene novim

poslovnim mogu

nostima, a sve kao odraz me

usobnog

poverenja.cilj je prihvatanje globalno orijentisanog
ponašanja, kako u poslovnom ponašanju tako i u
performansama procesa proizvodnje.

1290

Virtualno okruženje u najširem smislu prestavljaju alati
koji koriste ljudima kako bi izvršili svoje zadatke. Neke
od metoda virtualnog okruženja za odre

enu informacionu

podržanu aktivnost, a zavise od informacionih zahteva te
aktivnosti su:

- vizuelizacija,
- simulacija,
- nabavka

informacija,

- telerobotika.

Vizualizacija i simulacija su korisne metode virtualnog
okruženja za dizajn i procenu proizvodnih aktivnosti. Ove
metode su primenljive za pronalaženje problema koji se
mogu javiti u toku proizvodnje kao i za dizajn/izmenu
dizajna proizvodnih procesa i aktivnosti.
Dobri namenski programi informacione podrške
virtualnog okruženja imaju veliki izgled da postignu
uspeh u budu

nosti proizvodnih procesa. Potreban je

integrisani pristup kako bi se shvatio njegov potencijal.
Ova analiza u tri koraka treba da proceni izvodljivost, da
se utvrde potencijali koristi i da se izvrši aplikacija
troškova koriste

i tehnologiju virtualnih okruženja.

Jednom kada znamo da je aplikacija virtualnog okruženja
izvodljiva, njena implamentacija treba da prati proces
dizajna koji inkorporira uobli

ene i objedinjene procedure.

Moraju biti razmotreni potrebni nivo virtualnosti kao i
raspodela funkcija izme

u ljudi koji obavljaju odre

eni

proces. Neophodno je sistematsko istraživanje da bi se
utvrdile prednosti i nedostaci razli

itih nivoa virtualnosti

sa svim svojim dobrim stranama. Programi tehnologije
virtualnog okruženja kao što su interna kontrola, kontrola
inventara, rukovanje materijalima (koje uklju

uje i

dostavu) su tako

e potrebne, a cilj istraživanja je razviti

smernice i modele koriš

enja tehnologija virtualnog

okruženja kako bi se poboljšale performanse.

3.1 Dizajn proizvoda

Pravljenje virtualnih prototipa možemo opisati kao dizajn
proizvoda koji se bazira na tehnologiji virtualnih
okruženja.
Ovakva vrsta prototipa daje nam alternativni koncept
ciklusa koji sadrži dizajn, testiranje i procenu tako što
prethodi stvaranju pravog prototipa. On tako

e može

podržati dizajn proizvoda i njegovu prezentaciju kroz
simulacije i analize da bi dizajneri mogli da procene
funkcije proizvoda tako što

e raditi na modelu direktno

(Dai i Gobel, 1994). Virtualno okruženje je efektivan alat
analize za razli

ite probleme gde preovla

uju kompleksni

sistemi i gde ljudi rade na ovakvim sistemima. O

ekivana

poboljšanja uti

u na dizajn proizvoda,uštedu u troškovima

i vremenu i daju bolji tržišni odgovor zbog kra

eg ciklusa

dizajniranja.
Automobilska industrija je odavno prepoznala potencijal
virtualnog okruženja kao alatke koja poboljšava procese
dizajna. Tehnologija virtualnog okruženja daje veoma
efikasan na

in za stvaranje velikog broja prototipa

unutrašnjosti automobila i može biti korisna za analize
dizajna i svega sto je bitno ljudima u kolima (Beier, 1994;
Buck, 1998; Flanagan i Earnshaw, 1997). Mi

igenska

laboratorija za virtuelnu realnost je 1999 godine razvila
virtuelni model automobila.

Virtualno okruženje dalo je alate koji procenjuju dizajn u
potpunosti, bez potrebe da se pravi klasi

an model.

Koncept vozila koji podrazumeva uslove koji su najbolje
prilago

eni

oveku testiran je virtualno (Purschke i ostali,

1998). U Velikoj Britaniji, Kalawsky je 1993 godine
razvio interaktivni unutrašnji enterijer virtuelnog
automobila. Dizajneri su mogli sedeti unutar virtuelnog
vozila na pravom automobilskom sedištu i koristiti
objekte kao sto je na primer menja

Druga vrsta aplikacija u automobilskoj industriji su 3D
prikazi, koji zahtevaju veliki broj piksela na slici radi
efikasnijeg prikaza, kao i interakciju sa virtualnim svetom
više od samog boravka u njemu. Jedan ogranak firme koja
radi na virtuelnim okruženjima nudi efikasan na

razvijanja okruženja za bilo koji tip aplikacija. Insitut
Fraunhofer tako

e je razvio virtualno okruženje za

vizualizaciju vazduha koji se nalazi u kolima (Zachmann,
1998). Wesche, Wind i Gobel su 1997 godine predstavili
ovakav projekat koji simulira kretanje fluida. Inženjeri su
na taj na

in dali mnogo bolji uvid u strukturu gustine

unutar cilindra. NASA je tako

e radila na sli

nim

namenskim programima da bi predstavila virtualni tunel
vetrova koji oponaša pritisak vazduha u avionu (Bryson,
1997).
Neke aplikacije koje ne zahtevaju potpuna virtualna
okruženja kao deo dizajna (kao na primer motor
automobila) mogu koristiti virtuelne prednosti koje se
mogu posmatrati na monitoru ra

unara. To ima svojih

prednosti u smislu kvaliteta grafike, fleksibilnosti,
komfora korisnika i mogu

nosti da se provede više sati na

ovim aplikacijama koje nisu toliko skupe.

Planiranje procesa

Planiranje procesa trebalo bi da bude podržano
interaktivnim virtuelnim okruženjem koje povezuju
kompletno funkcionalni simulatori svih procesa na 3D
modelu. Inženjeri bi tako mogli mnogo bolje razumeti
funkcionalnost proizvodnog procesa prave

i planove

prema rezultatima simulacije, i koriste

i simulacije u

realnom vremenu u virtualnom okruženju.

Planiranje proizvodnje

Ni jedna aplikacije virtualnog okruženja za planiranje
proizvodnje nije na

ena u literaturi. Planiranje

proizvodnje odre

uje kada napraviti odre

eni proizvod, u

kojoj koli

ini i sa kojim resursima. Kvantitativni podaci

su važniji od vizuelne informacije.

Raspore

ivanje konkretnih zadataka

Kada je napravljen raspored za sklapanje broda ili aviona,
onaj koji pravi raspored mora sam za sebe da pre

e korak

po korak, kroz sve delove sklapanja i mora da vizualno da
predstavi promene koje

e se kroz svaki od tih koraka

dešavati. Ljudi koji se time bave za pra

enje rasporeda

koraka uglavnom koriste Gantovo ili mrežno
predstavljanje putem dijagrama i 3D modele da predstave
brod ili avion.
Virtualno okruženje dozvoljava nove na

ine na koje se

može doživeti kompleksan proces sklapanja putem
interaktivnom i dinami

kog modela okruženja u kome se

sklapanje obavlja. Ovakva aplikacija daje onome ko
raspore

uje procese momentalni i konstantni uvid u sve

delove procesa. Ovo su 1997 godine razvili Frolich,
Fischer, Agrawala, Beers i Hanrahan.

1292

4.VIRTUALNE PROIZVODNE

ELIJE

Virtualna proizvodna jedinica (VMC) je grupa resursa
dodeljena proizvodnji familije delova, tako da grupisanje
resursa ne uti

e i ne zavisi od fizi

ke strukture proizvodnog

sistema. Tako oblikovane grupe u sistemu za upravljanje
proizvodnjom daju mogu

nost postizanja prednosti

elijske

proizvodnje u odnosu na ne-

elijske proizvodne sisteme.

Prednosti se odnose na poboljšanje karakteristika tokova u
sistemu, pove

anje efikasnosti, jednostavnije upravljanje

procesima rada i unapre

enje kvaliteta. Razli

iti koncepti

razvoja VMC imaju zajedni

ku osnovu koja se ogleda u

poboljšanju performansi proizvodnog sistema. U zavisnosti
od strukture poslova (predmeta rada) u datom vremenskom
periodu, mašine iz razli

itih pogona mogu biti grupisane u

virtualne (logi

ke) grupe, umesto fizi

kog razmeštaja

mašina jedne blizu druge. Dato izbegavanje promena
razmeštaja opreme u pogonu je bila glavna odlika mnogih
definicija VMC u prethodnom periodu.
Tradicionalni

elijski layout, koji obuhvata fizi

ki razmeštaj

mašina, bio je predmet dugogodišnjih kontraverzi u pogledu
prednosti u funkcionalnosti layouta. Iskazane su odre

ene

sumnje u njihove performanse, ograni

enja u prihvatanju

elijske proizvodnje od strane industrije pri

emu je

ukazivano na teško

e u prakti

noj primeni. Iza datih

razloga zna

ajna pažnja je posve

ena razvoju virtualnih

proizvodnih jedinica.
Odre

ivanje logi

kih grupisanih resursa, unutar sistema za

upravljanje proizvodnjom, nudi mogu

nost postizanja

prednosti grupne proizvodnje kada se tradicionalna grupna
proizvodnja ne može realizovati. Kao rezultat može se
ostvariti poboljšanje tokova u sistemu, povišena efikasnost,
jednostavnije upravljanje procesima rada i poboljšanje
kvaliteta.Istraživanja u razvoju VMC imala su prilaze sa
osnovom u dizajnu ili izvo

enju procesa ili empirijskom

istraživanju. Me

utim kombinovanje razli

itih prilaza može

zna

ajno pove

ati uticaj na kvalitet istraživa

kih zahvata.

Empirijski rezultati kao ulazi, mogu biti informacioni izvori
za prilaze koji igraju važnu ulogu u realnim proizvodnim
sistemima. Na isti na

in, razvijene metode dizajna se mogu

testirati u vrednovanju operacionalnosti. Dizajn prostornog
razmeštaja opreme je posebnog zna

aja jer se u pogonu

izvodi veliki broj premeštanja predmeta rada sa operacije na
operaciju. U tom smislu, distribuirani prostorni razmeštaj
opreme (holoni

ni prilaz) daje odre

ene mogu

nosti u

rešavanju navedenog problema.

5.ZAKLJU

Ovaj rad posve

en je važnosti virtualnog preduze

a i

virtualnog poslovanja u današnjem vremenu i turbulentnom
okruženju. Današnji razvoj informacionih tehnologija
otvara novi svet virtualnih tehnologija koji podrazumeva
transformaciju tradicionalnih organizacija u organizacije
sa virtualnim radnim mestima. Globalizacija omogu

ava

geografsko razdvajanje

lanova projektnog tima po celom

svetu, što podrazumeva i novi na

in organizovanja i

stvaranja odnosa izme

u zaposlenih, menadžera i

potroša

a. Ako virtualni rad donosi pozitivne rezultate,

preduze

e izbe

i troškove realokacije, a okrenuti se

stvaranju multifunkcijskih i multilokacijskih timova, koji

initi najbolji od najboljih, što današnje tehnologije

(internet,intranet,www...) omogu

avaju sve više.

Posle dve decenije istraživanja virtualnih preduze

istraživanja i razvoja prilaza virtualnih proizvodnih
jedinica mogu se dati odgovori na pitanja: šta su virtualne
proizvodne jedinice, kakva su istraživanja izvedena, koji
su rezultati i šta su pravci daljih istraživanja.

Virtualna proizvodna jedinica (VMC)

, je prvenstveno

koncept planiranja i upravljanja proizvodnjom, odvojen
od problema layouta.
Da bi se ostvario napredak u ovoj oblasti potrebno je
realizovati više empirijskih i simulacionih istraživanja
kako u podru

ju dizajna tako i u podru

oparacionalizacije. Kona

no potrebna su pouzdanija i

kvalitetnija empirijska istraživanja, kako bi se koncept

elijske proizvodnje šire prihvatio u industrijskim

preduze

ima.

6. LITERATURA

[

1] Bremer, C., F., Michilini, F., S., Siqueira, J.E.,

Ortega, L., M. VIRTEC: An exemple of a Brazilian
virtual organization.

Journal of Intelligent

Manufacturing

, 2001, Vol.12, p.213-221.

[2] Buchda, S. Rulers for business intelligece and

competitive intelligence: An overview and
evaluation of measurement approaches.

Journal of

competitive intelligence and management.

2007,

Vol.4, No.2, p. 23-54.

[3] Eversheim, W., Bremer, C. and Kampmeyer, J.

Requirements for virtual enterprise management in
developing countries.

International Conference on

Engineering and Technology Management

1996,Vancouver, Canada, p. 84-88.

[4] Meziane, F.; Vandera, S.; Kobbacy, K. &

Proudlove, N. Intelligent systems in manufacturing:
current developmens and future prospects.

Integrated Manufacturing Systems

, 2000, Vol. 11,

No.4, p. 218-238, ISSN 0957-6061.

[5] Momfard, M. A .S., Yang, J.B. Design of integrated

manufacturing planning, scheduling and control
systems: a new framework for automation.

Int J Adv

Manuf Technol

, 2007, vol. 33, p. 545-559.

[6] Kannan VR, Ghosh S (1996b) Cellular

manufacturing using virtual cells.

International

Journal of Operations& Production Management

1996, Vol. 16 No.5, p. 99–112.

[7] Nomden, G.; Slomp, J. & Suresh, N.C. Virtual

manufacturing cells: A taxonomy of past research
and identification of future research issues.

International Journal of Flexible Manufacturing
System

s, 2006, Vol.17, No.2, p. 71-92., ISSN 0920-

6299.

Kratka biografija:

Aleksandra Mari

ena je u Novom Sadu

1980. godine. Diplomski-master rad na Fakul-
tetu tehni

kih nauka iz oblasti Industrisko

inženjerstvo i menadžment - Upravljanje
proizvodnim sistemima, odbranila je 2009.
godine.

1293

datom funkcija upravljanje preduze

em utvr

uje primarne

politike u funkciji misije i ciljeva preduze

3. MARKETING

U uzbudljivom poslovnom svetu, uspesi i neuspesi su
svakodnevna pojava. U suštini svih promena leži

Marketing.

Mnogi ljudi o marketingu razmišljaju samo

kao o prodaji i reklamiranju. Nije ni

udo, budu

i da nas

svakodnevno bombarduju televizijskim i novinskim
oglasima, marketinškim kampanjama, poštom, prodajom
preko interneta i pozivima rasprodaje.
Danas se marketing ne sme tuma

iti svojim starim

zna

enjem

ina prodaje – „pri

anje i prodaja“ – ve

novim zna

enjem koje je

zadovoljavanje potreba

potroša

. Za razliku od toga, marketing po

inje mnogo

pre nego što firma ima proizvod. Marketing kao
ekonomski proces mora da uspostavi i permanentno
održava sistem komuniciranja izme

u proizvo

a i

potroša

a (Slika 2.

Jednostavan marketinški sistem

Slika 2.

Jednostavan marketinški sistem

3.1. Upravljanje marketingom

Upravljanje marketingom može se definisati kao umetnost
i znanje biranja ciljnih tržišta i zgradnje profitabilnih
odnosa s njima. To uklju

uje dobijanje, zadržavanje i

razvoj potroša

a putem stvaranja, davanja i informisanja o

vrhunskoj vrednosti za potroša

ina ljudi misli da upravljanje marketingom zna

pronalaženje dovoljnog broja kupaca za trenutni proizvod
firme. No, takav pogled previše je ograni

en. Organizacija

ima željni nivo tražnje za svojim proizvodima. U svakom
trenutku može se desiti da uopšte nema tražnje, da nema
adekvatne tražnje, da je tražnja neredovna ili je ima previše,
pa upravljanje marketingom zna

i pronalaženje na

ina da se

reše te razli

ite situacije.

Upravljanje marketingom može se opisati kao ispunjavanje
zadataka u svrhu postizanja željene razmene s ciljnim
tržištima. Filozofija upravljanja marketingom pojedine
kompanije ti

e se na na

in na koji ona pristupi potroša

ima.

3.2. Marketing miks

Pod marketing miks konceptom podrazumeva se
odgovaraju

a kombinacija instrumenata sa kojima

preduze

e može da se prilago

ava uslovima sredine i

aktivno uti

e na ostvarenje ciljeva marketing aktivnosti.

Koncept odražava sistemski pristup – integraciju svih
marketing aktivnosti da se zadovolje potrebe potroša

a i

ostvare ciljeci poslovanja.
Kombinacijainstrumenata odnosno ponuda preduze

a sa

sinergetskim efektom stvara odre

enu sliku kod kupaca o

preduze

u i njegovim proizvodima i uslugama. To je

mentalna slika ili predstava o preduze

u kod kupaca,

koncepcija imaginarnog marketing miksa, jer se prodaje
proizvoda i usluga odražavaju u islima kupaca, a za uspeh
preduze

a je od esencijalnog zna

aja šta kupci misle o

preduze

Polaznaosnova za definisanje strukture ciljeva i strategije
marketinga kao osnove za iznalaženje optimalne
kombinacije instrumenata marketing miksa je poznavanje
potreba gra

ana kao potroša

a, privrede i društva (Slika 3.

Marketing miks koncept

Slika 3.

Marketing miks koncept

3.3. Instrumenti marketing miksa

PROIZVOD

(

Product

) – Proizvod je na

in na koji

preduze

e uskla

uje svoje mogu

nosti sa potrebama i

zahtevima kupaca. Potrebe kupaca ne postoje zbog
odre

enih proizvoda ve

da budu zadovoljene

koriš

enjem proizvoda. Preduze

e treba da ima proizvod

ili uslugu koja adekvatno zadovoljava potrebe kupaca,
efikasnije nego proizvodi i usluge drugih preduze

CENA

(

Price

) – Cena je jedan od instrumenata marketing

miksa koji, koriš

enjem samostalno ili u kombinaciji sa

ostalim instrumentima, treba da omogu

i realizovanje

ciljeva poslovanja.

DISTRIBUCIJA

(

Place

) – Distribucija je instrument

marketing miksa koji proizvo

koristi kao sredstvo da

e u kontakt sa kupcima. Kao i ostali instrumenti

marketing miksa kanali prodaje treba da doprinesu
stabilnom obimu proizvodnje i prodaje i rentabilnom
poslovanju.

PROMOCIJA

(

Promotion

) – Promocija je proces

komuniciranja izme

u preduze

a i potroša

a sa ciljem da

se stvori pozitivan stav o proizvodima i uslugama koji
vodi ka njihovom favorizovanju u procesu kupovine na
tržištu. Osnovna svrha promocije jeste stimulisanje
plasmana proizvoda i usluga privredne organizacije.

4. ANALIZA STANJA PREDUZE

„AUTOPLAST“

4.1. Istorijat i opšti podaci o preduze

Autoplast d.o.o.

osnovan je 1988. godine. Na tržišu

postoji ve

više od 20 godina. Od 1988. godine Autoplast

d.o.o. se bavio prvenstveno proizvodnjom auto – opreme i
bio je jedan od najve

ih proizvo

a na prostorima bivše

- Industrija -

Skup

prodavaca

- Tržište -

Skup

kupaca

PORUKA

PROIZVODI / USLUGE

NOVAC

INFORMACIJE

1295

Jugoslavije. Posle deset godina uspešnog rada u auto
industriji Autoplast d.o.o. zapo

inje novu proizvodnju –

proizvodnju PET ambalaže. Danas je preduze

e Autoplast

d.o.o. generalni zastupnik kineskog proizvo

a mašina

za brizganje plastike HAITAI, i danas na ovim prostorima
ima preko 600 kineskih mašina.
Sedište:

Autoplast d. o. o.

za proizvodnju i trgovinu,

Petefi Šandora 129, 21000 Novi Sad, Republika Srbija

4.2. Delatnost i asortiman proizvoda preduze

„AUTOPLAST“

Osnovna delatnost preduze

a Autoplast d.o.o. jeste uvoz i

prodaja mašina za brizganje plastike, a tako

e sa tom

opremom i Autoplast d.o.o., kao i njegovi mnogobrojni
kupci, proizvodi širok asortiman proizvoda od plastike.
Pored mašina za brizganje plastike, Autoplast d.o.o.
tako

e se bavi i prodajom opreme za punjenje vode,

najboljih kineskih proizvo

Vrlo je važno da preduze

e Autoplast d.o.o. nije samo

prodavac opreme, ve

je i tako

e zna

ajan proizvo

PET ambalaže. Proizvodni pogon od 2720 metara
kvadratnih nalazi se u

elarevu, 25 km od Novog Sada i

10 km od granice sa Hrvatskom. Ovako dobar geografski
položaj

e dopuniti podatak da su Rumunija i Ma

arska

na manje od 150 km. Tako

e u toku je i otvaranje

proizvodnog pogona preduze

a Autoplast d.o.o. u

Rumuniji.

4.2.1. Prodajni asortiman proizvoda

- Mašine za brizganje plastike serija

HXW

– sa

varijabilnom pumpom;
- Mašine za brizganje plastike serija

HXM

;

- Mašine za brizganje plastike serija

HXF

;

- Automatski usisiva

i serije

SAL

;

- Sušare za PET granulat sa sistemom dodatnog sušenja –
modeli

SD 80H/120H

;

- Poluautomatska mašina za razduvavanje PET predformi
sa predgreja

em, kompresorima i filterima, model DD-90

i automatska duvaljka model DD-2000.

4.2.2. Proizvodni program preduze

Neki od proizvoda koje Autoplast d.o.o. nudi iz svog
proizvodnog programa su:
-

PET ambalaže za vodu

Balon od 3, 5, 8 litara – povratna i nepovratna
ambalaža;

Balon 3, 15 i 19 litara za kulere i mini kulere za
vodu.

PET ambalaža za jogurt i mleko

Boce 0.5 i 1 litar za jogurt i mleko.

PET ambalaža za ke

Boce 350, 500 i 1000 gr za ke

ap.

PET teglice

– Predforme i široko grlo PET tegle od 100

do 5000 gr.
-

Predforme

od 20 do 1000 gr.

ice za nošenje, zatvara

e i poklopce svih vrsta,...

4.3. Prikaz postoje

e organizacione strukture

preduze

a „AUTOPLAST“

Preduze

e Autoplast d.o.o. spada u red srednjih

preduze

a, uzevši u obzir kriterijum – broj zaposlenih i

ukupan prihod koji ostvaruje, tako da je celokupna
organizacija prilago

ena srednjim preduze

ima. U

preduze

u Autoplast d.o.o. trenutno ima 25 zaposlenih.

Ovakav vid podele poslova reprezentuje

funkcionalnu

organizacionu strukturu,

koja je vezana za specijalizaciju

uloga u preduze

u (Slika 4.

Postoje

a organizaciona

struktura preduze

a „AUTOPLAST“

Slika 4.

Postoje

a organizaciona struktura preduze

„AUTOPLAST“

5. UNAPRE

ENJE ORGANIZACIJE I

POSLOVANJA PREDUZE

A „AUTOPLAST“

5.1. Definisanje problema organizacije

Nakon izvršene analize stanja u preduze

u Autoplast

d.o.o. uo

eno je nekoliko problema, ta

nije nedostataka.

Neki od problema sa kojima se organizacija susre

e su:

- Nepotpuna organizaciona struktura (konkretno
nedostatak funkcije

Marketing

- Nepotpuno definisana vizija, misija, ciljevi kao i
strategije,
- Nedovoljna motivacija zaposlenih i
- Nerazvijene promotivne aktivnosti preduze

5.2. Predlog poboljšanja organizacione strukture

Sagledavanjem rezultata analize organizacione strukture
prime

eno je da preduze

e Autoplast d.o.o. ima

funkcionalnu organizacionu strukturu, samim tim uo

ava

se nedostatak nekih funkcija koje su veoma bitne za
uspešan razvoj firme i ostvarenje ciljeva. Posmatrano sa
funkcionalnog aspekta preduze

e Autoplast d.o.o. nema

oformljenu funkciju marketing, što u današnjim uslovima
poslovanja i uslovima tržišnih oscilacija i promena
predstavlja zna

ajan nedostatak. Usled pojave novih

konkurenata i razli

itih zahteva tržišta poželjno je

oformiti ovu funkciju, zapošljavanjem stru

nog kadra ili

barem u postoje

oj ranoj strukturi angažovati nekog od

zaposlenih koji

e se više angažovati na ovom polju.

U pogledu zadataka marketing funkcije, osnovni zadaci bi
se odnosili na ispitivanje kako tržišta mašina i opreme za
brizganje plastike, tako i tržišta proizvoda od plastike,
zatim ispitivanje zahteva klijenata i ispitivanje
mogu

nosti kako i na koji na

in predstaviti sebe i svoje

proizvode.

5.3. Predlog poboljšanja tehnološko – organizacionih

podloga

S obzirom da preduze

e Autoplast d.o.o. nije imalo

potpuno definisanu viziju, misiju, ciljeve i strategiju, u
skladu sa težnjom da se unapredi poslovanje u
budu

nosti, dat je predlog za definisanje vizije, misije i

ciljeva, i to:

Финансијски

послови

Комерцијалн

послови

Општи

правни

послови

Производни

сектор

Сервис

техничка

подршка

AUTOPLAST

D.o.o.

Набавка

Продаја

Производња

Складиштењ

ЕНЕР

ЛНИ

ДИРЕКТОР

Директор

финансија

Комерцијални

директор

Технички

директор

Менаџер

продаје

Шеф

производње

1296

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.337.1:005.71-022.51

ANALIZA POTREBA MALIH PREDUZE

A I PREDUZETNIKA SA CILJEM

KREIRANJA PRISTUPA

NIJEG BANKARSKOG PROIZVODA - KREDITA

ANALYSIS OF NEEDS FOR SMALL ENTERPRISES AND ENTREPRENEURS WITH

THE PURPOSE OF CREATING BETTER BANKING PRODUCTS - LOANS

Nenad Ili

, Branislav Mari

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast - INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

U radu je objašnjen pojam kredita i

uticaja koji ima na razvoj i ja

anje malih preduze

a i

preduzetnika. Cilj sprovedenog istraživanja tržišta je
imalo da cilj da prikaže iz perspekive malih preduze

a i

preduzetnika, koji faktori uti

u na izbor kredita i ispita

interesovanje tržišta o edukaciji klijenata, kao nove
promotivne aktivnosti finansijske institucije – banke.

Abstract -

This paper explains the concept of loans, and

its effects on the development of small enterprises and
entrepreneurs. Research was conducted with the purpose
of showing, from the perspective of small enterprises and
entrepreneurs, which factor affect on their decision when
choosing a loan, and whether they would be interested in
client education on loans, as a new promotional activity
of the bank.

Klju

ne re

Kredit, mala preduze

a, preduzetnici,

banka

1. UVOD

Osnovu ekonomskog razvoja, kao i kostur privrede svake
zemlje predstavljaju mala preduze

a i preduzetnici. S

toga, svaka zemlja teži da pruži podršku onim
preduze

ima i preduzetnicima koji poseduju visok

potencijal, koji imaju kvalitetne ideje, da bi u

inili tržište

što raznovrsnijim i što konkurentnijim. Da bi se ostvarilo,
tj. formiralo ovakvo tržište, neophodno je prisustvo i
podrška dobrog i efektivnog bankarskog sistema, koji
može da podrži i omogu

i razvoj preduzetni

kog duha,

ponudom pristupa

nih, povoljnih i kvalitetnih bankarskih

usluga. Bankarska usluga koja najviše potpomaže ovakav
vid razvoja je bankarski kredit.

Glavni razloog zbog

eka

se pristupilo ovom radu - “Analiza potreba malih
preduze

a i preduzetnika na teritoriji Vojvodine sa ciljem

kreiranja pristupa

nijeg

bankarskog proizvoda”

, je da se

prikaže stvarna situacija i potrebe.malih preduze

a i

preduzetnika, kao i neophodni faktori koji uti

u na njihov

izbor banke, izbor kredita i uslova kreditiranja.

Istraživanje je bazirano na analizi prikupljenih rezultata
koji broji oko 500 preduze

a i preduzetnika sa teritorije

Vojvodine, upravo sa ciljem da se približi ponuda
bankarskih proizvoda – kredita, potrebama (tražnji)
tržišta

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio profesor dr Branislav Mari

Istraživanje je sprovedeno sa perspektive tržišta (malih

preduze

a i preduzetnika), nezavisno od bilo koje

banke, ali sa ciljem da bankama predo

i, tj iskaže

potrebe tržišta - kakav je to kredit koji je neophodan
tržištu (malim preduze

ima i preduzetnicima), koji su to

faktori kod izbora kredita, kao i razmatranja same vrste
kredita, u zavisnosti od delatnosti kojom se preduze

bavi.

2. FINANSIRANJE MALIH PREDUZE

A I

PREDUZETNIKA

2.1. Mala preduze

a i preduzetnici

Kostur, temelj, pa

ak i osnovu države predstavljaju mala

preduze

a i preduzetnici. Samim tim je njihov efikasan

razvoj i konkurentnost neophodna u vremenu koje dolazi.
U radu

e se analizirati problematika kreditiranja malih

preduze

a i preduzetnika u cilju razvoja. Podela

preduze

a prema veli

ini vrši se po brojnim

kriterijumima, kao što su: broj zaposlenih, ukupna aktiva,
ukupan prihod, a za preduze

a koja se kotirju na berzi i

njihova tržišna vrednost. U razli

itim državama, ovi

kriterijumi se razli

ito primenjuju, pa se preduze

a dele

na: mikro, makro, srednja i velika, s tim što, generalno
posmatrano, svuda preduze

a koja imaju ispod 500

zaposlenih spadaju u mala i srednja, a iznad 500
zaposlenih su velika preduze

a. Kako u praksi postoje

uspešna preduze

a svih veli

ina, to se razlikuju

kriterijumi uspešnosti od kriterijuma veli

ine.

Kriterijume

uspešnosti

ine: dobitak, stopa dobitka i tržišna vrednost

preduze

Preduzetnici

predstavljaju svako fizi

ko lice koje je

registrovano, koje na trž u vidu zanimanja, a radi sticanja
dobiti, u svoje ime i samostalno obavlja zakonom
dozvoljene delatnosti. U ovu kategoriju spadaju

ak i

umetnici, stari zanati. Preduzetnik je fizi

ko lice koje

obavlja delatnost slobodne profesije ure

enu posebnim

propisima (individualni poljoprivrednik ne spada u ovu
kategoriju). Preduzetnik se registruje prema zakon kojim
se ure

uje registar privrednih subjekata.

2.2. Broj preduze

a privrede Srbije po veli

ini i svojini

Iako podaci su za celu Srbiju, isti odnos je i za severni
region Srbije – Vojvodinu. U strukturi preduze

a po

veli

ini dominiraju mala preduze

a i preduzetnici 94,3 %,

zatim slede srednja preduze

a 4,2% i velika sa 1,5%. Dok

u strukturi preduze

a po svojini dominiraju privatna

preduze

a sa 84,2%, društvena sa 7,2%, mešovita sa

4,6%, zadružna sa 3,4% i državna sa 0,3%.

1298

2.2. Na

ini finansiranja malih preduze

a i

preduzetnika

Kada govorimo o na

inu finansiranja malih preduze

a i

preduzetnika, razlikujemo tri osnovna na

ina: finansiranje

iz osnovnih sredstava, finansiranje putem lizinga i
finansiranje putem duga. Tema master rada je vezana za
finansiranje putem duga –

Krediti kod banaka.

3. KREDITI

Kredit je sredstvo prenošenja ekonomske vrednosti, uz
zamenu za o

ekivanu ekvivalentnu ekonomsku vrednost u

budu

nosti. Kredit

predstavlja dobrovoljno ustupanje

izvesne koli

ine novca ili neke druge robe od strane

poverioca (kreditora) drugoj osobi (dužniku) uz obvezu
dužnika da u nekom budu

em periodu vrati poveriocu

ustupljeni iznos novca, sa ili bez odre

ene kamate. Pojava

kredita i njegov ogroman zna

aj u savremenom

poslovanju vezana je uz veliki razvoj robne proizvodnje i
prometa roba, a s tim u vezi i sa razvojem savremenog
bankarstva. Kredit je nov

ani dužni

ko-poverila

ki odnos

u kojem poverilac kredita (naj

eš

e banka) ustupa pravo

korištenja odre

enog iznosa nov

anih sredstava dužniku

(debitoru) na ugovoreno vreme uz ugovorene uslove
otplate. Sama re

kredit poti

e od francuskog, nema

kog i

italijanskog jezika, a iz latinskog zna

enje - ono što je

pozajmljeno, zajam. U širem smislu re

i obuhva

razli

ite namenske i nenamenske kreditne oblike poput

nov

anih

zajmova, robnih i potroša

kih kredita,

finansijskih kredita, poslovnih aranžmana prodaje robe,
usluga i izvo

enja radova uz odgo

enu naplatu, dužni

vrednosne papire, standby sporazume, otvorene ra

une i

dr.
Kao instrument premoš

enja teku

e nelikvidnosti,

odnosno finansiranja izvoza, uvoza, potrošnje, investicija
ili proizvodnje u periodu nedovoljne štednje, kredit je
važna poluga rasta i razvoja privrede. U nedostatku
novca, kao sredstva prometa i pla

anja,

preko

ekova,

menica

i drugih kreditnih instrumenata

smanjuje se opasnost od privrednog zastoja, nedovoljne
potražnje uz danu ponudu ili pak nedostatka ponude roba
i usluga potrebnih za zadovoljenje potražnje. To se
posebno ogleda bankarskih kredita, gde banke
odobravaju

i kredit stvaraju novac (depozitni ili kreditni

novac) kojim klijent koji je tražio kredit može raspolagati
za pla

anja. Odobravanje nov

anih i nenov

anih kredita,

zasniva se na poverenju prema dužniku, odnosno oceni
njegove kreditne sposobnosti i spremnosti vra

anja

kredita u dogovorenom roku, uz pla

anje odre

ene

naknade u obliku kamate. Kako bi se smanjio rizik od
nemogu

nosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze

prema poveriocu, korištenje kredita

esto je uslovljeno

odre

enim kreditnim osiguranjem, npr. jamstvom,

pravom zaloga pokretnine, založnoga prava na nekretnine
i sl..
Polaze

i prvenstveno od ogromnog privrednog i

društvenog zna

aja kredita pojavljuje se veliki broj vrsta

kredita. Mnogim od ovih pojavnih vrsta kredita se daje
karakter samostalnih ili svojstvo osamostavljenih
bankarskih poslova. Neophodno je izvršiti detaljniju
analizu pojedinih vrsta kredita.
Da bi se u potpunosti shvatile in a ispravan na

in ocenile

pojedine tendencije, kod kredita i pojedinih shvatanja o

pojedinim vrstama kredita mora se prethodno po

i od

privrednih funkcija, društveno-ekonomskog i društveno-
politi

kog zna

aja kredita u savremenom društvu.

4. CILJ ISTRAŽIVANJA

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji Vojvodine, gde su,
kao što je prethodno napomenuto, ciljnu grupu pred-
stavljala mala preduze

a i preduzetnici. Istraživanje je

sprovedeno sa perspektive tržišta, tj. malih preduze

a i

preduzetnika, sa pokušajem stvaranja jasnije slike

potreba i želja tržišta. Rezultati istraživanja, tj. potrebe
tržišta, mogu da se koriste kao metodologija kreiranja
bankarskih proizvoda, koji bi više odgovarali tržištu, bili
primamljiviji i traženiji od strane malih preduze

a i

preduzetnika.

Glavni ciljevi, zbog

ega se pristupilo istraživanju su:

•

Analiza potreba tržišta Vojvodine sa ciljem uspešnog
kreiranja finansijskih proizvoda

•

Koji je kredit neophodan malim preduze

ima i

preduzetnicima?

•

Koji faktori uti

u na izbor kredita?

•

Edukacija klijenata kao vid promocije banke i
metodologija prikupljanja novih klijenata

Analiza rezultata istraživanja bi trebala da u kom smeru bi
trebalo da se odvija razvoj ponude bankarskih usluga, koji
bi pružio adekvatnu ponudu potražnji malih preduze

a i

preduzetnika za razvoj preduzetni

kog duha, kao i

stvaranju raznovrsnijeg i konkurentnijeg tržišta.

4.1. Uzorak istraživanja

Autonomna Pokrajina Vojvodina predstavlja severni deo
Srbije koji

ine tri regiona: Srem, Banat i Ba

ka. U

navedena tri regiona se nalaze 46 opština sa oko 2,1
miliona stanovnika. U Vojvodini imamo oko 51.500
registrovanih malih preduze

a i preduzetnika (51.549), od

kojih oko 12.000 ima validne e-mail adrese, što
predstavlja oko 18,47% od ukupnog broja registrovanih
preduze

U sprovedenom istraživanju su u

estvovali preduzetnici i

mala preduze

a iz 36 od 46 opština iz sva tri regiona

(Srem, Banat, Ba

ka). Mala preduze

a i preduzetnici iz

10 opština koje nisu u

estvovale ne menjaju validnost

uzorka i rezultata.

4.2. Metodologija istraživanja

Metoda koja je odabrana za istraživanje je

samoadministrativna

metoda, putem e-mail-a. Direktno

slanje pošte, ili metoda li

nog intervjua bi se pokazala kao

efektivnija, ali nije bila izvodljiva zbog nepostojanja
budžeta za istraživanje

Istraživanje (anketiranje) je vršeno elektronski putem e-
mail-a, kao što je ve

napomenuto u prethodnom delu, a

e-mail adresa koriš

ena za odgovore i anketiranje je

[email protected]

. Anketa je kreirana na sajtu

www.kwiksurveys.com

, nakon kreiranja naloga i

kreiranjem ankete, unose se podaci servera preko koga

se slati anketa na e-mail adrese firmi. U okviru naloga se
nalazi baza podataka gde se unose kontakti. U izradi
ankete je koriš

ena metodologija

polu-otvorenog

upitnika.

Polu-otvoren upitnik

ine pitanja

otvorenog

zatvorenog

1299

6. ZAKLJU

CI I PRAVCI DALJEG

ISTRAŽIVANJA

Mala preduze

a i preduzetnici imaju ulogu tzv.

strukturnog lepka

ili karika koje povezuju

itavu

privrednu strukturu u kojoj još uvek velika preduze

imaju ulogu stubova nosa

a, ali takvi stubovi nose sve

razgranatiju i isprepleteniju mrežu malih i srednjih
preduze

a. Upravo ta umreženost malih, srednjih i velikih

preduze

a predstavlja jednu od važnijih slika nove

realnosti, u kojoj se po gustini pripadaju

e mreže malih i

srednjih preduze

a meri i sama veli

ina tzv. velikih

preduze

a. Mala preduze

a i preduzetnici teže da budu

korisnici najmanje dve banke, što je dovelo do zaklju

o stvaranju potencijalne ciljne grupe –

preduze

a i

preduzetnici koji koriste usluge samo jedne banke

. Ovu

grupu preduze

a, ve

inski

ine najmla

a preduze

a koja

posluju na tržištu do 3 godine.

Jedan od izuzetno zanimljivih rezultata jeste da

nezado-

voljstvo malih preduze

a i preduzetnika raste sa

smanjenjem optšina, tj. u manjim opštinama i naseljenim
mestima nezadovoljstvo je ve

, što je posledica

nepostojanja ekspozitura banke, bankomata i sl. Tako

kada govorimo o zadovoljstvu preduze

a i preduzetnika

po opštinama, zanimljiv je i podatak, da se ve

ina opština

na teritoriji Srema izjasnilo nezadovoljnim.

„

Iskustvo u uzimanju kredita smanjuje zna

kamatne stope u odnosu na brzinu dobijanja kredita

“.

„

Kredit za obrtna sredstva se pokazao kao

najpotrebniji kredit za mala preduze

a i preduzetnike,

dok overdraft kredit i kredit za nabavku opreme i
vozila dele drugo mesto.

Ukoliko kredite posmatramo po

kategoriji

koliko godina preduze

e postoji na tržištu

videli smo da

preduze

a koja su na samom po

etku

postojanja imaju potrebu za kreditom za nabavku
opreme i vozila i kreditom za kupovinu nekretnina

Kada govorimo o starijim preduze

ima, vidimo i

potvr

ujemo prvi zaklju

ak da

najve

a potreba se javlja

za kreditom za obrtna sredstva, zatim overdraft
kreditom, dok je kredit za nabavku opreme i vozila,
neophodan pogotovo u periodima reinženjeringa,
modernizacije i sl

. Edukacija klijenata bi trebala da se

koristi kao na

in promocije banke i metoda dolaska do

novih klijenata i zadržavanja starih.Mala preduze

a i

preduzetnici, nebitno koliko postoje na tržištu i koja im je
delatnost, iskazali su izuzetno visoko interesovanje za
edukaciju klijenata, a kao najatraktivniji program, od

etiri ponu

ena edukativna programa, istakla se

Edukacija klijenata o vrstama i nameni kredita

7. LITERATURA

[1] Andrew M. Chishim: “An Introduction to Capital
Markets”, John Wiley & Sons Ltd., Baffins Lain,
Chichester, 2002. godina
[2] Frederik S. Mishkin: “Monetarna ekonomija,
bankarstvo i finansijska tržišta“, Data Status, Beograd,
2006. godina
[3] Peter S. Rose, Sylvia Hudgins: “Bankarski
menadžment i finansijske usluge”, Data Status, Beograd,
2005. godina
[4] Stanislav Fajgelj: “Metode istraživanja ponašanja”,
Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2005. godina
[5] Thomson Financial: “Syndicated Loans Review”,
2006. godina
[6]

www.nbs.rs

– Narodna Banka Srbije

Kratka biografija:

Nenad

Ili

en je u Novom Sadu 1984.

godine. Diplomski-master rad radio je iz
oblasti Korporativne finansije – Analiza
potreba malih preduze

a i preduzetnika na

teritoriji Vojvodine sa ciljem kreiranja
pristupa

nijeg bankarskog proizvoda - kredita

Doc. dr Branislav Mari

diplomirao je

mašinstvo

1977.god na Fakultetu tehni

kih

nauka u Novom Sadu. Posle diplomiranja
radio je na Fakultetu Tehni

kih Nauka od

1977. do 1987. kao asistent u nau

nom radu.

