FORKUP
SEMINARSKI RAD
URAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
1
I UVOD
U poslovnom okruženju osnovni resurs svake organizacije čine ljudi i njihove
sposobnosti, kojima doprinose ostvarenju organizacionih ciljeva. Njihova kreativnost,
inovativnost, motivisanost, informisanost, osobine su koje ih čine drugačijim od ostalih
resursa u preduzeću. Prema tome,zaposleni predstavljaju najvažniji resurs u kreiranju
dodatnih vredosti preduzeća.
Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management - HRM), je posebna
naučna disciplina menadžmenta, koja uključuje sve procese i aktivnosti koje imaju za cilj
upravljanje ljudskim resursima neke organizacije. Oblast HRM obuhvata praktično sve
aspekte odnosa sa zaposlenima u nekoj organizaciji.
Takođe utiče i na sledeće oblasti:
- sistem odabira pri zapošljavanju, analize zaposlenih,
- povećanje produktivnosti zaposlenih,
- sistemi podsticajnih programa,
- razvoj i edukacija,
- ponašanje zaposlenih,
- pravna regulativa, sindikati, zaštita zaposlenih itd.
Upravo sveobuhvatan, sistemski pristup odnosima sa zaposlenima omogućuje najveći
stepen poboljšanja performansi neke organizacije.
Važnost ljudskog kapitala raste, tako da ljudi poseduju sve više znanja i informacija pa je
i upravljanje ljudkim resursima sve teže. Potrebno je znanje kako uspešno upravljati
ljudskim kapitalom, kako pridobiti, razviti, zadržati i nagraditi prave ljude koji će postići
postavljene ciljeve i slediti strategiju preduzeća.
Kvalitetno upravljanje ljudskim resursima je najznačajnija poslovna aktivnost svake
oragnizacije.
2
Slika 1. Efekti obrazovanja
Ljudski resursi kao savremeni menadžment koncept
Poslovanje preduzeća ne može se zamisliti bez odgovarajućih proizvodnih resursa, a
ljudi, sa svim svojim sposobnostima, predstavljaju jedan od tih resursa. Ljudski resursi
imaju značajnu ulogu za preduzeće, jer ljudi utiču na ekonomsku efikasnost preduzeća.
Oni kreiraju i proizvode robe i usluge, kontrolišu kvalitet, plasiraju proizvode, upravljaju
finansijskim sredstvima, i utvrđuju opštu strategiju i ciljeve organizacije. Bez efektivnih
ljudi preduzeće ne bi nikada moglo ostvariti svoje ciljeve. Ljudski resursi čine značajan
trošak poslovanja. U zapadnim zemljama, posebno u velikim preduzećima, troškovi
radne snage čine 20-30% ukupnih troškova, negde čak i do 50%. U privredama u
tranziciji, zbog nižih cena radne snage, ovaj procenat je nešto niži, ali nije nimalo
zanemarljiv.
Pod ljudskim resursima se podrazumeva ukupan duhovni i fizički potencijal zaposlenog,
kako skriveni tako i korišćeni potencijal. Osnovu predstavljanja ljudi kao resursa čini
težnja da se ovaj potencijal izjednači u tretmanu sa ostalim poslovnim resursima
preduzeća.
