Rječnik stranih riječi

DOMOVIĆ, Želimir
Rječnik stranih riječi : tuđice, posuđenice, izrazi, kratice i fraze 

/ Sime Anić, Nikola Klaić, Želimir Domović. -Zagreb : Sani-plus, , 1998. - 1504 str. ; 25 cm
ISBN 953-6489-02-3

1. Klaić, Nikola 2. Anić, Šime
981026009

SimeAnić Nikola Klaić Zelimir Domo vic ©
RJEČNIK

STRANIH RIJEČI
Tuđice, posuđenice, izrazi, kratice i fraze

SANI-PLUS Zagreb, 2002.
Predgovor

Mnoge su strane riječi i izrazi postali dio naše opće kulture. Naravno, to nije osobitost 
samo hrvatskog jezika jer je svaki jezik otvoreni sustav i kao takav, više ili manje, sklon 

prihvaćanju tuđih elemenata. >
i *

Tijekom povijesti primali smo riječi od susjeda, ali i od vrlo udaljenih naroda. Istodobno su 
i drugi narodi (npr. Slovenci, Rumunji, Mađari i dr.) preuzimali hrvatske riječi. Prisjetimo 

se i primjera riječi kravata koja je najprije bila naziv za široke vratne rupce hrvatskih 
vojnika u 17. st. te je preko njemačke dijalektalne riječi Kraivat (Hrvat) ušla u francuski 

jezik gdje je dobila oblik crauate.
Strane riječi i izrazi pridonose obogaćivanju našeg rječnika, ali to ne znači da tuđice treba 

olako   prihvaćati.   Naprotiv,   tuđicu   ćemo   zamijeniti   hrvatskom   riječju   gdje   god   je   to 
moguće. Ne smijemo zanemariti ni činjenicu da su mnoge riječi stranog podrijetla postale 

dijelom hrvatskog rječničkog blaga ili se pojavljuju usporedo s domaćim riječima. Osim 
toga, posezanje za tuđicama može biti uvjetovano i stilističkim razlozima.

Rječnik je sastavljen s namjerom da čitatelju i korisniku na jednostavan  i pristupačan 
način   protumači   strane   riječi   i   izraze   koji   se   pojavljuju   u   svakodnevnom   govoru, 

sredstvima   javnog   priopćavanja,   književnim   i   znanstvenim   tekstovima   i   si.   Stoga   ovo 
djelo ima ponajprije općekulturni značaj i namijenjeno je najširem krugu čitatelja.

U vezi s obradom natuknica spomenimo sljedeće:
1. Uz većinu riječi naveden je i njihov izvorni oblik odnosno njihova etimologija, npr.

admisija (lat. admissio) primanje, prijam ili
ajerkonjak (njem. Eier jaja, fr. cognac rakija od vina) liker od jaja i konjaka (vinjaka).

2. Ako se izvorni oblik nije mijenjao, tada se najčešće navodi samo jezik iz kojeg riječ 
dolazi, npr.

idem (lat.) isti, isto.
Autor

ŽELI MIR DOMOVIĆ ©
Suautori ŠIME ANIĆ, NIKOLA KLAIĆ

RJEČNIK STRANIH RIJEČI
Izdavač SANI-PLUSd.o.o. 10090 Zagreb. Bolnička 94, tel./faks: 385/01 2995-410, 158-105 

Mob, 099-500-785,099-549-496
Za izdavača ŽELJKO CRNJANSKL direktor

Urednik "' ~ ."
'. - ŽEUKO CRNJANSKI

:'. , Redaktor " >' i.
IVANA SUVIĆ

■ ■. ! Lektura *
: ; / RENATO SINT1Ć ' : ; .

Korektura LJERKA KORENOVIĆ
Stručni suradnici dip], iur.. PETAR LANDSMAN, ALFRED SCHWARTZ

Ostali suradnici
VJEKOSLAV   ANIĆ.   FRANO   ANTUNOV1Ć,   STJEPAN   BAJIĆ,   ANITA   BILLANUEVA,   VIŠNJICA 

CRNJANSKL   DANICA   DOMOVIĆ,   LIDIJA   DOMOVIĆ,   SANJA   DOMOVIĆ,   HRVOJE   HORVAT, 
ROBERTA  KOVAČEVIĆ,  LEON  MANCE. PAVAO NOVOSEL, SEBAST1JAN POLANEC, LJUBICA 

PUŠNJAK, IVAN RADIĆ, BRANKICA VUKMAN1Ć
Tehnička urednica IVANA SUVIĆ

Likovni urednik MIROSLAV VUKMANIĆ

Kompjutorska priprema GENESIS, Zagreb
Grafički urednik SLAVKO PAVLOVIĆ, graf. ing.