Od 1999. radi na Fakultetu za preduzetni
menadžment BK u Novom Sadu, kao docent,
redovni i vanredni profesor.

Mr Dušan Dobromirov

en je u Novom

Sadu 1964. god. Magistrirao je na Fakultetu
tehni

kih nauka 2006. god., a od 2009. je u

zvanju predava

a. Oblast interesovanja su

finansijski menadžmet, bankarstvo, hartije od
vrednosti.

M.Sc. Mladen Radiši

en je u Novom

Sadu 1984. god. Diplomirao je na Fakultetu
tehni

kih nauka 2008.god., a od 2010. je u

zvanju asistent-master. Oblast interesovanja su
finansijski menadžmet, bankarstvo, rešavanje
poslovnih studija slu

aja.

1301

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005:330.322

INVESTICIONI FONDOVI KAO OSNOV KONCENTRACIJE I MOBILIZACIJE

KAPITALA

INVESTMENT FUNDS AS BASIS OF CONCENTRATION AND MOBILIZATION OF

CAPITAL

Dragan Budimir, Goran An

eli

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

Danas investicioni fondovi predstav-

ljaju najzna

ajnije u

esnike na finansijskom tržištu i kao

takvi imaju primarnu ulogu. Na osnovu koncentracije ka-
pitala i ulaganja u instrumente tržišta kapitala investi-
cioni fondovi pozitivno uti

u na rast i razvoj finansijskog

tržišta i celokupne privrede.

Abstract

–

Today investment funds reprezent most

important actor on financial market and as such have the
primary role

Based on the concentration of capital and

investments in instruments of capital market investment
funds have a positive influence on the growth and
development of financial market and overall economy.

Klju

ne re

Investicioni fondovi, portfolio menadžment,

koncentracija kapitala.

1. UVOD

Predmet istraživanja ovog diplomskog - master rada jesu
investicioni fondovi kao osnov koncentracije i
mobilizacije kapitala, odnosno njihovo prikupljanje velike
koli

ine nov

anih sredstava od pojedina

nih investitora

radi investiranja na mnogim segmentima finansijskog
tržišta kojim nastoje ostvariti visoke prinose, sa
konkretnim primerom prakti

nih aspekata u poslovanju

investicionog fonda Fima Proactiv. Tokom istraživanja
korištene su razli

ite metode kojima je na što realniji

in prikazana svrha investicionih fondova.

Metodologija istraživanja se bazira na metodama analize i
sinteze koje obuhvataju analizu trendova i kretanja
vrednosti, odnosno poslovanja investicionih fondova. Cilj
ovog diplomskog - master rada jeste da se analizira
poslovanje investicionih fondova, kao i aktuelni trendovi
na finansijskom tržištu Republike Srbije. Jedan od
osnovnih ciljeva jeste prikazan kroz smisao i neophodnost
njihovog postojanja odnosno pozitivnih efekata koje
imaju na ekonomski razvoj jedne zemlje, ali i pozitivan
uticaj na potencijalne investitore koji odlu

e investirati u

njih. Investicioni fondovi prodajom svojih akcija dolaze
do kapitala i sredstava koja dalje koriste radi investiranja
na mnogim segmentima finansijskog tržišta.
______________________________________________

NAPOMENA:

Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada
Dragana Budimira „Investicioni fondovi kao osnov
koncentracije i mobilizacije kapitala”

iji mentor je

doc. dr Goran An

eli

Investicioni fondovi su profesionalno vo

ene finansijske

institucije koje mobilišu kapital više pojedinaca radi
ulaganja u skup hartija od vrednosti razli

itih izdavalaca

[1].

Koncentracijom velike koli

ine kapitala prikupljene

od mnogobrojnih pojedina

nih investitora i znanjem koji

poseduje njihov portfolio menadžment svrstava
investicione fondove u najozbiljnije u

esnike na

finansijskom tržištu. Celokupna imovina investicionog
fonda podeljena je na jednake delove - investicione
jedinice. Investiciona jedinica je udeo u ukupnoj neto
imovini otvorenog investicionog fonda. Vrednost
investicione jedinice se izra

unava tako što se neto

vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih
jedinica. Cilj poslovanja investicionog fonda jeste
uve

anje imovine fonda, a time i pove

anje imovine svih

ulaga

a. Fondom upravlja posebna organizacija, društvo

za upravljanje investicionim fondom. Društvo za
upravljanje je privredno društvo koje organizuje, osniva i
upravlja investicionim fondovima u skladu sa Zakonom o
investicionim fondovima Republike Srbije. Vrednost
imovine fonda mora biti poznata u svakom trenutku.
Investitor je svako pravno ili fizi

ko lice koje kupi od

fonda bar jednu investicionu jedinicu. Investicione
jedinice se kupuju preko posebnog ra

una koji je otvoren

u poslovnoj banci – kastodi banka. Pojavom investicionih
fondova na tržištu kapitala dolazi do rasta konkurencije a
samim tim doprinosi se pojeftinjenju finansijskih usluga i
kapitala kao i pove

anju kvaliteta.

2. FINANSIJSKO TRŽIŠTE U FUNKCIJI RASTA I
RAZVOJA PRIVREDNIH AKTIVNOSTI

Finansijsko

tržište

je organizovano mesto i prostor na

kome se traže tj. nude finansijska – nov

ana sredstva i na

kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano
formira cena tih sredstava [1]

Ovo tržište obuhvata kako

organizovane institucije (kao što su efektne berze, tržišta
novca, devizne berze), tako i posredni

ku trgovinu (tzv.

šaltersko tržište) i neposrednu razmenu hartija od
vrednosti izme

u izdavalaca i investitora.

[2]. Brz razvoj

finansijskog tržišta u industrijskim razvijenim zemljama,
zahtevao je i razvoj sistema savremenih finansijskih
institucija koje su adekvatne potrebama, pre svega,
investitora, a zatim i korisnika kapitala. Finansijsko tržište
je osnovni elemenat svakog finansijskog sistema. Re

je o

mestu gde se povezuju razli

iti u

esnici privrednog i

društvenog života i gde se zaklju

uju poslovi u vezi

kupoprodaje razli

itih finansijskih insrumenata.

Finansijsko tržište predstavlja instituciju kreiranu od
strane društva kako bi se na što bolji na

in alocirali

ograni

eni i oskudni finansijski resursi i kako bi se na

1302

vrednosti što predstavlja odliku efikasnog portfolio
menadžmenta. Svima je jasno da ne treba kupiti samo
jednu hartiju od vrednosti, ali je i izbor ve

eg broja pravih

hartija od vrednosti koje daju najbolji sinergetski efekat,
za investitore veoma

esto veliki problem. Uz to jednom

uspostavljeni efikasni portfolio treba kontinuirano pratiti i
po potrebi promeniti da bi se osiguralo ispunjenje pred
njega postavljenih investicionih ciljeva, a uz to od
investicionog fonda kojim on upravlja o

ekuju i svi

njegovi suvlasnici i akcionari. Pogrešno izabrana
investicija može da da lošije rezultate

ak i od

uvanja

novca kod ku

e. Ovo za velik broj investitora mogu i jesu

naj

eš

e nepremostivi problemi jer njihovo rešenje

zahteva ekspertizu, kapital, vreme i što je najvažnije
znanje. Nekim od ovih investitora nedostaje jedan od ovih
uslova, nekima nedostaje dva, a ve

ini nedostaju svi.

Zbog toga je ogroman broj investitora širom sveta izabrao
investicioni medijum koji ih u mnogome osloba

a ovih

briga i problema – investicione fondove. U tabeli 1
prikazana je struktura aktive investicionih fondova u
SAD, gde najve

i iznos zauzimaju obi

ne akcije.

Tabela 1.

Struktura aktive investicionih fondova na tržištu

kapitala u SAD, 2009. godine

Vrsta aktive

Iznos u

milijardama

Obi

ne akcije

3.882

Preferencijalne akcije

Varanti i prava

186

Opcije

123

Dugoro

ne SAD obveznice

309

Kratkoro

ne SAD obveznice

Ostale dugoro

ne oporezive hartije

189

Dugoro

ne municipalne obveznice

269

Korporativne obveznice

349

Komercijalni papiri

620

Gotovina

277

Ostalo

303

Ukupno neto aktiva

6626

.
Organizacionu šemu funkcionisanja investicionog fonda,

ine uloge koje su podeljene na skupštinu akcionara tj.

vlasnike akcija (

shareholders

), upravni odbor (

board of

directors

), menadžment kompanije (

management

company

) tj. investicioni i finansijski savetnici (

adviser

nezavisni poverenik (

independent custodian

), posrednik

transfera (

transfer agent

) i glavnog potpisnika (

principal

underwriter

). Skupština akcionara, kao najviši organ bira

lanove upravnog odbora. Investitori tj. akcionari su

ujedno i vlasnici investicionog fonda i oni su ti koji
podnose investicioni rizik. Upravni odbor ima podršku
skupštine, i on je odgovoran za sveobuhvatno upravljanje
kompanijom, za realizaciju investicionih ciljeva i
investicione politike fonda. Menadžment kompanija je

specijalizovana institucija za upravljanje portfoliom i
naj

eš

e je deo neke investicione banke, komercijalne

banke, brokersko-dilerske ku

e, itd. Od znanja, stru

nosti,

procene i odluke, investicionih i finansijskih savetnika,
zavisi uspeh poslovanje

itavog fonda. Njihovi zadaci su

pra

enje, analiza i predvi

anje tržišnih kretanja,

donošenje investicionih odluka, kreiranje i upravljanje
portfoliom. Distributivno-prodajna

organizacija obuhvata

poverenika, posrednika transfera i glavnog potpisnika. Na
slici 1 prikazana je organizaciona šema investicionog
fonda koja se sastoji od slede

ih delova:

Slika 1.

Organizaciona šema investicionog fonda

4. PRAKTI

NI ASPEKTI POSLOVANJA

INVESTICIONIH FONDOVA U REPUBLICI
SRBIJI

Na po

etku 2010. godine, gotovo svi berzanski indeksi u

svetu na kraju januara bili su u minusu. Indeks

Dow Jones

etkom januara 2010. godine imao je vrednost od

10.583 poena da bi po

etkom februara njegova vrednost

pala ispod 10.000, ta

nije 9.908 poena koliko je iznosila

08.02.2010. godine.

S&P 500

beleži pad od 3,7%, a u

nešto ve

em padu našao se i

NASDAQ

sa minusom od

5,37%. Na berzama Evropske unije situacija je približno
ista,

DAX

beleži pad od 5,85%,

CAC 40

od 5%, dok je

londonski

FTSE

završio sa minusom od 4,14%. Azija

tako

e prati silazni trend,

NIKKEI

posle dosta velikog

rasta na kraju 2009. godine u januaru beleži pad od 3,3%,
dok je

HANG SENG

ostvario minus od

ak 8%. U periodu

od 01.01.2010. do 29.01.2010., oba indeksa Beogradske
Berze zabeležila su rast vrednosti, i to

Belex15

od 2,23 %,

BelexLine

od 1,61 %, dok je srpski dinar depresirao u

odnosu na evro za 2,68 %. U februaru 2010. godine Fima
Proactive je zabeležio rast vrednosti od 1,54%, a u zadnja
3 meseca rast od 2,49%. Prinosi u 2010. godine beleže
rast u iznosu od 2.07%.
Negativan trend koji ve

duži vremenski period traje na

Beogradskoj berzi, preti da ozbiljno uspori, pa i zaustavi
razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji i regionu.
Zapravo, ako se ta tendencija nastavi, otvaraju se
najmanje dva krupna pitanja. Prvo, dovodi se u pitanje
finansiranje neophodnog rasta i razvoja preduzetništva i
privrede u Republici Srbiji. Drugo, što je tako

e posebno

važno i obeshrabruje, jeste ko

enje tek zapo

etog procesa

razvoja investicionih fondova na finansijskom tržištu

1304

Republike Srbije. I

nvesticioni fondovi u Republici Srbiji

su zapo

eli svoje aktivnosti sa zakašnjenjem od najmanje

pet-šest godina u odnosu na regionalno investiciono
okruženje. Nakon njihovog formiranja

isti

u se nekoliko

bitnih nedostataka. Evidentan je nedovoljan broj
kvalitetnih hartija od vrednosti na tržištu. Zatim, mali je
promet i trgovina hartijama od vrednosti. Obim dužni

ko-

poverila

kih odnosa i neefikasne sudske i „hipotekarne”

procedure za naplatu potraživanja, dodatno smanjuju
neophodnu likvidnost privrede.

Vrednosti imovine investicionih fondova u % na tržištu R.

Srbije u januarau 2010. godine

24%

20%

18%

4% 1%

3% 2%

Delta Plus

FIMA ProActive

Raiffeisen Akcije Focus Premium

Ilirika JIE

KD Ekskluziv

Delta Dynamic

Citadel Triumph

Komband Infond

Hypo Balance

Focus N. Fond

Erste € B. 35

Fima Novac

Erste Cash

Slika 2.

Vrednost imovine investicionih fondova u

Republici Srbiji na dan 29. januar, 2010. godine

Na slici br. 2 je prikazana vrednost imovine i u

eš

e u %

svih fondova na tržištu Republike Srbije, gde se isti

e da

tri najve

a fonda prema vrednosti ukupne imovine su

Delta Plus, Fima Proactive i Raiffeisen Akcije. Vrednost
imovine srpskih investicionih fondova 29. januara 2010.
iznosila je 1.053.502.729 RSD, odnosno 10.850.170
EUR. Investicioni fond Fima Proactive trenutno zauzima
bitan procenat tržišta koji na grafiku iznosi 19.57%.
Prema tome ovaj Fond spada u vode

e ulaga

e na

teritoriji Republike Srbije. Ukupna imovina fonda
uklju

uju

i akcije, depozite, nov

ane ra

une i

potraživanja iznosi 225.848.675,13 dinara, od

ega

najve

i procenat pripada akcijama i on iznosi 57.90%. A

trenutna vrednost investicione jedinice na dan 04.03.2010.
godine iznosi 367,98 dinara. Ovde se može videti da od
ukupno uloženih sredstava u investicione fondove, po ¼
pripadaju fondovima koji su me

u prvi osnovani i po

eli

da posluju na finansijskom tržištu u Republici Srbiji, a to
su jedan balansirani fond („Delta Plus”) i jedan fond rasta
vrednosti imovine („Fima Proactive”). Svi ostali fondovi
su nešto kasnije osnovani i imaju manje tržišno u

eš

e. U

Srbiji kao i u zemljama u regionu od 2000. godine banke
prednja

e u osnivanju investicionih fondova, što je odraz

rastu

e zainteresovanosti banaka za investiciono

bankarstvo i njihov odgovor na poja

anu konkurenciju

koja dolazi od strane institucionalnih investitora.
Evidentna je sve ve

a zainteresovanost gra

ana za

usmeravanje štednje ka investicionim fondovima i drugim
institucionalnim investitorima zbog ve

ih prinosa u

odnosu na klasi

no oro

avanje sredstava kod banaka

(prose

ni prinosi investicionih fondova su od 8 do 15%).

5. ZAKLJU

Investicioni fondovi nastoje da mobilisanjem sredstava od
velikog broja manjih investitora zauzmu klju

no mesto na

svetskim tržištima kapitala. Institucijom kolektivnog
investiranja oni omogu

avaju znatno ve

i finansijski

potencijal nego što bi svaki pojedina

ni investitor imao

kad bi ulagao samostalno. Investicioni fondovi privla

velik broj pojedina

nih investitora, pre svega jer pružaju

niz prednosti kojima omogu

avaju sigurnost za svoje

ulaga

e a na osnovu mobilizacije i koncentracije kapitala

uspevaju da ostvare visoke prinose. Konkurentnost
fondova ogleda se u prelasku štednje iz klasi

nog

bankarstva u institucionalno, na osnovu ve

ih prinosa

koje fondovi mogu da pruže svojim vlasnicima. Vreme
rasta i razvoja investicionih fondova u Republici Srbiji tek
dolazi, a sa stabilizacijom ekonomskih i politi

kih

kretanja, pove

anjem stranih direktnih investicija i

istovremenim razvojem finansijskog tržišta, ostvari

e se

pozitivan uticati na razvoj investicionih fondova. Za sada,
još ne postoji odgovaraju

i ambijent za razvoj

finansijskog tržišta i potencijalni razvoj institucionalnog
investiranja u Republici Srbiji. Imaju

i u vidu rezultate

istraživanja, nesumnjivo je da investicioni fondovi imaju
klju

nu ulogu u koncentraciji i mobilizaciji kapitala, kao i

u rastu i razvoju finansijskog tržišta i celokupne privrede.

6. LITERATURA

[1] Risti

, dr Života: „Tržište kapitala-teorija i praksa”,

igoja, Beograd, 2004.

[2] Vasiljevi

, dr Branko: „Osnovi finansijkog tržišta”,

Zavet, Beograd, 2005.

[3] Živkovi

, dr Aleksandar i Risti

, dr Žarko:

„Upravljanje finansijskim i deviznim poslovanjem”,

igoja Štampa, Beograd, 2000.

[4] Šoški

, dr Dejan; Živkovic, dr Boško: „Finansijska

tržišta i institucije”, Centar za izdava

ku delatnost

ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006.

[5] An

eli

, dr Goran: „Investiranje”, monografija, FTN

izdavaštvo, Novi Sad, 2006.

Kratka biografija:

Dragan Budimir

en je u Prijedoru

1985. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka je iz oblasti

Industrijskog inženjerstva

menadžmenta – Investicioni
menadžment

Dr Goran An

eli

en je u Novom

Sadu 1975. Doktorirao je na Fakultetu
tehni

kih nauka 2005. god., a od 2006.

god. je u zvanju docenta za užu nau

oblast Proizvodni sistemi, organizacija
i menadžment.

1305

2.2

Sastavne komponente e – otpada

Analize su pokazale da se e-otpad sastoji od blizu 1000
razli

itih materijala. Me

u njima nalaze se i štetni i

otrovni materijali kao što su: olovo, živa, arsen,
kadmijum, selen i mnogi drugi. Pored toga, odre

eni

materijali prilikom sagorevanja razvijaju gasove štetne po
zdravlje

oveka.

Pored po zdravlje štetnih materija, e – otpad sadrži i
odre

ene skupocene metale. [2]

2.3

Mere za smanjenje e – otpada

Neke od najefikasnijih mera za smanjenje e – otpada su :

‐

Primena Design for Disassembly (DfD) i Design for
Recycling (DfR) koncepta,

‐

pravilan izbor materijala ,

‐

inovacije u konstrukciji, npr.primenom aktivne demon-
taže, koriš

enjem “shape memory” veznih elemenata,

‐

organizacione mere (sabirne stanice, povratna logistika),

‐

osnivanje pogona za demontažu i reciklažu i dr. [3].

DEFINISANJE LAY-OUT-A ZA DEMONTAŽU

CRT I LCD MONITORA

U prethodnom periodu u sferi ra

unarske tehnologije

CRT monitori su bili dominantni ali u poslednjih 5 – 6
godina evidentan je prelazak sa CRT na LCD racunarske
monitore. Razvoj prodaje CRT i LCD monitora u svetu u
periodu 2003 – 2008 prikazan je na slici 2. Uocava se da
je u 2008 godini odnos prodatih LCD i CRT monitora bio
4:1 u korist LCD monitora.
Na slici 3. prikazani su CRT (Cathode Ray Tube) i LCD
(Liquid Crystal

Display

) ra

unarski monitori.

Za ta dva proizvoda kreirani su:
idejno rešenje za liniju demontaže CRT monitora i
idejno rešenje za demontažu LCD monitora.

Slika 2.

Prodaja CRT I LCD monitora u svetu

Slika 3

. CRT i LCD monitor ra

unara

3.1

Predlog rešenja linije za demontažu CRT
monitora

Linija za demontažu CRT monitora (slika 4) se sastoji od
slede

ih pozicija:

pokretna traka,

paleta sa CRT ekranima,

radnik,

radni sto,

radnik,

radni sto,

orman za alat i pribor,

kontejner za sortiranje delova (za plastiku, metal,
staklo i elektronski top),

radnik.

Slika 4.

Predlog rešenja linije za demontažu CRT monitora

1307

CRT monitori, smešteni u kontejner, dovode se na
po

etak linije pomo

u viljuškara. Na toj liniji postoje dva

radna mesta (i dva radnika) na kojima se izvodi
demontaža CRT monitora.
Radnik (3) ru

no vadi monitor iz kontejnera i postavlja ga

na pribor za fiksiranje (stezanje) monitora koji se nalazi
na radnom stolu (4).
Specijalnom elektri

no pogonjenom testerom radnik

odseca vrat monitora, zatim iz njega vadi elektronski top
i stavlja ga na pokretnu traku, isto kao i preostali deo
vrata i telo CRT-a.
U slede

em koraku, radnik (5) sa trake preuzima preostali

deo, telo CRT-a, postavlja ga na svoj radni sto (6) i skida
okvir koji spaja ekran sa zadnjim staklom, što omogu

ava

rastavljanje ekrana i zadnjeg stakla.
Iz zadjneg stakla, radnik (5) skida (odstranjuje) masku i
postavlja je na traku, kao i zadnje staklo.
Posebnim usisiva

em, radnik (5) iz unutrašnjeg dela

ekrana, odstranjuje (usisava) fluorescentni sloj a zatim
postavlja tako o

iš

en ekran na pokretnu traku.

Prašak se iz usisiva

a sakuplja u poseban rezervoar

predvi

en za opasni otpad i salje u specijalizovani pogon

za dalje procesuiranje.
Svi demontirani delovi na pokretnoj traci stižu do kraja
trake gde ih radnik (9) preuzima i svrstava u odgovaraju

sanduke (8). Sadržaj tih sanduka se u redovnim
vremenskim intervalima prenosi u zajedni

ke kontejnere.

3.2

Predlog rešenja linije za demontažu LCD monitora

Na slici 5. dat je predlog rešenja linije za demontažu LCD
monitora. Na toj slici su:

kontejner sa LCD monitorima,

pokretna traka

pokretna traka,

radnici,

radni stolovi,

kontejneri za sortirane delove.

Radnik na poziciji 4.2 preuzima monitor sa trake (2) i
skida prednji plasti

ni okvir a zatim i LCD modul. Ta dva

dela stavlja na traku (3) a ostatak monitora na traku (2).
Radnik sa pozicije 4.3 uzima monitor sa trake (2) i skida
PCB, napajanje, upravlja

ku plo

icu, metalni nosa

zadnjeg ku

išta i postavlja ih na traku (3), a ostatke

monitora smešta na traku (2).
Radnik na poziciji 4.4 preuzima ostatak monitora (zadnje
ku

ište) sa trake (2) i skida priklju

ak (spojnicu) sa

postolja. Rastavlja spojnicu na plasti

ni i metalni deo. Sve

delove postravlja na traku (3).
Radnik na poziciji 4.5 prihvata elementarne demontirane
komponente sa trake (3) i postavlja ih u odgovaraju

boksove, tj. sanduke (6).
Kada se napune boksovi (6), njihov sadržaj transportuje
se u odgovaraju

e zajedni

ke kontejnere. Iz zajedni

kih

boksova, demontirane komponente se transportuju u
specijalne pogone gde se vrši dalji tretman.

4. ZAKLJU

Jedan od dominantnih izazova današnjice je o

uvanje

životne sredine u lokalnim i globalnim okvirima. Naglo
pove

anje broja stanovnika na zemlji i ubrzani

ekonomsko-indsutrijski rast, uslovili su porast otpada,
jednog od glavnih uzro

nika zaga

enja

ovekove okoline.

Specifi

na vrsta otpada je elektronski i elektri

ni otpad (e-

otpad). Istraživanja su pokazala da u

eš

e e-otpada u

okviru ostalih vrsta otpada najbrže raste, što je i logi

obzirom na rapidno pove

anje koriš

enja elektronskih i

elektri

nih ure

aja. Pri tome, e-otpad sadrži jedan broj

komponenti štetnih za

ovekovo zdravlje i okolinu, što

dodatno ukazuje na zna

aj tretmana ove vrste otpada na

kraju životnog ciklusa.
U ovom radu obra

ena je problemtika e – otpada na

primeru dva tipi

na predstavnika – LCD i CRT

unarskih monitora.

Definisana je strategija za demontažu CRT i LCD
ra

unarskih monitora. Odre

ena je dubina demontaže, tip

demontaže, redosled koraka demontaže, a istovremeno je
definisan i dalji tretman demontiranih komponenti i
materijala.
Na osnovu razra

ene strategije, definisani su lay-out

rešenja linije za demontažu LCD i CRT monitora.
U cilju efikasnijeg zbrinavanja e – otpada, kao i otpada
uopšte, neophodno je podi

i svest gra

ana o neophodnosti

pravilnog zbrinavanja otpada. Tako

e, u tom cilju

potrebno je nastaviti sa donošenjem detaljnijih zakonskih
propisa koji bi bili u skladu sa propisima EU.

Slika 5.

Predlog rešenja linije za demontažu LCD monitora

1308

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.6

UNAPRE

ENJE SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM U “TERMOELEKTRO”

BEOGRAD

IMPROVEMENT OF QUALITY MANAGEMENT SYSTEM IN “TERMOELEKTRO”

BELGRADE

Darko Džogaz, Bato Kamberovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

U radu je prikazano unapre

enje

sistema kvaliteta u preduze

u „Termoelektro“ Beograd.

Osnov za sprovo

enje procesa unapre

enja predstavlja

izvršeno samoocenjivanje uz pomo

koga su prepoznati

problemi u zadovoljenju zahteva koje postavljaju
standardi.

Abstract:

The paper presents the improvement of quality

system management in the “Termoelekto” Belgrade
enterprise. The basis for the improvement of the quality
system management process is the carried out self-
assessment, by means of which the problems in satisfying
the standard imposed demands have been identified.

Klju

ne re

Unapre

enje sistema kvaliteta,

samoocenjivanje.

1. UVOD

Unapre

enje sistema kvaliteta jeste kontinuiran proces.

Korisnici i ostali zainteresovani su naj

eš

e neposredni

inicijatori, ali najzainteresovaniji za ovaj proces bi trebalo
da je organizacija odnosno njeno rukovodstvo.
Pre samog procesa samoocenjivanja potrebno je dati neke
postavke za taj proces. Prvenstveno je potrebno objasniti
koncept kvaliteta i strukturu standarda serije ISO 9000,
kao i principe kvaliteta. Ovo bi trebalo da predstavlja
uvod i postavku za samu analizu i opis preduze

a u kojem

se vrši provera sistema kvaliteta uz pomo

upitnika za

samoocenjivanje. Tek kada se izvrši analiza preduze

a i

procesa u okviru njega mogu

e je sprovesti proces

samoocenjivanja i na osnovu predloga za poboljšanja
može se pristupiti samom procesu unapre

enja na osnovu

predloženih mera unapre

enja.

2. KVALITET I STANDARDI SISTEMA

KVALITETA

2.1.Osnovni pojmovi i definicije kvaliteta

Tuma

enja i definicije kvaliteta u mnogome se razlikuju i

pristupi ovom fenomenu menjali su se tokom vremena, ali
ono što je zajedni

ko za sva tuma

enja da je kvalitet

postao najzna

ajniji strateški faktor uspeha svake

organizacije. Kvalitet se može definisati kao sposobnost
proizvoda ili usluge za upotrebu,

ime se priznaje da je

kvalitet u neposrednoj vezi sa uspešnim rešenjima i
kontinuiranim unapre

enjima proizvoda ili usluge.

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

je mentor bio prof. dr Bato Kamberovi

Navode

i neke od definicija pokaza

emo razli

itost

tuma

enja samog pojma kvaliteta [1].

Crosby: „Saglasnost zahtevima.“
Zelenovi

: „Skup upotrebnih – tehni

kih, ekonomskih i

estetskih osobina i obeležja zadovoljstva proizvoda u
posmatranju.“
ISO 9000

„Nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika

ispunjava zahteve.“
Suština svih ovih definicija jeste da se kvalitet može
posmatrati sa stanovišta društva, tržišta, potroša

proizvo

a, proizvoda, itd., a svako stanovište ima

svoje zahteve u pogledu kvaliteta.

2.2 Principi kvaliteta [2]
Princip 1 –

Organizacija usmerena prema kupcu

Organizacije zavise od svojih kupaca i stoga bi trebalo da
razumeju trenutne i budu

e potrebe kupaca, trebalo bi da

zadovolje zahteve kupaca i nastoje da prevazi

ekivanja kupaca

Princip 2 –

Liderstvo

Lideri uspostavljaju jedinstvo svrhe i pravca organizacije.
Oni treba da kreiraju i održavaju radnu atmosferu u kojoj
su zaposleni u potpunosti uklju

eni u ostvarivanje ciljeva

organizacije.

Princip 3 -

Uklju

enost zaposlenih

Zaposleni na svim nivoima predstavljaju srž organizacije i
samo njihova potpuna uklju

enost i angažovanost

omogu

uje da se njihove sposobnosti iskoriste za dobro

organizacije.

Princip 4 –

Procesni prilaz

Željeni rezultat se postiže mnogo efikasnije kada se
aktivnostima i resursima upravlja kao procesom.

Princip 5 –

Sistemski pristup upravljanju

Identifikacija, razumevanje i upravljanje sistemom
me

usobno povezanih procesa za dati cilj unapre

uju

efektivnost i efikasnost organizacije.

Princip 6 –

Stalno unapre

enje

Stalno unapre

enje treba da bude trajni cilj organizacije.

Princip 7 –

Prilaz donošenju odluka na osnovu

injenica

Efektivne odluke se zasnivaju na analizi podataka i
informacija.

Princip 8 –

Obostrano korisni odnosi sa isporu

iocima

Organizacija i njeni isporu

ioci su me

usobno zavisni te

obostrano korisni odnosi pove

avaju njihovu sposobnost

da stvore vrednost.

2.3 Razvoj i struktura standarda sistema kvaliteta

unarodna organizacija za standardizaciju, ISO

(International Organisation for Standardisation) [4], je
najve

a svetska institucija za razvoj standarda i

1310

predstavlja mrežu nacionalnih instituta u 156 zemalja, na
bazi jedan

lan - jedna zemlja, sa sedištem u Ženevi u

Švajcarskoj odakle se ceo sistem koordiniše.
Standardizacija je proces utvr

ivanja i primene odre

enih

pravila radi sre

ivanja i regulisanja aktivnosti u datoj

oblasti u korist i uz u

eš

e svih zainteresovanih strana, a

naro

ito radi ostvarenja sveopštih optimalnih ušteda,

uzimaju

i u obzir funkcionalnu namenu i zahteve

tehni

ke bezbednosti. Predmeti standardizacije mogu biti:

proizvodi (sirovine, materijali, gotovi proizvodi), metode
ispitivanja, definicije i razni apstraktni pojmovi,
tehnološka oprema, proizvodni procesi, dokumentacija,
kontrola kvaliteta, sistem upravljanja.
Najpoznatija serija standarda iz ove oblasti je svakako
serija standarda ISO 9000 i ovaj set standarda je
prvenstveno baziran na upravljanje kvalitetom. Prakti

to zna

i da organizacija treba da ispoštuje odre

ene

principe koje sa sobom nosi ovaj set standarda, a to je
prvenstveno orijentacija organizacije na potroša

Standard ISO 9000 primorava organizaciju da za svoj
proizvod ili uslugu uvek garantuje potroša

u jednak nivo

kvaliteta i, naravno, da taj proizvod ili uslugu usavršava i
poboljšava shodno zahtevima samog potroša

Za standarde serije ISO 9000 važe slede

injenice:

•

prvi put su doneseni 1987. godine

•

1994. godine ura

ena je njihova prva revizija,

•

2000. godine je usvojena njihova nova verzija,

•

2005. godine donesen je novi standard ISO 9000 i

•

14. novembra 2008. godine donesena je nova
verzija standarda ISO 9000, koji ne sadrži bitne
izmene.

2.4 Zahtevi sistema upravljanja kvalitetom

Revizija standarda iz 2000. godine imala je za cilj
unapre

enje metodologije sistema upravljanja kvalitetom.

U pitanju je procesni model (jedan model za razliku od tri
modela iz 1994.godine) kod koga postoji logi

an sled

zahteva standarda, uklju

eni su zahtevi za stalno

unapre

enje sistema kvaliteta (slika 1.) i insistira se na

permanentnom merenju zadovoljstva korisnika, što stvara
dobru osnovu za dalji razvoj koncepta kvaliteta u
organizaciji koja primenjuje standard.

Slika 1.

Kontinualno unapre

enje sistema upravljanja

kvalitetom

Ova nova verzija standarda, sistem upravljanja kvalitetom
[3] definiše u okviru 4 osnovna procesa i to:

•

Odgovornost menadžmenta (rukovodstva),

•

Menadžment resursima,

•

Realizacija proizvoda,

•

Merenje, analize i unapre

enja.

Standardi serije ISO 9000 sastoje se od slede

ih standarda:

•

ISO 9000 opisuje osnove sistema menadžmenta
kvalitetom i utvr

uje terminologije za sisteme

menadžmenta kvalitetom,

•

ISO 9001 specificira zahteve koji se odnose na
sisteme menadžmenta kvalitetom, koji se koriste
tamo gde je potrebno da se prikaže sposobnost
organizacije da isporu

uje proizvode koji ispu-

njavaju zahteve odgovaraju

ih propisa i zadovo-

ljavaju zahteve samog korisnika proizvoda ili
usluge.

•

ISO 9004 sadrži program samoocenjivanja i traži
od organizacije da je efektivna i efikasna. Cilj
ovog standarda je unapre

enje performansi orga-

nizacije i poboljšanje zadovoljenja korisnika i
ostalih zainteresovanih strana.

•

ISO 19011 predstavlja uputstva za proveravanje
sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema
upravljanja zaštitom životne sredine.

3. OSNOVNI PODACI O PREDUZE

„TERMOELEKTRO“ BEOGRAD

3.1 Podaci o osnivanju

Kompanija „Termoelektro“ je osnovana 22. maja 1948.
godine, pod imenom “Elektrogradnja” i do trenutka
dobijanja sadašnjeg naziva, »Termoelektro« je prolazila
kroz razli

ite faze transformacija, po

evši od odvajanja

projektantske organizacije, 1950. godine, pod nazivom
»Termoelektroprojekt« a kasnije »Energoprojekt« pa sve
do decembra 2009. godine kompanija Termoelektro
menja pravnu formu i prelazi iz Akcionarskog društva u
Društvo sa ograni

enom odgovornoš

3.2 Delatnost preduze

„Termoelektro“ obavlja poslove projektovanja, inženje-
ringa, izgradnje, montaže, ispitivanja, održavanja, remon-
ta i revitalizacije najsloženijih, strateški važnih industrij-
skih objekata u oblasti hidroenergetike, energetike, rafi-
nerijskog i petrohemijskog kompleksa, industrijskih pos-
trojenja i metalurškog kompleksa.

3.3 Funkcije preduze

Ukupan broj zaposlenih u preduze

u „Termoelektro“ je

1100 i oni su raspore

eni po slede

im sektorima:

•

Upravljanje preduze

•

Tehni

ki poslovi

•

Finansijski poslovi

•

Korporativni poslovi

S obzirom da preduze

e ima veliki broj zaposlenih, teško

je napraviti optimalnu organizaciju koja

e dati prave

rezultate. Podela se vrši na ova

etiri sektora na osnovu

kojih se vrši dalja podela na važne funkcije kao što su:
montaža kao najvažnija funkcija preduze

a, komercijala,

tehni

ka i tehnološka priprema, kao i ostale funkcije.

3.4 Sistem kvaliteta preduze

Pre samog procesa samoocenjivanja sistema kvaliteta
potrebno je pružiti informacije o sistemu kvaliteta u
preduze

u, odnosno kako je primenjen i sproveden u

organizaciji. Sliku sistema upravljanja kvalitetom u
preduze

u „Termoelektro“ pokaza

emo kroz 5 osnovnih

poglavlja:

1311

5 ANALIZA REZULTATA I PREPORUKE ZA

UNAPRE

ENJA

Sprovo

enjem procesa samoocenjivanja sistema kvaliteta

u preduze

u “TERMOELEKTRO” prepoznati su

odre

eni problemi.

Najzna

ajniji prepoznati problemi u upravljanju sistemom

kvaliteta su:

Nedovoljna angažovanost rukovodsta,

Loši radni uslovi,

Visoka stopa fluktuacije zaposlenih,

Nepostojanje jedinstvenog informacio-
nog sistema.

5.1. Nedovoljna angažovanost rukovodstva

Rukovodstvo preduze

a je uklju

eno u procese preispiti-

vanja i davanja preporuka za unapre

enja, me

utim

problem je u tome što se rukovodstvo zadržava na tome i
ne prati dalji proces, tj. primenu predloženih unapre

enja.

Tako

e je potrebno napraviti razliku izme

u koristi od

primene sistema kvaliteta, a one su velike i na drugoj
strani finansijska sredstva koja se ulažu u unapre

enje

sistema kvaliteta.
Rukovodstvo prepoznaje zahteve i potrebe kupaca, ali te
zahteve mora i zadovoljiti.

Shodno tome sve ove

probleme mogu

e je rešiti ukoliko rukovodstvo prepozna

zna

aj primene sistema kvaliteta i samo na taj na

in može

se o

ekivati prevazilaženje ovih problema i izlazak u

susret novim zahtevima koje postavljaju kupci.

5.2. Loši radni uslovi

Da bi se stvorili povoljni radni uslovi koji

e podsticati

zaposlene na kreativan i inovativan odnos prema poslu,
potrebno je osmisliti dobar sistem nagra

ivanja

zaposlenih. U tom smislu pažnja se usmerava na to kako
se pojedinci najbolje mogu motivisati pomo

u takvih

sredstava kao što su: inicijativa, nagrade, liderstvo, posao
koji obavljaju i organizacioni kontekst u okviru koga
realizuju posao.

Za dobre radne uslove potreban je

konstantan rad odnosno povezanost izme

u lidera i

zaposlenih. Kroz taj odnos lideri otkrivaju na koji na

mogu stvoriti bolje i povoljnije uslove za rad a samim tim
i za ostvarenje boljih rezultata. Potrebno je voditi ra

una o

uslovima radnog prostora, kako užeg tako i šireg.

5.3. Visoka stopa fluktuacije zaposlenih

Efekti fluktuacije mogu biti pozitivni i negativni, odnosno
fluktuacija može biti funkcionalna i disfunkcionalna. U
preduze

u „Termoelektro“ izraženija je disfunkcionalna

fluktuacija, samim tim govori se o negativnim efektima
fluktuacije koji se ogledaju u troškovima koji nastaju kao
posledica fluktuacije zaposlenih.
U proces prevazilaženja problema fluktuacije mora se
krenuti od samog procesa angažovanja kadrova kako bi
im se na samom po

etku predo

ila situacija u

organizaciji. Jedan od najvažnijih uzroka fluktuacije jeste
nezadovoljstvo poslom i na njegovo prevazilaženje
organizacija može prvenstveno uticati, a to se može
sprovesti kroz: oboga

ivanje i preoblikovanje posla kao bi

se u

inili što zanimljivijim.

Organizacija stvaranjem

odgovaraju

eg sistema za pra

enje performansi

zaposlenih, odnosno posla, kao i drugih faktora uticaja na
zaposlene ozbiljnije ulazi u posao smanjenja fluktuacije i
njeno trajno prevazilaženje.

5.4. Nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema

Nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema u okvi-
ru organizacije predstavlja problem kako za komunikaciju
tako i za procese odlu

ivanja i uopšte funkcionisanja

preduze

Potrebno je uvesti informacioni sistem koji

e obezbediti

odre

ene standarde u poslovanju, obezbediti uspešno

pra

enje i kontrolu poslovnih procesa, izvršiti podelu rada

i odgovornosti, zatim obezbediti bolju komunikaciju
izme

u zaposlenih i lakše donošenje menadžerskih odluka

primenom alata za podršku odlu

ivanju što

e u svakom

slu

aju pružiti dobru osnovu za sprovo

enje i unapre

enje

sistema kvaliteta.

6. ZAKLJU

Poboljšanje kvaliteta je stalan proces i može se smatrati
kao svojevrstan maraton, jer zahteva sistemati

no,

potpuno i trajno menjanje postoje

eg stanja i sprovo

enje

aktivnosti kako bi sistem kvaliteta bio bolji i na bolji
na

in zadovoljio zahteve zainteresovanih strana.

Važnost primene sistema kvaliteta i njegovog poboljšanja
je u osnovi i predmet ovog master rada, u kome su
prikazane osnovne postavke i definicije kvaliteta kao i
standardi sistema kvaliteta. Dati su predlozi na koji na

treba organizacija da pristupi problematici kvaliteta kroz
prikaz osnovnih principa kvaliteta kao i faktora koji su
njegov sastavni deo. Prikazana je evolucija standarda
kvaliteta serije ISO 9000, kao i zahtevi koje postavlja
serija standarda pred organizaciju koje treba ispuniti kako
bi na adekvatan na

in bio primenjen sistem kvaliteta.

7. LITERATURA

[1]

V.Vulanovi

, B.Kamberovi

, R.Maksimovi

: Sistem

upravljanja kvalitetom, 2000

[2]

SRPS ISO 9001:2007: istem menadžmenta
kvalitetom-zahtevi, Beograd,2007

[3] D. Ran

, P. Isailovi

: Upravljanje kvalitetom,

Beograd,2001

[4]

www.iso.rs

[5]

www.sertifikacija.com

Kratka biografija:

Darko Džogaz

en je u Pljevljima

1985. godine. Diplomski – master rad na
temu „Unapre

enje sistema menadžmenta

kvalitetom u »Termoelektro« Beograd“
brani na Fakultetu tehni

kih nauka

2010.godine

Bato

Kamberovi

en je u Bajinoj

Bašti 1955.god. Doktorirao je na
Fakultetu tehni

kih nauka 1996.god., a od

2002. izabran je za vanrednog profesora
za užu nau

nu oblast

Upravljanje

kvalitetom.