Ljudski resursi raspolažu znanjem koje je neophodno za obavljanje radnih aktivnosti i
razvoj preduzeća. Oni posjeduju inovatorske kvalitete, intelektualne, biološke i fiziološke
potencijale bez kojih se ne može odvijati proces rada. Pribavljanje ovog resursa i njegovo
radno angažovanje je ključni zadatak menadžmenta preduzeća. Zbog toga se i čitav
Organizacijski efekti
- veća zaposlenost
- potpuni kvalitet
- smanjenje troškova
- stvaranje veće vrednosti
- veća fleksibilnost
- povećanje inovativnosti
- uvođenje promena
- decentralizacija
Grupni efekti
- timski rad i saradnja
- autonomija
- samokontrola
- fleksibilnost
- kvalitetniji odnos
Individualni efekti
- povećanje radnih sposobnosti
- stalna zaposlenost
- fleksibilnost i prilagodljivost
- veće zadovoljstvo
- karijera
Obrazovanje i razvoj
ljudskih potencijala
Konačni efekti
- povećanje organizacijske i
individualne dobitit
- povećanje konkurentske
sposobnosti
4
koncept tretiranja zaposlenih u preduzeću kao ljudskog resursa razvio u okviru
menadžmenta, i to u onoj fazi njegovog razvoja kada je nadležnost za obavljanje
značajnog dela aktivnosti vezanih za zaposlene preneta sa kadrovskog menadžera na
ostale menadžere u preduzeću.
Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management) se u organizacionoj
teoriji i praksi javlja s početka 90-tih godina, kada se ljudski faktor počinje posmatrati
kao predmet upravljanja. Upravljanje ljudskim resursima se pozicionira u sferi vođenja,
odnosno usmeravanja ljudi u organizaciji, a zasniva se na ključnim kategorijama
organizacionog ponašanja kao što su: motivisanje, odnosi pojedinaca i grupa,
organizaciona socijalizacija, organizaciona kultura itd.
Za efikasno upravljanje ovim resursom neophodna su određena teorijska znanja, kao i
specifične metode, procesi i postupci da bi se ljudski potencijal iskoristio, odnosno da bi
se usmerio njegov razvoj. Upotreba i razvoj ljudskih resursa treba da budu usmereni ka
realizaciji krajnjih ciljeva preduzeća, tj. njegove razvojne i poslovne politike.
Međutim, efikasno i efektivno upravljanje ljudskim resursima mora da uzme u obzir i
interese ljudi, a ne samo ciljeve preduzeća. Istina je da preduzeće koristi ljudski
potencijal kao sredstvo za ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali i ljudi, isto tako, koriste
preduzeće da bi ostvarili svoje lične interese (zarada, iskustvo, afirmisanje itd.).
Upravljanje radom i razvojem ljudskih resursa je usko povezano sa upravljanjem i
razvojem samog preduzeća. Samim tim u novom konceptu menadžmenta, pored
tehnološke, organizacione i ekonomske komponente, mora u znatno većoj meri da budu
zastupljene socijalna i psihološka komponenta. Jedino se na taj način može obezbediti
odgovarajući sklad između poslovnih resursa preduzeća, što je pretpostavka za njegovo
uspešno poslovanje i skladan razvoj.
Savremeni menadžment koncept, kojim se upravlja ljudskim resursima bavi se
strategijskim, individualnim i društvenim aspektima ljudi u organizaciji. Osim toga, i
ovaj aspekt upravljanja vodi računa o konkurentnosti – obuhvata sve odluke i akcije u
vođenju ljudi, koje kreiraju ili podržavaju konkurentsku prednost.
III UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
Nemoguće je jednom definicijom obuhvatiti ceo pojam upravljana ljudskim resursima, ali
možemo istaći da bi se pod tim podrazumevala briga o ljudima unutar organizacije. To se
odnosi na pronalaženje pravih i iskusnih ljudi za organizaciju, čime bi se uticalo na
obučavanje i razvoj zaposlenih i podsticanje putem motivacije, da bi se uspeo zadržati
takav kadar. Tako da bi se moglo reći da se upravljanje ljudskim resursima sastoji od
funkcije staffinga, razvoja, motivacije i zadržavanja zaposlenih.
Svaka organizacija je uspešna onoliko koliko poseduje kvalitetnih ljudskih resursa.
Postizanje maksimuma zaposlenih, njihova motivacija i uspešnost u radu od presudnog su
značaja, prema tome svaka organizacija, ma koliko ona bila velika, formiraće odeljenje
5
