Modeli razvoja se pojavljuju od vremena kada su se razvijali veliki softverski sistemi i prikazuju
razlicite poglede na process razvoja softvera. Osnovni razlog njihovog postojanja je da obezbede
uopštenu šemu razvoja softvera, koja bi služila kao osnova u planiranju, oragnizovanju, i ostalim
aktivnostima razvoja.

U zavisnosti od značaja koji se pojedinim fazama i aktivnostima razvoja softvera pridaje, zatim
formama organizacije i upravljanja razvojem, kao i iskustvima zaposlenih metode razvoja delimo
na

Tradicionalne

metode i

Agilne

metode.

U nastavku rada baviću se opisom Tradicionalnih i Agilnih metoda razvoja, njihovom podelom,
primenom i sl.

3. Tradicionalne metode

Pod pojmom “tradicionalni modeli razvoja softvera” smatraju se određene metode razvoja
softvera, a pod tim metodama smatramo modelovanje procesa razvoja. Modelovanje predstavlja
niz tacno definisanih koraka i pravila koji treba da budu ispunjeni da bi cilj bio izvršen.
Modelovanje obezbeđuje potpunu kontrolu svih aktivnosti prilikom razvoja softvera.

Da bi se napravio model procesa razvoja, potrebno je definisati skup aktivnosti koje treba da
budu izvšene, njihov redosled, ulazne i izlazne podatke za svaku aktivnost pojedinačno,
preduslove koji moraju da budu ispunjeni da bi neka aktivnost mogla da se izvrši, kao i posledice
izvršenja pojedinačnih aktivnosti.

Tradicionalni pristupi su korisni kada se radi o veoma velikom projektu i kada je nivo rizika
veoma visok.

Tradicionale metode razvoja obuhvataju sledece modele razvoja :

Vodopad

(kaskadni model)

Spiralni model

V model

Model faznog razvoja

Inkrementalni model

Iterativni fazni razvoj

Prototipski model

Transformacioni model

RUP (Ration Unified Process)

Modeli razvoja poslovnog softvera

3.1 Model vodopada

Kaskadni model ili poznatiji kao model vodopada je najstariji model razvoja softvera. Smatra se
da je o njemu prvi pisao Winston W. Royce 1970. godine.

Ovaj model sadrzi pet faza razvoja koji su prikazani na slici. Ove vaze su medjusobno povezane
i zavise jedna od druge.

Slika 4.1 : Model vodopada

Prednosti ovog modela su :

Svaka faza ima specifične izlazne produkte i proces analize.

U jednom trenutku radi se samo na jednoj fazi

Dobar je za male projekte kod kojih su potpuno definisani i jasni zahtevi.

Radi po principu “definiši pre dizajna” i “dizajniraj pre implementacije”

Nedostaci ovog modela su :

Ne postoji radna verzija softvera sve do kraja životnog ciklusa

Velika je količina rizika i neizvesnosti

Nije pogodan za složene i objektno-orjentisane projekte

Nije pogodan za dugotrajne i tekuće projekte