1313

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005:368

PRAVNI POLOŽAJ POSREDNIKA I ZASTUPNIKA U OSIGURANJU

LEGAL POSITION OF MEDIATORS (BROKERS) AND INSURANCE AGENTS

Vesna Kneževi

, Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

U diplomskom radu obra

ena je tema

Pravni položaj posrednika i zastupnika u osiguranju.
Detaljno je objašnjen na

in organizovanja odnosno

osnivanja jednog društva za zastupanje/posredovanje u
osiguranju, na

in djelovanja, funkcionisanja, rada,

ste

ajnog postupka,

lanova i brojna dr. pitanja.

Za ovu temu rada uzet je osvrt samo na dijelove Zakona
Republike Crne Gore i Republike Srbije, koji se odnose na
poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju.
Predstavljeno je tržište osiguranja Republike Crne Gore i
Republike Srbije, sa bitnim statisti

kim podacima kako za

društva za osiguranja koja posluju u Crnoj Gori odnosno
Srbiji, tako i za društva za posredovanje odnosno
zastupanje u osiguranju.

Abstract –

The graduate work (thesis) elaborates themes

„Legal position of mediators (brokers) and insurance
agents“. Detailed explanation was made in the area of
organizing and establishing an insurance representation
or mediation (brokerage) company, its operations,
functions, activities, bankruptcy procedures, the members
and many other questions.
For the purposes of this thesis, only parts of the Law of
the Republic of Montenegro and the Republic of Serbia
considering the insurance brokerage and representation
are used. Insurance markets of the Republic of
Montenegro and the Republic of Serbia are presented with
important statistical data for insurance companies and
mediators and representation companies in insurance.

Klju

ne rije

osiguranje, posrednik, zastupnik.

1. UVOD

Osiguranje je ekonomska kategorija koja je nastala na
odre

enom stepenu razvoja društva iz potrebe da se

pojedinci u granicama mogu

nosti zaštite od štetnih

posledica nastalih usled ostvarenja stihijskih i dr.

neo

ekivanih doga

aja kojima su izloženi njihova

imovina, život i zdravlja.
Suština osiguranja je da se imaoci imovine koja je
izložena odre

enim opasnostima udružuju radi

zajedni

kog podnošenja štete koja bi eventualno zadesila

nekog od njih usled ostvarenja nekog od rizika.

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog - master rada
Vesne Kneževi

»Pravni položaj posrednika i

zastupnika u osiguranju«,

iji mentor je bio dr Dragan

Mrkši

, red. prof.

2. POJAM I ZNA

AJ OSIGURANJA

Rije

osiguranje ozna

ava sigurnost i povjerenje, kao i

zaštita i obezbje

enje. Svrha osiguranja je pružanje

sigurnosti. Pojedinac nije mogao sopstvenim snagama da
obezbjedi ovu zaštitu. Zato se vrlo rano javila ideja
organizovane zaštite putem zajednice u kojoj

e pojedinci

ugroženi istom opasnoš

u svojim doprinosima obezbjediti

zaštitu pojedinaca kojeg nepogoda zadesi. Na taj na

rizik od nastajanja štetnog doga

aja dijelio se na više lica

koja

e zajedni

ki snositi njegove posledice.

Uloga i zna

aj osiguranja u savremenom životu može se

posmatrati sa aspekta pojedinaca i sa aspekta nacionalne
ekonomije. Sa aspekta pojedinaca dvostruka je uloga
osiguranja: zaštita osiguranika i tre

ih lica.

3. POJAM POSREDNIKA U OSIGURANJU

Posrednik (broker) za osiguranje je savjetnik (konsultant)
za osiguranje imovine, osoba koja razumije potrebe i
djelatnost klijenta, pomaže im u upravljanju rizicima i
inicira nove proizvode. Poslovi posredovanja u osiguranju
su poslovi koji se odnose na dovo

enje u vezu

osiguranika, odnosno ugovara

a osiguranja sa društvom

za osiguranje radi pregovaranja o zaklju

enju ugovora o

osiguranju, na osnovu naloga društva za osiguranje ili
naloga osiguranika, odnosno ugovara

a osiguranja. Kao

jedinu djelatnost u osiguranju, društvo za posredovanje je
obavlja u slu

aju da je dobilo dozvolu od Regulatornog

organa za obavljanje tih poslova u skladu sa Zakonom.
Regulatorni organ u osiguranju jeste Agencija za nadzor
osiguranja u Crnoj Gori (ANO), a u Republici Srbiji jeste
Narodna banka Srbije (NBS).

Uz poslove posredovanja u osiguranju društvo za
posredovanje u osiguranju može obavljati i poslove
savjetovanja i pomo

i u obradi šteta, i procijeni rizika i

šteta.

Društvo za posredovanje u osiguranju može

obavljati i poslove zastupanja u osiguranju za odre

enu

vrstu osiguranja pod uslovom da ispunjava uslove iz

lana

93. stav 2. ta

. 5), 7) i 8) Zakona o osiguranju i da ima

dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje tih poslova, s
tim što u istom pravnom poslu ne može biti zastupnik za
jednu, a posrednik za drugu ugovornu stranu.

Društvo za

posredovanje u osiguranju mora sadržati i naznaku
djelatnosti "posredovanje u osiguranju", i osniva se kao
a.d. ili d.o.o..
Zahtjev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova
posredovanja u osiguranju podnose Regulatornom organu
osniva

i društva za posredovanje u osiguranju ili u

njihovo ime lice koje oni ovlaste. Uz zahtjev ovlaš

ena

lica moraju priložiti i prate

u dokumentaciju:

osniva

ki akt;

predlog statuta;

spisak akcionara;

1314

je kadrovski i tehni

ki osposobljen za pružanje drugih

usluga u osiguranju.

5. AGENCIJA ZA NADZOR OSIGURANJA

Nadležna institucija za nadzor i kontrolu osiguranja je
Agencija za nadzor osiguranja, koja je samostalna u
vršenju poslova iz svog djelokruga. Agencija je osnovana
u skladu sa Zakonom o osiguranju. Osniva

je Crna Gora,

a prava osniva

a u njeno ime vrši Savjet Agencije. ANO

vrši nadzor nad obavljanjem poslova iz djelatnosti
osiguranja u cilju podsticanja razvoja tržišta osiguranja i
obezbje

enja adekvatne zaštite osiguranika.

Zakonski okvir za oblast osiguranja zaokružen je
donošenjem Zakona o osiguranju ("Sl. list RCG", br.
78/06 i 19/07), Zakona o obaveznom osiguranju u
saobra

aju ("Sl. list CG" br. 46/07) i Zakona o ste

aju i

likvidaciji društava za osiguranje ("Sl. list CG" br.11/07).
U skladu sa strateškim opredjeljenjem Crne Gore na planu
njene integracije u Evropsku Uniju, Agencija je u 2008.
god. sprovela aktivnosti uskla

ivanja regulative sektora

osiguranja sa direktivama EU i principima Me

unarodnog

udruženja supervizora osiguranja.
U tom smislu, sprovedene su aktivnosti poboljšanja
Regulatornog okvira za oblast osiguranja, i usvojeni su
podzakonski akti:

- Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje dozvola za
obavljanje poslova osiguranja, posredovanja, zastupanja i
pružanja dr. usluga i na

inu dokazivanja ispunjenosti tih

uslova ("Sl. list RCG", br. 08/07);
- Uputstvo o na

inu utvr

ivanja margine solventnosti

društava za osiguranje ("Sl. list RCG", br. 24/07);
- Pravilnik o sadržini izvještaja, obavještenja i dr.
podataka koje društvo za osiguranje dostavlja ANO i o
na

inu i rokovima njihovog dostavljanja ("Sl. List RCG",

br. 70/08);
- Pravilnik o sadržini mišljenja ovlaš

enog aktuara ("Sl.

list RCG", br. 70/08);
- Pravilnik o sadržini i na

inu vo

enja registara podataka

o društvima za osiguranje i drugih subjekata koji
podliježu kontroli ANO ("Sl. list RCG", br. 70/08);
- Pravilnik o na

inu utvr

ivanja i pra

enju likvidnosti

društava za osiguranje ("Sl. list RCG", br. 70/08);
- Pravilnik o bližim kriterijumima i na

inu obra

unavanja

matem. rezerve i rezerve za u

eš

e u dobiti ("Sl. list

RCG", br. 70/08);
- Pravilnik o bližim kriter. i na

inu obra

unavanja rezervi

za izravnanje rizika ("Sl. List RCG", br. 70/08);
- Pravilnik o bližim kriter. i na

inu obra

unavanja

prenosnih premija ("Sl. list RCG", br. 70/08);
- Pravilnik o bližim kriterijumima i na

inu obra

unavanja

tehni

kih rezervi za rezervisane štete ("Sl. list RCG", br.

70/08);
- Pravilnik o utvr

ivanju rezultata poslovanja,

raspore

ivanju ostvarene dobiti, pokri

u gubitka i

mjerama za pokri

e gubitka ("Sl. list RCG", br. 70/08).

Sprovedene su aktivnosti na uspostavljanju i
intenziviranju komunikacije sa me

unarodnim

institucijama, stru

nim tijelima i asocijacijama, kao i

nastavku saradnje sa Svjetskom bankom, Ujedinjenim
nacijama i Regionalnim savjetom za saradnju na projektu

kreiranja regionalnog sistema za osiguranje od
katastrofalnih doga

aja, u kojem u

eš

e uzimaju i ostale

zemlje regiona.

6. STANJE NA TRŽIŠTU OSIGURANJA

Na crnogorskom tržištu osiguranja u toku 2009. god.,
poslove osiguranja obavlja 11 društava za osiguranje. Pet
društava za osiguranje se bavi samo poslovima neživotnih
osiguranja, pet društava samo poslovima životnih
osiguranja, dok jedno društvo obavlja poslove životnih i
neživotnih osiguranja, sa krajnjim rokom za razdvajanje
ovih poslova do kraja 2010. god. Trenutno na tržištu
osiguranja Crne Gore posluju:

3 društva za posredovanje u osiguranju,

13 društava za zastupanje u osiguranju,

3 zastupnika - preduzetnika u osiguranju,

1 agencija za pružanje drugih usluga u osig.,

250 ovlaš

enih zastupnika u osiguranju i

39 ovlaš

enih posrednika u osiguranju.

Fakturisana bruto premija za prvih 9 mjeseci 2009. godine
ostvarena je u iznosu od 48,19 mil €, što je za 6,07% ve

u odnosu na isti period prethodne godine. U ukupno
ostvarenoj bruto premiji u tom periodu, dominantno je
u

eš

e neživotnih osiguranja (89%), me

u kojima najve

eš

e imaju obavezna osiguranja u saobra

aju (51.93%),

odnosno osiguranja od autoodgovornosti (49,75%).
U strukturi ostvarene bruto premije za 9 mjeseci najve

je u

eš

e Lov

en osiguranja sa 56,55%, slijede Sava

Montenegro (17,49%) i Delta Generali (7,52%).
Prosje

no ispla

ena šteta u prvih 9 mjeseci 2009. godine,

a shodno navedenim podacima, iznosi 1.277€. Struktura
bruto premije po grupama osiguranja je prikazana u tabeli
1.

Tabela 1:

Pregled ostvarene premije za 2009. god.

Grupa

osiguranja

Bruto prem.

2009. god.

% u

eš

NEŽIVOTNA
OSIGURANJA

42.920.188,46

89,06

Obavezna
osiguranja

25.024.595,63

51,93

Ostala
neživotna
osiguranja

17.895.592,83

37,13

ŽIVOTNA
OSIGURANJA

5.273.303,07

10,94

UKUPNO

48.193.491,53

100,00

Na tržištu osiguranja u Crnoj Gori, i pored uticaja
ekonomske krize prisutan je rast.
Tržište osiguranja Republike Srbije je dosta sli

no.

Osnovna karakteristika nerazvijenog tržšta osiguranja je

1316

dominantno u

eš

e neživotnog osiguranja u ukupnoj

premiji osiguranja . U tre

em tromjese

ju 2009. god. na

tržištu Srbije posluje 25 društava za osiguranje. Isklju

ivo

poslovima osiguranja bavi se 20 društava, samo
poslovima reosiguranja 4, dok se poslovima
osiguranja/reosiguranja bavi 1 društvo. Broj društava za
osiguranje je pove

an sa 22 na 25 kao i broj zaposlenih po

stopi od 4,6%.
Društva za posredovanje, društva za zastupanje, kao i
agencije za pružanje posebnih usluga u osiguranju
trenutno na tržištu osiguranja Srbije ima ukupno 80. Lica
koja su dobila ovlaš

enje od strane NBS za rad na tržištu

kao ovlaš

eni posrednici broje 174, dok ovlaš

enih

zastupnika ima oko 6848. Me

utim, lica koja imaju

ovlaš

enje za obavljanje poslova posredovanja i

zastupanja u osiguranju ima 1710, dok pravnih lica
(banke) koja poslove posredovanja i zastupanja u
osiguranju obavljaju na osnovu posebnog zakonu ima
ukupno 15. Ukupan broj certifikata za zastupanje odnosno
posredovanje dobilo je 8.735 fizi

kih lica. Posmatrano

prema vlasni

koj strukturi kapitala, 18 društava je u

inskom stranom vlasništvu.

U strukturi premije u

eš

e neživotnih osiguranja je

iznosilo 86,5%, dok je u

eš

e životnih osiguranja iznosilo

13,5%. Porast u

eš

a životnih osiguranja sa 10,9% u

istom periodu predhodne godine posledica je porasta tih
osiguranja od 25,9%, ali i pada premije neživotnih
osiguranja od 1%. Struktura premije u tre

em tromjese

2009. god. je sli

na strukturi u istom periodu 2008. uz

bilježenje najve

eg u

eš

a osiguranja od odgovornosti

zbog upotrebe motornih vozila u ukupnoj premiji od
33,2%. Na slede

em grafikonu je prikazana ukupna

premija prema vrstama osiguranja kako za tre

tromjese

je 2009. god. tako i predhodne 2008. godine.

Imovinska osiguranja,

kasko, autoodgovornost,

životna osiguranja, ostala neživotna

osiguranja

Grafikon 1:

Ukupna premija prema vrstama osig.

Ukupna premija osiguranja za prvih devet mjeseci 2009.
god. na tržištu Srbije iznosila je oko 440 mil. eura.

7. ZAKLJU

Stepen razvijenosti tržišta osiguranja neke zemlje
uslovljen je nivoom njene ekonomske razvijenosti.
Duboka društveno ekonomska kriza i dalje je osnovna
karakteristika makroekonomskog ambijenta Crne Gore i
Srbije u kome posluju osiguravaju

e organizacije. Imaju

u vidu novonastalu situaciji u razvoju našeg društva,

težnju ka savremenoj državi u kojoj vladaju osnovni
postulati ka napretku i uklju

ivanju u me

unarodne

tokove, osiguranje kao oblast od posebnog društvenog
interesa, dobilo je zna

ajno mjesto.

Bilo bi od velike koristi za razvoj tržišta osiguranja i
zaštitu potroša

a osiguranja da se, po uzoru na zemlje

koje imaju jaka profesionalna udruženja osigurava

a i

koje su sprovele direktive o zaštiti potroša

a i dr., utvrde

pravila ponašanja osigurava

a i posrednika osiguranja na

tržištu osiguranja kojima se sprije

ava nelojalna

konkurencija koja se na poseban na

in manifestuje u ovoj

zna

ajnoj privrednoj djelatnosti.

Osiguranje bi trebalo da bude jedna od nose

ih grana

privrede, a osiguravaju

a društva glavni akcionari banaka

i velikih preduze

a. U modernim tržišnim privredama

osiguranje ima snažan i široki uticaj, pa se tako više ne
radi samo o sigurnosti, što je ranije bio slu

aj, ve

se radi

i o nekim važnim

iniocima kao što su društveni proces

uopšte i stabilnost privrednog procesa. Uspješne
kompanije u razvijenim zemljama imaju precizno
definisanu pravnu sigurnost, pravni sistem, zajedni

sistem vrijednosti zaposlenih, korporativnu kulturu,
obrazovanje, misiju i imidž firme, i sl.
I ostaje nam pitanje:

Kako opstati i pobijediti

konkurenciju u surovoj tržišnoj utakmici uz opšti trend
globalizacije i prisutnu svetsku ekonomsku krizu ?!

8. LITERATURA

[1] V. Avdalovi

osi

, S. Avdalovi

, „

Upravljanje

rizikom u osiguranju

“, Beogradska bankarska

akademija, Novi Sad, 2008 godina

[2] V. Avdalovi

, „

Principi osiguranja

“, Fakultet

tehni

kih nauka, Novi Sad, 2007 godina

[3] Dr. B. Marovi

, Dr. V. Avdalovi

„Osiguranje i

teorija rizika“,

Subotica, 2006 godina

[4] D. Mrkši

, Z. Petrovi

, „Pravo osiguranja“

Beograd, 2004 godina

[5] P. Šuleji

„Pravo osiguranja“,

Beograd, 2005

godina

[6]

„Evropski put“,

prava osiguranja Srbije posebno

Ugovora o osiguranju, Pali

, 2008 godina

[7] Zakon o osiguranju Republike Srbije

(„ Sl glasnik

RS“,br. 55/2004 i 2007)

[8] Zakon o osiguranju Republike Crne Gore

("Sl. list

RCG", br. 78/06 i 19/07)

Kratka biografija:

Vesna Kneževi

ena je u Pljevljima

1985. god. Diplomski - master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Industrijsko inženjerstvio i menadžment –
Inženjerstvo i menadžment osiguranja,
odbranila je 2010.god.

1317

više cene rešenja koja doprinose o

uvanju okoline ili

pove

anju sigurnosti pri radu. Lista mogu

ih inovacija

vrlo je duga

ka. Kona

no na inovacije nisu pretpla

eni

samo stru

njaci ili inženjeri, a inovacijom se ne smatraju

samo krupne uštede ili epohalna otkri

a. Inovativni

pristup u organizaciji i ponašanju firme stvorio je od
bezna

ajnih malih firmi velike korporacije.

Možemo re

i da su priroda inovacije i tip novine dva

najzna

ajnija kriterijuma klasifikacije inovacija od kojih

zavisi i jedan od izrazitih atributa svake inovacije-stepen
novine .
Prema kriterijumu priroda inovacije imamo dve klase
inovacija :
- Radikalne (suštinske) inovacije, procesi u kojima je
poznat pravac istraživanja ali je krajnji cilj nepoznat.
Rezultat radikalnih inovacija su potpuno novi proizvodi /
usluge / procesi,
- Inkrementalne (evolutivne) inovacije, predstavljaju mala
poboljšanja, naj

eš

i oblik inovativnosti u koje se u

proseku ulaže 80% svih investicija u inovacije firme,
- Polu-radikalne inovacije, izmedju dva opšta krajnja
oblika.
Prema kriterijumu tip novine imamo tri klase inovacija :
- inovacija proizvoda
- inovacija procesa
- inovacija usluga
Prva

etiri izvora inovacija nalaze se u okviru samog

preduze

a, odnosno u okviru sektora proizvodnje ili

sektora usluga. Kao takvi uo

ljivi su pre svega ljudima iz

tih istih sektora, proizvodnje ili usluga. Oni su u osnovi
samo simptomi, naznake. Ali su istovremeno i veoma
sigurni indikatori promena, koje su se ve

dogodile, ili se

mogu u

initi uz mali napor. Ta

etiri izvora su slede

- neo

ekivano- neo

ekivani uspeh, neo

ekivani promašaj,

neo

ekivani spoljni doga

aj,

- nepodudarnost-izme

u stvarnosti kakva trenutno jeste, i

stvarnosti koja bi mogla da bude ili kakva bi trebalo da
bude,
- inovacija zasnovana na potrebi nekog procesa ,
- promene u strukturi privrede ili tržišta.
Tri izvora inovativnih mogu

nosti, obuhvataju promene

van preduze

a, odnosno van privrede:

- demografska kretanja – promene,
- promene u opažanjima, raspoloženjima i zna

enjima,

- nova saznanja, nau

na i nenau

na.

Inovacija je od vitalne važnosti za održavanje
konkurentskih prednosti. Obim i uspeh inovativnih
nastojanja neke organizacije predstavljaju indikatore
njenog ukupnog uspeha. Prete

a menadžmenta Peter

Draker jednom prilikom je upozorio: ”Poznata kompanija
koja u eri koja zahteva inovacije nije sposobna da inovira,
osu

ena je na propast i nestajanje”. Jednostavnije re

eno,

u savremenom konkurentnom okruženju ve

ina firmi ima

pred sobom samo jedan izbor: “Biti inovativan ili umreti”.
Me

utim, kao i u slu

aju promena, firme se veoma

esto

opiru inovacijama. Samo one kompanije koje aktivno teže
inovacijama, uprkos tome što mogu da budu neizvesne i
teške, uspe

e da naplate svoje inovativne napore.

Firme moraju da na

u sredstva da bi se fokusirale na

svoje inovativne projekte. Definisanjem “strategijskog
omota

a“, drugim re

ima, obima inovativnih napora

firme, firme spre

avaju da se njihovi inovativni napori

rasipaju u pravcu neizvesnih projekata ili projekata koji

prevazilaze domen i interese same firme. Strategijski
omota

odre

uje radijus prihvatljivih projekata. Ono što

je za jednog

oveka radikalna inovacija, za drugog

oveka

predstavlja inkrementalnu inovaciju.
Za inovacije su potrebna nova znanja i u

enje na

sopstvenim greškama. Retko koja grupa ili odeljenje
imaju sve informacije neophodne da bi se inovacija
sprovela od za

etka do njene komercijalizacije (tržišne

isplativosti).

ak i u kompaniji koja veoma stru

obavlja svoje teku

e poslove

esto su potrebne nove

sposobnosti da bi postigla nove rezultate.
Da bi govorili o ulozi inovacije u konkurentskoj
prednosti, moramo prvo re

i šta je konkurentska prednost.

Jedna kompanija ima konkurentsku prednost u odnosu na
svoje suparnike kada ostvaruje profit koji je ve

i od

proseka u svojoj grani industrije. Cilj ve

ine poslovnih

strategija je da ostvare održivu konkurentsku prednost.
Dva osnovna tipa konkurentske prednosti su: prednost
cene i prednost razlikovanja. Obe ove prednosti se mogu
ostvariti uvo

enjem inovacija. Inovacije i znanje postaju

najvažniji element koji uti

e na konkurentnost.

Tipi

ne inovacije koje menjaju konkurentsku prednost:

- nove ili promenjene tehnologije,
- nove ili promenjene potrebe kupca,
- novi industrijski segmenti,
- promenjeni ulazi troškova ili koristi,
- promene u upravlja

koj funkciji.

Možemo re

i da je inovativnost jedan od najzna

ajnijih

faktora konkurentnosti kompanija i izvor “privremenog
monopola”.

3. INTERNO PREDUZETNIŠTVO

Da bi se kompanije efikasno takmi

ile na dinami

nom i

brzomenjaju

em svetstkom tržištu i uhvatile u koštac sa

ovim promenama, usvajaju inovativniji i više preduzetan
pristup menadžmentu unutar sopstvenih organizacija.
Jedan od ovih pristupa je razvoj preduzetništva unutar
samog preduze

a definisanog kao interno preduzetništvo

odnosno kreativno razmišljanje unutar strukture
kompanije. U osnovi internog preduzetništva je pokušaj
da se integrišu snage male preduzetni

ke firme

(kreativnost, fleksibilnost, inovativnost i blizina tržišta) sa
tržišnom snagom i finansijskim izvorima velikog
preduze

a. Preduzetni

ko ponašanje u savremenoj

organizaciji se ne povezuje isklju

ivo za jedno lice i

njegove sposobnosti i iskustvo, ve

se sve više oslanja na

timski rad. U tom smislu razvijen je model internog
preduzetništva, koji potencira timski rad,

iji su

lanovi

motivisani da rade na postizanju uspeha i prihvatanju
rizika.
Interno preduzetništvo ima dva primarna cilja: traženje
novih povoljnih prilika za interne poduhvate i strategijsku
obnovu. Proces inovacija drži firmu u pripravnosti, jer ih
stalno izlaže novim tehnologijama, ukazuje im na tržišne
trendove i pomaže da procene nove mogu

nosti. Interno

preduzetništvo koristi rezultate procesa inovacije da bi
firmama pomoglo da izgrade nove izvore konkurentske
prednosti i da obnove svoje jedinstvene vrednosti. Kao što
inovacije pomažu firmama da naprave pozitivne pomake,
interno preduzetništvo pomaže firmama da identifikuju
povoljne prilike i lansiraju rezultate novih poduhvata.

1319

Primena koncepta internog preduzetništva treba da
omogu

i formiranje uslova za uspešniji tržišni nastup i za

postizanje konkurentske sposobnosti preduze

a iz

tranzicionih ekonomija. Osnovni pokreta

ovih aktivnosti

mora da bude unapre

ivanje produktivnosti znanja

izvršnog rukovodstva, kao i unapre

ivanje znanja svih

zaposlenih u organizaciji. Uspešno poslovanje u 21. veku
zavisi

e od odnosa preduze

a prema narastaju

oj potrebi

za znanjem i primenom najnovijih tehnoloških dostignu

u upravljanju preduze

em, kao i od sposobnosti za

transfer informacija ka ciljnoj grupi potroša

a i kupaca na

najbrži, najrazumljiviji i najefikasniji na

in.

Uspešno kreiranje internog preduzetnika uklju

uje

nekoliko zna

ajnih momenata: obezbe

enje podrške od

strane top menadžmenta organizacije; formulisanje tzv.
inicijativne osnove internog preduzetništva;
identifikovanje potencijalnih internih preduzetnika, njihov
odabir i trening; podsticanje multidisciplinarnog timskog
rada; podsticanje eksperimentisanja; evaluacija
ostvarenih performansi; adekvatno nagra

ivanje internog

preduzetnika i

lanova njegovog tima.

Interni preduzetnik zaposlen je u velikoj kompaniji, ima
preduzetni

ki kvalitet akcije, kreativnost. Kod internog

preduzetništva veoma je važno da preduzetnik shvata da
radi unutar organizacije, da je deo sistema, da nije
nezavisni pojedinac i da mora uzeti u obzir sve njene
potrebe i probleme. U ovom elementu je jedna od klju

nih

razlika izme

u tradicionalnog preduzetnika i internog

preduzetnika. Interni preduzetnici su najbolji ljudi svakog
preduze

a koji uspevaju pretvoriti ideje u dodatnu

vrednost za preduze

e. Iako oni ne moraju biti izvor same

ideje,

esto oni upravo to i jesu. Primarni zadatak internog

preduzetnika nalazi se u prepoznavanju potencijalne
vrednosti same ideje, te da tu ideju unutar preduze

uspešno realizuje i na taj na

in ostvari dodatnu vrednost

preduze

Prirodu internog preduzetnika bliže odre

uje slede

njegove li

ne karakteristike:

- razumevanje okruženje,
- vizionarstvo,
- fleksibilnost,
- podsticanje timskog rada,
- podsticanje otvorene diskusije,
- formiranje koalicije istomišljenika,
- istrajnost.
Kako interni preduzetnik uti

e na rast kompanije:

- uvodi novi proizvod ili uslugu na tržište,
- stvara nove proizvodne linije u preduze

- unosi dodatak za postoje

u proizvodnu liniju,

- poboljšava proizvod,
- stvara nove promene postoje

eg proizvoda ili usluge,

- repozicionira postoje

e proizvode ili usluge,

- smanjuje troškove postoje

eg proizvoda ili usluge.

Firme koje žele da se oprobaju u uspešnom internom
preduzetništvu treba da budu preduzetni

ki orijentisane.

Preduzetni

ka orijentacija odnosi se na stvaranje strategije

koju koriste firme da bi identifikovale i pokrenule
korporativne poduhvate.
Preduzetni

ka orijentacija ima pet dimenzija koje

prožimaju odlu

ivanje i delatnost

lanova firme.

Autonomija-nezavisna delatnost koju preduzima neki
pojedinac ili tim, usmerena na iznošenje nekog poslovnog
koncepta ili vizije i njihovo sprovo

enje u delo do kraja.

Inovativnost-spremnost i želja da se uvede novina
eksperimentisanjem i kreativnim procesima usmerenim na
razvoj novih proizvoda i usluga, ali i novih procesa.
Proaktivnost-pogled u budu

nost karakteristi

an za lidera

na tržištu koji ima sposobnost da anticipira budu

potražnju i povoljne prilike i da ih prigrabi. Konkurentska
agresivnost-intenzivan napor da se nadmaše rivali u
odre

enoj oblasti koga karakterišu borbeni stav ili

agresivna reakcija usmerena na poboljšanje pozicije ili na
prevazilaženje opasnosti koje vrebaju na konkurentskom
tržištu. Preuzimanje rizika-donošenje odluka i
preduzimanje akcija bez izvesnog znanja o potencijalnim
rezultatima, u nekim pokušajima tako

e mogu da se

angažuju zna

ajni resursi za nove budu

e poduhvate.

Svi ovi faktori mogu da deluju istovremeno i da osnaže
preduzetni

ki u

inak firme. Ali

ak i one firme koje su

jake samo u nekim aspektima preduzetni

ke orijentacije

mogu biti veoma uspešne.

4. ILUSTRACIJA INTERNOG PREDUZETNIŠTVA

Neformalan tim sastavljen od tri zaposlena iz
Elektrodistribucije Novi Sad sproveo je istraživanje da na
jednom konkretnom predlogu inovacije ukaže na zna

internog preduzetništva u poslovanju velikog preduze

lanovi tima koji su zaposleni u tri razli

ite organizacione

jedinice, došli su do zaklju

ka da su najve

i problemi

sektora za trgovinu elektri

nom energijom koji se nalazi u

sastavu Elektrodistribucije Novi Sad:
- Komercijalni gubici - nepodešenost uklopnih satova

- neovlaš

ena potrošnja

- neo

itana potrošnja

- Nenapla

enost

- Samouklju

enja kupaca posle isklju

enja zbog duga.

Razmišljaju

i kako bi se ovi problemi mogli što bolje

prevazi

i došlo se do zaklju

ka da je potrebno kreirati

nešto novo i druga

ije, a to je uvo

enje sistema daljinskog

itavanja u kombinaciji sa daljinskim upravljanjem

potrošnjom što je pokušano da se dokaže u ovom
istraživanju.

lanovi tima su prepoznali potencijalne

vrednosti same ideje, te su želeli da tu ideju unutar
preduze

a uspešno realizuju kroz komercijalizaciju novih

tehnologija i na taj na

in ostvare dodatnu vrednost

preduze

u. Ovo je ujedno jedan od najvažnijih puteva ka

internom preduzetništvu.
Potrebno je napomenuti da je predmetna analiza ra

ena u

slede

im uslovima:

-raspoloživ je bio statisti

ki uzorak za analizu od 1500

kupaca el.energije konzuma doma

instava ED Novi Sad,

-uzorak reprezentuje uglavnom raznolikost celog
konzuma ED Novi Sad,
-vremenski period pra

enja uzorka obuhvata sve režime

potrošnje u toku jedne godine.
Ova analiza je ra

ena u svrhu globalne ocene isplativosti

sistema daljinskog o

itavanja i upravljanja potrošnjom na

celom konzumu ED Novi Sad.
Ciljevi uvo

enja sistema daljinskog o

itavanja i

upravljanja potrošnjom:
- kontrola i smanjenje gubitaka elektri

ne energije,

- fleksibilno tarifiranje,
- smanjenje troškova o

itavanja potrošnje,

- smanjenje troškova isklju

enja potroša

- pove

anje finansijske discipline potroša

1320

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005:336.71

ULOGA I ZNA

AJ KREDITNIH POSLOVA U SAVREMENOM BANKARSTVU

THE ROLE AND IMPORTANCE OF CREDIT OP TRANSACTIONS IN THE MODERN

BANKING

Marko Džogovi

, Veselin Perovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast - INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj -

U radu

e biti objašnjeni pojam,

predmet, i precedura odobravanja, koriš

enja i otplate

kredita kao i uloga i zna

aj kreditni poslova u

savremenom bankarstvu u Republici Srbiji. Na osnovu
komparativne analize podataka iz finansijksih izveštaja
bankecIintesa, Vojvo

anske banke, Erste banke,

Komercijalne banke i OTP banke je na prakti

an na

utvr

en udeo prihoda od kreditnih plasmana u

ukupnim prihodima ovih banaka.

Abstract -

This paper explains the concept, object, and

precedure approval, use and repayment of loans and
the role and importance of credit operations in the
modern banking in the Republic of Serbia. Based on
comparative analysis of data from reports financials
Banca Intesa, Vojvodina Bank, Erste Bank,
Commercial Bank and OTP Bank is in a practical
manner specified share of revenues from credit sales to
total revenues of these banks.

Klju

ne re

Kreditni plasmani, vrste kreditnih

plasmana, depozini poslovi, procedura odobravanja i
koriš

enja kredita,

1. UVOD

Predmet istraživanja ovog rada je da se teorijskim i
prakti

nim istraživanjem objasni uloga i zna

kreditnih poslova u savremenom bankarstvu, sa aspekta
generisanja prihoda.
Definisani su pojam, predmet i precedura odobravanja,
koriš

enja i otplate kredita kao i uloga i zna

aj kreditni

poslova u savremenom bankarstvu u Republici Srbiji.
Poseban akcenat stavljen je vrste kreditnih poslova
koji se nude na kreditnom tržištu, kreditni potencijal i
profitabilnost kreditnih plasmana.
U prakti

nom delu ovog rada predstavljeni su

najvažniji aspekti kreditnih poslova banaka u
kontekstu generisanja prihoda i alokacije finansijskih
sredstava. Banke koje su se bile komparativno
analizirane su: Banaca Intesa, Vojvo

anska banka,

Erste banka, Komercijalna banka i OPT banka.

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji mentor je bio dr Veselin Perovi

2. POJAM, ULOGA I KARAKTERISTIKE KREDITA

Pojam kredita kao oblika finansijskog ulaganja vezuje se za
poverenje koje predstavlja jedan od najvažnijih momenata
pri zasnivanju kreditnog odnosa. U širem smislu re

i pojam

kredita se vezuje za pojam ’’uživati’’ kredit u smislu
uživanja poslovnog ugleda u odre

enoj sredini. Za svaki

oblik kredita je karakteristi

no da se utvrdi: da li uživalac

kredita ima poverenje. Ukoliko ima, tada to zna

i da je

novac uložen na sigurno mesto i da

e isti biti na vreme

vra

en. Kreditni odnos se zasniva izme

u poverioca i

dužnika u uslovima kada poverilac želi svoja raspšoloživa
sredstva najcelishodnije iskoristi, a dužnik ima potrebu za
sredstvima da bi finansirao odre

enu privrednu aktivnost.

Sa teorijskog gledišta kredit predstavlja imovinsko - pravni
odnos izme

u poverioca i dužnika u kojem poverilac svoja

nov

ana sredstva ustupa dužniku na odre

en vremenski

period i pod odre

enim uslovima korisnik kredita se

obavezuje da

e u ugovorenom roku vratiti odre

eni iznos

nov

anih sredstava uz odre

enu kamatu. Prema napred

iznetom tuma

enju proizilazili da zajam predstavlja samo

jedan od oblika kredita.
Kredit kao imovinsko – pravni odnos bio je pretežno
kratkoro

nog karaktera. S obzirom da se po sadašnjem

pozitivnom zakonodavstvu kratkoro

ni i dugoro

ni kredit

poistove

uju, veoma

esto se i poistove

uje pojam

finansiranja sa pojmom kreditiranja. Izme

u ova dva pojma

postoji razlika, jer je pojam finansiranja šira ekonomska
kategorija koja se odnosi na aktivnost obezbe

enja nov

anih

sredstava iz razli

itih izvora finansiranja tokova

reprodukcije. Kredit kao ekonomska kategorija obavlja
slede

e važne funkcije:1.funkciju prikupljanja (mobilizacija

sredstava). 2.funkciju likvidnosti i stabilnosti proizvodnog
procesa, 3.funkciju razvoja me

unarodnih privrednih

odnosa, 4. funkciju kontrole privrednih tokova

2.1 Vrste kredita

Kratkoro

ni, srednjoro

ni i dugoro

ni krediti.

Kratkoro

ni krediti su krediti s rokom otplate do godinu

dana. Kratkoro

ni krediti se koriste za finansiranje sezonskih

zaliha i drugih kratkoro

no vezanih obrtnih sredstava.

Srednjoro

ni krediti su s rokom otplate od jedne do pet

godina, dok su dugoro

ni krediti s rokom otplate preko pet

godina. Srednjoro

ni i dugoro

ni krediti se

esto u praksi i

teoriji ozna

avaju jednim imenom - dugoro

ni krediti.

Dugoro

ni krediti se koriste za finansiranje ulaganja u

osnovna sredstva, dugoro

ne plasmane i trajna obrtna

sredstva.

Nepokriveni i pokriveni krediti.

Nepokriveni krediti,

esto

se kaže i otvoreni, su takvi krediti koje je kreditor dao

1322

korisniku kredita na osnovu poverenja zasnovanog na
kreditnoj sposobnosti korisnika kredita i uopšte
njegovog ugleda. Iz toga jasno proizlazi da nepokriveni
kredit nema nikakvo pokri

e ni garanciju. Pokriveni

krediti su krediti koji su odobreni ili na osnovu zaloga,
ili na osnovu garancije tre

eg lica.

Robni krediti i finansijski krediti.

Robni krediti su

krediti dati u robi, pri

emu se u robne kredite

uklju

uju i komercijalni krediti. I jedan i drugi kredit

su, u stvari, robni krediti, umesto novca data je roba.
Neki autori ipak prave razliku izme

u robnog i

komercijalnog kredita, pri

emu robnim kreditom

smatraju onaj kredit koji je dat u robi i koji se vra

a u

robi (takvi krediti su danas vrlo retki), dok se pod
komercijalnim kreditom podrazumeva kredit koji je dat
u robi a vra

a se u novcu. Finansijski kredit je takav

kredit koji je dat u novcu i koji se vra

a u novcu.

Proizvo

ki i potroša

ki krediti.

Proizvo

krediti su krediti koji se daju radi finansiranja
proizvodnje i prometa robe i usluga. Potroša

ki krediti

su krediti koji se odobravaju radi pove

anja tražnje,

odnosno za kupovinu potrošnih roba.

Investicioni krediti i krediti za obrtna sredstva.

Investicioni krediti su krediti iz kojih se finansiraju
dugoro

na ulaganja u osnovna sredstva i trajna obrtna

sredstva. Krediti za obrtna sredstva su krediti iz kojih
se finansiraju obrtna sredstva izuzev trajnih obrtnih
sredstava. U praksi i teoriji ponekad se i krediti za
trajna obrtna sredstva smatraju kreditima za obrtna
sredstva.

Doma

i i inostrani krediti.

Doma

im kreditima se

smatraju krediti dobijeni od doma

ih kreditora, dok se

inostranim kreditima smatraju krediti dobijeni od
inostranih kreditora.

3. PROCEDURA ODOBRAVANJA,
KORIŠ

ENJA I OTPLATE KREDITA

3.1 Uslovi odobravanja kredita

Proces odobravanja kredita privrednim subjektima od
strane poslovnih banaka podrazumeva poštovanje
bankarskih užansi, bankarskih na

ela, uz utvr

ivanje

boniteta korisnika i njihove poslovne aktivnosti.
Za banku je od posebne važnosti na

elo efikasnosti

ulaganja, jer se njime postiže ve

a korisnost i ve

rentabilnost ulaganja uz ve

u kamatnu stopu, kra

i rok

povra

aja kredita, kao i ve

i stepen sigurnosti ulaganja.

Uslovi za odobravanje kredita privrednim subjektima
mogu biti opšteg i posebnog karaktera, pri

emu su

opšti uslovi odobravanja kredita bliže determinisani u
zakonu, propisima i u aktima poslovne politike banke,
a važe i za sve vrste korisnika.
Posebni uslovi odobravanja kredita su selektivnog
karaktera i predvi

eni su za pojedine vrste, odnosno

pojedine namene kredita. Da bi se privrednom subjektu
mogao odobriti kredit, neophodno je da ispunjava
slede

e uslove:

da je kreditno sposoban,

da namenski troši kredit,

da ispunjava posebne uslove za pojedine vrste

kredita.

Opšti uslovi odobravanja kredita nalažu da poslovna banka
utvrdi da li je tražilac kredita pravno sposoban da zaklju

i sa

poslovnom bankom ugovor o kreditu. Pravna sposobnost se
utvr

uje uvidom u dokumentaciju o opisu u postoje

registar. Posebni uslovi odobravanja pojedinih vrsta kredita,
koje je definisala poslovna banka, odnosi se na:

namenu upotrebe sredstava,

sopstveno u

eš

e korisnika kredita,

polaganje depozita,

instrumente obezbe

enja vra

anja kredita i sl.

Dok se ne ispune navedeni posebni uslovi preduze

e ne

može da koristi odobreni kredit.

3.2 Podnošenje zahteva za odobravanje kredita

Pre podnošenja zahteva banci u preduze

u se moraju

sagledati ekonomski i finansijski razlozi zbog kojih se treba
obratiti banci. Kada treba zahtev za kredit za obrtna sredstva,
postoji metodologija kojom se utvr

uje visina obrtnih

sredstava potrebnih za postizanje odre

enog obima

proizvodnje, odnosno prometa. To zavisi od broja dana
vezivanja nov

anih sredstava za pojedine oblike obrtnih

sredstava, odnosno koficijenta obrta sredstava.