3.   Za   neprilagođene   tuđice   naveden   je   izgovor   (u   skladu   s   mogućnostima   hrvatskog 
pisma i glasovnog sustava), npr.

fiveshooter čit. fajvšuter (engl.) vrsta revolvera s pet cijevi.
Budući da se jezik ponaša poput živog organizma koji se neprekidno mijenja, može se 

reći da je svako djelo ovakve vrste donekle zastarjelo već u trenutku svog pojavljivanja 
pred   očima   javnosti.   To   se   posebice   odnosi   na   našu   suvremenost   koja   je   obilježena 

nevjerojatnim znanstvenim i tehničkim razvojem koji potiče stvaranje novih riječi. Zbog 
toga   čitatelj   možda   i   neće   pronaći   poneku   riječ   koja   je   pobudila   njegovo   zanimanje. 

Međutim, vjerujemo da će sljedeća izdanja još potpunije ostvariti načelo suvremenosti 
(nove se riječi već prikupljaju i uvršćuju).

Također valja upozoriti da smo u Rječnik uvrstili i strane riječi iz razgovornog jezika koje 
ne udovoljavaju uvijek u potpunosti normi književnog ili standardnog jezika.

Zelja nam je da ovo djelo koristi svakom čitatelju, razvijajući i šireći njegove duhovne 
vidokruge. Time će naš višegodišnji složen i osjetljiv posao dobiti svoj potpuni smisao.

Želimir Domović
Kratice

a gr. — agronomija ak. — akustika alb. — albanski am. — američki anat. — anatomski ar. 
—   arapski   aram.   —   aramejski   arhit.   —   arhitektura   arheo.   —   arheologija   astr.   — 

astronomija astrol. — astrologija bank. — bankarstvo bask. — baskijski biol. — biologija 
bot. — botanički braz. — brazilski bug. — bugarski crkv. — crkveni češ. — češki čit. — 

Čitaj(te) dan. — danski dr. — drugo eg. — egipatski engl. — engleski etiop. — etiopski 
etn. — etnologija farm. — farmacija fil. — filozofija flz. — fizika flziol. — fiziologija fort. — 

fortifikacijski fot. — fotografija fr. — francuski gal. — galski gen. — genitiv
geod. — geodezija geol. — geologija geom. — geometrija gl. — glagol glaz. — glazbeni v 

got. — gotski graf. — grafika gram. — gramatika grč. — grčki hebr. — hebrejski hl — 
hektolitar im. — imenica ind. — indijski isl. — islandski itd. — i tako dalje jah. — jahanje 

jap. — japanski jav. — javanski jd. — jednina kald. — kaldejski kat. — katolički kavk. — 
kavkaski kaz. — kazalište kelt. — keltski kem. — kemija kg — kilogram kin. — kineski kir. 

— kirurgija km — kilometar kor. — koreografija kozm. — kozmetika krŠć. — kršćanski 
kuh. — kuharstvo lat, — latinski lingv. — lingvistika

lit. — literatura litv. — litvanski log. — logika m — metar mađ. — mađarski malaj. — 
malajski   mat.   —  matematika  med.   —  medicina   meh.  —  mehanika   meks.   —  meksički 

meteor.  — meteorologija  metr.  —  metrika  mil. —  milijun  min.  —  minerologija  mit.  — 
mitologija mm — milimetar mu. — množina mođ. — moda mong. — mongolski niz. — 

nizozemski ni. — novolatinski nord. — nordijski norv. — norveški npr. — na primjer num. 
—   numizmatika   njem.   —   njemački   obrt.   —   obrtnički   opt.   —   optika   paleont.   — 

paleontologija ped. — pedagogija peruan. — peruanski perz. — perzijski poet. — poetika 
pol. — politika polinez. — polinezijski