Zajmotražilac u zahtevu za kredit navodi: iznos kredita koji
traži, vrstu, odnosno namenu kredita, rok vra

anja, visinu

kamatne stope, obezbe

enje za vra

anje kredita i

obrazloženje za traženje kredita, odnosno dokaz o
opravdanosti podnošenja zahteva za kredit. Obrazloženje
sadrži dokaze o opravdanosti potrebe za kreditom. Uz zahtev
za kredit uvek se prilaže i odgovaraju

a dokumentacija.

3.3 Ocena kreditne sposobnosti podnosioca zahteva

Posle prijema zahteva za odobravanje kredita služba za
poslove kreditiranja ispituje kreditnu sposobosnost
podnosioca zahteva. zna

ajan zadatak poslovnih banaka u

okviru plasmana kreditnih sredstava je ispitivanje kreditne
sposobsnosti preduze

a tražioca bankarskih kredita. Pod

kreditnom sposobnoš

u tražioca kredita podrazumeva se

njegova sposobnost da uspešno obavi posao za koji je tražio
kredit i da ga saglasno uslovima koriš

enja vrati u

ugovorenom roku. Banka vodi ra

una o tome da preduze

e –

korisnik kredita ispunjava slede

e uslove:

ostvaruje pozitivan finansijski rezultat,

nema nepokrivenog gubitka po završenom ra

unu

iz predhotne godine,

ima mogu

nost da vrati kredit u roku,

uredno finansijski posluje,

ima ažurno knjigovodstveno stanje,

svoju imovinu i obaveze iskazuje prema stvarnoj

vrednosti i u skladu sa važe

im propisima,

racionalno koristi raspoloživa sredstva i postiže

zadovoljavaju

i koeficijent obrta,

namenski koristi ranije odobrene kredite,

da ima uredno i ažurno knjigovodstvo, uredno

napla

uje svoja potraživanja i dr.

Ocena kreditne sposobnosti tražioca kredita je pouzdanija
ukoliko se period posmatranja odnosi na dužu vremensku
seriju. Kreditna sposobnost nekog klijenata banke ima dva
aspekta: formalni i materijalni. Kod formalne sposobnosti

1323

Tabela 1.

Procentulani udeo prihoda od kreditnih

poslova u ukupnim prihodima banke

2006. – 2009. godine

Procentulani udeo prihoda od

kreditnih poslova u ukupnim

prihodima (u %)

2009 2008 2007

2006

Banca Intesa

Vojvo

anska

banka

Erste banka

Komercijalna

banka

OTP banka

100

2006

2007

2008

2009

Banca Intesa
Vojvo

anska banka

Erste banka
Komercijalna banka
OTP banka

Grafik 1.

Prikaz udela prihoda od kredita u ukupnom

prihodu banke

periodu 2006. – 2009. godine

5. ZAKLJU

Cilj ovog rada je bio da se prezentuje kakvu ulogu i
zna

aj imaju kreditni poslovi u ostvarivanju profita u

savremenom bankarstvu u Republici Srbiji, odnosno da
se ukaže kakav uticaj kreditni poslovi imaju na
celokupno poslovanje banke u Republici Srbiji.
Osnovni cilj realizacije rada jeste bio da se definišu
osnovni elementi, vrste, procedure realizacije,
funkcionisanje i zna

aj kreditnih poslova u

savremenom bankarstvu.

Na osnovu napred prezentiranih empirijskih i prakti

nih

istraživanja možemo zaklju

iti da je raspoloživost

kratkoro

nih i dugoro

nih kreditnih izvora finansiranja od

klju

nog zna

aja za funkcionisanje ekonomskog i

finansijskog sistema Srbije, jer na taj na

in se realizuje

efikasna alokacija finansijskih sredstava kako bi se
zadovoljile potrebe kako fizi

kih lica tako i pravnih.

Detaljnom komparativnom analizom finansijskih izveštaja

Banca Intese, Vojvo

anske banke, Erste banke,

Komercijalne banke i OTP banke

od 2006. do 2009. godine

došlo se do generalnog zaklju

ka da kreditni poslovi su

osnova aktivnih bankarskih poslova, kao i da predstavljaju
glavni generator poslovnih prihoda.
Na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja uo

ava se da

kreditni poslovi predstavljaju osnovne generatore prihoda jer
u 2009. godini udeo prihoda od kreditnih poslova u ukupnim
prihodima banaka je prešao granicu od 50 % u svim
bankama u kojima je sprovedeno istraživanje.

6. LITERATURA

Bingulac Z., Monetarne javne finansije, Beograd 2003

Bjelica Vojin, Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Novi

Sad 2003
3.

Dragi

Stojadinovi

, Osnovi nau

nog rada, Ekonomski

fakultet Priština, 2003.
4.

Kadi

A., Novac, krediti i banke, Banja Luka, 1993.

Krasulja, D., Ivaniševi

, M., Poslovne finansije, 2004.

Risti

Života, Tržište kapitala, Fakultet Tehni

kih

Nauka, Novi Sad 2003
7.

Rodi

J., Poslovne finansije, Beograd, 1991.

Vunjak Nikola, prof dr Lj. Kova

evi

, bankarstvo,

Ekonomski fakultet, Subotica
9.

Vunjak Nikola., Finansijski menadžment, Subotica

2005

Kratka biografija:

Marko Džogovi

en je u Novom Sadu 1985.

god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehni

kih

nauka iz oblasti Finansijsko poslovanje – Uloga i
zna

aj kreditnih poslova u savremenom bankarstvu

odbranio je 2010.god.

Veselin Perovi

en je u Pe

i. Doktorirao je na

Fakultetu Tehni

kih Nauka, 2006. godine je

izabran u zvanje docenta. Oblast njegovog
profesionalnog interesovanja; me

unarodno

poslovanje, kontroling i finansijski menadžment.

1325

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 004.738.5:339

ANALIZA UNAPRE

ENJA FINANSIJSKIH TRANSAKCIJA PRIMENOM

ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

THE ANALYSIS OF THE IMPROVEMENT OF THE FINANCIAL TRANSACTION

USING E-BUSINESS

Danijela Ivankovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj –

Ovaj rad ima za cilj da kroz

komparativnu analizu pokaže višestruke dobiti koje se
ostvaruju prelaskom sa komercijalnog na elektronski
oblik pla

anje.

Abstract

– The purpose of this thesis is to show through a

comparative analysis the various advantages that are
gained by switching from commercial to electronic
payment method.

Klju

ne re

elektronsko poslovanje, internet,

komercijalno pla

anje, elektronsko pla

anje

1.UVOD

Brz tehnološki napredak savremenog društva i prihva-
tanje moderne i konstantno napreduju

e telekomuni-

kacione infrastrukture stvaraju izuzetne mogu

nosti

poslovanja elektronskim putem na globalnom nivou. To
dovodi do masovnog umrežavanja preduze

a i javne

administracije, koje omogu

uju pove

anja efikasnosti

rada i smanjenje troškova poslovanja.
Omogu

ena je jednostavna i brza komunikacija, gotovo

trenutno prenošenje velikih koli

ina podataka na velike

daljine, jednostavno objavljivanje i ažuriranje
multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana
globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga,
direktno pla

anje putem Interneta, stvaranje virtualnih

organizacija i sli

no.

Svi pomenuti elementi predstavljaju deo novog oblika
poslovanja, tzv. elektronskog poslovanja (engl. electronic
business; e-business).

2.POJAM I KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG
POSLOVANJA

Elektronsko poslovanje je revolucionarno nov na

obavljanja poslovnih aktivnosti posredstvom ra

unarskih i

komunikacionih sistema u

ijoj je osnovi znanje.

Neslu

en razvoj e-biznisa doveo je do stvaranja novih i

modifikacija postoje

ih institucija i usvajanje i

razumevanje specifi

nih pojmova: e-tržište (engl. e-

marketplace), e-marketing (engl. e-marketing), e-
bankarstvo (engl. e-banking), e-novac (engl. e-money), e-
aukcija (engl. E-auction)...
______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Zdravko Teši

, red. prof.

Što su sredstva koriš

enja pri poslovanju sofisticiranija,

e su šanse za ostvarenje tržišta koje

e se po

zakonitostima što na njemu vladaju više približavati
perfektnom ili idealnom. Istovremeno, me

utim,

pove

avaju se rizici od trgova

kih malverzacija razli

itih

tipova i vrsta pa je potreban poja

an društveni nadzor i

trgova

ka pravna regulativa. [1]

Neke od važnijih pretpostavki za optimisti

ka predvi

anja

brzog razvoja elektronskog poslovanja su:

Brz tehnološki razvoj,

Razvoj servisa i poslovnih modela, i

Razvoj nacionalnih i me

unarodnih standarda

i vodi

a za elektronsko poslovanje.

Internet se sa pravom može nazvati tre

om elektronskom

revolucijom, koja je ponudila ogromno tržište za
elektronsko poslovanje. Elektronsko poslovanje i u sklopu
njega elektronska trgovina mogu biti podržani na razne
na

ine, pri

emu se smatra da je Internet najzna

ajniji

nosilac elektronskog poslovanja koji se do sada pojavio.
Fiksni internet je stvorio virtualni svet u

ijem fokusu su

bile globalne informacije, dok Wireless Internet poslovna
dešavanje vra

a iz virtualnog u fizi

ki svet i realno vreme,

oživljavaju

i princip „misli-globalno-deluj-lokalno“.

Ono na

emu se zasniva ova tehnologija jeste WAP

(Wireless Aplication Protocol), koji ima zadatak da
poveže mobilni svet i Internet beži

nim putem kako bi

omogu

io anytime-anywhere komunikaciju.

3.BEZBEDNOST ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Elektronsko poslovanje smanjuje troškove poslovanja i
olakšava poslovanje, ali ipak postoje i potencijalni rizici
upotrebe te tehnologije. Sa ekonomske ta

ke gledišta,

posledice otkaza tehnološke prirode ili zloupotrebe ove
tehnologije od strane korisnika mogu biti slede

Direktni finansijski gubici kao posledica

prevare

– zlonamerna osoba može, na primer, da prebaci

izvesnu koli

inu novca sa jednog ra

una na drugi ili može

da obriše podatke finansijske prirode,
b)

Gubljenje vrednih i poverljivih informacija –

mnoga preduze

a memorišu i šalju informacije tehnološke

prirode ili podatke o svojim kupcima i dobavlja

ima,

ija

poverljivost je do najve

e važnosti za njihovo postojanje,

a ilegalan pristup takvim informacijama može
prouzrokovati zna

ajne finansijske gubitke ili štete druge

vrste takvoj organizaciji,
c)

Gubljenje poslova zbog nedostupnosti servisa

– elektronski servisi mogu biti nedostupni u dužem
vremenskom periodu ili u periodu zna

ajnom za

obavljanje konkretnog posla, zbog napada na sistem od

1326

Kada se pokrene nalog za prenos odmah se preuzimaju
podaci preduze

a Motins a.d., kao i datum kad se vrši

pla

anje. Jedino je neophodno upisati iznos nov

anih

sredstava, svrhu doznake, model i poziv na broj. Slede

korak jeste popunjavanje podataka o licu kome se vrši
pla

anje, gde se u isto vreme „povla

e“ podaci kup

evog

una ako postoji u bazi podataka kojem je ranije vršeno

pla

anje. Slede

a operacija jeste validiranje unetih

podataka, i na kraju se pristupa elektronskom potpisivanju
samog naloga i ponovna sinhronizacija podataka i slanje
pravilno popunjenog naloga.
Ovakve mogu

nosti su znatno ubrzale i pojednostavile

in pla

anja dospelih obaveza. Posle grafi

kog izgleda

naloga prilikom elektronskog pla

anja, sledi dijagramski

prikaz istog tog procesa putem Dijagrama Toka Procesa
(DTP). On predstavlja grafi

ki prikaz redosleda i

usobnih veza svih koraka u procesu, i njegov

dijagramski prikaz ima oblik u posmatranom slu

aju kao

na slici 2.

Slika 2.

Grafi

ki prikaz DTP elektronskog pla

anja

Može se reci da su samo firme velike i srednje veli

ine

prihvatile tu mogu

nost da elektronski izmiruju svoje

obaveze, dok se ve

ina malih preduze

a i dalje

opredeljuje da svoje virmane sama nosi u banku.
Vreme koje se na ovakav na

in utroši je znatno duže, a u

doba kapitalizma „vreme je novac“ što predstavlja
zna

ajan gubitak sredstava. To se pre svega odnosi na to

da se preduze

e Motins a.d. nalazi u industrijskoj zoni

grada Novog Sada i da je u proseku potrebno 15-20
minuta vožnje kolima do najbliže filijale banke, zatim
retko se na

e parking mesto u kratkom vremenskom

periodu ali isto tako obi

no je u banci gužva pa je

potrebno sa

ekati u redu da bi se željeni nalog za pla

anje

predao referentnom licu banke. Isto tako, može se desiti
da preduze

e ostane bez blanko naloga za pla

anje, da se

pogreši prilikom unosa jednog od podataka na nalogu i da
se na vreme ne uo

i greška. Pored ovih nedostataka,

mogu se pojaviti još niz drugih koji ometanju izvršavanje
i drugi poslovnih funkcija preduze

a. Naredna tabela 1.

prikazuje koliko su velike vremenske uštede koje se
ostvaruju prilikom elektronske obrade naloga za prenos
sredstava u odnosu na komercijalan na

in.

Tabela 1.

Pregled utrošenog vremena prilikom vršenja

pla

anja

Radnje/na

ini pla

anja

Elektronsko Komercijalno

Pokretanje programa

10 sek

Unos šifre

5 sek

Prihvatanje šifre

5 sek

Sinhronizacija
podataka

20-25

Popunjavanje naloga

Ime kupca i

broj ra

una

Unos visine

pla

anja

Svrha

doznake

Upisivanje

modela

Unos poziva

na broj

15 sek

3-5 sek

2 sek
1 sek
5 sek

120 sek

3-5 sek

2 sek
1 sek
5 sek

Validiranje podataka

20 sek

Potpisivanje naloga

60 sek

10 sek

Sinhronizacija
podataka

1-2 sek

Slanje naloga

60 sek

Vreme provedeno u
kolima

U pravcu

banke

U povratku

-
-

15-20 min
15-20 min

Vreme parkiranja i

ekanja u banci

5-10 min

Ukupno:

3 min

35 sekundi

52 min

22 sekundi

Podaci u predhodnoj tabeli su uzeti na osnovu nekoliko
primera, i ne mogu se stalno uzimati u apsolutnom iznosu
jer su ostupanja uvek mogu

a i teško predvidiva. Ono što

nam jasno upu

uju ovde prikzani numeri

ki podaci jeste

da su uštede u vremenu višestruke, i da je brzina ovakvo
izvršenog pla

anja neuporedivo isplativija kod

savremenog nego kod komercijalnog na

ina.

Ovi podaci pokazuju da su uštede u vremenu u proseku
trinaest puta ve

e, i da

e sigurno svakim danom biti sve

e jer savremena dostignu

e omogu

iti da se to

vreme izjedna

i sa brzinom

ovekove sposobnosti da

otkuca sve potrebne podatke, dok

e se sigurno vreme u

transportu kod tradicionalnog pla

anja pove

ati sa stalnim

rastom grada i sve ve

im gužvama koje su neminovne na

njegovim ulicama.
Nakon tabelarnog komparativnog upore

ivanja dva oblika

pla

anja, sledi slika 3. koja predstavlja DTP za

komercijalni oblik pla

anja jer

e se iz njega videti da i

uproš

en dijagram ne zna

i i brzinu izvršenja odre

ene

operacije. Vreme i sigurnost su jedni od najbitnijih
faktora kada se preduze

e opredeljuje za odre

eni vid

poslovanja.

1328

Slika 3.

Grafi

ki prikaz DTP komercijalnog pla

anja

Dijagrami toka procesa nisu najbolji pokazatelji kolike
uštede u vremenu se postižu prilikom elektronske obrade
nalolga. Svaka stavka koja se kod elektronske obrade
naloga izvršava u nekoliko sekundi, ta ista operacija kod
komercijalnog iznosi minimum nekoliko minuta, ali nije
isklju

eno da traje i nekoliko desetina minuta.

Uštede su višestruke, i ve

ina njih se može uo

iti i na prvi

pogled:
1. Nesrazmerno veliko skra

enje vremena transakcije

prenosa nov

anih sredstava,

2. Svo

enje greške na minimun – približno nuli,

3. Smanjenje resursa potrebnih da se ovakva transakcija
obavi, bilo da su oni materijalni ili ljudski.

5.ZAKLJU

Na kraju možemo zaklju

iti da je u korak sa trendovima

visoke tehnologije i potrebom da se integrišu vode

tehnologije savremenog radnog okruženja, zapo

eo i

proces razvoja i primene elektronskih aplikacija.
Danas se gotovo ništa ne može zamisliti bez primene
napredne informacione tehnologije koja je upravo
posledica pravilne upotrebe elektronskog poslovanja u
svakodnevnom životu privrednih subjekata.

Sva poboljšanja izazvana elektronskim poslovanjem
mogu rezultirati višim performansama (bolji kvalitet, ve

zadovoljstvo kupaca), ve

om ekonomskom efikasnoš

(manjim troškovima) i mnogo bržom razmenom.
U akcionarskom društvu Motins je pokrenut projekat za
uvo

enje savremenih softverskih aplikacija koje treba da

posluže kao podloga ubrzanom razvoju elektronskog
poslovanja. Sve funkcione delove neophodno je povezati
u jednu konzistentnu celinu radi postavljanja elektronskog
poslovanjan na zdravu osnovu, kao i da rukovodstvo u
svakom trenutku ima mogu

nost da dobije precizne

informacije o svim postoje

im kupcima, zalihama

razli

itih proizvoda, iskoriš

enim kapacitetima i sli

no.

Jedan od problema koji se javlja u preduze

u Motins je

nedovoljna obu

enost kadrova. Ali isto tako, u svakom

trenutku se uvi

aju prednosti koje su ste

ene prelaskom

sa komnercijalnog na elektronski na

in izvršenja

nov

anih transakcija u bankama.

Ono

emu se teži, jeste da Internet stranica preduze

postane mesto na kom

e se u svakom momentu videti

celokupan asortiman postoje

ih proizvoda sa svim svojim

karakteristikama, njihovim cenama, kao i uslovima
pla

anja i preuzimanja kupljenih proizvoda i usluga. Ako

se želi zadržati tržišna pozicija mora se stalno i

i u korak

sa promenama, jer konkurencija je nemilosrdna i uvek
treba težiti koraku ispred nje.
Ovaj rad je, u odre

enoj meri, pokazao da elektronsko

poslovanje predstvalja fenomen koji uti

e na efikasnost i

napredovanje poslovne politike svakog preduze

a. To je

karakteristika nove ekonomske ere.

6.LITERATURA

[1] V.Emery, R.Pronk: „How to Grow Your Business on
the Internet“, IDG Worldwide Book, 1999.
[2] http://www.motins.co.rs/sh/node/2

Kratka biografija:

Danijela Ivankovi

ena je u

Novom Sadu 1984. god.
Diplomski-master rad na Fakul-
tetu tehni

kih nauka iz oblasti

Industrijsko inženjerstvo i
menadžment odbranila je
2010.god

1329

•

Kao verovatno

a ili mogu

nost da posledica

sistema, kada je izložen spoljašnjem doga

aju

vezanom za opasnost, izražen prema
potencijalnim gubicima, kao što su žrtve ili
ekonomski gubici, ili kao verovatno

a da osoba

ili zajednica dostignu ili prevazi

u odre

enu

referentnu ta

ku kao što je jaz siromaštva.

Peling (Pelling, 2003) definiše ranjivost kao izloženost
riziku i nesposobnost izbegavanja ili apsorpcije
potecijalne štete. U ovom kontekstu on definiše fizi

ranjivost kao ranjivost sredine; socijalnu ranjivost kako je
doživljavaju ljudi i njihovi društveni, ekonomski i
politi

ki sistemi; i ljudsku ranjivost kao kombinaciju

fizi

ke i društvene ranjivosti. Važan aspekt koji se mora

uzeti u razmatranje u vezi sa ranjivoš

u je nivo na kojem

se procenjuje.

4. PROCENA RANJIVOSTI

Procena ranjivosti obrazuje svoju sistematizaciju i
vrednovanje u smislu doma

instva, sredstava za život,

grupe ljudi, zajednice, provincije, države, sektori ili
sistemi u odnosu na razli

ite vrste opasnosti. Kada se

ranjivost jednom sistematiše i vrednuje, norme, propisi i
programi za podizanje svesti se mogu isplanirati i
sprovoditi da bi se takve ranjivosti smanjile i
minimalizovalo njihovo budu

e stvaranje. Broj metoda za

procenu ranjivosti veoma je mali. Kao društveni koncept,
neki sociolozi i stru

njaci idu

ak do toga da navode da

ona uopšte ne može da se izmeri i da je mogu
predstavljati samo zamene. Me

utim, istraživa

i širom

sveta razvijaju i isprobavaju metode ili za vrednovanje ili,
barem, na neki na

in predstavljanje stepena ranjivosti

sistema, procesa, zajednice ili organizacije. Takvi pristupi
sužavaju definiciju ranjivosti na format koji omogu

ava

njegovu procenu upotrebom raspoloživih podataka, ili
podataka koji se mogu dobiti razli

itim sredstvima.

4.1. Indeksiranje ranjivosti: osobine

Unutar podru

ja projektanata i izvo

a radova, plan i

ostvarenje pokazatelja (ili indikatora) i indeksa omogu

ili

su merenje statusa zajednice ili društva, sredstava za
pore

enje razli

itih društava, kao i utvr

ianje važnih

pitanja koja se moraju postaviti da bi se ubrzao razvoj
datog društva duž odre

enih puteva.

Razli

it pristup pokazatelja predložio je Maklaren

(Maclaren), 1996. U ovom pristupu pokazatelji su
razvijeni da bi nadzirali napredak u odnosu na odre

eni

cilj. Proces zapo

inje utvr

ivanjem i definicijom ciljeva

za koji je potreban pokazatelj. U vezi sa procenom
ranjivosti, takvi ciljevi mogu biti smanjenje ranjivosti u
državama predstavljenim suštinskih ranjivosti ili
predstavljanjem statusa društva u odnosu na odre

ene

refentne ta

ke. Slede

i stadijui u razvoju i pokazateljima

su:

•

Odabir odgovaraju

ih okvira pokazatelja.

Mogu

i okviri uklju

uju podru

ja (sredina,

privreda, društvo), ciljeve (osnovne ljudske
potrebe, ekonomsko blagostanje itd), sektore
(uslovi stanovanja, zdravstvo, obrazovanje itd),
probleme (industrijsko zaga

enje, nezaposlenost

itd), uzro

ne (stanja, stresove, reakcije) i

kombinovane okvire;

•

Kriterijum odabiranja prema zakonitosti,
pouzdanosti, lako

e izra

unavanja, ta

nosti i

isplativosti za sakupljanje i obradu podataka;

•

Utvr

ivanje mogu

ih pokazatelja prema

okvirima i kriterijumu odabira;

•

Odabir kona

nog sklopa pokazatelja prema

predhodnim fazama;

•

Procena u

inka pokazatelja prema unapred

utvr

enim kriterijumima.

Što se ti

e ranjivosti vezane za prirodne katastrofe,

klju

no svojstvo je zakonitost koja bi trebalo da se overi u

uslovima katastrofe, što zna

i da ono što je utvr

eno kao

krajnje ranjivo treba da pretrpi ogromne gubitke ili
ošte

enja kada se pojavi opasnost, dok ono za šta je

utvr

eno da je slabo ranjivo treba da doživi minimalne

gubitke ili ošte

enja.

5. RANJIVOST U ŠIREM KONTEKSTU

Potreba za razvijanjem pokazatelja za procenu ranjivosti i
rizika potreban je uslov za zemlje u razvoju kojima je
potrebna strategija da ulaganje deficitiranih fondova
maksimalizuje rezultate vezane za smanjenje rizika.

injenica je, da ranjivost treba razumeti u širem

kontekstu, koji se proteže kroz mnoge sektore,
komponente i nivoe.

inioci koji mogu da dozvole da se

ranjivost smanji obuhvataju unapre

ene sposobnosti

savladavanja, kao što je pove

an pristup resursima,

alternativni, ali produktivniji na

in života, mere za

smanjenje nivoa siromaštva, institucionalne i politi

promene, kao što su decentralizacija, unapre

enje

sredstava za život itd.

inioci koji pove

avaju ranjivost

mogu biti spoljašnji i unutrašnji. Nepovoljne situacije,
rezultat gra

anskih ili politi

kih nemira, mogu pove

ati

stanje ranjivosti uklanjanjem resursa koji su obi

raspoloživi, politi

ke zloupotrebe mogu oterati

potencijalne resurse. U slu

aju spoljašnjih

inilaca može

se razmotriti i prirodne katastrofe kao takve, neki
negativni aspekti povezani sa globalizacijom i
me

unarodnim tržištem.

6. RAZVOJ METODOLOGIJE

Budu

i da je u pitanju širok pojam, procena ranjivosti bi

trebalo da se razloži na sastavne dimenzije ili teme i
nivoe, a metode razvijene za procenu stepena ranjivosti u
svakoj dimenziji i nivou koriš

enjem odgovaraju

jedinice. Kao što se i pretpostavlja, ta

nost modela može

se menjati u zavisnosti od raspoloživosti podataka, kao i
od parametara ili zamena koji su uklju

eni u njeno

procenjivanje. Utvr

ivanje polaznih ta

aka takvim

metodologijama od velikog je zna

aja za postavljanje

ciljeva ka njenoj kontroli.
Možda jedan od najbitnijih vidova ranjivosti, a opet s
druge strane najmanje istraživan jeste socijalna ranjivost i
ugroženost pojedinca ili zajednice. Kako se stanovništvo i
infrastruktura pove

ava, tako se socijalni uslovi menjaju,

te odnos izme

u ljudi i njihovog okruženja postaje

složeniji. Svi ovi faktori, kao i mnogi drugi doprinose
široj slici rizika, uklju

uju

i i rizik na prirodne opasnosti.

1331

Samim tim se pove

ava i njihova ranjivost na prirodne

opasnosti.

7. ISTRAŽIVANJE SOCIJALNE RANJIVOSTI
SPROVEDENO U AUSTRALIJI

Kako je Australija izložena širokom spektru prirodnih
opasnosti, uklju

uju

i zemljotrese, ciklone, klizišta,

poplave, olujne talase, jake vetrove, požare, primorske
erozije, kišne oluje i suše, te potencijalan rizik od ovih
hazarda su pre svega ljudi, zatim zgrade, transportne
infrastrukture, privreda i zajednice, koje su znatno više
koncentrisane u urbanim centrima. Kao jedna od najve

urbanisti

kih nacija u svetu, sa najve

om stopom

urbanizacije, Australija ima populaciju koja je najviše
skoncentrisana u gradskim podru

jima, koje

esto mogu

biti korisne za obezbe

ivanje ve

e dostupnosti

zdravstvenih i obrazovanih usluga, ve

i razvoj socijalne i

kulturne infrastrukture, sa druge strane se mora
napomenuti da ova gustina infrastrukture može pove

ati

rizik od prirodnih opasnosti. Kako

e svaka osoba

prebroditi odre

enu opasnost ne uti

e samo izloženost

infrastrukturi, ve

i li

ni atributi, podrška zajednice,

pristup resursima i umešnost države. Ova mreža faktora
koji uti

u na socijalnu ranjivost na prirodne katastrofe u

kombinaciji sa spomenutim kompleksnim vezama u
gradovima i ponašanje samog hazarda, doprinosi razvoju
procene rizika. Metodologija razvoja sveobuhvatnog
modela rizika obuhvata

etiri osnovna procesa, ili koraka:

Selekcija indikatora, Upitnik percepcije rizika, Analiza
stabla odluke i Sinteti

ka procena.

7.1. Selekcija indikatora

Fokusiranjem na merenju ugroženosti, selekcija
indikatora se ograni

ila na njihovu kvantitativnost, pri

emu je selektirano trinaest indikatora ranjivosti: starost,

prihod, pol, zaposlenost, tip prebivališta, tip doma

instva,

in posedovanja imovine, zdravstveno osiguranje,

imovinsko osiguranje, vlasništvo nad vozilom, invaliditet,
poznavanje engleskog jezika i dug/ušteda, kao i dva
hazardna indikatora: štete prebivališta i povrede.
Indikatori su specifi

ni za ljude koji žive u gradskim

podru

jima Australije.

7.2. Upitnik percepcije rizika

U pokušajima da se identifikuje kako ovi indikatori
doprinose ranjivosti osobe u doma

instvu, je nastao

upitnik percepcije rizika. Upitnik je bio na

in za

prikupljanje podataka na opaženu ranjivost mesto
dostupnih stvarnih podataka ugroženosti. Ispitanici u
upitniku su bili zamoljeni da rangiraju sposobnost
hipoteti

kog pojedinca da se oporavi od uticaja prirodnog

hazarda na osnovu sopstvenog sagledavanja situacije.
Hipoteti

ki pojedinci su stvoreni koriš

enjem 15

indikatora. Upitnik je predstavljen ‘ekspertima’ za
istraživanje rizika od katastrofe i ‘ne ekspertima’ radi
pore

enja. Rezultati upitnika su rangirali 1100

hipoteti

kih pojedinaca, svaki sa jedinstvenim skupom

indikatorskih atributa.

7.3. Analiza stabla odluke

Analiza stabla odluke je klasifikaciona metodologija koja
se koristi za analizu i klasifikaciju velikih skupova
podataka. Analiza stabla odluke je primenjena na podatke
iz upitnika, da bi sortiranjem i klasifikovanjem podataka
našli veze izme

u atributa indiktora. Na osnovu podataka

iz upitnika percepcije rizika, analiza stabla odluke je
pronašla 11 pravila odre

ivanja koje determinišu visoku

ranjivost na prirodni hazard. Svako pravilo pokazuje da su
neophodne kombinacije dva ili više atributa indikatora da
bi se predvidela ranjivost osobe u doma

instvu. Atributi,

koji se smatraju indikatorima ranjivosti najviše se odnose
na razli

ite nivoe: pretrpljenih povreda, ošte

enja

prebivališta, imovinskih osiguranja, prihoda i tipova
vlasništva ku

e. Ovaj podatak sugeriše da kada se

pojedinac i finansijska sredstva doma

instva kombinuju

sa drugim specifi

nim indikatorima, igraju zna

ajnu

ulogu u odre

ivanju pojedina

ne ranjivosti na uticaj

prirodnog hazarda.

7.4. Sinteti

ka procena

etvrti i poslednji korak u metodologiji pruža mogu

nost

primene pravila odluke na nekom prostoru, kako bi se
analizirala ranjivost pojedinca unutar doma

instva u

realnoj zajednici. Ovakva primena je predstavljena
mapama koje identifikuju oblasti sa nižim i ve

doma

instvima sa visokom ranjivoš

u pojedinca.

8. ZAKLJU

Rizik od prirodnih katastrofa ti

e se svakog

oveka,

svakog društva, svake nacije; zapravo, prirodne katastrofe
uti

u na usporavanje razvoja, njihova pojava u jednom

regionu može imati uticaj na ostvarenje rizika u drugom, i
suprotno.
Milijarde ljudi u više od stotinu zemalja

e biti izloženo,

tokom svog života, barem jednom potresu, ciklonu,
poplavi ili suši. U proseku prirodne katastrofe uzrokuju
184 smrtnih slu

ajeva dnevno. Me

utim, stope smrtnosti

daleko su više u siromašnim zemljama nego u bogatim
nacijama,

ak i kada je pojava i intenzitet prirodnih

katastrofa jednaka. Stvarni ubica je siromaštvo, a ne sile
prirode: samo 11 posto ljudi izloženim prirodnim
nepogodama živi u siromašnim zemljama, ali oni

ine

više od 53 posto ukupnog broja zabeleženih smrtnih
slu

ajeva. Ako se ne uzme u obzir hitnost potrebe da se

smanji rizik i izloženost prirodnim katastrofama, svet
jednostavno ne

e mo

i da se nada napretku u poljima

smanjenja siromaštva i unapre

enja održivog razvoja.

Jedan od na

ina da se pokuša smanjiti rizik na prirodne

katastrofe, jeste da se posmatra sama ranjivost pojedinca
ili zajednice na prirodne katastrofe. Da se utvrde faktori
koji uti

u na njeno pove

anje ili pak direktnom

primenom, da se pokuša umanjiti njihov uticaj.

9. LITERATURA

[1]

Dwyer, A., Zoppopu, C., Nielsen, O., S. & Roberts,

S.,: "

Quantifying Social Vulnerability: A methodology

1332

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.334

RANJIVOST KAO VAŽAN PARAMETAR U ANALIZI RIZIKA

VULNERABILITY AS AN IMPORTANT PARAMETER IN RISK ANALYSIS

Dunja Pali

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT
Kratak sadržaj –

Svrha ovog rada jeste da se sa teo-

rijskog aspekta prou

i pojam ranjivosti i izvrši uporedna

analiza postoje

ih definicija pomenutog pojma, a sve to u

cilju utvr

ivanja glavnih komponenti ranjivosti koje su

zna

ajne prilikom analize katatsrofalnih rizika.

Abstract

–

The purpose of this paper is to examine the

theoretical aspects of the concept of vulnerability and
make a comparative analysis of existing definitions of the
said term, all this in order to determine the mayor
components of vulnerability that are significant in the
analysis of catastrophic risks.

Klju

ne re

–

katastrofa,ranjivost,dimenzije ranjivosti

1. UVOD

Kroz vekove, gradovi i društva u svim regionima sveta
doživeli su katastrofe bilo da su one bile uzrokovane
prirodnim doga

ajima ili ljudskim aktivnostima. Primeri

takvih katastrofalnih doga

aja su potpuno uništenje

gradova u drevnoj Italiji, Gr

koj, i Latinskoj Americi

usled snažnih vulkanskih erupcija i zemljotresa, kao i u
Aziji i Karibima zbog uragana i tajfuna. Pove

anje

gubitaka, koje su mnoge zemlje iskusile tokom procesa
razvoja u poslednjih nekoliko decenija samo potvr

uju

injenicu da nisu postigle potreban nivo održivosti. Na

osnovu ove

injenice može se do

i do zaklju

ka da su

mnoge prirodne katastrofe trenutno nerešiv problem za
zemlje u razvoju zato što postoji :

I dalje podržavanje stava da su uzroci katastrofa
isklju

ivo prirodni hazardi koji ih pokre

u. U

tom smislu katastrofe se posmatraju kao
nezavisne od okvira razvoja koji je trenutno u
upotrebi,

injenice da su rizik i ranjivost nevidljivi sve

dok se ne manifestuju nakon odre

enog

katastrofalnog doga

aja, za razliku na primer od

sironaštva koje može biti vidljivo i na lokalnom,
nacionalnom i me

unarodnom nivou, i

Pogrešnog verovanja da se priroda može
kontrolisati inženjeringom i da se na taj na

mogu izbe

i katastrofe.

Zbog svega prethodno navedenog, najve

i izazov u

oblasti redukcije katastrofa jeste ustvari promena
percepcije ljudi o pojmu katastrofe kao posledice procesa

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio profesor dr Dušan Sekulski.

razvoja, pri

emu društva implicitno generišu ranjivost i

rizik, koji postaju vidljivi tek tokom katastrofe. Pojam
katastrofe se na osnovu ovoga može opisati kao prirodni
doga

aj koji „otkriva" ranjivost kroz gubitke i uništenja.

Ako su zemlje u razvoju, koje su izložene prirodnim
katastrofama spremne da promovišu održivi razvoj, zatim
da više pažnje usmere na smanjenje nesre

a, društva

biti u mogu

nosti da iskuse manje gubitaka kada su u

pitanju prirodne pojave.

2. OSNOVNI POJMOVI

2.1. Hazard

Hazard se definiše kao potencijalno štetan fizi

ki doga

aj,

pojava ili ljudska aktivnost koji može da prouzrokuje
gubitak života, povredu, ošte

enje imovine, socijalne ili

ekonomske promene ili degradaciju životne sredine [1].
Prema poreklu, hazard može biti prirodni
(geološki,hidrometeorološki ili klimatski i biološki) i
hazard prouzrokovan ljudskim aktivnostima
(hemijske,industrijske i nuklearne nesre

e).

2.2. Ranjivost

Ranjivost kao parametar koji se koristi u analizi rizika,
izuzetno je važan. Postoje razli

ita tuma

enja i definicije

pojma ranjivosti u zavisnosti u kom kontekstu se koristi, o

emu

e biti re

i u daljem tekstu.

U opštem smislu, ranjivost se može definisati kao „stepen
do koga

e sistem, podsistem ili komponenta sistema

verovatno biti ošte

ena zbog svoje izloženosti hazardu,

pritiscima ili stresorima razli

itog porekla“ (Turner,

2003).

2.3. Izloženost

Zajedno sa hazardom i ranjivoš

u, izloženost je još jedan

preduslov za postojanje rizika i li katastrofe. Izloženost
podrazumeva broj ljudi i / ili drugih elemenata pod
rizikom koji mogu biti pogo

eni odre

enim doga

ajem.

Kada su u pitanju nenaseljena podru

ja, ljudska

izloženost tada je jednaka nuli. Bez obzira da li

nenaseljeno mesto pogoditi poplava ili uragan, ili bilo koji
katastrofalni doga

aj, ljudska izloženost, a samim tim i

rizik od gubitaka života, bi

e jednaka nuli.

Dok ranjivost odre

uje ozbiljnost uticaja odre

enog

doga

aja na elemente koji su pod rizikom, izloženost je

komponenta rizika od koje zavisi visina nastale štete ili
povrede.

2.4. Žilavost i istrajnost

Istrajnost se može definisati kao „na

in na koji ljudi ili

organizacije koriste raspoloživa sredstva kako bi se

1334

suo

ili sa štetnim posledicama koje bi mogle dovesti do

katastrofe “ ( UN / ISDR, 2004 ).
U ovom smislu, istrajnost obuhvata one strategije i mere,
koje deluju direktno na štetu tokom doga

aja,

ublažavaju

i ili suzbijaju

i uticaje ili pružaju

i efikasnu

pomo

, kao i strategije prilago

avanja koje menjaju

ponašanje ili aktivnosti sa ciljem izbegavanja štetnih
efekata.
Žilavost podrazumeva sve prethodno navedeno, plus
sposobnost da se održi funkcionalnost tokom doga

aja i

da se oporavi. Dakle, može se zaklju

iti da žilavost

uklju

uje istrajnost, ali ide i iznad toga.

Slika 1:

Istrajnost i žilavost je veoma teško opisati.

Žilavost je sveobuhvatniji pojam.

3. RIZIK

Pojam rizika, prema mnogim autorima u oblasti prirodnih
pojava, može se definisati kao verovatno

a nastanka

štetnih posledica ili o

ekivani gubitak (smrt, povreda,

ošte

enje ili gubitak imovine, sredstava za život, šteta po

životnu sredinu... ) koji su rezultat interakcije prirodno ili
ljudski indukovanih hazarda i uslova ranjivosti. Rizik
uvek podrazumeva predstavu o mogu

nosti da se nešto

desi. To zna

i da informacija „ kada “ ili „ koliko

esto “

ukazuje na to da je re

o riziku. Ovo može biti

obuhva

eno stalnom vezom izme

u štete i u

estalosti, ili

samo u definiciji povratnog perioda za scenario
odre

enog doga

aja. Rizik tako

e pruža informaciju o

tome koliko

esto ili sa kojom verovatno

om se može

ekivati takav scenario.

Rizik se može prikazati i kao funkcija hazarda ( Hazard ),
ranjivosti (Vulnerability), izloženosti (Exposure) i
otpornosti (Resilience) :

Slika 2:

Rizik prikazan kao funkcija 4 parametra

4. RANJIVOST KAO NAJVAŽNIJI PARAMETAR U
ANALIZI RIZIKA

Kao što je u prethodnom poglavlju i pokazano, ranjivost
predstavlja jedan od parametara, koji se koristi kako bi se
analizirao i odredio o

ekivani rizik. U opštem slu

aju,

ranjivost se definiše kao „stepen do koga

e sistem,

podsistem ili komponenta sistema verovatno biti ošte

ena

zbog svoje izloženosti hazardu, pritiscima ili stresorima
razli

itog porekla“.

Kako bi se bolje razumeo koncept ranjivosti,potrebno ga
je razložiti na takozvane komponente

lanca rizika,

koji

ine: a) sam rizik,ili rizi

ni doga

aj, b) na

ini upravljanja

rizikom,ili odgovor na rizik i c) ishod. Ovaj pristup kojim
se vrši dekompozicija ranjivosti ima za cilj da društvo na
pravilan na

in upravlja rizikom,u svakom delu

pomenutog lanca.

4.1. Dimenzije ranjivosti

4.1.1. Infrastrukturna ranjivost (physical
vulnetability)

Ranjivost se definiše kao stepen gubitka datog elementa u
riziku, koji je posledica datog hazarda odre

enog nivoa

ine. Za jedan infrastrukturni sistem potrebno je

razlikovati ranjivost celog sistema i ranjivost svake od
komponenti tog sistema (linije usluga, strukturni i
kontrolni sistem).
Umanjenje ranjivosti podrazumeva preduzimanje
mnogobrojnih odgovaraju

ih aktivnosti pre nego što se

katastrofa dogodi, a sve to u cilju bolje procene hazarda i
smanjenja ranjivosti sistema. Ovo podrazumeva fizi

zaštitu, kao što je izgradnja stabilnijih zgrada i ja

anje

postoje

ih sistema, ili proceduralna poboljšanja, kao što

uvo

enje standardnih tehnika procene hazarda u

planiranju upotrebe zemljišta ili priprema odgovora na
katastrofu i planova rekonstrukcije.

4.1.2. Ranjivost životne sredine (environmental
vulnerability)

Neki od najvažnijih rizika koji mogu uticati na životnu
sredinu su :
1. Meteorološki doga

aji kao što su: cikloni, oluje, suše,

poplave, toplotni talasi, uragani, tornada.
2. Geološki doga

aji: zemljotresi, klizišta, cunami,

vulkani, taloženje, erozije.
3. Antropogeni uticaji: eksploatacija resursa (rudarstvo,
ekstrakcija i upotreba ugljovodonika, ribarenje), uništenje
staništa, pritisak ljudske populacije, neodgovaraju

i na

upravljanja životnom sredinom, razvoj koji ugrožava
obalne procese, zaga

enje, toksi

ni otpad,

vrsti otpad,

urbanizacija,poljoprivreda, turizam, ratovi i
demonstracije.
4. Klimatske promene: toplije atmosferske temperature i
temperature okeana, promena obrazaca padavina, pove-

ana u

estalost ekstremnih doga

aja ( promene u ja

ini ili

pove

anje intenziteta tropskih ciklona ), izumiranje vrsta

nesposobnih da se prilagode staništu i promenama.
5. Porast nivoa mora.
6. Astronomski doga

aji: solarne erupcije, plima i oseka.

Rizik = f ( hazard,ranjivost,izloženost,otpornost)

1335

6. RAZLI

ITI NA

INI DEFINISANJA RANJIVOST

Kao i u slu

aju rizika, pregled literature o ranjivosti

ukazuje na

injenicu da se pojam ranjivosti pominje u

mnogo razli

itih konteksta, pri

emu se na taj na

dokazuje da je ovo polje još uvek nedovoljno
istraženo.Ranjivost se definiše na više na

ina, i to kao:

Poseban uslov ili stanje sistema pre nego što
odre

eni doga

aj izazove katastrofu, opisan u smislu

kriterijuma kao što su osetljivost, ograni

enja,

nesposobnost ili nedostatak (na primer nesposobnost
da se odupre negativnim uticajima ili nesposobnost
da suo

i sa odre

enim doga

ajem),

Kao direktna posledica izloženosti odre

enoj

opasnosti,

Kao verovatno

a ili mogu

nost ishoda kada je sistem

izložen nekom eksternom doga

aju koji je povezan

sa hazardom, izražen u smislu potencijalnog gubitka
kao što je gubitak života ili ekonomski gubitak, ili
mogu

nost pojedinca ili zajednice da prevazi

odre

ene problema kao što je na primer siromaštvo.

U daljem tekstu bi

e navedeno nekoliko definicija

ranjivosti, u zavisnosti na koju se oblast istraživanja
odnosi:

Ranjivost sa aspekta upravljanja rizicima sa
katastrofalnim posledicama:

skup uslova i procesa koji

se javljaju kao posledica uticaja fizi

kih, socijalnih,

ekonomskih i faktora sredine, što dovodi do pove

anja

osetljivosti zajednice na uticaje hazarda( ISDR,2004: 16 ).

Ranjivost sa aspekta finansijskog sektora:

igledne

slabosti fizi

kog i socijalnog sistema prema odre

enom

definisanom hazardu.

Ranjivost sa aspekta održivog razvoja:

ljudsko stanje

ili proces koji proisti

u iz fizi

kih, socijalnih,ekonomskih

i faktora životne sredine, pri

emu ovi faktori uti

u na

verovatno

u i razmere štete nastale kao posledica uticaja

datog hazarda.(UNDP – BCPR,2004:136).

Ranjivost sa aspekta životne sredine:

stepen do kog je

okruženje sklono degradaciji

Ranjivost sa aspekta klimatskih promena:

stepen do

kojeg je sistem osetljiv, ili nesposoban da se nosi sa
negativnim efektima klimatskih promena, uklju

uju

i i

klimatske varijable i ekstreme.“ ( IPCC, 2007 ).

Ranjivost u vezi sa siromaštvom:

verovatno

a da

pojedinac ili doma

instvo „pasti“ ispod društveno

prihva

ene norme i na

i se na granici siromaštva

Ranjivost sa aspekta javnog zdravlja:

predispozicija da

se trpi šteta uzrokovana eksternim doga

ajima.

Ranjivost u vezi sa ishranom:

verovatno

a nastanka

osetnijeg pada u pristupu hrani, ili potrošnji,

esto u

odnosu na neke kriti

ne vrednosti koje definiše minimalni

nivo ljudskog blagostanja( WFP, 2002 : 2 ).

7. ANALIZA DEFINICIJA RANJIVOSTI

Pojam ranjivost koristi se u oblastima razli

itih

istraživanja na razli

ite na

ine. Upravo zbog toga,

posebna pažnja u ovoj analizi bila je fokusirana na to da
se sve ta

ke gledišta po pitanju ranjivosti uzmu u obzir.

Polazne ta

ke koje su se koristile u analizi su:

-dominantne klju

ne re

i (utvr

eno 21 klju

na re

-vremenska raspodela(dve izjave su se koristile u ovim
analizama:definisanje ranjivosti zasnovano na prognozi

pre nego na stvarnim rezultatima, sto podrazumeva
formulaciju kao što je mogu

nost, verovatno

a i

definisanje ranjivosti zasnovano na stvarnim rezultatima
pre nego na prognozi (što podrazumeva formulaciju kao
što je gubitak, šteta...)
- unutrašnje stanje elemenata(definicije analizirane u vezi
sa pitanjem „ Da li ranjivost odražava unutrašnje stanje
elemenata?“),
- veza sa glavnim analiti

kim elementima(osnovni

zadatak u ovom slu

aju bio je da se analiziraju definicije

ranjivosti u odnosu na druge glavne elemente, kao što su
hazard, rizik, otpornost,sposobnost suo

avanja i

izloženost).

8. ZAKLJU

U toku analize razli

itih na

ina definisanja ranjivosti,

prona

eno je mnogo izvora, koji koriste pojam ranjivosti

bez stvarnog definisanja njegovog zna

enja. Ovo bi

moglo da zna

i da je pojam ranjivosti postao toliko

rasprostranjen, da mnogi autori o

ekuju da ga svi

razumeju, bez daljeg objašnjenja njegovog zna

enja.

Tako

e, postoji literatura koja sadrži objašnjenja njihovog

tuma

enja koji su aspekti ranjivosti zna

ajni. Mnogi od

njih odnose se na ve

postoje

e definicije odre

enih

organizacija i autora.
Me

utim, s obzirom na razli

ite na

ine na koje nau

nici i

istraživa

i koriste pojam ranjivosti, i

injenicu da

ranjivost obuhvata mnogo sektora, nivoa, i posebnosti
društva, izuzetno je teško prona

i jedinstveni na

in za

njenu definiciju i procenu. Upravo zbog toga, može se
do

i do zaklju

ka da je ova oblast još uvek nedovoljno

istražena i to predstavlja izazov za sve one koji se bave
problematikom upravljanja rizika, i koji su suo

eni sa

pove

anjem uticaja hazarda i ekstremnih doga

aja širom

sveta.

9. LITERATURA

[1]

Thywissen, K

: Komponente rizika – Komparativni

nik (2006),Source No.2/2006, UNU Institute for

Environment and Human security, Bonn
[2]

Birkmann, J.

(2006): Indicators and criteria for

measuring vulnerability: Theoretical bases and
requirements. In:

Birkmann, J. (Ed.)

: Measuring

Vulnerability to Natural Hazards. United Nations
University Press, Tokyo, pp. 55-77.
[3]

PCC

(2007): Climate Change 2007 - Impacts,

Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working
Group II to the Fourth Assessment Report of the
Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge
University Press, Cambridge.

Kratka biografija

Dunja Pali

ena je 1985. godine u Novom Sadu. Fakultet

tehni

kih nauka upisala je 2004. Master studije završila je 2010.

na usmerenju Inženjerstvo i menadžment u osiguranju

Dušan Sakulsk

i ro

en je 1957. godine. Zvanje docenta dobio je

1.oktobra 2007. godine na Fakultetu tehni

kih nauka, smer

Inženjerstvo za zaštitu životne sredine.

1337

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005.8

UPRAVLJANJE PROJEKTIMA U SLOŽENIM ORGANIZACIJAMA KLASTERSKOG

TIPA

PROJECT MANAGEMENT IN CLUSTER-TYPE ORGANIZATIONS

Svetelinko Leti

, Slobodan Mora

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast -

INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I

INŽENJERSKI MENADŽMENT

Kratak sadržaj

–

Cilj rada jeste da se na osnovu

postoje

eg stanja u složenim organizacijama klasterskog

tipa predloži kvalitetnije upravljanje projektima i da se
izvrši racionalizacija resursa prilikom upravljanja
projektnim ciklusom.

Abstract -

The goal is to work on the basis of the current

situation in the complex cluster-type organizations to
propose better management of projects and to make the
rationalization of resources in project cycle management

Klju

ne re

Upravljanje projektima,

Klaster, Project

Management Office (PMO)

1. UVOD

Pod pojmom “složena organizacija“ u ovom radu se
posmatra i analizira klaster kao sistem udruživanja i
kooperacije organizacija. Imaju

i u vidu da preduze

nisu izolovani entiteti, ve

sastavni deo lanca

privre

ivanja koji je sastavljen još i od dobavlja

klijenata, konkurencije i javnih institucija name

e se

zaklju

ak da samo uspešno oblikovanje ovih odnosa i

relacija me

lanovima klastera može doprineti

stvaranju konkurentske prednosti.
Kooperacija preduze

a podrazumeva zajedni

delovanje najmanje dva preduze

a koja ima za cilj

promenu situacije u kojoj se nalaze. Uz moto „zajedno
smo ja

i“ svaki u

esnik doprinosi posebnim veštinama u

cilju stvaranja profita kroz saradnju sa ostalim
preduze

ima. To dovodi do pove

anja zajedni

kog

poslovnog u

inka koji je u odre

enoj meri ve

i od zbira

pojedina

nih u

inaka svakog preduze

a. Upravo to

predstavlja dodatnu vrednost kooperacije (sinergijski
efekat). Klastere kao složene organizacije uglavnom
sa

injavaju tri vrste preduze

preduze

a zna

ajne tržišne i tehnološke snage

koja deluje na me

unarodnoj osnovi;

dobavlja

i ili podizvo

i, naj

eš

e su to mala i

srednja preduze

a (MSP);

veoma inovativne i dinami

ne stru

ne ustanove

koje se baziraju na novim znanjima (istraživa

ki instituti,

ustanove za stru

no usavršavanje, specijalizovana

preduze

a na podru

ju IKT-a i sli

no).

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Nikola Radakovi

, vanr. profesor.

2. POJAM I NEOPHODNOST USPOSTAVLJANJA
PMO

Iako održivost treba da bude dugoro

ni cilj klastera,

ina klastera, posebno u po

etnoj fazi , ima potrebu za

javnim podsticajnim sredstvima, kako bi mogli da
realizuju investicije u infrastrukturu klastera i da za svoje

lanove ustanove spektar usluga specifi

an za ciljne

grupe. Sve navedene aktivnosti se rade pomo

u projekata.

Da bi integrisali sve projektne aktivnosti i uskladili sa
strategijom organizacije, potreban je poseban
organizacioni entitet. Takva celina u okviru oraganizacije
se naziva Project Management Office (u daljem tekstu
PMO).
Odgovornost PMO može da varira od pružanja podrške
projektnim aktivnostima do direktne odgovornosti za
upravljanje projektima. Imaju

i u vidu i razli

itost

organizacija, dolazi se do zaklju

ka da je PMO fleksibilni

deo organizacije. Kao takav može se posmatrati dvojako -
kao samostalan entitet i kao važan strukturni element
organizacije u kojoj se sprovodi. Neke od organizacija
imaju više od jednog PMO.
PMO se posmatra kao i administrativni mehanizam kojim
se upravlja projektima. Sve više organizacija shvata
zna

aj upravljanja projektima i odlu

uje da uspostavi

PMO. Ciljevi takvih organizacionih entiteta mogu da
variraju od hitnosti i sofisticiranosti. Oni mogu
predstavljati industrijske (privredne) ciljeve, mogu biti
povezani sa prikazivanjem dobiti preduze

a, integracijom

upravljanja projektima u organizaciji, poboljšanju
performansi upravljanja projektima ili jednostavno, da se
projekti završe u planiranom opsegu i predvi

enom

budžetu. PMO može da obavlja puno kompleksnih uloga
i funkcija u organizaciji.
Prva od uloga PMO definiše monitoring i kontroling
performansi projekta. Grupa funkcija PMO u vezi
pra

enja i kontrole projektnih aktivnosti smatra se

najvažnijom grupom. Ona obuhvata pra

enje, kontrolu i

izveštavanje. PMO sa ovim funkcijama daje potrebne
informacije menadžerima i na taj na

in se vrši kontrola

performansi i primena izabrane strategije.
Druga grupa funkcija se odnosi na sredstva, metodologiju
i razvoj nadležnosti. Ova grupa se sastoji od slede

aktivnosti: razvoj i primena standardnih metodologija,
promocija upravljanja projektima u okviru organizacije,
obuka i razvoj nadležnosti kadrova i razvoj i
implementacija kadrova. Ona predstavlja koherentan skup
aktivnosti koje imaju zadatak da unapre

uju jedna druge.

Tre

a grupa uloga PMO u organizacijama se odnosi na

upravljanje portfoliom projekata. To se konkretno odnosi

1338

odnosa sa javnoš

u u

eš

e se uzeli slede

lanovi Fonda

Turisti

ki klaster Srem: Agencija „DaviD“, turisti

agencija „Srem tours&travel“, agencija „Putokaz“. Ova
radna grupa se bavi pitanjima marketinga klastera (Web
stranice, brošure, informativni skupovi i doga

anja),

prezentovanjem javnosti profila preduze

a i razvojem

robne marke (zaštitnog znaka) i pozicioniranjem na
tržištu;
-

Edukacija i stru

no usavršavanje

- Stalno prisustvo na

tržištu je nemogu

e bez permanentnog usavršavanja.

Radna grupa Fonda Turisti

ki klaster Srem koja se bavi

ovim pitanjima je sastavljena iz slede

lanova: Fakultet

tehni

kih nauka, Prirodno matemati

ki fakultet, Srednja

poljoprivredno prehrambena škola „Stevan Petrovi

Brile“, Udruženje proizvo

a, sakuplja

a i ljubitelja

lekovitog bilja „Neven“ i udruženje „Vitas“. Rade

i u

okviru radne grupe koja se bavi edukacijom i stru

nim

usavršavanjem, navedena preduze

a ispituju mogu

nost

edukacije, bave se programima razmene/saradnje sa
fakultetima i visokim stru

nim školama (npr. student

placement service, prakse, stru

na izlaganja) kao i

stvaranjem baze stru

nih kadrova (poslovana berza,

pronalaženje radnika);
-

Primenjeni istraživa

ki rad i razvoj

- Radna grupa koja

je blisko povezana sa prethodnom radnom grupom. U
njen rad su uklju

eni: Fakultet tehni

kih nauka, Prirodno

matemati

ki fakultet i Srednja poljoprivredno

prehrambeno škola „Stevan Petrovi

Brile“ u saradnji sa

ostalim

lanovima Fonda Turisti

ki klaster Srem.

Obra

uju informacije o aktuelnim tehnološkim

trendovima, imaju zajedni

ki istraživa

ki rad i nastup i ta

istraživanja vrše sa odre

enim ciljem (po nalogu) na

fakultetima i istraživa

kim centrima. Ova grupa se još

bavi i upravljanje kvalitetom i sertifikacijom, pa su
zaduženi i za redovno pra

enje stru

nih doga

aja i

informativnih skupova, kao i za programe sertifikacije;
-

Zajedni

ka nabavka

- Radna grupa Fonda Turisti

klaster Srem u svom sastavu ima radnu grupu pod
imenom „Zajedni

ka nabavka“. Zbog kompleksnosti

problematike kojom se bavi, u njen rad su aktivno
uklju

eni svi

lanovi klastera. Grupom rukovodi direktor

Fonda Turisti

ki klaster Srem Duška Davidovi

. Ova

radna grupa rešava slede

e probleme: Usluge

informisanja o javnim tenderima (nacionalna, EU,
Svetska Banka), informacije o aktuelnim tenderima, kao i
obukom za javne tendere, formiranjem konzorcijuma, kao
i ostalim neophodnim aktivnostima za ravnomeran razvoj
Fonda Turisti

ki klaster Srem;

Usluga podsticaja izvoza

- Radna grupa za usluge

posticaja izvoza je jako bitna sa stanovišta kooperacije. U
ovu grupu su aktivno uklju

eni slede

lanovi: Prirodno

matemati

ki fakultet Novi Sad, Udruženje proizvo

sakuplja

a i ljubitelje lekovitog bilja „Neven“,

poljoprivredno gazdinstvo „Nenad Bermet Alex
Ratkovi

“, sztr „Gumil-Junior“, agencija „Inextravel“

d.o.o. i Pokret Gorana Sremska Mitrovica. Oni imaju
zadatak da prate tržišne trendove i informacije (u saradnji
sa radnom grupom za marketing), da organizuju
zajedni

ko u

eš

e na sajmovima, da se bave pitanjima

Matchmakinga (spajanjem zainteresovanih strana),
Mailingsa, kao i generisanjem poslovnih upita.

3.3 Vizija PMO Fonda

PMO na sebe preuzima odgovornost za uspešno
upravljanje projektima u okviru Fonda Turisti

ki klaster

Srem. Mi

emo pokazati put kojim se ide da bi se od

znanja upravljanja projektima došlo do planiranih
isporu

ivosti projekta.

Korisnicima naših usluga

emo obezbediti nezavisnost,

sigurnost i uslove za uspešno upravljanje projektnim
aktivnostima.
Tendencija PMO je da

lanovima Fonda Turisti

klaster Srem pruže usluge upravljanja projektima i stvori
povoljan ambijent za razvoj, a da prema zaslugama u
ostvarenom razvoju primi adekvatnu nagradu.
PMO Fonda Turisti

ki klaster Srem

e u svemu

podržavati

lanove svoga tima. Od

lanova svog tima se

ekuje da svoja znanja usmere na uspešno upravljanje

projektima, kako bi se dobile željene vrednosti.

3.4 Misija PMO Fonda

PMO Fonda promoviše upravljanje projektima na osnovu
opšte priznate metodologije, na osnovu sopstvenih
procesa, alata i šablona u sferi opšteg procesa upravljanja
projektima. Prvenstveno smo usmereni na pružanju

podrške

lanovima Fonda Turisti

ki klaster Srem, a po

potrebi pružamo i usluge outsourcing-a.
PMO

e stvoriti ambijent koji

e uticati na

lanove

klastera da svoje ideje i zamisli pretvore u projekte, a
zatim da apliciraju kod željenih institucija, pri

emu

dominantan ose

aj treba da bude zadovoljstvo u radu,

koje dolazi iz jasnog i uspešnog upravljanja projektnim
ciklusom. Jedinstvenost našeg organizacionog entiteta
kao tima stru

njaka da obavi uspešno upravljanje

projektima doveš

e do iskoriš

avanja ste

enih znanja,

talenata i sposobnosti

lanova tima. Svojim radom PMO

e u

initi dostupnim

lanovima Fonda Turisti

ki klaster

Srem i najzahtevnije projekte.

3.5 Analiza zajednica Fonda

Fond Turisti

ki klaster Srem se sastoji od tri grupe

zajednica. Prvu grupu sa

injavaju mala i srednja

preduze

a. Druga grupa je sastavljena od potpornih

institucija (fakulteti i srednja škola). Tre

u grupu

ine

udruženja gra

ana. U

estvovanjem u Fondu Turisti

klaster Srem mala i srednja preduze

a podižu nivo

konkurentnosti, omogu

ava im se izlazak na ve

a tržišta i

pristup fondovima i povoljnijim kreditima, snižavaju im
se troškovi proizvodnje ili pružanja usluga i omogu

ava

se razvoj svakog u

esnika u klasteru. Fond Turisti

klaster Srem neguje specifi

nost preduze

a i omogu

ava

da preduze

e izabere nivo i vrstu saradnje u klasteru, kao

i da definiše kojim delom proizvodnog programa ulazi u
Fond Turisti

ki klaster Srem, a sa kojim funkcioniše kao

„slobodan strelac“.
Nivo saradnje klastera sa istraživa

ko-razvojnim

institucijama unutar klastera je na zavidnom nivou. On se
ogleda u razvoju poslovnih mreža i primeni ste

enih

znanja, u

estaloj komunikaciji sa svim

lanicama

klastera, oja

anoj i dvosmernoj po pitanju razmene

informacija i disperzije znanja, pristup informacijama o
iskustvima drugih, obuci i treninzima studenata i u

enika

za rad u složenim i organizacionim strukturama, razvoju
novih usluga i proizvoda, kao i iniciranju, podršci,

1340

identifikovanju partnera i priprema projekata kooperacije
izme

u preduze

a i obrazovnih i razvojno-istraživa

kih

institucija. Udruženja gra

ana koja su

lanice Fonda

Turisti

ki klaster Srem (poput Udruženja žena “Jamena”,

Udruženja “Vitas”, Udruženja proizvo

a, sakuplja

a i

ljubitelja lekovitog bilja “Neven”, Pokreta gorana,
Lova

kog udruženja “Srem”, Savate saveza Vojvodine,

Sportsko-rekreativnog udruženja “Vidikovac” i ostalih
zainteresovanih), se samim uklju

ivanjem u Fond

Turisti

ki klaster Srem nalaze na samom izvoru

informacija i kompetencija. Aktivnim u

eš

em u ovom

projektu navedena udruženja dobijaju programe
edukacije na planu razvoja seoskog turizma i razmene
iskustava u okviru programa koje klaster obezbe

uje, da

na planu me

unarodne saradnje promovišemo našu

ponudu, razmenimo iskustva i privu

emo turiste iz

inostranstva.

4. PMO OPRAVDANOST U FONDU TURISTI

KLASTER SREM

Uspostavljanje PMO (Project Management Office) u
Fondu Turisti

ki klaster Srem ima nemerljiv zna

aj za

egzistenciju i razvoj same organizacije. Fond Turisti

klaster Srem je sastavljen od 11 malih i srednjih
preduze

a, 7 udruženja gra

ana i 3 potporne institucije

(istraživa

ki centri, fakulteti i srednja škola).

estvovanjem u klasteru preduze

a podižu nivo

konkurentnosti, omogu

ava im se izlazak na ve

a tržišta i

pristup fondovima i povoljnijim kreditima. Svaka
mogu

nost apliciranja se odvija preko pisanja projekata.

U tu svrhu je potrebno poznavanje procesa upravljanje
projektima. Od efikasnog upravljanja projektima zavisi
da li

e realizacija projekta doneti Fondu Turisti

klaster Srem kompetetivnu prednost na tržištu i osigurati
stabilnu poziciju.
Project Management Office mora u tu svrhu vršiti
iniciranje projektnih aktivnosti i proaktivno delovati na
svoje okruženje kako bi se što više projekata
implementiralo i na taj na

in odgovorilo na zahteve

tržišta. U takvim okolnostima bi direktor, u dogovoru sa
Upravnim odborom, samo davao saglasnost za rad na
projektima, a sve ostalo bi bio posao PMO-a,. Imaju

projektni tim na jednom mestu, u jednoj kancelariji
javljaju se višestruke koristi kao što je: smanjenje
projektnog ciklusa, smanjenje troškova isporuke, usled
iskustva projektnog tima bi se poboljšao kvalitet rezultata
projekta (jer bi oni preduzimali isklju

ivo projektne

aktivnosti), bilo bi mogu

e rano izvršiti identifikaciju

mogu

ih spornih pitanja, upravljanje opsegom projekta bi

se unapredilo, smanjilo bi se pripremno-završno vreme za
razvijanje i implementaciju novih projekata,
komunikacija Fonda Turisti

ki klaster Srem sa klijentima

i ostalim zainteresovanim stranama bi se poboljšala i
bolje bi se koristila ve

ste

ena znanja iz oblasti

upravljanja projektima u nekim novim projektnim
aktivnostima.

5. ZAKLJU

Analiza Fonda Turisti

ki klaster Srem je obuhvatila sve

lanove klastera, radne grupe i zajednice unutar klastera.

Analiziraju

i pojedina

ne ciljeve i razloge udruživanja u

kooperaciju, kao i zajedni

ke ciljeve pojavio se problem –

slaba koordinacija projektnih aktivnosti što dovodi do
neredovnog u

eš

a na javnim pozivima i konkursima za

dodelu sredstava. Kao rešenje za pomenuti problem javlja
se uspostava PMO (Project Management Office).
Korist od uspostavljanja PMO u Fondu Turisti

ki klaster

Srem je nemerljiva. Integrišu

i komplementarna znanja

koja posediju

lanovi klastera, PMO dolazi u situaciju da

uspešno odgovori na sve projektne zahteve koji se
postavljaju pred njega. Na taj na

in klaster može uspešno

aplicirati za dobijanje podsticajnih sredstava koja

omogu

iti

lanovim bolje pozicioniranje na doma

tržištu kao i lakši izlazak na me

unarodno tržište.

6. LITERATURA

[1] Radakovi

Nikola, Mora

a Slobodan, “

Osnove

upravljanja projektima

” knjiga u izradi (2009.).

[2] Radakovi

Nikola, Mora

a Slobodan,

“Menadžment

projekata”

knjiga u izradi (2009.).

[3]

„Klaster menadžment“,

priru

nik za praksu izra

en u

okviru

“Programa podsticaja razvoja klastera u Srbiji”

Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja

Republike

Srbije i Deutsche Gesellschaft fur Technische
Zusammenarbeit (GTZ) GmbH

Kratka biografija:

Svetelinko Leti

je ro

en u Novom Sadu

1973. godine. Diplomski - master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Projektnog menadžmenta je odbranio 2010.
godine.

Slobodan Mora

je ro

en u Prijepolju

1972. godine. Magistrirao je 2005. godine
na Fakultetu tehni

kih nauka. Oblasti

istraživanja i nau

nog rada su organizovanje

i upravljanje, upravljanje projektima i
upravljanje kvalitetom

1341

3. VRSTE KONFLIKATA

Konflikti se mogu diferencirati po više osnova i na više
na

ina klasifikovati. Prema nivou na kome se pojavljuju

konflikti mogu biti:

•

intrapersonalni

•

konflikti uloga

•

interpersonalni

•

intergrupni

•

organizacioni.

Kognitivni i afektivni konflikti:

Kognitivni konflikt ili konflikt tipa C je oblik neslaganja

lanova grupe ili tima oko nekog problema, povodom

kojeg oni imaju razli

ita mišljenja, stavove i ideje za

njegovo rešavanje. Afektivni konflikt (affective conflict)
ili konflikt tipa A je oblik destruktivnog ponašanja, koje
ima za posledicu loše odluke, manju po-sve

enost, manju

kohezivnost i slabe performanse.

Personalni i radni konflikti

Personalni konflikti su oni koji nastaju usled personalnih
razloga: karaktera li

nosti, pogrešne percepcije, loše

komunikacije i sl. Radni konflikti su fokusirani na
strukturu i funkcionisanje organizacije

Funkcionalni i disfunkcionalni:

Funkcionalni konflikt

je onaj koji ostvaruje pozitivan

uticaj na organizacione performanse. Me

usobna

konfrontacija pojedinaca ili organi-zacionih jedinica koja
vodi pove

anju organizacionih performansi i koristi ima

osobi-ne funkcionalnog konflikta. Disfunkcionalni
konflikt je bilo koja konfrontacija izme

u pojedinaca ili

izme

u grupa koja šteti organizaciji ili spre

ava

ostvarivanje organizacionih ciljeva.

4. EFEKTI KONFLIKTA

Saglasno savremenom stavu o konfliktima oni imaju i
pozitivne i negativne efekte po organizaciju. Treba znati i
jedne i druge da bi se imao uravnotežen i realan stav o
konfliktima.

Negativni efekti konflikata su:

•

Konflikti narušavaju normalno funkcionisanje
preduze

•

Konflikti naglašavaju emocije umesto razuma
prilikom odlu

ivanja

•

Konflikti skre

u pažnju sa organizacionih na

personalne ciljeve.

•

Konflikti izazivaju više ljudskih reakcija sa
izrazito negativnim efektima: stres, frustraciju i
sl. Konflikti mogu imati niz negativnih posledica
i na

lanove organizacije.

Pozitivni aspekti konflikata u organizacijama su
tako

e brojni:

•

Konflikti stimulišu kriti

ku analizu.

•

Konflikti motivišu ljude.

•

Konflikti su

esto predznak i uzrok neophodnih

organizacionih promena. Konflikti su uvek
pratioci organizacionih promena

•

Konflikti pro

iš

avaju internu sredinu i

otklanjaju skrivene sukobe.

•

Konflikti izme

u grupa stimulišu saradnju unutar

grupe.

Efekat konflikata na organizaciju zavisi i od nivoa
njihovog intenziteta. Za organizaciju je najbolje ako
postoji odre

eni, optimalni nivo konflikata. Suviše nizak

nivo konflikata stvara apatiju u organizaciji, umrtvljuje je
i vodi ka potiskivanju pre nego rešavanju konflikata. U
takvoj situaciji nema potrebnih organizacionih promena a
odsustvo konflikata je i siguran znak da nema inovacija.
Ipak, konflikti ne bi smeli da budu ni previsoki jer onda
nastupa stanje haosa, dezorganizacije, sva

e u

organizaciji u kojoj zaposleni ve

inu vremena provode

rešavaju

i konflikt umesto da rade. Promene su opet

blokirane jer zbog haoti

nog stanja organizacije nije

mogu

e preduzeti nikakvu zajedni

ku akciju.

5. METODE UPRAVLJANjA KONFLIKTIMA

Kako

e se pojedinac ponašati u konfliktu zavisi od toga u

kojoj meri nastoji da uvaži interese drugih (integracija) a
u kojoj meri nastoji da uvaži sopstvene interese
(distribucija). Ukoliko pojedinac ili grupa uvažavaju tu

ali ne i svoje interese oni se prilago

avaju. Ukoliko pak

uvažavaju samo svoje ali ne i tu

e interese oni se takmi

i tako nastupa situacija konkurencije. Puno uvažavanje i
svojih i interesa drugih omogu

uje saradnju dok

neuvažavanje niti svojih niti interesa drugih govori o
izbegavanju kao stilu ponašanja u konfliktu. Ukoliko obe
strane u socijalnoj situaciji delimi

no uvažavaju i svoje i

e interese tada nastupa kompromis koji je sa aspekta

organizacije obi

no drugo najbolje rešenje ukoliko ve

saradnja nije mogu

Neki od naj

eš

e koriš

enih metoda redukcije i

rešavanja konflikata su

• Formulisanje nadre

enog cilja.

• Intenziviranje socijalnih kontakata i razmena
informacija izme

u sukobjenih strana.

• Rukovodilac može rešavati konflikt upotrebom
formalnog autoriteta tj. prinudom. • Pregovaranje izme

sukobljenih strana se vodi u obliku medijacije ili
arbitraže.

• Izgla

ivanje sukoba diplomatskim veštinama

rukovodioca kojom on umanjuje zna

aj i obim konflikta.

• Izbegavanje konflikata.

• Formalizacijom i standardizacijom se mogu otkloniti
konflikti nastali usled nejasno

a i dvosmislenosti u

organizaciji.

• Glasanje

• Interaktivno rešavanje problema.

1343

6. KONFLIKTI NA RADU

Konfliktnu situaciju predstavlja stanje u kome postoji
sukob interesa, dveju ili više individua odnosno
društvenih grupa. Takvo stanje nastaje onda kada
individua ili grupa teži ostvarenju odre

enog cilja, a

istovremeno druga individua, odnosno grupa suprotstavlja
se tome. Takvo stanje neminovno do vodi do konfliktne
situacije, odnosno konflikta. Dakle, konflikti na radu se se
izražavaju kroz odre

ene suprotnosti koje postoje me

ljudima u toku obavljanja procesa rada. Me

utim, svako

neslaganje, suprotstavljanje razli

itih mišljenja ne treba

da se tretira kao konflikt.
Konflikti nastaju onda kada se ugrožavaju materijalni i
socijalni status grupe odnosno pojedinaca. Tada se
formiraju ne samo suporotstavljeni stavovi, ve

bude i

odre

ene emocije, kao što su: stid, gnev, prezir,

negodovanje, strah i sli

no. Takva emocionalna stanja

podsti

oveka na sukob i guraju ga u konfliktnu

situaciju. Zbog toga se konflikt može shvatiti kao
zaoštrena suprotnost me

u ljudima, koja se izražava kroz

sukob odre

enih njihovih interesa, kroz njihovo

usobno suprotstavljanje. U takvoj konfliktnoj situaciji

svaka od suprotstavljenih strana smatra da je u pravu, i
odlu

no stupa u borbu za zaštitu svojih interesa.

Postojanje konflikta pra

eno je fizi

kom, a posebno

psihi

kom napetoš

u i uznemirenoš

Konflikt na radu po pravilu nastaje spontano, i u po

etku

se nalazi u prikrivenom stanju, gde me

usobno

suprotstavljene strane nastoje da što više kolektiva
pridobiju za sebe, da imaju podršku kako bi se druga
strana lakše porazila i odustala od svojih zahteva. Ta
podrška posebno dolazi do izražaja na sastancima, javnim
skupovima, a posebno u medijima.

7. MEDIJACIJA

Pojam "medijacija" poti

e od latinske re

i "mediare"

(posredovati). U SAD-u je ovaj pojam uveden u stru

upotrebu 1970. godine te je kao takav preuzet iz
engleskog u nema

ki jezik. Medijacija zna

posredovanje tre

e, neutralne strane u konfliktima sa

ciljem da se postigne zajedni

ko rešenje kojeg bi

prihvatile sve strane u konfliktu. Iz dosadašnjeg
iskustva nau

ili smo da se konflikt, ako dostigne

odre

enu ta

ku eskalacije sukoba, više ne može rešiti

samo u

eš

em sukobljenih strana, ve

da je potrebno

posredovanje. Tre

a strana mora biti prihva

ena od

strane onih sukobljenih da bi mogla doprineti rešavanju
sukoba. Postupci medijacije po

ivaju na pronalažnju

rešenja prihvatljivog za sve strane koje se usmjerava ka
interesima sukobljenih strana. Polazno stanovište je da

e konflikti biti rešeni lakše i uz manje odricanja ako se

u prvi plan stave interesi sukobljenih strana, a ne
pitanje mo

i ili prava.

8. KONFLIKTI U PREDUZE

U “KARIN

KOMERC MD”

Metoda koja je koriš

ena u radu, je istraživanje na terenu

popunjavanjem unapred pripremljenog upitnika.
Upitnik su popunjavali proizvoljno i zaposleni na
rukovode

em mestu kao i na izvršnim mestima u

preduze

u “Karin Komerc MD“.

Upitnik je anoniman i istraživanje je ura

eno na uzorku

od 50 ispitanika u preduze

u “Karin Komerc MD“.

Istraživanje se vršilo u periodu od 01.02.-15.02. 2010.
godine.
Kompanija “Karin komerc” ima više zaposlenih
muškaraca nego žena, što se vidi i u ovom istraživanju
(slika 8.1.1). Ovako izražena razlika je rezultat toga, što
se ova kompanija bavi isklju

ivo prevozom šljunka i

peska, iskopima, gra

evinom…

U posmatranom uzorku, na pitanje “Kako vi gledate na
konflikte”, tek 2% ispitanika je odgovorilo da je konflikt
neophodan u organizaciji, 10% je odgovorilo da je
konflikt konstruktivan i funkcionalan, a ve

ina ispitanika,

ak 88% je odgovorilo da je konflikt destruktivan i

nefunkcionalan,

ime je potvr

ena prva hipoteza H1

istraživanja. Pri obavljanju bilo kog posla ljudi su upu

eni

na timski rad - saradnju sa drugima i komunikaciju sa
kolegama, klijentima ili spoljnim saradnicima. Tokom
ove saradnje i komunikacije neretko se dešavaju konflikti,
koji mogu biti konstruktivni, produktivni i funkcionalni -
kada nastanu kao posledica sukoba mišljenja u vezi sa
rešavanjem nekog problema. Ovi konflikti kao krajnji
rezultat imaju uglavnom pozitivne ishode i obi

no vode

ka inovacijama i boljim rešenjima, te razvoju kompanija.
Me

utim, mogu biti i negativni, disfunkcionalni i

destruktivni. To su oni konflikti koji blokiraju dalju
saradnju u timu i prouzrokuju sva

e, prekid saradnje i

dalje komunikacije me

u zaposlenima.

Da li

e konflikt koji se javi u timu biti konstruktivan ili

destruktivan i kakve

e posledice ostaviti, u velikoj meri

zavisi od menadžera i lidera koji upravljaju timovima, a
samim tim, kada se konflikt pojavi, oni su ti koji su i
najpozvaniji da upravljaju konfliktom u pravcu njihovog
razrešenja i što efikasnijeg prevazilaženja.
O tome na kojim hijerarhijskim nivoima se naj

eš

javljaju konflikti, 36% ispitanika je odgovorilo da se
javlja izme

u zaposlenih na istim hijerarhijskom nivou,

22% je odgovorilo da se konflikt javlja izme

u zaposlenih

i predpostavljenih, a

ak 44% smatra da se konflikt javlja

u razli

itim sektorima, bez obzira na hijerarhijski nivo.

Konflikt izme

u zaposlenih i predpostavljenih je

hijerarhijski konflikt koji nastaje u odnosima izme

u viših

i nižih nivoa u organizaciji.

9. ZAKLJU

ina ljudi povremeno doživljava konflikte sa bliskim

osobama, sa prijateljima i

lanovima porodice. Ponekad

emo u sukob i sa potpunim strancima, na pimer, sa

osobom koja nas bezobrazno gura u tramvaju. Obi

no su

takvi konflikti rezultat nesporazuma, razli

itih li

nih

verovanja i vrednosti, suprotstavljenih interesa,
nezadovoljenih potreba ili nesposobnosti u izražavanju
sopstvenih ose

anja i mišljenja.

Naj

eš

a posledice je zahla

enje odnosa ili, ako je re

konfliktu sa ljudima sa kojima radimo, oni mogu da
podstaknu i druge probleme na poslu. Ponekad su
konflikti potrebni, ukoliko dovode do konstruktivnih
promena i deluju kao sila koja pokre

e grupu ka ve

produktivnosti. Nau

ite da izbegavate nepotrebne

konflikte, a kada se oni ipak pojave nau

ite da ih rešavate

na obostranu korist.

1344

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 005:336.76

BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE SA OSVRTOM NA MARKET MEJKERE

STOCK MARKET AND STOCK EXCHANGE OPERATIONS

WITH EMPHASIS ON MARKET MAKER

Slobodanka Subotin, Veselin Perovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast - INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT

Kratak sadržaj

:U radu

e biti objašnjeni osnovni

elementi berzi, kao prostora na kome se trguje
finansijskim instrumentima, i osnovne odrednice
berzanskog poslovanja. Akcenat u radu je na ulozi i
dosadašnjim rezultatima market mejkera u Republici
Srbiji i njihovom delovanju kao katalizatora trgovanja.
Na primeru InterCapital Securities a.d. Beograd,

objašnjeno je prakti

no delovanje i zna

aj market

mejkera.

Abstract -

This paper explains the basic elements of the

market, as a space in which to trade financial
instruments, and the main determinants of stock market
operations. The emphasis in the work of the bets and
previous results of market makers in the Republic of
Serbia and their activities as a catalyst for trading. For
example InterCapital Securities ad Beograd, explained
the importance of practical action and market maker.

Klju

ne re

Berze, berzansko poslovanje, berzanski

posrednici,špekulacije, market mejkeri

1. UVOD

Predmet istraživanja ovog rada je, da se teorijskim i
prakti

nim istraživanjem objasni uloga i zna

aj berzi i

berzanskog poslovanja, kao i uloga i rezultati market
mejkera u Republici Srbiji.
Definisani su pojam, karakteristike, vrste, funkcije i
zadaci berzi, berzanskih elemenata i berzanskog
poslovanja, proces trgovanja i transakcije na berzama,
kao i mogu

e špekulativne operacije berzanskog

poslovanja.
Poseban akcenat stavljen je na market mejkere i njihove
dosadašnje rezultate u Republici Srbiji.
U prakti

nom delu ovog rada, predstavljene su

karakteristike organizacije tržišta Beogradske berze i
najvažniji aspekti poslovanja market mejkera InterCapital
Securities a.d. Beograd, prvog market mejkera u
Republici Srbiji.

2. POJAM I KARAKTERISTIKE BERZI

Berza predstavlja institucionalizovano mesto razmene,
gde

lanovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija

od vrednosti, sa ciljem sticanja dobiti. Sa druge strane,
berza je i mesto gde se na osnovu ponude i tražnje vrši
vrednovanje hartija od vrednosti.
______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Veselin Perovi

Na berzama se u ta

no odre

eno vreme, okupljaju

lanovi

ili posrednici

lanova berzi, u cilju zaklju

ivanja

odre

enih poslova.

Berze su visoko organizovane institucije, u vlasništvu
države, ili u

esnika u trgovini, koje imaju strogo utvr

ena

pravila trgovanja i jasno definisane predmete i u

esniike.

Razvojem trgovine poverenje se institucionalizuje i
zamenjuje se mrežom pravila po kojima se trguje. Berza
je najzna

ajnija tržišna institucija i

ini nerazdvojni deo

tržišta i tržišne privrede uopšte, tako da od njenog
poslovanja i uspešnosti zavisi i uspešnost tržišne privrede
konkretne zemlje i svetske privrede u celini.
Osnovni razlozi postojanja berzi su u slede

em:

efikasnost poslovanja, kapitalizacija o

ekivanja,

prikupljanje kapitala i na kraju održavanje likvidnosti
tržišta.

2.1. Funkcionalna postavka berzi

U institucionalnom smislu berzu

ine

etiri osnovne

službe: listing, trgovanje, kliring i saldiranje i
informisanje. Elementi funkcionalne postavke berzi su:
poverenje i sigurnost, uskla

enost sa okruženjem,

transparentnost trgovanja i koncentri

na organizacija.

Berza

ini organizaciju ukupnih odnosa izme

posrednika, njih i klijenata i njih i službi berzi i stoga je
neophodna stroga kontrola poslovanja na berzama.