polj. — poljski

sc. — scilicet (lat.) razu- tal. — talijanski

pom. — pomorski

mije se, to jest, naime

tatar. — tatarski

port. — portugalski

sem. — semitski

teh. - - tehnički

posl. — poslovica

sir. — sirijski

tehnol. — tehnologija

pov. — povijesni

sjev. — sjeverni

teol. - — teologija

prav. — pravo

skand. — skandinavski

tibet. — tibetski

pravosl. — pravoslavni si. — slično

tisk. - — tiskarski

pren. — preneseno

slav. — slavenski

trg. -

- trgovački

prid. ili pr. — pridjev

slik. — slikarstvo

tur. — - turski

pril. — prilog

sociol. — sociologija

tzv. — - takozvani

pr. 11. e. — prije nove 

ere

st. — stoljeće

umj. - — umjetnost

psih. — psihologija

stil.   —   stilistika   ■  7  ■ 

■

usp. - - usporedi

rel. — religijski

supr. — suprotno

v. —

vidi

ret. — retorički

šatr. — šatrovački

vet. — - veterinarski

rom. — romanski ?;

šp. — španjolski

voj. — - vojnički

rud. — rudarski ;

šport. — športski

zem. - — zemljopisni

rus. — ruski

Šved. — švedski

zool.

— zoologija

a voce sola čit. a voce sola (tal.) glaz. samo za jedan glas
a vue čit. a vi (fr.) trg. v. a vista

a. a. Chr. kratica za anno ante Chri-stum
a. Ch. n. kratica za ante Christum na-tum

a. kratica na mjenicama = akceptirana a.a. kratica za ad acta (lat.)
a.d. kratica za a dato (lat.)

A.D. kratica za anno Domini (lat.)
aa ili AA kratica  za  ana partes  aequales  čit. ana partes ekvales (grč.-lat.) na jednake 

dijelove (uputa koju liječnik na receptu daje ljekarniku, tj. uputa da se pri izradbi neki 
sastojci moraju uzeti u potpuno jednakim količinama)

AAL kratica za American Air Lines čit. ameriken er lajnz (engl.) američki aerotransport
ab (hebr.) jedanaesti mjesec židovske građanske i peti crkvene godine (srpanj—kolovoz)

ab antiquo Čit. ab antikvo (lat.) od starine, od davnine
ab equis ad  asinos  čit.  ab  ekvis  ad  azinos (lat.) od konja na magarce, tj. pasti s višega 

položaja na niži
ab eterno (lat.) oduvijek, od pamtivijeka

ab hine čit. ab hink (lat.) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena
ab hodierno (lat.) od danas, od današnjeg dana

ab immemorabili (lat.) od pamtivijeka, oduvijek
ab imo pectore čit ab imo pektore (lat.) iz najdubljih grudi, tj. iz dubine duše, iz dna srca 

(govoriti, mrziti itd.)
ab incunabulis Čit. ab inkunabulis (lat.) od kolijevke, od ranog djetinjstva, od malih nogu, 

odmalena
ab inìtio čit. ab inicio (lat.) od početka

ab instantia čit. ab instancija (lat.) prav. v. pod instancija
ab intestato (lat.) prav. bez oporuke (testamenta)

ab ipso Lare incipe (lat.) od samoga  Lara  (kućnoga boga) počni, tj. počni sam od sebe, 
"očisti najprije pred svojom kućom"

ab Jove principium (lat.) od Jupitra početak, tj. započnimo s Jupitrom
ab ovo

13
abdicirati

(koji je najvažniji), tj. odajmo najprije počast najuglednijem
ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka, sasvim ispočetka, iznova, iz osnove

ab re (lat. ab re od stvari) bez uzroka, bez razloga
ab uno disce omnes (lat.) po jednome prosudi sve, tj. kakav je jedan, takvi su i svi ostari

ab- (lat.) od-; prefiks koji daje riječima niječno značenje, npr. abdikacija — odreknuće
aba (ar.) gruba vunena tkanina, seljačka muška odjeća bez rukava od takve tkanine

abak (lat. abacus) svečani stol za skupocjeno posude kod starih Rimljana; daska za igru; 
stol posut pijeskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa; u kat. 

crkvi: stol pokraj oltara; arhit. četverokutna ploča koja pokriva glavicu (kapi-tel) stupa
abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje; abortus

abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuđivanje, otuđenje, ustupanje
abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuđiti, otuđivati

abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. jednogodišnje progonstvo iz zemlje
abandon (fr.) odustajanje od svog prava; pravo osiguranika da osiguravatelju ustupi brod 

i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji je brod bio osiguran
abartikulacija (lat. ab od, articulus zglob) zglob, gležanj, pregib