2.2. Osnovna karakteristika i elementi berzi

Osnovne karakteristike berzi su, pre svega da se na njima
radi po strogim i unapred utvr

enim pravilima, uz rad

berzi na sastancima koji se održavaju u ta

no odre

eno

vreme, zatim da se berzanski poslovi obavljaju preko
posrednika ili neposredno me

lanovima berze.

Suština poslovanja na berzama je u tome, da

lanovi berze

mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili
berzanski posrednici. Tako

e je jedna od važnih

karakteristika berzi, da se berzanski poslovi obavljaju pod
kontrolom berzanskih organa i uprave i pod nadzorom
države i njenih organa i to na najbrži mogu

i na

in putem

aukcije, uz koriš

enje velikog broja berzanskih

skra

enica, odnosno elektronski.

Klju

ni berzanski elementi su: ure

enost berze kao tržišne

institucije, odvijanje prometa na redovnim berzanskim
sastancima, uz pravo u

eš

e u trgovini samo ovlaš

enih

lica i na kraju, na berzama se ne prodaju svi predmeti ve

samo robe, hartije od vrednosti, devize i valute podobne
za berzanski promet.

1346

2.3. Funkcija i zadaci berzi

Berze imaju klju

ne zadatke u podsticaju stvaranja

likvidnog tržišta, stvaranju uslova za formiranje
objektivne cene, indirektnoj pomo

i finansiranju privrede,

informisanje i zaštiti investitora.
Funkcija berze u informisanju i zaštiti investitora je u
tome, što berza svojom regulativom obavezuje emitenta
hartije od vrednosti da redovno izveštava javnost o svim
relevantnim

injenicama, koje mogu imati uticaja na cenu

hartije od vrednosti. Berza sa svoje strane redovno
obaveštava javnost putem kursne liste o informacijama sa
samog tržišta i svojom ulogom nadzora nad aktivnostima
emitenta i posrednika na tržištu, kao i svojim pravilima,
bitno uti

e na zaštitu investitora, i na blagovremeno i

no informisanje javnosti.

2.4. Vrste berzi

Finansijske berze

- na njima obi

no postoji tržište

registrovanih hartija od vrednosti, neregistrovanih hartija
od vrednosti i slobodno tržište pri efektnoj berzi, a mogu
biti: univerzalne i specijalizovane.

Robne berze

- na njima se trguje robama, mada se danas

naj

eš

e i robama trguje, koriš

enjem finansijskih

instrumenata koji u osnovi imaju robu

Mešovite (opšte) berze

– osnivaju se na manjim tržištima i

imaju manji obim trgovanja

2.5. Berzanski posrednici

Berzanski posrednici isto kao

lanovi berze, moraju

ispunjavati odre

ene uslove u pogledu oblika

organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi,
koje propisuju državni organ, berzanska komisija ili sama
berza.
U berzanskom trgovanju mogu da u

estvuju samo

ovlaš

eni u

esnici -

berzanski posrednici,

ime se

uspostavlja veza izme

u prodavca i kupca i berzanskog

materijala. Berzanski posrednici, su vrlo zna

ajna grupa

esnika na finansijskim tržištima, koja ne kreira svoje

finansijske instrumente, ve

posreduje izme

u ostalih

esnika na finansijskim tržištima i time doprinose

olakšanom odvijanju finansijskih tokova. Prema Zakonu o
tržištu HoV i drugih finansijskih instrumenata Republike
Srbije, osnivanje brokersko dilerskog društva je mogu

za:

brokerske poslove

(predstavljaju posredovanja u

kupovini i prodaji hartija od vrednosti i kupovini i prodaji
hartija od vrednosti u svoje ime, a za ra

un nalogodavca,

odnosno u ime i za ra

un nalogodavca) i

dilerske poslove

(

predstavljaju kupovinu i prodaju HoV u svoje ime i za

svoj ra

un, radi ostvarenja razlike u ceni).

Berzanski posrednici se dele u dve osnovne kategorije:

brokersko dilerska društva

- organizovana kao posebno

pravno lice i

ovlaš

ene banke

- dobijaju status berzanskog

posrednika, tako što se formira poseban organizacioni deo
u sklopu banke, uz evidentiranje u poslovnim knjigama.

2.6. Zabranjene radnje i manipulacije na berzama

Zabrana manipulacije

- manipulacija je veština kontrole

cena finansijskih instrumenata, koja ima za cilj da se
podsti

e trgovanje po cenama koje su iznad ili ispod onih,

koje bi se formirale kroz regulatorne odnose ponude i
tražnje na tržištu (manipulacija nema uvek negativno
dejstvo). Vrste manipulacija su: fiktivna prodaja, suprotni
nalozi, glasine, pulovi.

Zabrana širenja neistinitih informacija

- stvara se privid

injenicama i okolnostima, koje uti

u ili mogu uticati na

cenu HoV, na u

esnike, na stanje ili kretanje na tržištu

HoV, uz nameru da se jedno ili više lica podstaknu na to
da zaklju

e ili ne zaklju

e ugovore o prometu hartija od

vrednosti.

Ograni

enja za zaposlene na berzi

- ne mogu biti

lanovi organa upravljanja, ni zaposleni kod brokersko-

dilerskog društva, banaka ili izdavalaca hartija od
vrednosti kojima se trguje na berzi.

2.7. Berzansko poslovanje

Berzanski poslovi su registracija tržišnog materijala kojim
se trguje na berzi, utvr

ivanje kamatnih stopa, kurseva,

trgovina tržišnim materijalom, izvršavanje obaveza
u

esnika na berzi po poslovima zaklju

enim na berzi,

javno obavljanje podataka o poslovanju na berzi. Ciklus
trgovine na berzi obuhvata slede

e faze:

Realizuje se van berze,

u odnosima investitora i

berzanskog posrednika-

lana berze (otvaranjem ra

una

HOV i ra

una nov

anih sredstava budu

eg investitora kod

berzanskog posrednika i davanjem naloga za kupovinu ili
prodaju odre

enog finansijskog instrumenta),

Realizacija naloga

kupovina ili prodaju

finansijskog instrumenta na berzi ili OTC tržištu i
utvr

ivanje cene finansijskih instrumenta.

Prenos ciklusa van berze u obra

unsku

instituciju

, gde se i obavlja obra

un.

2.8. Kotacija

Formiranje cene po kojoj se finansijski instrument prodaje
ili kupuje na berzi, polaze

i od naloga klijenata, zove se

kotacija

. Cilj ovog postupka je da potencijalne investitore

zaštiti od informacione asimetrije, odn. lažnih informacija
koje može plasirati emitent

inom emisije hov.

Savremena trgovina na berzama pretpostavlja da
investitor daje instrukciju berzanskom posredniku da kupi
ili proda odre

eni finansijski instrument, i ova instrukjia

se naziva

nalog

(Order), a koji

e nalog dati, zavisi od

investitora, odnosno od njegove investicione strategije
emitenta, koji se uvek podnosi zajedno sa odabranom
bankom kao posrednikom.

2.9. Uvo

enje efekata na berzu

Nakon izvršene registracije i izdate dozvole za prodaju,
pristupa se uvo

enju efekata na berzu, što podrazumeva:

utvr

ivanje berzanskog kursa, realizaciju kupoprodajnih

naloga po zvani

nom berzanskom kursu i objavljivanje

kursa po kojem se vrši kotacija efekata

U savremenim

uslovima poslovanja, sve kotacije sa jedne berze se
elektronski prenose u zajedni

ki kompjuterski centar iz

koga se vrši dalja distribucija svim zainteresovanim
u

esnicima –

lanovima tog centra.

1347

prose

nog dnevnog obima prometa u poslednjih šest

meseci.

Tabela 2

: Uporedni prikaz broja transakcija ostvarenih

trgovinom akcijamaTigra i akcijama u indeksu Belex15 u

prvih 5 meseci 2008. i 2009. godine

Broj

transakcija

u prvih 5

meseci

2008

2009

Promena

TIGR 696 564

-18,97%

BELEX 15

19.799

13.480 -31,92%

Analiziraju

i promet i broj transakcija u prvih pet meseci

2009. god. u odnosu na isti period 2008.god., može se
konstatovati da su akcije Tigra iz Pirota, i pored opšteg
pada likvidnosti mereno kroz pad obima prometa i broja
transakcija, zabeležile porast u

eš

a u ukupnom prometu i

broju transakcija.Na kraju se može zaklju

iti da su MM

suštinski i stvarni specijalisti, koji kao brokeri izvršavaju
ograni

ene naloge komitenata ili komisionih brokera ili

dileri, koji trguju HOV ta

no odre

ene vrste. Market

mejkeri moraju u svakom momentu biti spremni da kupe
ili prodaju HoV, za koju su specijalizovani,

ak i u slu

aju

velikih kolebanja u ponudi i tražnji.

5. ZAKLJU

Cilj ovog rada je bio da se prezentuje kakvu ulogu i
zna

aj imaju berza i berzansko poslovanje, odnosno da se

ukaže kakav uticaj imaju market mejkeri u Republici
Srbiji. Osnovni cilj realizacije rada jeste bio da se definišu
osnovni elementi, vrste, karakteristike berzi i berzanskog
poslovanja, kao i uloga i dosadašnji rezultati market
mejkera. Na osnovu napred prezentiranih empirijskih i
prakti

nih istraživanja, možemo zaklju

iti da je berza

veoma zna

ajna finansijska institucija, koja je jedan od

klju

nih elemenata finansijskog poslovanja u svim

državama. Berzansko poslovanje sa svoje strane,
obuhvata tržišne operacije, odnosno organizovanu
kupovinu i prodaju tržinog materijala i predstavlja
osnovni segment savremenih berzi.

Poseban akcenat u radu je bio na istraživanju dosadašnjih
rezultata MM u R. Srbiji. Prakti

an primer InterCapital

Securtiaes a.d. Beograd, je bio osnov za izvo

enje

zaklju

aka o radu i rezultatima market mejkera: MM

predstavljaju vrlo poželjne u

esnike u trgovanju HoV,

koji istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne
dilerske naloge, za odre

enu hartiju u kontinuiranom

trgovanju, koja je utvr

ena ugovorom o market mejkingu.

MM su specifi

ni katalizatori trgovanja, jer doprinose

stabilizaciji tržišta, održavaju likvidnost i smanjuju
volativnost hartije.

6. LITERATURA

Dickov, V. Nerandži

, B.,Perovi

, V.,

Ekonomika moderna

, Stylos, Novi Sad, 2004.

Eri

, D.,

Finansijska tržišta i instrumenti,

Beograd,

2003.
3.

Krasulja, D., Ivaniševi

, M., Poslovne finansije,

2004.
4.

Lazibat, T., Brizar, B., Bakovi

, T

., Burzovno

poslovanje – terminska trgovina

, Znanstvena knjiga,

Zagreb, 2007
5.

, Lj.,

Preduzetni

ke finansije

, Akademska

knjiga, Novi Sad, 2006
6.

Perovi

, V., Nerandži

, B.,

Poslovne finansije

, FTN

izdavaštvo, Novi Sad, 2010
7.

Piti

G.,Petkovi

G., Eri

D., Šoški

D., Štimac M.,

Berzanski pojmovnik

, Beogradska berza, 1996

Kratka biografija:

Slobodanka Subotin,

ena je u Novom

Sadu 1979. god. Diplomski -master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Poslovne finansije – Berze i berzansko
poslovanje sa osvrtom na market mejkere
odbranila je 2010.god.

Veselin Perovi

en je u Pe

Doktorirao je na Fakultetu Tehni

kih

Nauka, 2006. godine je izabran u zvanje
docenta. Oblast njegovog profesionalnog
interesovanja; me

unarodno poslovanje,

kontroling i finansijski menadžment.

1349

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 681.5

UPRAVLJANJE PRITISKOM NA PROCESNOJ STANICI MPS®PA

PRESSURE CONTROL ON PROCESS STATION MPS®PA

Boris Zahorjanski,

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast- INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I
MENADŽMENT
Kratak sadržaj –

U ovom radu dat je predlog programa

za upravljanje pritiskaom na procesnoj stanici MPS®PA

(modular production system for process automation-MPS
®PA)

, opisani su funkcija i delovi radne stanice, dok su

na kraju opisani osnovni senzori i aktuatori koji se
naj

eš

e koriste u procesnoj industriji.

Abstract

–

Suggestion of program for pressure control is

given in this paper on the processing station MPS®PA,
and the functions and components of the workstations are
described, while basic sensors and actuators that are
commonly used in the processing industry were described
at the end.

Klju

ne re

Didakti

ki model, senzori, aktuatori,

upravljanje pritiskom.

1. UVOD

Tematika diplomskog-master rada kojom sam se bavio je
direktno povezana sa didakti

kim modelom i senzorima

za procesnu tehnologiju. Didaktika je grana pedagogije
koja se bavi na

elima usmerenim ka uspešnom

sprovo

enju obrazovnog procesa u kojima se

esto koriste

didakti

ki modeli. Didakti

ki model služi kao sredstvo za

lakše upoznavanje sa samim predmetom prou

avanja. U

okviru rada dat predlog programa za upravljanje
pritiskom na Festovoj didakti

koj stanici, ukratko

objašnjen na

in rada didakti

ke radne stanice

MPS®PA

prou

ena je konstrukcija i na

in rada naj

eš

e koriš

enih

senzora i aktuatora u industriji.

2. PREDLOG PROGRAMA ZA UPRAVLJANJE
PRITISKOM NA PROCESNOJ MPS®PA STANICI

Program za upravljanje pritiskom je ura

en uz pomo

FESTOVOG FST softvera 4.10 za programiranje PLK-
ova. Program je preba

en na PLK Festo CPX-FEC. Na

slici 1. je dat prikaz stabla sa programima neophodnim za
upravljanje pritiskom na procesnoj MPS®PA stanici.

Za proces upravljanja pritiskom postoji više programa
koji svi zajedno doprinose uspešnoj regulaciji pritiska,
nivoa, temperature i protoka. U glavnom (main) programu
se vrši inicijalizacija i setovanje ostalih programa u
zavisnosti od izabranog moda (odabrana petlja za
upravljanje). Program proverava funkciju i stanje svih
senzora i aktuatora i posle uspešne inicijalizacije
omogu

ava izvršavanje ostalih programa.

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je bio dr Stevan Stankovski, red.prof.

Slika 1. Prikaz prozora sa pogledom na stablo sa

programima

Pošto je u pitanju PID regulacija (PLK sadrži PID
drajver) vrši se setovanje i podešavanje PID veli

ina u

zavisnosti od toga da li je izabran automatski ili manuelni
na

in rada. U zavisnosti od veli

ine pritiska

(piezorezistivni senzor pritiska) vrši se podešavanje ili
brzine revolucije pumpe ili podešavanje proporcionalnog
ventila sto zavisi od unapred odabranog kruga regulacije

U nastavku je prikazan deo programskog koda za
upravljanje pritiskom na procesnoj radnoj stanici..

P1/PID Pritisak

STEP PRESSURE1
IF                   NOP
THEN
    CFM 0                        'PIDCFM
       WITH
                   V500
STEP PRESSURE2
IF                   FU32           ‘Analogna upravlja

vrednost
       =            V0
THEN
    SET            O1.7      'Setovanje izlaza zarad provere
PID drajvera

JMP TO PRESSURE1
STEP PRESSURE3
IF                   NOP
THEN
    LOAD           FW820         'Man/Auto Pritisak
       TO           FW532          'Pritisak Man/Auto
    LOAD          FW821         'Online fleg zadata
vrednost pritiska
       TO           FW533          'Zadata vrednost
    LOAD           IW66           'Senzor pritiska PIC103
       TO           FW534          'Procesna vrednost

1350

Slika 3. PI dijagram MPS ®PA kompaktne radne stanice

solenoidni-on/off ventil sa elektri

nim

upravljanjem i indikatorom protoka

- solenoidni-on/off ventil sa elektri

nim

upravljanjem

-loptasti (kugli

ni) ventil ru

no aktiviran

LIC-indikator nivoa
PIC-indikator pritiska
FIC-indikator protoka
TIC-indikator temperature
LS-detektor nivoa

Dobre osobine

kapacitivnih senzora su: jednostavnost,

preglednost, visoka osetljivost, stvarna upotrebljivost
(kako za pra

enje stacionarnih tako i za pra

enje brzo

promenljivih veli

ina), primena i kod viših temperatura.

Loša osobina

kapacitivnih senzora je njihov veliki

unutrašnji otpor, koji zahteva još ve

i ulazni otpor

mernog elektronskog bloka.

4.3 Optoelektronski senzori

Princip rada optoelektronskih senzora se zasniva na
promeni parametara opti

kog signala sa promenom

fizi

ke veli

ine. Samim tim ovi senzori nemaju galvanske

ili magnetne veze, ve

samo opti

ke. Zato se

esto

nazivaju i opti

ki senzori.

4.4 Senzori temperature

Temperatura je fizi

ka veli

ina koja predstavlja stepen

zagrejanosti tela. Senzore temperature delimo na
termoelemente, ekspanzione, otporni

ke i

poluprovodni

ke senzore temperature i druge.

Ekspanzioni senzori temperature su termometri

iji se

radni medij grejanjem širi, a hladjenjem skuplja, tako da
linearno menja svoje geometrijske dimenzije.

Merenje temperature se zasniva na jednom od slede

principa:

•

Širenju materijala-promeni dimenzija, zapremine
ili pritiska

•

Promene elektri

ne otpornosti

•

Kontaktnog potencijala izme

u dva razli

ita

metala

4.5 Pumpe

Pumpa je ure

aj koji se koristi za prebacivanje te

nosti ili

muljevitog sadržaja. Pumpa pomera te

nost iz podru

nižeg pritiska u podru

je višeg pritiska, a razliku u

pritiscima prevladava dodaju

i energiju sistemu. Pumpe

koje kao radni medij imaju gasove nazivaju se
kompresori.

Pumpe se dele prema: konstruktivnoj

izvedbi, principu rada, vrsti te

nosti koju prebacuje, tipu

pogonskog motora, naporu (pritisku) koji daju, kapacitetu,
nameni. Prema konstruktivnoj izvedbi pumpe mogu biti
klipne, rotacione, centrifugalne, propelerske, vrtložne i
strujne. [3]

4.5

Ventili

Ventili su elementi koji služe za upravljanje ili regulaciju
funkcija kao što su start, stop i pravca u kome treba da se
kre

e radni element, kao i regulaciju veli

ina pritiska i

protoka radnog fluida koji je pod odre

enim pritiskom.

Ventili, kao zna

ajna komponenta sistema, ostvaruju

upravljanje pritiskom, smerom i koli

inom protoka

fluida.

Ventili se mogu podeliti na:

•

ventile za pritisak (ispusni, redosledni, regulatori
pritiska, pritiskom aktivirani prekida

i, ventili za

rastere

enje, ko

ioni ventili),

•

razvodnici(nepovratni, višepoložajni),

•

ventili za zapreminu (igli

asti, konstantne

zapremine, promenljive zapremine, separatori
zapremine).

Pokretanje ventila može se vršiti elektromehani

kim

aktuatorima, kao što su solenoidni i obrtni motori. Za

1352

prekida

ke funkcije solenoidi su pogodniji, dok se za

potrebe kontinualnog upravljanja koriste obrtni
elektromotori

Prema funkciji razlikuju se:

•

razvodnici: ure

aji koji uti

u na tok fluida i

omogu

avaju start, stop funkciju i odgovaraju

smer strujanja.

•

nepovratni ventili: zatvaraju protok fluida u
jednom smeru, a propuštaju da u suprotnom.

•

ventili za pritisak: predstavljaju ure

aje koji

uti

u na stanje pritiska

•

proto

ni ventili: druga

ije se nazivaju ventili

koli

ine protoka i oni uti

u na koli

inu protoka u

oba pravca strujanja (prigušni ventili).

•

slavine: predstavljaju ventile kod kojih se protok
vazduha pove

ava ili smanjuje kontinualno.

5. ZAKLJU

Za kvalitetan proizvodni sistem od izuzetne je važnosti
imati pravu i ispravnu informaciju u pravo vreme, isto kao
i izvršni organ koji

e na najbolji mogu

i na

odreagovati na zadatu naredbu. Zbog toga, merna i
aktuatorska oprema igra klju

nu ulogu u modernom

tehnološkom sistemu. Posebna pažnja u ovom radu je bila
posve

ena i Festovoj MPS®PA radnoj stanici, koja

imati veoma bitnu didakti

ku svrhu. Ona

e budu

studentima pružiti priliku da po prvi put prakti

estvuju u rešavanju problema iz procesne

automatizacije.

6. LITERATURA

[1]

http://www.festo-didactic.com

[2] Ljiljana Živanov: Primena senzora i aktuatora
(skripta), Novi Sad, 2008.
[3] Vladimir Savi

: Osnovi uljne hidraulike, Ikos, Zenica,

1991.
[4] Laslo Na

: Mikrosenzori i aktuatori (skripta), Novi

Sad, 2002.

Kratka biografija:

Boris Zahorjanski

en je u Vrbasu

1985. godine. Diplomski - Master rad od-
branio je 2010. godine na Fakultetu teh-
ni

kih nauka u Novom Sadu iz oblasti in-

dustrijskog inženjerstva i menadžmenta.

1353

prirodnom stanju sklona koheziji, potrebno ju je nabiti
kako bi se dostigla željena

vrstina.

Cointraux, Abbe Rosier i Rondelet stvorili su dela koja su
nam omogu

ila bolje shvatanje prednosti gradnje nabi-

jenom zemljom. Po njima ova metoda ima brojne pred-
nosti:

brza izgradnja

minimalna cena

ekonomi

na upotreba drveta

termalna izolacija

ponovna upotreba šuta

visoka otpornost na požare

pouzdanost i izdržljivost

3.1. Sastav zemljanog materijala

Nije svaka zemlja pogodna za izgradnju ovom metodom.
Idealan sastav zemljišta bi treboao da bude:

šljunak 0-15 %

pesak 40-50%

blato 20-35%

glina 15-25%

Prema navodima nekih graditelja iz oblasti Izeauks
(Francuska), crvena neorganska zemlja je najpogodnija za
upotrebu usled niskog sadržaja vlage.

4. ZEMLJANI RADOVI

Tehnika gradnje nabijenom zemljom pretstavlja sipanje
vlažne zemlje u drvene oplate u slojevima debljina 15 cm,
a zatim nabijanje iste, pomo

u alata za nabijanje koji se

zovu nabija

i. Oplata se sastoji od dve paralelne drvene

stranice me

usobno razdvojene separatorima. Ova tehnika

se zove

pisé de terre

ili

terre pisé

na francuskom jeziku,

barro apisonado

ili

tapial

na španskom a nema

ka re

ovu tehniku gradnje je

Stampflehmbau.

Tradicionalna

tehnika gradnje nabijenom zemljom još uvek se koristi u
mnogim zemljama u razvoju. Poboljšanje tehnologije
upotrebom pneumatskih i elektri

nih nabija

a znatno je

olakšalo proces izgradnje u smislu ulaganja fizi

ljudske snage tako da ova tehnika gradnje postaje
relevantna i u razvijenim zemljama.

Slika 2.

Drvena oplata [4]

Kao mehanizovana tehnika gradnje zemljom, iz ekonom-
skih i ekoloških razloga, ona postaje adekvatna zamena
konvencionalnim tehnikama, posebno u onim industrija-

lizovanim zemljama gde visoki standardi toplotne
izolacije nisu potrebni. Mnoge firme na jugozapadu SAD-
a i u Australiji koriste ovu tehnologiju gradnje.

4.1. Oplate

Kod tradicionalnog na

ina gradnje, stabilnost stranica

oplate popstiže se pomo

u distancera koji obezbe

uju

konstantan razmak izme

u zidova oplate. Distancer

prodire kroz zid oplate ostavljaju

i rupu nakon uklanjanja

oplate koja mora biti naknadno popunjena. Sistem sa
veoma tankim distancerima (rupa 4 x 6 mm) konstruisan
je u BRL (Building Reserch Laboratory). Rešetkaste
oplate bez distancera zahtevaju mnogo prostora i znatno
ometaju mogu

nost kretanja. Zaobljeni uglovi i

zakrivljeni zidovi mogu se formirati sa posebnom vrstom
oplata. Kružni ambar podignut je 1831. godine u
Nema

koj (Ballbrugge), zidovi su od nabijene zemlje a

njihova debljina iznosi 90 cm.

4.2. Alati

U davna vremena zemlja se ru

no nabijala pri

emu su

koriš

eni nabija

i sa sa konusnom, klinastom ili ravnom

bazom, tj osnovom.
Elektri

ni i pneumatski nabija

i se koriste ve

etkom

druge

etvrtine dvadesetog veka u Nema

koj, Francuskoj

I Australiji. Elektri

ni nabija

, koji je proizvela nema

firma Wacker, u prošlosti je

esto koriš

en. Frekvencija

udara kod ovog nabija

a je 540 udara u minuti, vrlo je

efikasan a njegova osnovna mana je otežano rukovanje
usled težine od 24 kg, tako da je i njegova proizvodnja
obustavljena. 1950. godine, pneumatski nabija

i po

inju

da se koriste i u Australiji. Ovaj nabija

ima frekvenciju

od 160 udara u minuti a težak je 11 kg.

Slika 3.

Elektri

ni nabija

-Wacker (levo)

Slika 4.

Pneumatskinabija

(desno) [4]

Slika 5

Penumatski nabija

-Atlas Copco[4]

5. TRADICIONALNI NA

IN GRADNJE KU

A U

OPŠTINI BA

KI PETROVAC

Šezdesetih godina prošlog veka u opštini Ba

ki Petrovac

podizane su poslednje ku

e izgra

ene tehnikom naboja.

Temelj se uglavnom postavljao od

vrstih materijala,

kamena ili opeke, kako bi se obezbedio prvi stepen
izolacije od vlage. Nekada su zidovi gra

eni direktno na

zemlji što se nije pokazalo kao dobro rešenje zbog
kontakta zida sa zemljanim tlom i samim tim neprestnog
vlaženja zidova. Na temelj se stavljao sloj ter papira koji
je pretstavljao drugi stepen izolacije.
Na sredini dvorišta kopala se duboka jama odakle je
duga

kim tankim alatom, nalik na široku motiku, strugana

1355

zemlja po pore

nom preseku tla, ta

nije strugani su zidovi

jame. Raznim posudama zemlja se transportovala do
mesta gradnje, ovaj posao su uglavnom obavljale žene.
Oplata je bila napravljena od drveta i fiksirana sa tri para
vertikalnih letvica zabodenih u zemlju a pri vrhu
fiksiranih drvenim jarmom kako bi se obezbedila
konstantna debljina zida. Visina oplate iznosila je 30–50
cm, a zemlja je nasipana u slojevima od po 10–15 cm.
Nabijanje slojeva zemlje vršilo se ru

no drvenim

nabija

ima a oplata je uklanjana i podizana višlje kako bi

se nabijao drugi segment zida.
Kada je željena visina zidova bila dostignuta, pristupalo
se gradnji tavanice. Mrežna konstrukcija od drvenih greda
pretstavljala je nosa

na koji su zatim, jedna do druge,

slagale vitle. Vitle su pravljenje tako što se na drvene
letve, koje su bile nešto duže od rastojanja dve grede u
potpornoj mreži, namotavala smesa koja je podse

ala na

testo a bila je sa

injena od slame, blata i kravlje balege.

Nakon što su vitle postavljene po

itavoj površini tavanice

bilo je potrebno malterisanje sa obe strane kako bi se
površina izravnala. Ravnanje je ra

eno blatnim lepom sa

dodatkom pleve. Ovakvim lepom ra

ena je i završna

obrada zidova a prilikom unutrašnje obrade uglovi zidova
su formirani pomo

u staklenih flaša tako da su uglovi

uglavnom bili zaobljeni. Završna spoljašnja obrada
izvo

ena je tako što su se zakucavali duga

ki ekseri po

itavoj spoljašnjosti ku

e i oko njih se plela mreža od

vlakana kudenje. Ova mreža bila je potrebna ukoliko se
malterisanje vršilo cementnim malterom koji nije mogao
da se nanese na

ist zemljani zid.

6. MANE KOJE SE JAVLJAJU KOD KU

A OD

NABOJA, SMERNICE ZA NJIHOVO
OTKLANJANJE I GRA

ENJE KVALITETNIJIH

OBJEKATA

6.1. Otklanjanje osnovnog nedostatka – vlage

Postavlja se pitanje kako spre

iti prodor vlage. Svakako

primenom izolacije.
Temelji i temeljni zidovi, naro

ito ako ispod zgrade nema

podruma, uglavnom se ne obezbe

uju od vlage.

U interesu ve

e stabilnosti i trajnosti objekta i radi

otpornosti na vlagu i mraz, temelje i temeljne zidove, kao
i podnožje, nikada ne treba raditi od naboja, ve

od tvrdog

materijala, najbolje od kamena i opeke u produžnom
malteru razmere 1:1:6 ili od nabijenog betona M.B. 100.
dubina fundiranja treba da bude najmanje 80 cm.
Sve zidove obavezno obezbediti od vlage odgovaraju

izlacijom koja se izvodi sa najmanje jednim slojem
bitumenske hartije i dva premaza vru

im bitumenom, ali

je mnogo bolje izvo

enje sa dva sloja bitumenske hartije i

tri premaza. Na mestima nastavaka potrebno je obezbediti
preklop širine 10 – 15 cm i lepljenje vrelim bitumenom.

6.2. Ispitivanje i poboljšanje kvaliteta ilova

e, odnosno

zidova

Ako želimo da dobijemo kvalitetne zidove od naboja,
moramo ih izvoditi od odgovaraju

e sirovine.

Ilova

a kakvu nalazimo u prirodi po svom sastavu obi

ne odgovara u potpunosti za direktnu primenu.
Zemljani materijal se pre svega mora ispitati, pa je u tom
cilju potrebno pribaviti uzorke. Uzorci se uzimaju tako što

se iskopa probna jama – koja

e pokazati slojevitost

terena i dati podatak na kojoj dubina i u kom sloju
možemo da na

emo dobru ilova

Uzorke treba uzeti sa raznih mesta i dubina, pošto

e se

materijal i prilikom izvo

enja radova uzimati sa raznih

dubina.
Najpouzdanija su laboratorijska ispitivanja. Me

utim, ona

su i najskuplja i

esto nedostupna. Ipak, dve najpotrebnije

kontrole mogu se obaviti i na samom gradilištu a pri tom
ne zahtevaju posebnu stru

nost.

Kao prvo, potrebno je ispitati sastav ilova

e tj. koli

inski

odnos gline i peska u masi, da bi se ustanovilo da li je
materijal mastan, postan ili peskovit.
Drugim se ispitivanjem ustanovljava stepen skupljanja
ilova

e pri sušenju, od

ega zavisi da li

e zidovi ispucati.

6.3. Oplemenjivanje – stabilizovanje ilova

e za zidove

od naboja

Oplemenjivanje ili stabilizovanje sastoji se u dodavanju
nekih sastojaka, materija ilova

i koji daju nova svojstva

naboju i pove

avaju njegovu otpornost ili ga

ine potpuno

otpornim na vlagu i vodu.
Materijal koji se naj

eš

e koristi za oplemenjivanje

naboja je gašeni kre

Ispitivanja su pokazala da se probna kocka, sušena mesec
dana, od obi

ne nestabilizovane ilova

e, potopljena u

vodu,potpuno raspadne u roku od 15 minuta. Ako je
probno telo izra

en sa dodatkom od 11 % gašenog kre

ono se u vodi delimi

no raspadne nakon 6 sati. Me

utim,

ukoliko je dodato 18 % gašenog kre

a, takva probna

kocka ostaje nepromenjena i posle 12

asova provedenih

u vodi.

7. PERSPEKTIVE

U predelima sa hladnijom klimom, zemljana arhitektura
nikada ne može da igra dominantnu ulogu, zna

ajnu

ulogu ima samo u toplim regionima. Zbog klimatskih
uslova i visokih standarda kada je toplotna izolacija u
pitanju, u centralnoj i severnoj Evropi je neophodna
dodatna spoljna toplotna izolacija. Sa druge strane, u
toplim i umerenim klimatskim podru

jima gra

evine

izgra

ene od ilova

e ne zahtevaju

ak ni oblaganje

spoljnih zidova. Ovakve gra

evine pružaju znatno bolju

unutrašnju klimu i znatno su ekonomi

nije od gra

evina

sa kamenim, betonskim ili zidovima od cigle.
Tehnike zemljane gradnje bi jednostavno trebale postati
dominantan vid gradnje u mnogim predelima zato što ovaj
vid gradnje ima tendenciju široke upotrebe premda za
realizacuju nije potreban poseban vid obuke.
Znanje o tome kako izgraditi gra

evinu od zemlje sa

visokom otpornoš

u na zemljotrese bi trebalo proslediti u

podru

ja sa trusnim tlom. Dokazano je da, u mnogim

slu

ajevama u kojima su podrhtavanja tla uzrok raspada

zgrade izra

ene od zemlje, problem niske otpornosti nije

bio u materijalu koji se koristi nego u lošem na

inu

gradnje objekta. U industrijaizovanim podru

jima u

umerenim klimatskim zonama, lagani montažni elementi
od ilova

e i glineni malteri za oblaganje unutrašnjih

zidova sve više se koriste. U Nema

koj, Austriji i

Holandiji u poslednje vreme ovakvi elementi postaju sve
više zastupljeni na tržištu gra

evinskih materijala.

1356

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 661.658.785]:502.13

IDEJNI PROJEKAT ADAPTACIJE PROSTORA I REŠENJE FUNKCIONALNOSTI

MAGACINA HEMIKALIJA U APATINSKOJ PIVARI

PRELIMINARY PROJECT OF SPACE ADAPTATION AND THE SOLUTION FOR

FUNCTIONALITY OF CHEMICAL WAREHOUSE IN THE BREWERY APATIN

Nemanja Krsti

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INŽENJERSTVO ŽIVOTNE SREDINE

Sadržaj –

U radu je prikazano idejno rešenje za

adaptaciju postoje

eg prostora i kompletne

funkcionalnosti magacina za skladištenje hemikalija u
kompaniji Apatinska Pivara Apatin d.o.o. u skladu sa
zakonima Republike Srbije i Evropske Unije.

Abstract

–

The preliminary design of the adaptation of

existing space and full functionality of warehouse for
chemicals storage in company Apatinska Pivara Apatin
d.o.o. in accordance with the laws of the Republic of
Serbia and the European Union.

Klju

ne re

Idejno rešenje adaptacije postoje

prostora, kompatibilnost hemikalija, skladištenje
hemikalija, ukupna suma novca za realizaciju projekta

1. UVOD

Funkcija ovog idejnog projekta je da definiše potrebna
sredstva za realizaciju projekta, tj. adaptaciju postoje

prostora, i da omogu

i manipulisanje opasnim

hemikalijama po proceduri i važe

im zakonima u cilju

smanjenja, ili potpunog neutralisanja, rizika po zdravlje
radnika i negativnog uticaja na životnu sredinu.

2. KLASIFIKACIJA HEMIKALIJA

Hemikalije imaju širok opseg karakteristika koje moraju
biti identifikovane i jasne ako se želi posti

i „sigurno

skladištenje“. U ovom poglavlju su predstavljene
karakteristike koje odre

uju celokupne rizike koje

izazivaju hemikalije, što je prvi korak u razumevanju i
limitiranju rizika.Hemikalije su podeljene u petnaest
grupa, u skladu sa njihovim opasnim osobinama:

Fizi

ko-hemijske osobine (ekstremno zapaljivo,

lako zapaljivo, zapaljivo, oksidativno, i eksplozivno);

Otrovne (toksi

ne) osobine (veoma otrovno,

otrovno, štetno, korozivno, iritativno);

specijalne otrovne (toksi

ne) osobine

(senzitivno, karcinogeno, reproduktivno otrovno, i
mutageno);
Ta

ne definicije ovih opasnih svojstava su date u aneksu

VI Direktive za opasne supstance 67/548/EEC
(

Dangerous Substance Directive

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada
Nemanje Krsti

a. Mentor je docent dr Goran Vuji

, a

komentor mr Dejan Ubavin.

Stoga se njihove osobine jasnije definišu R i S oznakama i
njihovim kombinacijama. Ne može se svaka opasna
osobina hemikalije karakterizovati simbolom, jer postoji
petnaest opasnih osobina a samo deset simbola, slika 1.

Slika 1:

Simboli za opasne hemikalije

R-oznake

(fraze, izrazi) (engl.

Risk Phrases

) su

definisani tre

im aneksom uputstva EU 67/548/EEC:

Priroda posebnih rizika karakteristi

nih za opasne

supstance i preparate. Lista je objedinjena i publikovana u
uputstvu 2001/59/EC, gde mogu da se na

u i prevodi na

druge jezike koji se koriste u Evropskoj uniji."

S-oznake

(fraze, izrazi) su definisane

etvrtim aneksom

uputstva EU 67/548/EEC: Saveti za bezbedno rukovanje
sa opasnim supstancama i preparatima. Kao i kod R
oznaka lista je tako

e objedinjena i publikovana u

uputstvu 2001/59/EC, gde mogu da se na

u i prevodi na

druge jezike koji se koriste u EU. Ove oznake su
me

unarodno usvojene, ne samo u Evropi ve

postoje

napori da se lista uskladi u celom svetu."

3. INFORMACIJE O HEMIKALIJAMA

3.1 Ozna

avanje opasnih hemikalija

Opasne hemikalije moraju biti obeležene u skladu sa

lanom 23 Direktive za opasne supstance 67/548/EEC i

opasne preparate u skladu sa

lanom 10 Direktive za

opasne preparate 1999/45/EC, slika 2.

Slika 2

: Primer etikete za obeležavanje hemikalije

Namera obeležavanja hemikalija je da se profesionalni
korisnici (kao i svi ostali) informišu sa ve

inom opasnosti

supstanci i preparata i glavnim merama predostrožnosti.

1358

Zato etikete na hemikalijama treba da izraze sve
potencijalne opasnosti koje trebaju da budu relevantne za
normalno rukovanje i koriš

enje hemikalija.

3.2 Material Safety Data Sheet – MSDS

Sigurnosno-tehni

ki list (eng, Material Safety Data Sheet)

pruža svakako najviše informacija za svaku hemikaliju. U
praksi, on mora biti vidno istaknut pored svake hemikalije
sa kojom se manipuliše. Pruža sve neophodne informacije
za hemikaliju, od fizi

ko-hemijskog svojstva, sastava

hemikalije, potrebne zaštitne opreme za manipulisanje pa
do na

ina skladištenja. Posebno je zna

ajan kada do

e do

bilo kog vida povrede radnika sa hemikalijom, tada se
medicinskom radniku, koji

e pružiti pomo

unesre

enom, nosi MSDS kako bi on momentalno znao o

kakvoj hemikaliji je re

i mogao trenutno da ustanovi

dijagnozu. On treba da omogo

i zaposlenom, koji rukuje

sa hemikalijom, sve potrebne informacije kako bi zaštitio
sebe, radnu okolinu i životnu sredinu.
U skladu sa

lanom 23 Direktive 67/548/EEC,

sigurnosno-tehni

ki list se mora dostaviti pre prve

isporuke, opasnih supstanci ili opasnih preparata,
profesionalnim korisnicima prate

lan 14 Direktive za

preparate 1999/45/EC od lica odgovornih za puštanje
hemikalije na tržište bez obzira da li je ova osoba
proizvo

, uvoznik, ili distributer.

3.3 Li

na zaštitna oprema

Prema evropskoj Direktivi za li

nu zaštitnu opremu

89/686/EEC, zaštitna oprema za o

i i lice pripada

kategoriji II (srednji rizici). Tu ne spadaju nao

are koje se

koriste pri radu gde temperature prelazi 100

C, pri radu sa

metalnim otopinama, jonizuju

im zra

enjem, ili kod

elektri

nih opasnosti; ovi izuzeci pripadaju kategoriji III

(li

na zaštitna oprema protiv iverzibilnih ili smrtnih

efekata). Navedene direktive zahtevaju od poslodavca da
zaposlenima obezbedi li

nu zaštitnu opremu u skladu sa

Evropskim direktivama, propisima i standardima, i
ozna

ena CE znakom od strane dobavlja

a. Materijal za

stakla nao

ara mora biti u skladu sa evropskim

standardom EN 166. Ovaj standard definiše minimalne
zahteve kvaliteta za opti

ke, termalne i mehani

osobine kao i otpornost na UV zra

enje.

Slika 3:

Piktogrami za zaštitnu opremu o

iju i lica

Zaštitne rukavice su dizajnirane da štite ruke od povreda
izazvanih mehani

kim, hemijskim ili termi

kim napadom,

kao i napade izazvane mikroorganizmima ili jonizuju

zra

enjem. Kada se koriste hemikalije funkcionalnost

zaštitne barijere je najvažnija osobina. Prema standardu
EN 374-1 zaštitne rukavice su klasifikovane u u 6

nivoa,

zavisnosti od njihovog vremena prožimanja (prodor

hemikalije kroz materijal), tabela 1.

Tabela 1:

Klasifikacija nivoa zaštite za rukavice

Sli

no kao i kod zaštitnih rukavica, ve

ina hemijske

zaštitne ode

e pripada kategoriji II ili III li

ne zaštitne

opreme. U skladu sa CEN-om zaštitna odela su
klasifikovana u šest klasa, tabela 3.2. Pored toga postoje
standardizovani zahtevi za antistati

ka svojstva zaštitnih

odela prema EN 1149-1 standard. Test kriterijumi i otpor
zaštitnog nivoa za prodiranje hemikalija i otpor zaštitnog
odela analognoj penetraciji opisani su u EN ISO 6529
standardu.

Respiratori su li

na zaštitna oprema III kategorije prema

evropskoj Direktivi 89/686/EEC, i koriste se za zaštitu od
ireverzibilnih ili smrtonosnih rizika. Prema evropskoj
Direktivi 98/24/EC, sli

no kao i kod drugih vrsta zaštitne

opreme, upotreba respiratora nije dozvoljena kao stalna
mera bezbednosti, i kao zamena za tehni

ka rešenja.

3.4. Check lista

I check lista je jedan od osnovnih alata za prevenciju
incidentnih situacija, kao sistem zadnje provere.
Namenjena je prvenstveno operaterima i njihovim
supervizorima da na dnevnom /nedeljnom nivou pro

kroz sve ta

ke u njoj i na taj na

in da se spre

i eventualna

incidentna situacija. Služi i kao dokaz u odeljenjima
prilikom audita, o redovnoj kontroli postrojenja, u ovom
slu

aju magacina hemikalija. Kada magacin hemikalija u

pivari bude pušten u rad, mo

e se ve

u prvih nedelju

dana sa

initi kompletna check lista sa svim neophodnim

kama. Teško je na osnovu teoretskih saznanja sastaviti

adekvatnu listu, ipak ona treba da bude ekvivalent
stvarnog stanja na terenu, i u njenom definisanju treba da
budu uklju

eni i operateri i supervizori odeljenja sa

svojim sugestijama koje se mogu prihvatiti. Iz tog razloga

e u primeru biti navedeno samo nekoliko osnovnih

aka liste koja se obi

no upotrebljava prilikom

skladištenja opasnih hemikalija, tabela 2.

Tabela 2:

Primer Check liste

1359

svetlosti,odvojen sistem grejanja/hla

enja, i postavljanje

tankvana za prihvat prolivenih hemikalija.

Da bi se ovi uslovi, vezani za požarnu bezbednost i
bezbednost na radu i zaštitu životne sredine, ispunili
potrebno je izvršiti odre

ene korekcije u postoje

prostoru, tj. adaptaciju. Na osnovu ovog idejnog rešenja
se radi glavni projekat koji se potom nosi u Mup
Republike Srbije na ocenu. Ako se ministarstvo izjasni da
je projekat u skladu sa propisima daje dozvolu za gradnju
objekta, tj. adaptaciju.

Slika 6:

Šematski prikaz adaptacije po koracima

6. OZNA

AVANJE MAGACINA I SAOBRA

Kao što svaka hemikalija u proizvodnom delu mora biti
adekvatno obeležena, tako isto mora biti jasno ozna

ena

svaka hemikalija koja je uskladištena. To se naravno
odnosi na, ve

pomenuti, MSDS koji mora biti

plastificiran (da je otporan na vlagu) i da stoji neposredno
pored svake hemikalije koja je uskladištena; jedna od
mogu

nosti da se postavi na ram paletnog regala.

Tako

e, za svaki vid opasnosti hemikalije (toksi

no,

zapaljivo, štetno...), prema EU direktivama, skladišni
prostori moraju biti obeleženi odgovaraju

im posterima.

Naime, poslodavac je dužan da u svakom pogledu, a to se
odnosi i na redovno obu

avanje operatera koji manipulišu

opasnim hemikalijama, informiše svoje zaposlene o svim
mogu

im opasnostima koje se mogu pojaviti na radnom

mestu. U tu svrhu je za svaku osobinu opasnih hemikalija
predvi

en poster, koji

e biti vidno istaknut u magacinu

hemikalija.
Pri izboru viljuškara bitno je naravno definisati njegovo
maksimalno optere

enje u toku rada; s obzirom da je u

Apatinskoj pivari najve

e pakovenje hemikalije IBC

kontejner koji teži 1000 kg, odabran je model koji može
nositi teret do 1400 kg. Ovim idejnim projektom su
predvi

eni viljuškari marke “Linde”, a model je L-14;

kvalitet i funkcionalnost ovog tipa viljuškara je ve

dokazana u Apatinskoj pivari u odeljenju filtracije i
fermentacije.

7. PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA I VENTILACIJA I
GREJANJE I HLA

ENJE

Vrlo bitan segment u projektovanju magacina hemikalija
predstavljaju protivpožarna zaštita i ventilacija. U slu

aju

magacina hemikalija u Apatinskoj pivari ne

e se veliki

akcenat stavljati na protivpožarnu zaštitu, jer se u
magacinu hemikalija ne

e skladištiti ni jedan vid

zapaljivih hemikalija.

S obzirom da je magacin hemikalija u sklopu ve

proizvodnog objekta u pivari koji ve

ima instaliran

sistem za detekciju i dojavu požara, u njemu

e se samo

montirati detektori i spojiti na ve

postoje

protivpožarnu centralu objekta. Sistem ventilacije, tj.

elektronska centrala koja

e da reguliše rad ventilacionog

sistema i detekcije opasnih gasova, mora biti umrežena sa
protivpožarnom centralom; u slu

aju izbijanja požara

putem protivpožarne centrale se šalje signal za
zaustavljanje rada ventilacije, da bi se spre

io dotok

kiseonika i samim tim pospešio razvoj požara u objektu.

8. ZAKLJU

U današnjem vremenu bilo koji vid proizvodnje, a i
funkcionisanje samog doma

instva, nije zamislivo bez

prisustva, tj. upotrebe hemikalija. Bez obzira sa kojom
koli

inom opasne hemikalije se manipuliše, mora se biti

maksimalno oprezan i moraju se preduzeti sve mere
prevencije, tj. zaštite. Sve neophodne informacije, o
svakoj hemikaliji, se nalaze na MSDS-u i ako rukovaoc
hemikalijom nije u potpunosti siguran o štetnostima
hemikalije, treba da pro

ita MSDS i da postupi po

uputstvu proizvo

Ako se u proizvodnji nepravilno skladište hemikalije
može do

i do incidenta velikih razmera, tj. ugrožavanja

ljudi i životne sredine u velikoj meri. U našoj državi, se
na žalost, još uvek ne vodi dovoljno ra

una o bezbednom

manipulisanju i skladištenju opasnih hemikalija. U našem
zakonu o hemikalijama nisu definisane pojedinosti oko
skladištenja opasnih hemikalija, te stoga taj zakon nije
mogao služiti kao reper pri izradi ovog idejnog rešenja.
Zato je oslonac ovom radu pružio nema

ki zakon o

skladištenju hemikalija, za koji se može re

i da je ra

na temeljima evropskog zakona za drumski transport
opasnih hemikalija, ADR.
Cilj ovog rada jeste da investitoru, tj. Apatinskoj pivari,
da preciznu sliku o visini investicije za adaptaciju
postoje

eg prostora u korist magacina hemikalija, i da se

teoretski definisana funkcionalnost magacina u ovom radu
primenjuje u praksi; definisana je i uskla

ena kompletna

cirkulacija opasnih hemikalija kroz magacin.

9. LITERATURA

[1] Vlada Republike Srbije, „Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu“, Sl. Glasnik RS, br. 101/05, Beograd,
2005. godine;
[2] Herbert B.; Eisenbarth P.; „Hazardous Chemicals“,
Wiley-VCH, 978-3-527-31541-3, Nema

ka, 2007;

[3] Internet izvor, ECHA, http://echa.europa.eu, 05-12-
2009;
[4] Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije;
„Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav
rad pri izlaganju hemijskim materijama“, Sl. glasnik RS,
br. 106/2009, Beograd 2009. godina;
[5] Vlada Republike Srbije, „Zakon o hemikalijama“, Sl.
glasnik RS 36/09, Beograd, 2009. godina;

Kratka biografija:

Nemanja Krsti

en je u Somboru

1981. god. Diplomski-master rad brani na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Ekološki projekti – Idejni projekat
adaptacije postoje

eg prostora i rešenje

funkcionalnosti magacina hemikalija u
kompaniji Apatinska Pivara Apatin d.o.o.,
2010.god.

1361

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 543.544.3

PRIMENA MOBILNOG GASNOG HROMATOGRAFA VOYAGER ZA DETEKCIJU I

KVANTIFIKACIJU ISPARLJIVIH ORGANSKIH JEDINJENJA

APPLICATION OF MOBILE GAS CHROMATOGRAPH VOYAGER FOR DETECTION

AND QUANTIFICATION VOLATILE ORGANIC COMPOUNDS

Tijana Simin, Jelena Radoni

, Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INŽENJERSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE
SREDINE

Kratak sadržaj –

Tema master rada se bazira na

detekciji i kvantifikaciji isparljivih organskih
jedinjenja, u štamparijama na teritoriji Novog Sada.
Metoda koja se koristila bila je gasna hromatografija a
aparat kojim se vršilo merenje emisije i koncentracija
VOC u vazduhu, bio je mobilni gasni hromatograf
Voyager. Objašnjena je i primena standarda ISO
14001 kao i na

ini redukcije i smanjenje emisije VOC

materija u vazduhu. Primena ISO 14001 bi omogu

ila

da štamparije smanje emisije VOC ali bi se smanjila i
koli

ina otpada, reciklažom nastalog otpada i smanjili

bi se troškovi proizvodnje upotrebom recilkiranog
materijala, kao sekundarne sirovine. VOC materije
koje su detektovane i

ija analiza je izvršena u ovom

radu su izpopropil alkohol, metiletilketon kao i toluen,
ksilen, etilbenzen.

Abstract

–

This paper ilustrates detection and

quantification of volatile organic compounds in
printing industries in Novi Sad. Analitic metod for
detection was gas chromatography and instrument for
this metod is mobile gas chromatograph Voyager.
Also, this paper show implementation of ISO 14001
and reduce emision VOC. Compounds of VOC emision
which detected were isopropil alcohol, metiletilketone,
toluene, xylene and etilmetilbenzene.

Klju

ne re

izopropil alkohol, VOC, ISO 14001

1. UVOD

Brzo širenje tzv. „crne umetnosti“ je prenosilo sa
kolena na koleno nove razvitke, promenilo i u

vrstilo

tokove misli, stila i života. Nakon što je profesija
štampanja bila dodata

istom štampanju knjiga, ono je

postalo

vrst ekonomski faktor. Put do današnjeg nivoa

grafi

ke tehnologije je bio dug a u nekim vremenskim

razdobljima i izuzetno spor.
Revolucionarne promene u tehnologijama i tehnikama
izazvao je razvoj elektronike i informatike i otkri

a u

prenosu informacija, laserske tehnike, molekularne
hemije, materijala i niza drugih oblasti. Ovakav razvoj
omogu

io je razvoj savremene grafi

ke industrije.

Danas ništa ne može da zameni ono što mi imamo u
rukama „crno na belo“. Današnje tehnike štampanja,
proizvodnje i arhiviranja omogu

avaju stvaranje

____________________________________________

NAPOMENA.
Ovaj rad je proistekao iz diplomskog-master rada

iji mentor je bila dr Jelena Radoni

, docent.

dokumenta u kvantitetu i kvalitetu koji ne može da se poredi
sa prethodnim. Nekada je to bila veština a danas nauka koja
se bavi izu

avanjem ovog podru

ja i naziva se grafi

tehnologija.
Pojam

grafi

(gr

. graphikos) u opštem zna

enju pripada

veštini pisanja, crtanja, slikanja... Odnosno to je zapis pisan,
predstavljen slovima, prikazan crtežom. Industrijska
revolucija je prekretnica razvoja

ove

anstva. Danas

tehnološke promene menjaju svet,

ovekovo ponašanje i

stavljaju u zavisnost one koji manje znaju od onih koji više
znaju. Razvojem ljudskog društva mašinama se zamenjuje
ljudski rad u cilju poboljšanja, ubrzanja, pojeftinjenja
proizvodnje i olakšavanja ljudskog rada. Izuzetan zna

aj u

razvoju ljudskog društva ima razvoj grafi

kih tehnologija

gde najzna

ajnije mesto pripada tehnologijama štampe ili

štamparstva. Istorijski razvoj ovog dela je dug i izu

avaju ga

razli

ite nauke. U okviru grafi

kih procesa izdvoji

e se samo

neke zna

ajne godine razvoja i primene štamparstva.

2. OSNOVNI PRINCIPI RAVNE (OFFSET) ŠTAMPE

U procesu ravne štampe štampaju

i i neštampaju

i elementi

štamparske forme su u prividno istoj ravni. Karakteristika
štampaju

ih elemenata je da prihvataju štamparsku boju dok

neštampaju

i elementi štamparske forme odbijaju

štamparsku boju. Mehanizam prihvatanja i odbijanja
štamparske boje se ostvaruje fizi

kim fenomenima na

grani

nim površinama izme

u faza.

Postupak ravne štampe se deli na:

•

Litografiju- direktni postupak štampanja pomo

štamparske forme od kamena,

•

Svetlosna štampa- direktni postupak štampe,

•

Di-lito – direktan postupak štampanja sa ofset
štamparskom formom,

•

Ofset štampa- indirektan postupak štampanja.

3. BOJE U GRAFI

KOJ INDUSTRIJI

U ofset štampi koriš

ena štamparska boja, po pravilu, je

visoko viskozna mešavina osnovnih sastavnih delova:
pigmenta, vezivnog sredstva, dodatnih materijala i nose

supstanci. Pigmenti boje su organske ili neorganske prirode.
Pigmenti definišu ton štamparske boje. Sastoje se od

vrstih,

neujedna

eno formiranih

estica u rasponu veli

ina od 0,1

do 2

m. Neorganski pigmenti su dobijeni mešanjem

razli

itih jedinjenja. Na primer, sumpor, silicjum dioksid ili

glina mogu da se mešaju sa natrijum karbonatom ili
sulfatnim solima da bi se dobila ultramarinsko plava boja.
Boje na bazi biljnih ulja koriste se samo u tehnici ravne
štampe. Boje na bazi sojinog ulja mogu zameniti 20-40%
boja na bazi alkohola. Smanjenje isparljivih organskih
jedinjenja prilikom primene boja na bazi sojinog ulja dostiže

1362

ima negativan uticaj na sredinu. U odre

enim

vremenskim uslovima fotohemijskim reakcijama
nastaje fotohemijski smog. Zato je glavni cilj
adekvatno odložiti nastali otpad. Emisije nastalog
polutanta naj

eš

e se spaljuju uz dodatak energije,

mada se danas sve

eš

e koriste biološki sistemi

odlaganja otpada, koji su zbog manje potrošnje
energije ekološki prihvatljivi. Emisija VOC u tunelima
za sušenje odvodi se ventilacionim sistemima. Nastali
polutanti se spaljuju usled

ega nastaje novi problem

emisije polutanta CO

. Ovaj polutant ima negativni

uticaj jer zaga

uje vazduh, stvaraju

i efekat staklene

bašte. Primenom toplotnog i kataliti

kog sagorevanja

treba voditi ra

una o nastalim produktima koji mogu

biti nepovoljni za sredinu i zato se koriste katalizatori.
Biološki sistemi odlaganja otpada u mnogo

emu su

prihvatljivi, bakterije razgra

uju organske materije

odnosno nastale gasove. Pro

iš

avanjem gasova taloži

se metan koji se koristi za druge potrebe u proizvodnji.
Najzna

ajniji otpad koji nastaje tokom procesa ofset

štampe su isparljiva organska jedinjenja,

ija emisija

ini oko 98-99% svih toksi

nih materija u vazduhu.

Emisija VOC, koja nastaje tokom procesa štampe u
taba

nom ofset štamparskom postupku, je uglavnom

rezultat isparavanja izopropil alkohola iz sredstva za
vlaženje, jer se

esto dodaje u sredstvo za vlaženje u

koncentraciji od 8% do 15% ( u nekim slu

ajevima

i 30%), u zavisnosti od vrste štamparske mašine i vrste
proizvoda.
Isparavanje se vrši i iz sredstva za

iš

enje valjaka,

cilindra obloženog gumom i drugih komponenti
štamparske mašine. Osim u slu

ajevima malih taba

nih

ofset mašina, sredstvo za vlaženje se uglavnom nalazi
u rashladnoj jedinici pored štamparske mašine i
kontinualno se dovodi u mašinu, a višak se
recirkulacijom vra

a u rezervoar.

Merenje emisije IPA iz ofset taba

ne štampe vrši se

mobilnim analizatorom (Miran 205B seriesSapphlRe).
Merenje koncentracije IPA vrši se na visini od 1m
iznad poda. Mobilni IPA analizator sadrži jednozra

infracrveni spektrofotometar.

8. ZAKONSKE REGULATIVE U SRBIJI

U Srbiji je program upravljanja pasnim otpadom
regulisan zakonom. Postoji niz propisa, standarda,
dozvola koje se odnose na lako isparljiva organska
jedinjenja. Neki od njih su:

•

Lista otrova razvrstanih u grupe (’’Sl.
glasnik RS’’, br. 91/2008)

•

Pravilnik o grani

nim vrednostima emisije,

inu i rokovima merenja i evidentiranja

podataka (’’Sl. glasnik RS’’, br. 30/97 i
35/97 – ispr.)

•

Pravilnik o metodologiji za izradu
Integralnog katastra zaga

iva

a (’’Sl.

glasnik RS’’, br. 94/2007)

•

Pravilnik o prethodnim i periodi

nim

lekarskim pregledima zaposlenih na radnim
mestima sa pove

anim rizikom (’’Sl. glasnik

RS’’, br. 120/2007 i 93/2008).

Za smanjenje procenta zaga

enja u grafi

kom

okruženju, najbitnije je ne prekora

iti maksimalno

dozvoljenu koncentraciju (MDK) VOC u vazduhu.

Maksimalno dozvoljena koncentracija predstavlja onu
koli

inu toksi

nih ili štetnih materija

ijem se dejstvu mogu

izložiti organizam

oveka, životinjski ili biljni organizmi,

bez štetnih posledica i za duže vreme. Za toksi

ne supstance

u gasovitom i parnom stanju ova se vrednost daje u ppm ili u
mg/m

, a ukoliko se radi o supstancama koje su rastvorene u

vodi, u mg/l.
U

estalost i dužina uzorkovanja zaga

uju

ih materija u

vazduhu zavisi od efekata koje izaziva zaga

uju

a materija,

grani

nih vrednosti imisije, donje principe detekcije i

tehni

kih mogu

nosti. Vreme uzorkovanja gasovitih

materija je najmanje 60 minuta, a

vrstih

estica 24 sata.

Rezultati sistematskog merenja imisije evidentiraju se,
obra

uju, analiziraju i izražavaju slede

im pokazateljima:

srednjom koncentracijom, karakteristi

nom vrednoš

u (broj

dana preko grani

nih vrednosti imisije), frekvencijom

visokih koncentracija i medijanom. Za odre

ivanje grani

nih

vrednosti imisije zaga

uju

ih materija koje nisu propisane

ovim pravilnikom koriste se me

unarodni propisi, metode i

standardi Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA) u
skladu sa Zakonom o standardizaciji. [11]
Standard ISO 14001:2004 ili sistem menadžmenta zaštite
životne sredine je upravljanje uticajima kompanije ili
organizacije na životnu sredinu, a rezultat je prenaglašene
potrebe tržišta za o

uvanjem

ovekove okoline.

Implementacijom ISO 14001:2004 utvr

uje se koji od radnih

procesa u kompaniji zaga

uju životnu sredinu, odre

uju se

realni ciljevi i uvode se neophodne mere za ostvarenje
ciljeva. Tokom uvo

enja ISO 14001 vrši se odgovaraju

obuka osoblja za upravljanje proizvodnim sistemom i
opisuju se obaveze i ovlaš

enja za izvršenje procesa.

9. ZAŠTITA ZDRAVLJA I BEZBEDNOST

IPA se ubraja u zaga

uju

e, toksi

ne materije jer doprinosi

zaga

enju radnog i životnog okruženja i ima negativan uticaj

na zdravlje zaposlenih. Izlaganje ljudskog organizma
izopropil alkoholu može nastati udisanjem (inhalacije),
unošenjem (gutanjem) preko hrane- ingestija, u dodiru sa
kožom i preko kontakta sa o

ima.

Štetan i toksi

an efekat izopropil alkohol ima, kako na ljude,

tako i na životinje. IPA je iritantan za sluznicu i o

Potencijalni je depresant CNS, u velikim dozama uzrokuje
kardiovaskularnu depresiju. Aceton, njegov glavni
metabolit, može potencirati i produžiti trajanje simptoma
CNS. Blaga acidoza može se razviti od konverzije acetona u
sir

etnu kiselinu i mravlju kiselinu. Alko dehidrogenaza

može izazvati promenu u koenzimskom sistemu
NAD/NADH koje može smanjiti glikoneogenezu i izazvati
hipoglikemiju. Tako

e se mogu javiti opijenost, periferna

vazodilatacija i hipotermija. Acidoza izazvana mle

nom

kiselinom se može javiti kod pacijenata sa ozbiljno
bolesnom jetrom, pankreasom i kod onih koji primaju
biguanid terapiju, ili kao rezultat hipovolemie koja

esto

prati ozbiljna trovanja.

10. VOYAGER- MOBILNI GASNI HROMATOGRAF

Voyager, je pokretni, mobilni, kompjutersko kontrolisani
gasni hromatograf koji sadrži tri kolone i dva detektora, za
postizanje ve

ih analiti

kih mogu

nosti. Dimenzije ovog

aparata su 39,12

26,92

13,72 cm a težina mu je 6,8 kg.

On uklju

uje visoko- senzitivni fotojoniziraju

i detektor

(PID) i detektor za apsorpciju elektrona (ECD).

1364

Voyager spada u

etvrtu generaciju u evolucionalnom

dizajnu mobilnih gasnih hromatografa firme
„Photovac“, pri Perkin- Elmer kompaniji. Ovaj aparat
je razvijen u skladu sa ergonomskim i analiti

kim

zahtevima za rad i primenu u životnoj sredini.
Prethodne generacije gasnih hromatografa firme
Perkin-Elmer „Photovac“, kao što su 10S50 i 10S70
gasni hromatografi, bili su koriš

eni od strane EPA.

Oni su generisali standardne operativne procedure za
koriš

enje ovih instrumenata, da bi analizirali vodu,

vazduh, blato i zaga

eni gas.

Uzorkovanje vazduha u svrhu utvr

ivanja

koncentracionih nivoa VOC jedinjenja, toluena,
acetona, izopropil alkohola, etilbenzena i ksilena,
sprovo

eno je na visini oko 1 m u odnosu na površinu

ne faze u delovima sistema za pre

iš

avanje

otpadnih voda štamparije. Svako uzorkovanje trajalo je
20 sekundi, dok je analiza uzorka trajala oko 20
minuta. Merenja su vršena jednom dnevno, za svako
merno mesto u razli

itim delovima dana.

U cilju merenja emisije VOC koriš

en je mobilni gasni

hromatograf Voyager- Photovac. Ure

aj na licu mesta,

in-situ i on-line, u veoma kratkom vremenskom roku,
precizno (sa granicom detekcije od 1 ppb) odre

uje

sastav komponenti gasnih uzoraka. Analiza gasovitih
uzoraka je sprovedena gasnohromatografskom
metodom, GC/PID.

11. ZAKLJU

Upotreba konvencionalnih boja, koje u svom sastavu
sadrže veliku koli

inu lako isparljivih organskih

materija u vidu rastvara

a, treba zameniti bojama na

bazi vode i biljnih ulja. Naj

eš

e se kao biljno ulje

koristi sojino ulje jer je emisija VOC smanjena za oko
30%. Time bi se poboljšao kvalitet vazduha u radnom
okruženju štamparije i smanjio bi se trošak skladištenja
nastalog otpada.

Mnoge studije su pokazale da je u štamparijama koje su
zamenile „tradicionalno štampanje“ sa „zelenim
štampanjem“ emisija VOC znatno smanjena i da je
izloženost radnika u granicama koje nisu opasne po ljudsko
zdravlje.

12. LITERATURA

[1].

„Aeropolutanti štamparske industrije“, Luka
Vujasinovi

, Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad,

2007.

[2].

„ Primena ISO 14001 u grafi

koj industriji“, Goran

Hostonski, FTN, 2009.

[3].

„Priru

nik za upravljanje opasnim otpadom“,

Popovi

A., Beograd, 2004.

[4].

http://www.printnet.com.au/verve/_resources/VOC_
Report_-_members.pdf

[5].

“Hemija u grafi

kom okruženju”, Kiurski J., FTN

[6].

http://savjetovanje.grf.unizg.hr/dokumenti

[7].

„Solvents and solvent effects in organic chemistry“,
Third Edition, Christian Reichhardt, 2003.

Kratka biografija:

Tijana Simin

ena je u Somboru 1985. god. Diplomski -

master rad na Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti Inženjerstva

zaštite životne sredine odbranila je 2010.god.

Doc. dr Jelena Radoni

ena je u Novom

Sadu 1976. Doktorirala je na Fakultetu
tehni

kih nauka 2009. god. Od 2009. je u zvanju

docenta. Oblast interesovanja je inženjerstvo
zaštite životne sredine, kvalitet vazduha.

1365

procenu životnog ciklusa u obliku me

unarodnog

standarda ISO 14040 serije [2].
Ukupno, ocena životnog ciklusa se sastoji od šest glavnih
faza, sastoji se od cilja i obima definicije, analize
inventara životnog ciklusa, procene uticaja životnog
ciklusa, interpretacije životnog ciklusa, izveštaja i
kriti

kog razmatranja.

LCA prou

ava aspekte zaštite životne sredine i mogu

uticaje na životnu sredinu (npr. upotreba resursa i
posledice od ispuštanja po životnu sredinu), tokom
celokupnog životnog veka proizvoda od ekstrakcije
sirovina, preko proizvodnje, upotrebe i postupanja na
kraju životnog ciklusa, recikliranja i kona

nog odlaganja

(tj. od "kolevke do groba").

2.1. Inventar životnog ciklusa (LCI)

Analiza inventara životnog ciklusa LCI je faza
ocenjivanja životnog ciklusa koja obuhvata prikupljanje i
kvantitativno iskazivanje ulaza i izlaza za odre

eni sistem

proizvoda tokom njegovog celokupnog životnog ciklusa
Ovaj izveštaj predstavlja zaklju

ke iz studije inventara

životnog ciklusa (LCI) biodizel goriva. LCI predstavlja
sveobuhvatnu kvantifikaciju svih tokova sredine i energije
povezanih sa proizvodom. LCI pruža informacije o:
ekstrakciji sirovina iz okruženja, trošenju energetskih
izvora, zaga

enju vazduha, vode kao i o generisanju

vrstog otpada.

2.2. SimPro 7

“System for Integrated Environmental Assessment of
Products’’
Od 1990. god. “PRé Consultans” stvara inovativna
rešenja koja pomažu da se razviju održivi proizvodi i
usluge. Pomenuta ku

a je razvila software za ocenivanje

životnog ciklusa (LCA) SimaPro, metod za procenu
uticaja Eco-indicator 99 i mnoga druga rešenja iz ove
oblasti. SimaPro je projektovan u cilju sticanja prakti

nog

iskustva o metodi ocenjivanja životnog ciklusa i
odre

ivanja ukupnog optere

enja životne sredine od

strane proizvoda i procesa [4].

3. Metod rada i izvori podataka

Za procenu uticaja biodizela na životnu sredinu koriš

je metod LCA u skladu sa standardom ISO 14040.
Opisani model životnog ciklusa obuhvata sve relevantne
procese u proizvodnom ciklusu biodizela. Procesi su
organizovani u slede

e faze: faza proizvodnje uljane

repice, sušenje zrna uljane repice, ce

enje ulja sa

rafinacijom ulja i transesterifikacija što se može i videti u
dole priloženoj šemi.

3.1. Poljoprivredna faza, uljana repica

Uljane repice botani

ki pripadaju familiji Brassicaceae -

kupusnja

a, a razlikujemo dve vrste: Kupusnu uljanu

repicu (Brassica napus ssp. oleifera (Metzg.) Sinsk.) i
Ogršticu (Brassica rapa ssp. oleifera L. ili Brassica
campestris ssp. Oleifera (Metzg.) Sinsk.). Kod nas se pod
pojmom uljana repica podrazumeva kupusna uljana
repica, jer se ona uglavnom gaji, pošto je plemenitija i
rodnija ali ima ve

e zahteve i manju otpornosti na

nepovoljne faktore.

Slika 1.

Materijalni tokovi u procesu proizvodnje

biodizela

U Evropi se pretežno gaji ozima kupusna uljana repica
(oko 90 %) jer u postoje

im uslovima uspešno

prezimljava, a daje znatno više i stabilnije prinose u
odnosu na jaru. Cilj uzgajanja uljane repice je velik prinos
semena sa visokim sadržajem ulja i proteina i niskim
sadržajem euricina masnih kiselina i (glucosinolate).
Uljana repica se može uzgajati kako na peskovitom tako i
na glinenom zemljištu. Da bi se izbegli napad gljivica,
treba da postoji najmanje

etiri godine izme

u dve uljane

kulture. Normalno je 50 – 100 biljaka po m2. [5].

3.2. Mineralna ishrana i

ubriva

Uljana repica ima nešto ve

e potrebe za hranivima od

suncokreta. Ukupne potrebe hraniva za 100 kg semena i
odgovaraju

u koli

inu vegetativne mase su: 7 kg N, 2.5

kg P2O5 i 10 kg K2O. U radu smo predpostavili prinos
od 2200 kg i shodno tome potražnja mineralnog

ubriva

je: 140 kg N, 50 kg P2O5 i 200 kg K2O [3].

3.3. Tehnologija proizvodnje

Tehnologija proizvodnje biodizel goriva sastoji se iz
procesa ce

enja ulja i reesterifikacije. Iz semena uljarica

sirovo ulje se može dobiti procesom: ce

enja

(presovanja), ekstrakcijom i kombinacijom ce

enja i

estrakcije. Naj

eš

e primenjivani postupak sinteze metil

estra masnih kiselina odnosno biodizela je proces
transesterifikacije (hladni diskontinualni i kontinualni

1367

postupak i topli kontinualni postupak). Biodizel gorivo
može se

uvati u rezervoarima i odgovaraju

posudama, prema važe

im propisima o skladištenju,

uvanju i rukovanju sa te

nim gorivima (SEEG, 2000 i

TUV, 1988). Za uspešnu proizvodnju biodizel goriva
neophodni su, pored postojanja tehni

kih, tehnoloških i

ekonomskih preduslova, standardi i analiti

ka kontrola.

Transesterifikacija se zasniva na hemijskoj reakciji
triglicerida sa metanolom za formiranje triglicerida i
glicerina uz prisustvo aklalnog katalizatora. Ova reakcija
se vrši u dve faze. Transesterifikacija se odvija u odeljku
za mešanje dok kasnije, sekcija za separaciju omogu

ava

razdvajanje metilestara kao lake faze, od glicerinske vode
kao teške faze. Slede

i korak je pranje, koje uklanja

komponente nus-proizvoda i daje biodizel „spreman za
upotrebu“ nakon završnog koraka sušenja.

4. REZULTATI I DISKUSIJA

Zbog kopleksnosti same LCA analize, inplementirane u
okviru softvera SimaPro 7 (sastoji se od približno 1400
procesa) i velikog broja uticaja na optere

enje životne

sredine prikazanih putem uticajnih kategorija, u ovom
poglavlju su za rezultate uticaja proizvodnje biodizela na
životnu sredinu uzeti u obzir zna

ajniji uticaji, kao i

uticaji u okviru aktuelnih tema u oblasti životne sredine.
Neki od tih uticaja su; emisije gasova staklene bašte,
energetski bilans proizvodnje biodizela, uništavanje
ozonskog omota

a, acidifikacija i eutrofikacija.

4.1. Uticaj proizvodnje biodizela na emisiju gasova sa
efektom staklene bašte

Rezultati su pokazali da dominira uticaj iz proizvodne
faze proizvodnje zrna uljane repice sa 76,6 %. Unutar
njega najve

i uticaj odlazi na

ubrivo, i to azotno

ubrivo,

46,6%. Sledi proces žetve sa uticajem od 15,6%.
Transesterifikacija kao proces u proizvodnji biodizela
uti

e sa 10,8% na emisiju gasova sa efektom staklene

bašte. Svaki od ovih uticaja je prikazan na slede

oj slici.

Slika 3.

Uticaj podprocesa i materijala u okviru faze

proizvodnje zrna uljane repice

4.2. Energetski bilans proizvodnje biodizela

Zbog kopleksnosti i sveobuhvatnosti analize LCA u
okviru softvera SimaPro 7 energetski bilans proizvodnje
biodizela nije mogu

e jednostavno i transparentno

prikazati. Razlog koji doprinosi tome je veliki broj
procesa koji je uklju

en u procenu energetskog bilansa

proizvodnje biodizela. Iz tog razloga, u ovom radu je
prikazana potrošnja fosilnih goriva prilikom proizvodnje

biodizela koja se smatra najuticajnijom a isto tako i
odgovara na današnja pitanja koja se postavljaju prilikom
analize uticaja na životnu sredinu.

Slika koja sledi

prikazuje potrošnju fosilnih goriva unutar faze
proizvodnje zrna uljane repice. Sasvim o

ekivano,

najve

a potrošnja fosilnih goriva odlazi upravo na ovu

fazu,

ak 65,3%. U ovom radu je predpostavljeno da se za

rad mašina u ovoj fazi procesa proizvodnje biodizela
koristi fosilni dizel, dok se može predpostaviti i sasvim
drugi scenario kao što je koriš

enje biodizela za

pokretanje poljoprivrednih mašina.Shodno tome rezultati
bi se drasti

no promenili.

Slika 4.

Potrošnja odre

enih energenata i materijala u

okviru procesa proizvodnje uljane repice

4.3. Ostali uticaji na životnu sredinu

Pod ostalim uticajima na životnu sredinu u procesu
proizvodnje biodizela ubrajaju se i pove

anje acidifikacije

i eutrofikacije, razaranje ozonskog omota

ekotoksi

nost, emisije kancerogenih materija, radijacija i

druge. Neke od navedenih uticajnih kategorija imaju
zanemarljiv uticaj optere

enja životne sredine, prema

tome nisu uzete u razmatranje.
Zbog trenutno aktuelne problematike u oblasti zaštite
životne sredine, prioritetno su izabrane slede

e uticajne

kategorije: acidifikacija/eutrofikacija i uništavanje
ozonskog omota

Problem acidifikacije je prouzrokovan

kiselim padavinama koje poti

u od antropogene emisije

tri glavna polutanta:

•

sumpor dioksida (SO2), n

•

itrogen oksida (NOx), i

•

amoniuma (NH3).

Kisele padavine imaju negativan uticaj na vode, šume i
tlo. Uzrokuju defolijaciju i slabljenje drve

a. Promene u

pH zemljišta i vode, imaju štetan efekat na zemljišne i
vodene organizme.

Slede

a slika prikazuje uticaj pojedinih materijalnih i

energetskih tokova, unutar faze proizvodnje zrna uljane
repice, na pove

anje acidifikacije i eutrofikacije.Glavni

izvori emisije zakiseljavaju

ih materija su sagorijevanje

uglja i drugih fosilnih goriva koja se koriste za dobijanje
energije i transport, kao i upotreba životinjskog

ubriva u

poljoprivredi.
Proizvodnja zrna uljane repice je proces koji apsolutno
dominira u uticaju na acidifikaciju i eutrofikaciju sa
svojih 85,5%.
Unutar ovog procesa najve

i uticaj na pove

anje

acidifikacije i eutrofikacije ima podproces žetve sa 32,6%
kao i azotno

ubrivo sa 31,8%.

1368

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 661.715.6/.7+551.577.13]:004.94

MODELOVANJE ATMOSFERSKE DISTRIBUCIJE POLICIKLI

NIH AROMATI

NIH

UGLJOVODONIKA

MODELING OF THE ATMOSPHERIC DISTRIBUTION OF POLYCYCLIC AROMATIC

HYDROCARBONS

Smilja Krajinovi

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast – INŽENJERSTVO ŽIVOTNE SREDINE

Kratak sadržaj

- Razumevanje dominantnih mehanizama

sorpcije u procesu raspodele izme

u gasovite i

esti

faze od klju

nog je zna

aja za preciznu procenu sudbine

organskih polutanata u atmosferi, kao i ponašanja samih
atmosferskih

estica. U radu je izložen prikaz novog

pristupa u modelovanju atmosferske distribucije
policikli

nih aromati

nih ugljovodonika primenom

metode višeparametarske analize i internet aplikacije
SPARC.

Abstract

Undestanding the dominant sorption

mechanisms of gas/particle partitioning is crucial for
accurately assessing the atmospheric fate of organic
pollutants and behavior of atmospheric particles, as well.
This paper presents an approah to modeling of the
atmospheric distribution of polycyclic aromatic
hydrocarbons based on polyparameter analyses and use
of web aplication SPARC.

Klju

ne re

Policikli

ni aromati

ni ugljovodonici,

PAH, Atmosferski aerosol, PP LFER

1. UVOD

Antropogena organska jedinjenja (

AOC

) se neprestano

ispuštaju u atmosferu u kojoj prolaze kroz brojne procese
transformacije i procese raspodele izme

u razli

itih faza

životne sredine [1]. Iako su ovi procesi veoma
kompleksni, neophodno je razumeti ih, jer su od direktnog
i/ili indirektnog zna

aja za gotovo sve procese u životnoj

sredini. Raspodela zaga

uju

ih supstanci izme

vrste i

gasovite faze u atmosferi odre

uje njihovo globalno

prisustvo, atmosferski transport, procese transformacije,
degradacije i uklanjanja iz atmosfere. Razumevanje
dominantnih mehanizama sorpcije u procesu raspodele
izme

u gasovite i

esti

ne faze je od klju

nog zna

aja za

preciznu procenu sudbine organskih polutanata u
atmosferi, kao i ponašanja samih atmosferskih

estica.

2. TEORIJSKI DEO
2.1. Organska jedinjenja u atmosferi

Atmosfera je gasoviti omota

planete Zemlje,

iji su

osnovni sastojci azot i kiseonik sa ukupnom
procentualnom zastupljenoš

u od 99,030%. Atmosferu

posmatramo kao složen sistem

iji prirodan sastav uklju-

______________________________________________

NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada

iji

mentor je dr Mirjana Vojinovi

-Miloradov, profesor

emeritus.

uje gasove koji nastaju kao rezultat prirodnih mada

mnogi od njih mogu da nastanu i antropogenim putem. U
atmosferi se nalazi veliki broj

vrstih i te

nih

suspendovanih

estica razli

itih veli

ina, oblika i

hemijskog sastava,

ijim kretanjem upravljaju vazdušna

strujanja i gravitacija. Zajedni

ki naziv za sve takve

estice je aerosoli.

U atmosferi koja je visoko oksidativna sredina, dolazi do
potpune ili delimi

ne oksidacije organskih jedinjenja na

jedinjenja koja se dalje uklanjaju iz vazduha vlažnom i/ili
suvom depozicijom.
U procesu atmosferske depozicije gasovi i

estice

supstanci iz atmosfere talože se na razli

ite površine, pri

emu se koncentracija tih supstanci u atmosferi smanjuje.

Suva depozicija je proces kojim se gasovi ili

estice iz

atmosfere talože na površinu zemljišta, okeana,
vegetacije, objekata koje je izgradio

ovek i sl., a nastaje

kao rezultat dejstva gravitacione sile i molekulske difuzije
(Götz et al., 2008). Depozicija

estica ve

ih dimenzija

odvija se pod uticajem gravitacionog taloženja i sila
inercije, dok je taloženje veoma malih

estica posledica

Braunovog kretanja u neposrednoj blizini površine na
koju se deponuju. Vlažna depozicija

estica se odvija

procesima ispiranja, za

estice koje su u kapljicama

oblaka ili imaju ulogu centara za kondenzaciju i
nukleaciju u oblacima, i procesima pranja, kada se
atmosferske

estice sudaraju sa kapima kiše [2].

Brzina depozicije je najmanja za

estice srednje veli

ine,

jer su mehanizmi depozicije daleko efikasniji za veoma
male (Braunovo kretanje) ili veoma velike

estice

(sedimentacija). Brzina depozicije

estica

iji je pre

nik u

opsegu od 0,1 do 1

m je najmanja, pošto ne podležu

Braunovom kretanju i nisu pod uticajem inercionih i
gravitacionih sila.

2.2. Policikli

ni aromati

ni ugljovodonici (PAH)

Toksi

ne supstance koje se osloba

aju u životnu sredinu

kroz razli

ite ljudske aktivnosti poznate kao perzistentni

organski polutanti (

POP

), mogu se podeliti u tri grupe

jedinjenja:

pesticidi (

DDT

i metaboliti,

HCH

HCB

, hlordan,

toksafen, dieldrin, endrin i dr.);

industrijske hemijske supstance (polihlorovani
bifenili -

PCB

i dr.);

sporedni produkti procesa proizvodnje i
sagorevanja: policikli

ni aromati

ni ugljovodo-

nici (

PAH

), dioksini i furani.

Policikli

ni aromati

ni ugljovodonici

ine grupu

kompleksnih organskih jedinjenja

ije je prisustvo

utvr

eno u vazduhu, zemljištu, vodi, sedimentu, biljnom i

životinjskom svetu, industrijskim proizvodima i dr. Imaju

1370

planarnu strukturu, sastavljeni su od ugljenika i vodonika
organizovanih u prstenastu strukturu sa najmanje dva
aromati

na prstena. Glavni izvori emisije PAH su:

doma

instva - sagorevanje kamenog uglja, nafte,

gasa ili drugih organskih supstanci;

mobilni izvori - automobili, avioni, brodovi i
vozovi;

industrija - primarna proizvodnja aluminijuma;

poljoprivreda - spaljivanje biomase; i

prirodni izvori - požari i vulkanske erupcije.

ekuje se da

e se relativni zna

aj ovih izvora menjati

tokom vremena kao rezultat izmena u zakonskim
propisima koji regulišu oblasti zaštite životne sredine.
Kako policikli

ni aromati

ni ugljovodonici predstavljaju

najve

u grupu poznatih karcinogena, Agencija za toksi

supstance i registar bolesti (

Agency for Toxic Substances

and Disease Registry – ATSDR

) je izdvojila 16

PAH

uklju

ila ih u prioritetnu listu polutanata [3].