Abasidi   mn.   dinastija   arapskih   kalifa   (750—1517)   sa   sjedištem   u   Bagdadu;   vrhunac 
dinastije predstavlja vladavina legendarnog Harun-al-Raši-da {8—9 st.)

abassimento (tal.) snižavanje, smanjivanje, spuštanje
abassimento di mano čit. abasimento di mano (tal.) glaz. spuštanje ruke pri udaranju 

takta; stavljanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na glasoviru)
abassimento di prezzo Čit. abasimento di prečo (tal.) trg. spuštanje cijene

abassimento di voce čit. abasimento di voče (tal.) glaz. spuštanje glasa
abaton (grč.) nepristupačan dio hrama, svetišta ili crkve, osobito za inovjer-ce

abazija (grč. a ne, baino hodam) živčani poremećaj koji onemogućuje hodanje
abažur  (fr.  abat-jour)  1. sjenilo na svjetiljci, zaslon; 2. kosi prozor  koji prima  svjetlost 

odozgo; prozor na podrumu kroz koji svjetlost ulazi samo odozgo; 3. nadstrešnica nad 

prozorima i izlozima koja štiti od sunca; 4. reflektor na nekom uređaju za osvjetljavanje 
pomoću kojeg se svjetlosne zrake usmjeravaju odozgo naniže

abba (aram.) starozavjetni naziv za praoca, proroka; duhovni otac; svećenik, učitelj
abbé (fr.) opat, svećenik

abd (ar.) u arapskim složenim osobnim imenima; sluga, rob, npr. Abd-alak sluga Alahov; 
Abd-ei-kader sluga svemogućeg Boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (Boga); Abd-ur-

rahman sluga milosrdnog (Boga) itd.
Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog tračkog grada Abdere koji su bili poznati po 

svojoj ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi
abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; usp. Abderićani

abdest (perz. ab dest) muslimanski vjerski običaj da prije svake molitve peru ruke, lice i 
noge; pranje vodom

abdicirati   (lat.   abđicare)   odreći   se   nečega,   zahvaliti   se   na   čemu,   dati   (ili:   podnijeti) 
ostavku

abdikacija
14 abijetin

abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke, odricanje (od prijestolja)
abdomen (lat. abdomen) anat. trbuh; zool. zadak kod kukaca

abdominalan   (lat.  abdominalis)  anat.   trbušni;   abdominalna   trudnoća   iz-vanmaternična 
trudnoća

abdominale  (lat.  abdominales)  mn.   zool.   ribe   mekoperke,   slatkovodne   i   morske,   npr. 
somovi, šarani, štuke, pastrve, sleđevi (haringe) i dr.

abdominoskopija (lat. abdomen trbuh, grč. skopeo gledam, promatram) med. ispitivanje 
trbuha radi utvrđivanja uzroka bolesti

abdukcija (lat. abductio) 1. odvođenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. log. silogizam čiji je 
drugi sud (praemissa minor) samo vjerojatan, te je i zaključak vjerojatan; kir. razmicanje 

zglobova
abduktor (lat. abductor) anat. mišić od-micač

abeceda utvrđeni redoslijed svih slova nekog jezika (npr. latinska, španjolska abeceda); 
utvrđeni   redoslijed   slova   u   latinici   (grčka   abeceda   zove   se   alfabet,   a   staroslavenska 

azbuka); pren. osnovno znanje o čemu; ne zna ni abecede nema pojma ni o Čemu
abecedar   početnica,   knjiga   iz   koje   se   uče   slova,   čitanje   i   pisanje;   popis   riječi   po 

abecednom redu
Abel  (asir. habal) "sin" (prema Bibliji: jedan od dvojice sinova prvoga  čovjeka Adama; 

ubio ga brat Kajin; pren. simbol nevino ubijenog Čovjeka)
abela (lat. albellus bjeličast) bot. bijela topola (Populus alba)

abelardizirati kastrirati (prema glaso-itom skolastičaru P. Abelardu, 1079 —1142, koji je 
zbog ljubavi prema svojoj učenici Heloise bio kastriran

aberacija (lat.  aberrare  odlutati,  aberratio)  1. opt. pojava koja se očituje u tome da se 
svjetlosne zrake ne sastaju u jednoj točki; sferna ili monokromatska aberacija pojava koja 