3. MODELOVANJE RASPODELE PAH U
ATMOSFERI

3.1. Raspodela izme

u gasovite i

esti

ne faze

U sastavu atmosfere preovla

uju gasovi, ali i negasovite

supstance u razli

itim kondenzovanim fazama,

uklju

uju

vrstu (pustinjska prašina, pepeo,

, sneg,

grad) i te

nu fazu (kiša, magla, „morska prašina“) [4].

Pored uloge u atmosferskom transportu zaga

uju

supstanci, raspodela izme

u gasovite i

vrste faze ima

zna

ajan uticaj na rast sekundarnog organskog aerosola

(

SOA

) u atmosferi, koji u najve

oj mari nastaje kao

rezultat fotooksidacije, a uti

e na atmosferski transport

zaga

uju

ih supstanci, atmosfersku vidljivost i klimu

[5].

Atmosferske

estice su sa

injene od razli

itih sorbuju

faza koje pokazuju potpuno razli

ite osobine u procesima

sorpcije, a mogu se grupisati na slede

i na

in:

adsorbuju

e faze: prašina minerala, so i elemen-

tarni ugljenik (

);

apsorbuju

e faze: organska materija rastvorljiva

u vodi (

WSOM

), organska materija nerastvor-

ljiva u vodi (

WIOM

) i vodena faza (sadrži soli i

WIOM

Sorbuju

e komponenete mogu da egzistiraju kao

pojedina

estice u atmosferi, a mogu da se jave kao

mešavina u obliku jednog aerosola (slika 1).

Slika 1:

SEM snimak

estice uzorkovane u Berlinu 2006.

godine (Arp and Goss, 2009) pokazuje veliki porozni

konglomerat organskih

estica sa nešto soli (žuta

strelica); mogu se videti i kristal soli oštrih ivica i glatkih

površina (plava strelica), zrno polena (crvena strelica) i

estica minerala zaobljenih ivica i glatke površine (zelena

strelica)

Mešanje razli

itih faza dovodi do usporavanja ili

ubrzavanja procesa sorpcije. Odre

ivanje komponente

aerosola (

ista ili mešovita) koja dominira procesima

sorpcije u atmosferi je od izuzetnog zna

aja za

razumevanje transporta i ponašanja organskih jedinjenja
u atmosferi.
Za procese sorpcije od velike važnosti je i veli

ina

estica. Po konvenciji, kako je mnogo lakše odrediti masu

nego zapreminu

estice, klasifikacija

estica se odre

uje

na osnovu aerodinami

kog dijametra (

aer

), koji

predstavlja dijametar koji bi imala

estica sfernog oblika i

gustine 1g cm

-3

3.2. Mehanizmi sorpcije

Danas u literaturi postoje brojne nedoumice po pitanju
dominantnih mehanizama sorpcije u procesu raspodele
izme

u gasovite i

esti

ne faze. Predloženi hipoteti

mehanizmi nemaju isti oblik zavisnosti od veli

ina kao

što je relativna vlažnost (

) ili od prisustva razli

itih

komponenata aerosola. Pri odre

ivanju vrednosti

koeficijenata raspodele izme

u gasovite i

esti

ne faze

, utvr

eno je da dolazi do raspodele organskih

jedinjenja izme

u dve faze: faze organske materije

nerastvorljive u vodi nezavisne od

, i vodene faze,

zavisne od

. Sve

vrednosti se uklapaju u od

zavisni model sorpcije dvojne faze a tako

e i potvr

uju da

su procesi sorpcije uzoraka ambijentnog aerosola razli

iti

od neobra

enih površina minerala i

i [6].

Skorija istraživanja su pokazala da ne bi trebalo
posmatrati organsku materiju kao jedinstvenu fazu
sorpcije, ve

kao skup hidrofobnih i hidrofilnih domena

sa razli

itim osobinama sorpcije [7] [8], jer se aerosoli

organskih jedinjenja sastoje od domena koji imaju
razli

ite osobine; hidrofobni domeni se sastoji od

organskih materija nerastvorljivih u vodi i postoje kao
faza koja se ne meša; sa druge strane, hidrofilni domeni se
sastoji od OM rastvorljivih u vodi i u velikoj meri se
mešaju sa vodom i rastvorenim solima, pri

emu se u

uslovima izražene relativne vlažnosti formira mešovita
vodena faza. Ove dve frakcije

su razli

itog polariteta

i imaju razli

ite osobine sorpcije.

Prvi eksperimenti potvrdili su hipotezu da je dominantni
mehanizam raspodele ambijentalnog aerosola izme

gasovite i

esti

ne faze simultana raspodela na

WIOM

mešovitu vodenu fazu [6].
Za simultano kvantifikovanje raspodele u dve pomenute
faze za sva polarna, nepolarna i jedinjenja podložna
jonizaciji, primenjen je model dvojne faze [6], pri

emu

se koeficijenti raspodele odre

uju relacijom:

(

)

dry

iaw

wRH

ipWIOM

(1)

gde je

ipWIOM

koeficijent sorpcije organske materije

nerastvorljive u vodi normirane na vrednost mase suvog
aerosola (

dry

);

wRH

je zapremina vode za datu relativnu

vlažnost, a

iaw

koeficijent raspodele vazduh-voda, koji je

za organske kiseline i organske baze odre

en relacijama,

respektivno:

1371

Slika 3:

Pore

enje izmerenih vrednosti K

za više od

70 jedinjenja sa vrednostima dobijenim primenom

softverskih paketa COSMOtherm i SPARC [11]

2) Parametri koriš

eni pri prora

unu:

Temperatura: 25

Pritisak: 101 325 Pa
Rastvara

: WIOM B

Smile string za WIOM B:
[c(c(cc1C(OC2(OC3C(=O)C)C)OC2O3)C)c(c1)C]
Za generisanje Smile stringova na osnovu poznatog CAS
broja za 16 prioritetnih PAH koriš

enih u prora

unu,

primenjen je

Java Molecular Editor

u okviru aplikacije

SPARC

Slika 4:

Pore

enje vrednosti koeficijenata raspodele

izra

unatih primenom aplikacije SPARC sa poznatim

vrednostima za 16 prioritetnih PAH

5. ZAKLJU

Vrednosti ravnotežnih koeficijenata raspodele izme

gasovite i

esti

ne faze zavise od razli

itih

intermolekularnih interakcija, a za mnoga jedinjenja koja
su od interesa u oblasti zaštite životne sredine, vrednosti
specifi

nih koeficijenata nisu uvek poznate ili nisu

dostupne merenjima. Mogu

nost da se precizno predvide

procesi raspodele relevantni za oblast zaštite životne
sredine samo na osnovu poznavanja molekulske strukture
(npr. primenom internet aplikacije

SPARC

), ima brojne

prednosti, koje naro

ito dolaze do izražaja u primeni na

procese raspodele izme

u gasovite i

esti

ne faze u

ambijentalnom vazduhu.

6. LITERATURA

[1] T.F. Bidleman: Atmospheric processes: Wet and dry

deposition of organic compounds are controlled by

their vapor-particle partitioning.

Environmental

Science and Technology

22, 361-367, 1988

[2] C.W. Götz at all, Regional differences in gas–particle

partitioning and deposition of semivolatile organic
compounds on a global scale.

Atmospheric

Environment

42, 554–567, 2008

[3] ATSDR Agency for Toxic Substances and Disease

Registry, Toxicological profile for polycyclic
aromatic hydrocarbons (PAHs) (update). Atlanta,
GA: US Department of Health and Human Services,
http://www.atsdr.cdc.gov, 1995

[4] D. Mackay, Multimedia Environmental Models – The

Fugacity Approach,

CRC Press Taylor & Francis

Group

, Second Edition, Boca Raton, Florida, USA,

2001

[5] M.N. Chan at all, Hygroscopicity of water-soluble

organic compounds in atmospheric aerosols: Amino
acids and biomass burning derived organic species.
Environ. Sci. Technol. 39(2005), pp. 1555-1562,
2005

[6] H.P.H. Arp at all, Ambient Gas/Particle Partitioning.

1. Sorption Mechanisms of Apolar, Polar, and
Ionizable Organic Compounds, Environ. Sci.
Technol., 42, 5541-5547, 2008

[7] G.B. Erdakos at all, Gas/particle partitioning of

neutral and ionizing compounds to single- and multi-
phase aerosol particles. 2. Phase separation in liquid
particulate matter containing both polar and low-
polarity organic compounds.

Atmos. Environ

., 38 (7),

1005–1013, 2004

[8] R.J. Griffin at all, A coupled hydrophobic-hydrophilic

model for predicting secondary organic aerosol
formation. J. Atmos. Chem., 44 (2), 171–190, 2003

[9] H.P.H. Arp at all, Ambient Gas/Particle Partitioning.

2. The Influence of Particle Source and Temperature
on Sorption to Dry Terrestrial Aerosols,

Environ. Sci

Technol

. 2008, 42, 5951-5957, 2008

[10] M. Kalberer at all, Identification of polymers as

major components of atmospheric organic aerosols.

Science 2004

, 303 (5664), 1659–1662, 2004

[11] H.P.H. Arp at all, Ambient Gas/Particle Partitioning.

3. Estimating Partitioning Coefficients of Apolar,
Polar and Ionizable Organic Compounds by Their
Molecular Structure,

Environ. Sci Technol

. 2009, 43,

1923-1929, 2009

Kratka biografija:

Smilja Krajinovi

ena je

u Novom Sadu

1964. god. Diplomirala je na Prirodno-
matemati

kom fakultetu u Novom Sadu,

smer: profesor fizike. Diplomski-master rad
na Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Inženjerstva zaštite životne sredine odbranila
je 2010.god.

1373

Zbornik radova Fakulteta tehni

kih nauka, Novi Sad

UDK: 502.13:628.4.047(497.11)

MEHANIZMI UPRAVLJANJA RADIOAKTIVIM OTPADOM I STANJE U SRBIJI

MECHANISMS OF RADIOACTIVE WASTE MANAGEMENT AND CURRENT STATE

IN SERBIA

Bojana Beronja ,Goran Vuji

Fakultet tehni

kih nauka, Novi Sad

Oblast - INŽENJERSTVO ŽIVOTNE SREDINE

Kratak sadržaj -

Da bi se moglo polemisati o RAO,

prvobitno su definisani pojmovi radioaktivnosti i
osobine tog otpada, nakon

ega se obra

uje problematika

upavljanja RAO, kako u Svetu tako i u Srbiji.

Abstract

- In order to wrangle about the RAW, first

there were originally defined terms of radioactivity and
the characteristics of the radioactive waste, after which
the problems of RAW management are processed, in the
world and in Serbia.

Klju

ne re

i -

Radioaktivnost, Radioaktivan otpad i

klasifikacija , Tretmani radioaktivnog otpada

1.0. UVOD

U istoriji prirodnih nauka, verovatno ni jedan fenomen
nije izazvao toliko istraživanja, nesuglasica i strahova kao
jonizuju

e zra

enje i njegovi efekti.

Jonizuju

e zra

enje prožima kosmos još od "velikog

praska" (oko 17 milijardi godina). Hidrosfera, sve vode
naše planete sadrže oko 1.7·10

Bq, litosfera oko

1.4·10

Bq, a globalna prirodna radioaktivnost atmosfere

Zemlje iznosi oko 3·10

Bq. [1]

Sa radioaktivnoš

u smo, zna

i, oduvek živeli, živimo i

žive

emo! Ono što je , zapravo bitno, u kom odnosu su

prirodna radioaktivnost naše planete i radioaktivnost koju
mi stvaramo.?
Tokom prošlog veka došlo je do ekspanzije i razvoja
nuklearne tehnologije i njena upotreba je našla mesto u
mnogim aspektima ljudskih delatnosti kao što su
medicina, u proizvodnji elektri

ne energije, zatim razne

industrije, vojne industrije i drugo. Kao krajnji element
svake delatnosti i proizvodnje, pa tako i u nuklearnoj
tehnologiji jeste otpad (radioaktivni otpad-RAO).

2.0. RADIOAKTIVNOST - POJAM

Radioaktivnost je otkrio Becquerel 1896. god. Zna

ovog otkri

a, me

utim, nije bio tako o

igledan do onog

momenta kada su Maria i Pierre Curie iz minerala
uranijuma izdvojili radijum i polonijum, koji su bili
daleko radioaktivniji od urana.
______________________________________________

NAPOMENA.
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada öiji
mentor je dr Goran Vuji

, docent.

Definicija radioaktivnosti
Radioaktivnost je spontani proces u kojem se atomsko
jezgro, emituju

i jednu ili više

estica ili kvanata

elektromagnetnog zra

enja, preobražava u drugo jezgro.

Raspadom po

etnog jezgra, koje se naziva i jezgro

roditelj, nastaje novo jezgro, potomak, koje može imati
razli

iti redni broj Z i/ili maseni broj A razli

it od jezgra

roditelja.
Prema poreklu radionuklida radioaktivnost se deli na:
1. Prirodnu radioaktivnost je posledica raspadanja
prirodno nestabilnih nuklida. Radioaktivni raspad se
odigrava spontano i ne može se spoljašnjim delovanjem
niti spre

iti niti poja

ati. Prirodni radionuklidi su izotopi

jezgara desetak poslednjih elemenata periodnog sistema.
Dele se u 3 niza:uranijumov - koji završava stabilnim
olovom , neptunijumov - koji završava stabilnim
bizmutom, torijumov - koji završava stabilnim olovom.
2. Vešta

ku radioaktivnost - oko 1000 vešta

kih izotopa

je dobijeno nuklearnim reakcijama, na osnovu kojih je i
otkriven sastav jezgra (identifikovane

estice koje ga

injavaju).

Umetna radioaktivnost se postiže

«bombardovanjem» nuklida teškim

esticama poput

protona, neutrona,

esticama.

2.1. Jedinice radioaktivnosti

Becquerel (Bq) SI jedinica

Prema Henriu Becquerelu, dobitniku Nobelove nagrade
za otkri

e radioaktivnosti (zajedno s Pierre i Marie Curie).

•

Merna jedinica za radioaktivnost materijala, a
ozna

ava broj raspada u jednoj sekundi:

1 Bq= 1 s

−

Prirodni izotop kalcijuma

Ca u ljudskom telu proizvodi

4,000 raspada po sekundi (aktivnost 4 kBq) . [2]
Aktivnost zavisi ne samo od vrste jezgara ve

i od

njihovog broja, odnosno mase preparata. Aktivnost od 1
Bq

ozna

ava raspad jednog jezgra u jednoj sekundi. Kako

je ta aktivnost veoma mala, u praksi se koriste kBq, MBq
i GBq

Curie (Ci) stara jedinica:
1Ci= 3.7·10

1Bq= 2.70·10

−

Gray (Gy) SI jedinica
Prema Louis Harold Gray, britanskom fizi

aru, koji je

prou

avao uticaj radijacije na biološki sistem.

•

Energija jonizuju

eg zra

enja (u džulima)

apsorbovana po kg tkiva, apsorbovana doza:

Gy=1 J/kg
Sievert (Sv) SI jedinica prema Rolf Sievertu, švedskom
medicinskom fizi

aru.

1374

Svemira, radioaktivnih elemenata u zemljištu, u ku

ama i

prostoru gde radimo i boravimo, u hrani i pi

u koje

konzumiramo. Svakako veliki generator zra

enja jeste

vešta

ki izvor, tj.

ovek sa svojim delatnostima. Upotreba

ovih umetnih izvora zra

enja znatno pove

ava doze

zra

enja koje prima pojedinac, ali i

ove

anstvo, odnosno

živi svet kao celina.

ovek radioaktivne supstance primenjuje:

•

U medicini (kao obeleživa

i u razli

itim

formama, sterilizaciji medicinskog pribora, kao
izvor zra

enja u terapeutske svrhe ...)

•

U industriji (kontrola habanja delova mašina,
kontinualni mera

i debljine (gustine))

•

U fiziologiji biljaka i životinja kao i hemiji
zemljišta.

•

Pri ispitivanju protoka i kretanja površinskih i
podzemnih voda

•

Za radijaciono hemijske reakcije i modifikaciju
polimera.

•

Izvori neutronskog zra

enja (osim reaktora i

akceleratora) na principu reakcije [1]

•

Goriva u reaktorima - prirodni uran sadrži tri
izotopa U

238

(99,282 %), U

235

(0,712%) i U

234

(0,006%) od kojih je samo U

235

pogodan kao

fisiono gorivo, te se sadržaj u zavisnosti od tipa
reaktora više ili manje pove

ava (gorivo se

oboga

uje). Pored U

235

kao fisiona goriva se

mogu koristili i U

233

i Pu

239

koji se dobijaju

vešta

ki u reakcijama. Upravo su nuklearne

elektrane najve

i proizvo

i RAO.

3.3. Uticaj RAO na životnu sredinu i zaštita

Zra

enje izaziva ošte

enja tkiva na dva na

ina :

direktnom jonizacijom tkiva ili prenošenjem energije sa
drugog molekula (slobodni radikali). Pri direktnom
izlaganju zra

enju stepen ošte

enja je proporcionalan dozi

zra

enja. Zra

enje može izazvati

itav spektar naslednih

promena koje mogu biti veoma male, poput promene u
pojedinom genu, ve

e, poput onih nastalih lomovima

hromozoma i spajanjem preostalih delova, do veoma
velikh kada se menja i broj hromozoma. Uz mutacije,
mogu

e su potencijalne maligne promene, u kasne

posledice zra

enja spadaju zamu

enje o

nog so

iva,

degenerativne promene u plu

ima, ošte

enja bubrega,

skra

enje životnog veka, zbog navedenih ali i drugih

razloga. Smrt jedinke nastane radi teških, nepopravljivih
ošte

enja tkiva i organa. Ako je

ovek po celom telu

primio dozu ve

u od 2 Gy, ako nije usledila adekvatna

pomo

, usledi

e smrt.

Mere zaštite životne sredine su:

•

Stalno pra

enje radioaktivnosti vazduha, vode,

zemljišta, hrane, sto

ne hrane, životinjskog i

ljudskog materijala (urin, krv, kosti).

•

Kontrola kontaminacije otpadnih voda i
odgovaraju

a dekontaminacija pre ispuštanja u

kanalizaciju.

•

Pravilna dispozicija radioaktivnih otpadaka za
sve vreme njihove radioaktivnosti.

•

Propisan bezbedan transport radioaktivnih
izotopa.

•

Svo

enje medicinskih intervencija jonizuju

zracima na najneophodniju meru. [6]

4.0. POSTUPCI UPRAVLJANJA RADIOAKTIVNIM
OTPADOM

Upravljanje radioaktivnim otpadom podrazumeva
sakupljanje, razvrstavanje, skladištenje, preradu, obradu,
manipulaciju, prevoz i odlaganje radioaktivnog otpada iz
nuklearnih postrojenja, kao i pripremu za odlaganje,
prevoz i odlaganje institucionalnog radioaktivnog otpada.
Tretman radioaktivnog otpada je veoma zna

ajan proces,

kod kojeg se RAO obra

uje do takvog oblika, koji znatno

smanjuje troškove njegovog skladištenja i odlaganja
(smanjenje zapremine) i koji garantuje bezbednost od
radijacije (fiksacija kontaminacije).
Postoje dva na

ina postupanja sa RAO, postupanje sa

niskoaktivnim i srednjeaktivnim RAO, i postupanje sa
istrošenim nuklearni gorivom i visokoaktivnim otpadom.

4.1. Niskoaktivni i srednjeaktivni radioaktivni otpad

Opasnost niskoaktivnog i srednjeaktivnog
radioaktivnog otpada se uklanja direktno, bez
reciklaže. Najpre se vrši njegova obrada i prerada do
stabilne forme a zatim se vrši kona

no odlaganje u

spremišta za radioaktivan otpad.

vrst radioaktivan otpad se doprema u centar za obradu u

kontejnerima ili buradima od 200 litara. Te

ni otpad se iz

nuklearnih elektrana transportuje u specijalnim kontejne-
rima, iz kojih se prepumpava u rezervoar postrojenja za
preradu te

nog otpada.

vrst otpad se, zatim, prebacuje u prostorije za

kontrolisanu separaciju i, eventualno, mehani

razbijanje ve

ih komada (fragmentacija). Separacija

otpada se vrši u separacionim boksovima, prema vrsti
otpada i na

ina prerade i obrade na:

•

otpad koji se može presovati,

•

sagoriv otpad,

•

otpad, koji nije sagoriv niti se može presovati.

Postupci su slede

i: koncentracija, spaljivanje

viskokompresivne prese, cementiranje i deponovanje.
U celom procesu rada sa niskoaktivnim i srednjeaktivnim
radioaktivnim otpadom finalni produkat je ispunjeni
vlaknasto-betonski kontejner pripremljen za trajno
odlaganje u spremišta radioaktivnog otpada. Pre samog
odlaganja kontejnera, mora da bude izvršena kontrola da
li ispunjava visoke kriterijume za odlaganje. Deponije za
niskoaktivni otpad predstavljaju plitke i pripovršinske
deponije. [6]

4.2. Istrošeno nuklearno gorivo i visokoaktivni otpad

Visokoaktivan otpad

javlja se u obliku istrošenog goriva

ili u vidu koncentrisanog otpada iz prerade. U oba slu

aja

potrebna je masivna izolacija kao i odre

eni period za

hla

enje da bi se omogu

ilo otklanjanje viška toplote.

Postupci su slede

i: skladištenje, prerada i reciklaža,

transmutacija, dubinsko odlaganje, kao i alternativne
metode odlaganja u svemir ili hidroispuna pukotina i
cementiranje na lokaciji. [6]

5.0. POSTUPCI SA RAO U SRBIJI

Od ukupnog broja izvora jonizuju

ih zra

enja koji se

koriste u Republici Srbiji oko 80% se koristi u medicini,

1376

oko 15% u industriji i oko 5% otpada na ostale delatnosti.
Na teritoriji Republike Srbije nije uklonjeno još oko 1.500
izvora jonizuju

ih zra

enja iz radioaktivnih gromobrana.

Generatori radioaktivnog otpada u Srbiji su najve

delom klini

ki centri i medicinske ustanove na

elu sa

Institutom za onkologiju S. Kamenica, KBC Kragujevac,
Klinika za onkologiju Niš i Zavod za onkologiju i
radiologiju Kladovo.
Institut "Vin

a" je jedina ovlaš

ena institucija za

dekontaminaciju i sakupljanje RAO u Srbiji, i najve

problem je odlaganje RAO. Nizak nivo upravljanja
otpadom je jedan od najve

ih problema životne sredine u

Republici Srbiji, a ti problemi u najve

oj meri poti

u iz

dosadašnjeg društvenog odnosa prema otpadu. Visoki
troškovi, neracionalna organizacija, nizak kvalitet usluga i
nedovoljna briga za okolinu rezultat su poraznog stanja u
organizaciji upravljanja otpadom, pa tako i ovom vrstom
otpada.
Najve

i problem predstavlja radioaktivni otpad

privremeno smešten u Institutu za nuklearne nauke
"Vin

a" u dva hangara privremenog skladišta za

vrst

otpad (H1 i H2). Staro skladište sadrži oko 3.500 metalnih
buradi od po 200 litara i 300 plasti

nih kontejnera od po

30 litara otpada uglavnom srednje aktivnog otpada. Oko
1.500 buradi od po 200 litara je uskladišteno u hangaru
H2. Preostali kapacitet novijeg objekta iznosi oko 200
buradi od 200 litara, što je dovoljno za oko 2-3 godine.
Pored toga, postoje

etiri podzemna rezervoara u kojima

se nalazi 500 m

nog radioaktivnog otpada.

Skladištenje radioaktivnog otpada nije u skladu sa
zakonskim propisima. Fizi

ko-hemijske karakteristike

radioaktivnog otpada nisu poznate. Radioaktivni

vrsti i

ni otpad srednjeg kao i niskog stepena radioaktivnosti

nije prethodno tretiran. U cilju sanacije postoje

eg stanja,

završena je izgradnja hangara H3, sigurno skladište za
islužene zatvorene izvore jonizuju

ih zra

enja, i

postrojenja za tretman radioaktivnog otpada (još uvek nije
u pogonu).
Republika Srbija ne tretira RAO, ve

ga samo privremeno

skladišti do mogu

nosti da se izveze. Zemlja sa kojom

postoji saradnja oko izvoza RAO je Rusija, koja ovaj
otpad kasnije reciklira i ponovo upotrebljava.
Ministarsvo zaštite životne sredine uspostavilo je sistem
rane najave radiacionog akcidenta kojim se neprestano
prati radioaktivnost na 9 ta

aka, uklju

uju

i i institut

"Vin

a", što se može on-line pratiti na sajtu ministarstva.

Ovo je u velikoj meri omogu

ilo bolji uvid svim

stanovnicima u realno stanje ovog problema.
Zakon o zaštiti od jonizuju

ih zra

enja i o nuklearnoj

sigurnosti ("Službeni glasnik RS" broj 36/09) nastao je
kao potreba za harmonizacijom propisa u ovoj oblasti sa
propisima Evropske unije, pooštravanjem režima
nuklearne i radijacione sigurnosti u našoj zemlji i
postizanje nivoa koji može da odgovori pove

anim

zahtevima sigurnosti koji su nastali kao posledica
zna

ajnih promena u svetu tokom poslednje decenije.

osnovu propisanih odredbi Zakona o zaštiti od jonizuju

zra

enja i o nuklearnoj sigurnosti, Vlada je donela Odluku

o osnivanju Javnog preduze

a za upravljanje nuklearnim

objektima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj
50/09) i Odluku o osnivanju Agencije za zaštitu od
jonizuju

ih zra

enja i nuklearnu sigurnost Srbije

("Službeni glasnik RS", broj 76/09), koja je u fazi

formiranja. Osnivanjem i radom ovih ustanova, problem
uparavljanja RAO u Srbiji bi

e u potpunosti stavljen pod

kontrolu,

ime je napravljen veliki korak ka približavanju

trendovima koji postoje u Evropi i Svetu.

6.0. ZAKLJU

Pritisnute sve višim cenama fosilnih goriva i novim
nau

nim dokazima o ozbiljnim posledicama globalnog

zagrevanja, mnoge zemlje se ponovo okre

u nuklearnoj

energiji. Nuklearna energija je alternativni oblik energije
koji se koristi u znatnoj meri, ali zbog svoje velike mo

i i

mogu

nosti, na žalost, koristi se i u negativne svrhe.

U budu

nosti može se o

ekivati još ve

a koli

ina

radioaktivnog otpada kojim treba upravljati, a jedini
na

in da se to ostvari jeste razvoj postoje

ih tehnologija i

nalaženje novih tehnika i tehnologija koje bi omogu

ile

uspešan tretman . Potrebno je ulaganje, na globalnom
nivou, u obrazovanje i nauku, kao i nau

ne i istraživa

centre koji bi radili na ovom problemu.
Za Srbiju je

utešno što nije pretrpana radioaktivnim

otpadom. Štaviše, re

je o simboli

nim koli

inama u

pore

enju sa zemljama u okruženju koje za razliku od nas

imaju nuklearnu industriju. Dovoljno rešenje je strogo
poštovanje zakonske regulative i stalno pra

enje i

usaglašavanje sa Evropskim propisima.

7.0. LITERTURA

[1] Lj.

onki

, ZŽS i ekologija, Interna skripta za

fizi

are, Prirodno-matemati

ki fakultet, Novi Sad, 2002.

[

2] L. Milinkov, Osnovi nuklearne fizike, Prirodno -

matemati

ki fakultet, Novi Sad, 1976.

[3] N.E Burcham, Nuklearna fizika - uvod - sa fizikom

estica, Nau

na knjiga, Beograd, 1974.

[4] www. zzjzpgz.hr/nzl/32/dodatak
[5] B. Pavlovi

, Fizika predavanja II deo,Tehnološko-

metalurški fakultet, Beograd, 1994.
[6] J. Hodoli

, M. Badida, Lj. Šouš, Reciklažne

tehnologije, Rukopis u pripremi, Fakultet tehni

kih

nauka, Novi Sad, 2008.

Kratka biografija

Bojana Beronja

ena je u Novom Sadu

1983. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehni

kih nauka iz oblasti

Inženjrstva zaštite životne sredine-
Mehanizmi upravljanja radioaktivnim
otpadom i stanje u Srbiji.

Doc. dr Goran Vuji

, ro

en je 1972. god. u

Zrenjaninu. Diplomirao je 1998. god. na
Fakultetu tehni

kih nauka u Novom Sadu,

Mašinski odsek, smer Toplotna tehnika.
Zatim na istom fakultetu završava
magistarske studije 2003. god. i doktorske
2007. god.,nakon

ega je stekao zvanje

docent-a. Rukovodilac je departmana za
Inženjerstvo zaštite životne sredine.

1377

Kontrola mirisa može biti zna

ajan problem, posebno gde

je fabrika smeštena u blizini stambenih prostora. Posebna
pažnja se obra

a na pronalaženje rešenja u vidu

ventilacije i opreme za smanjenje mirisa, kao i
aspiracione opreme u procesu topljenja i kuvanja
proizvoda.
Potencijalna pojava prašine i njen izlaz u vidu emisije iz
postrojenja tako

e zahteva pregled i regulaciju.

2.3. Finansijske implikacije

Kvalitet finalnog proizvoda odre

uje u koje zemlje se

proizvod može izvesti. Kontaminacija proizvoda može
uticati na održivost u poslu. Ukoliko je planom naveden
potencijalni izvoz, investiranje se mora usmeriti ka
proveri i održavanju kvaliteta proizvoda.
Ekološki standardi za snabdevanje vodom, isti

u kontrolu

i tretman i mogu zahtevati kapitalne investicije u novu
opremu za tretman ili pove

anje operativnih troškova na

aktivnoj osnovi. Nepoštovanje može kao rezultat imati
zna

ajne kazne.

Zaga

ene vode ili kontaminirano tlo kao rezultat mogu

imati smanjenu vrednost imovine.
Zakonodavni zahtevi za recikliranje pakovanja se koriste
u zemljama u kojima se proizvod izvozi i mogu pove

ati

troškove prodaje ili zahtevati promene u proizvodnji ili
dizajnu i materijalu pakovanja;

2.4. Druga potencijalna pitanja životne sredine

Ovakva proizvodnja, osim navedenih,

esto ima i dodatne

(specifi

ne) uticaje na životnu sredinu o kojima tako

treba voditi ra

una. Njihov zna

ogleda se, naj

eš

e, u

okviru finansijskog sektora.
Atmosferska emisija koja prelazi granice maksimalno
dozvoljenih koncentracija izaziva aktivaciju regulatornog
tela, što kao posledice ima kazne, tužbe i potencijalno
zatvaranje postrojenja radi rekonstrukcija.
Hlorofluorokarbonati (CFC) se koriste kao radne materije
u rashladnim kompresorima i bojlerima pare. Hladno
skladištenje zahteva upotrebu ne – CFC baziranih jedinica
za hla

enje. CFC deluju degradabilno na ozonski sloj i

njihova proizvodnja sada podleže kontroli me

unarodnog

protokola. CFC i HCFC mogu biti zamenjeni
amonijakom. Emisija iz postrojenja za sagorevanje na licu
mesta, generiše prašinu i gasove.
Vodosnabdevanje i odvodi otpadne vode naj

eš

e su

upu

eni direktnim linijama u vodotok-recipijent.

Izvori vode, iz mreže ili putem direktne apstrakcije trebali
bi se uzeti u obzir. Velike koli

ine vode su potrebne za

proizvodnju, hla

enje i

iš

enje.

Otpadne vode iz proizvodnje

okolade predstavljaju rizik

one

iš

enja zbog: otpadne vode sa visokim sadržajem

organskih materija, naro

ito masti koje se teško uklanjaju

zbog hidrofobne prirode; visokog sadržaja baza, zavisno
od vrste materijala opreme za

iš

enje koja se koristi;

razre

iva

a i ulja koji se koriste za rad i održavanje

opreme.
Rukovanje i skladištenje materijala zahteva sterilizaciju i
dezinfekciju

površina i redovnu kontrolu opreme.

Objekti za skladištenje uklju

uju masovne prostore

sirovina u tankovima, silosima, vre

ama i vre

icama.

Rizik za zaga

enje vodotoka i tla u slu

aju konditorskih

proizvoda i skladištenje njihovih sirovina poti

e od:

hemikalija za obradu vode kao što su

iš

enje ili

hidrohlori

ne kiseline, kausti

na soda i etilen antifriz;

sirovina, uklju

uju

i še

er, boje i arome; proizvoda i

njihovog otpada; ulja i goriva koja se koriste u procesu
proizvodnje.
Potencijal za emisije prašine iz rukovanja materijalima
koji sadrže prah ili granulirani oblik.
Praškaste sirovine (posebno, še

er) predstavljaju rizik od

požara ili eksplozije ako su neadekvatno pohranjeni i
obra

eni.

vrst i opasni otpad, naj

eš

e je to otpad organske

prirode, zahteva momentalno odlaganje ili obradu pre
odlaganja.

vrst otpad

ine: ambalaža koja proizlazi iz isporuke

sirovina tj, papir, karton i, metali, plastika i baterije;
organski otpad od hrane koji se generiše kao odse

eni

otpadak, ostali proizvodni otpad, odnosno slatkiši nižeg
kvaliteta.
Opasni otpad uklju

uje koncentrisane sastojake i otpadna

ulja i razre

iva

e do održavanja i pogona.

Kada je o organskom otpadu re

, najve

a pretnja jednom

postrojenju jeste njegovo neredovno odlaganje koje može
da izazove nakupljenje insekata i glodara.
Pakovanje je zna

ajan problem, jer na izvoznim tržištima

postoje zakoni o reciklaži. Pojedina pakovanja zbog toga
što ne podležu reciklaži, stoga, mogu biti zabranjena.
Mirisne emisije iz procesa poslovanja mogu predstavljati
smetnju lokalnim stanovnicima.
Nivoi buke, i unutrašnje i spoljne mogu predstavljati
smetnju.

2.5. Poboljšanja po pitanju životne sredine

Ono što jedno postrojenje može da uradi po pitanju

životne sredine jeste da, primarno, izvrši kompletan
pregled kako bi se utvrdilo koje uštede (što ekonomske,
što ekološke) su mogu

Primarno, u ve

ini slu

ajeva mogu

e je ostvariti

recikliranje otpadnih voda za smanjenje potrošnje vode i
smanjenje troškova energije (tople vode), što bi dovelo do
zna

ajnog smanjenja proizvodnih troškova.

Poboljšanje integriteta kanalskog sistema, kao i ostalih
cevnih sistema za odvod i distribuciju te

nih materija

umanjuje mogu

nost zaga

enje tla ili vodenog tela.

Pra

enje svih materijala držanih na licu mesta i jasne

procedure za njihovo rukovanje i postupanje u slu

aju

prolivanja, posebno gde ti materijali mogu imati uticaj na
ljudsko zdravlje ili okolinu omogu

ilo bi trajno kreiranje

dokumentacije o istoriji zaga

enja.

Regularna celovitost ispitivanja masovnih prostora
tankova i bubnjeva obezbedila bi sigurnost kvaliteta
proizvoda.
Organski

vrsti otpad može biti prodan kao sto

na hrana i

stoga se u razmatranje mora uzeti prodaja takvih
materijama okolnim farmama, što bi bio još jedan dodatni
i konstatni prihod postrojenju.
Recikliranje slatkiša vra

enih pošto nisu za prodaju, ili

njihova prodaja kao rinfuznog proizvoda po nižim
cenama.

2.6. Ekološki akcioni plan

Razvijanje akcionog plana zaštite životne sredine (EAP)
ovakvog postrojenja moglo bi da uklju

uje: finansijski

plan ili budžet za upravljanje i zaštitu životne sredine;
jasne uloge i odgovornosti u upravljanju životne sredine;

1379

znanje, informacija i nadzor zaštite životne sredine;
postavljanje ciljeva zaštite životne sredine u susret
regulacije i najbolje prakse; program za unapre

ivanje

zaštite životne sredine u susret ciljevima koji su
postavljeni; planove i procedure za upravljanje ekološkim
pitanjima, uklju

uju

i i apstrakciju vode, pražnjenje

otpadnih voda i zbrinjavanje otpada i ambalaže; raspored
za reviziju i ispravci EAP-a.

Napomena

: Moraju postojati odre

eni normativi kojih se

treba pridržavati kao što je higijena hrane po državnim
standardima i kvalitet proizvoda, zdravlje i bezbednost
proizvoda i radnika, predostrožnost i ta

no specificirane

akcije i hitni postupci u slu

ajevima akcidenata.

2.7. Vodi

inicijalne Due Diligence posete

Pri poseti postrojenju za proizvodnju konditorskih
proizvoda, moglu

e je, slede

i nevedene korake, obaviti

kompletnu sistematsku identifikaciju Due Diligence:
Obaviti kompletan obilazak radova, uz nekoga dobro
obaveštenog o svim aktivnostima kako bi se, na po

etku,

upoznali sa postupcima i procedurama u postrojenju, kao i
o potencijalnim emisijama koje bi takve aktivnosti imale.
Potražiti znakove lošeg vo

enja, kao što su znakovi

prolivanja te

nosti i nespunjeni higijenski standardi u vezi

hrane, onako kako je nazna

eno zakonom. Pregledati

higjensku standardizaciju koju postrojenje sledi.
Saznati da li je odvod vode upu

en na sisteme za tretman

otpadnih voda ili je pražnjenje direktno, i obratiti pažnju
na boju i miris okolne vode, recipijenta. Promena u boji i
mirisu dirktno implicira zaga

enje organskim materijama,

ili termalno zaga

enje ispuštanjem pretople vode iz

postrojenja bez prethodnog rashla

ivanja na temperaturu

recipijenta.
Pregled istorije lokacije i podru

ja, a posebno sve

prethodne industrijske upotrebe, kako bi se procenila
verovatno

a kontaminacije tla i podzemnih voda.

Kontaminisano tlo zna

ajno umanjuje kupoprodajne

troškove jednog postrojenja, zbog troškova regeneracije
tla ili rekultivacije vodnog tela.
Proceniti nivo svesti o zdravlju i bezbednosti, na primer,
prisustvo bezbednosnih obaveštenja i opšti izgled
lokacije.
Proveriti nivo buke na lokaciji i mere za ograni

enje

generisanja buke i kontrole nivoa ambijentalne buke.
Proveriti da li je bilo prethodnih pritužbi na neprijatne
mirise ili na preteran nivo buke. Imati na umu da bilo
kakvi preterani mirisi mogu uzrokovati neugodnost.

3. TRENUTNO STANJE U REPUBLICI SRBIJI

Sistem zaštite životne sredine u Republici Srbiji

ine

mere, uslovi i instrumenti za održivo upravljanje,
o

uvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i

kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih
živih bi

a; kao i instrumenti za spre

avanje, kontrolu,

smanjivanje i sanaciju svih oblika zaga

ivanja životne

sredine.

lan 5 Zakona o zaštiti životne sredine [4] navodi da u

ostvarivanju sistema zaštite životne sredine Republika,
autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave,
pravna i fizi

ka lica odgovorna su za svaku aktivnost

kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u

životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite
životne sredine, u skladu sa zakonom.

Pravna i fizi

ka lica dužna su da u obavljanju svojih

delatnosti obezbede: racionalno koriš

enje prirodnih

bogatstava; ura

unavanje troškova zaštite životne sredine

u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primenu
propisa, odnosno preduzimanje mera zaštite životne
sredine, u skladu sa zakonom.
Principijelno, Zakon navodi na

ela koja direktno

pokazuju odgovornost pravnih lica, privrede i zaga

iva

uopšte.
Pravno i fizi

ko lice koje koristi prirodne resurse,

odnosno dobra dužno je da, u toku izvo

enja radova i

obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku,
planira i sprovodi mere kojima se spre

ava ugrožavanje

životne sredine.
Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši
rekultivaciju ili na drugi na

in sanira degradiranu životnu

sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima. Ministar
zaštite životne sredine propisuje metodologiju za
utvr

ivanje prioriteta za sanaciju životne sredine.

Za rad novih i postoje

ih postrojenja koja mogu imati

negativne uticaje na zdravlje ljudi i životnu sredinu
pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbe

uje

spre

avanje i kontrola zaga

ivanja životne sredine.

U Republici Srbiji utvr

uju se standardi kvaliteta životne

sredine i standardi emisije, odnosno grani

ne vrednosti

imisije i emisije zaga

uju

ih materija i energije u vazduh,

vodu i zemljište, uklju

uju

i i emisiju iz mobilnih izvora

zaga

ivanja. Grani

ne vrednosti emisija zaga

uju

materija na mestu ispuštanja u životnu sredinu i nivoe
imisije zaga

uju

ih materija u životnoj sredini utvr

uje

Vlada Republike Srbije.
Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se
ako su ispunjeni propisani stanardi emisije i imisije,
opreme i ure

aja kojima se smanjuje ili spre

ava emisija

zaga

uju

ih materija ili energije i obezbe

uje njeno

uvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje

za obezbe

ivanje propisanih uslova zaštite životne

sredine.
Zaga

uju

e i opasne materije, otpadne vode ili energija

ispuštaju se u vazduh, vodu i zemljište na propisan na

in i

u koli

inama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje

nisu iznad propisanih grani

nih vrednosti.

4.1. Naknada za zaga

ivanje životne sredine

Zaga

iva

je dužan da pla

a naknadu za zaga

ivanje

životne sredine. Obveznik pla

anja naknade je svako lice

koje uzrokuje zaga

enje životne sredine emisijama,

odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet
sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadrže materije
štetne po životnu sredinu.
Vlada bliže odre

uje vrstu zaga

ivanja, kriterijume za

obra

un naknade i obveznike, visinu i na

obra

unavanja i pla

anja naknade Sredstva ostvarena od

naknade u visini od 40% prihod su budžeta Republike
Srbije, a u visini od 60% prihod su budžeta jedinice
lokalne samouprave.

4.2. Mere podsticanja u Republici Srbiji

Za pravna i fizi

ka lica koja primenjuju tehnologije,

proizvode i stavljaju u promet proizvode