se   očituje   u   tome   da   se   svjetlosne   zrake   ne   sastaju   u   jednoj   točki   pri   odbijanju   od 
okruglog   udubljenog   ogledala   i   pri   prelamanju   kroz   leću   okruglog   oblika;   kromatska 

aberacija nedovoljna oštrina slike poradi nejednake snage prelamanja leća za zrake raz-
ličitih   boja,   što   dovodi   do   bojenja   slike   duginim   bojama;   2.   astr.   prividno   pomicanje 

nebeskog   tijela   poradi   godišnjeg   gibanja   Zemlje   oko   Sunca;   3.   pren.   skretanje, 
odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda

aberirati (Jat. ab-errare) odlutati, za-bludjeti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se
aberratio criminis čit. aberacio kri-minis (lat.) prav. zabluda o izvršenju zločina, npr. kad 

se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, zapravo, oceubojstvo, a ne ono što je on želio 
učiniti

Abesinrja   zemlja   u   Africi   (Etiopija,   Ha-beš);   abesinski   zdenac   pumpa   čija   je   cijev   bez 
prethodnog bušenja utisnuta u zemlju

abest (lat.) "nije nazočan" (prije: formula u školama kojom se javljalo da netko nije došao 
u školu)

abevakuačija (lat. ab od, evacuatio pražnjenje) djelomično pražnjenje, is-pražnjivahje
abfertigung   (njem.   Abfertigung)   otpremnina   (novčana   nadoknada   za   uklanjanje   neke 

osobe s mjesta gdje je nepoželjna)
abgedrošn (njem. abdreschen omlatiti pšenicu) otrcan, olinjao; dosadan

abolicija   (lat.   abolitio   uništenje)   prav.   oprost   kazne,   pomilovanje;   ukidanje,   ukinuće, 
poništenje

abolicionisti (lat. abolitio) mn. politička stranka u Sjev. Americi koja je radila na ukidanju 
ropstva; pristaše pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim kućama

abolicionizam (lat. abolitio)  pokret kojem je cilj abolicija, tj. ukidanje nekog običaja ili 
sudskog postupka; prije: pokret za ukidanje ropstva u Sjev. Americi; pokret za ukidanje 

državnog nadzora i za priznanje prostitucije
abolirati   (lat.   abolere   uništiti)   prav.   prekinuti   nad   nekim   sudski   postupak   bez   ikakvih 

posljedica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati
abominacija (lat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno djelo; oskvrnuće

abondancija (fr. abondance, lat. abun-dantia) izobilje, obilnost, obilatost; pren. bogatstvo 
riječi, rječitost

abonent (fr. abonner, pretplatiti, pretplaćivati) pretplatnik
abonirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se

abonoman (fr. abonnement) pretplata
abonos (perz. ebonos, ebenus) bot. v. ebenos

aboralan (lat. ab dolje, os, gen. oris usta) koji se nalazi nasuprot usta
abordaža   (fr.   abordage)   napad   (na   neprijateljski   brod);   sudar   dvaju   brodova;   pren. 

oslovljavanje
aboriginalan (lat. aboriginalis) prvotan; starosjedilački, domaći, samo-nikao

aborigini   (lat.  aborigines,  lat.   ab   od,   origo   podrijetlo,   početak)   mn.   starosjedioci, 
prastanovnici, urođenici (za razliku od kolonista)

aborticid   (lat.   aborticidium)   ubijanje   ploda   u   majčinoj   utrobi;   nasilno   ili   umjetno 
izbacivanje začetka (zametka) iz maternice

abortirati (lat. abortare) izvršiti abortus, pobaciti, pobacivati; bot. ne donijeti plod
abortiv (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobačaja; mn. 

abortivi
abortivan (lat. abortivus) prijevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobacivanje, 

pobačajni;   pren.   skraćen,   brzo   završen,   ugušen   u   samom   začetku,   u   klici;   zakržljao, 
neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni po-. stupak, skraćivanje; abortiuno liječenje 

med. liječenje kod kojega se uzročnik bolesti uništava u samom početku bolesti (osobito 
pri liječenju spolnih bolesti)

abortus (lat.) pobacivanje, pobačaj
abradirati   (lat.   abradere)   ostrugati,   sastrugati;   odstranjivati   trljanjem,   odroniti, 

odronjavati
Abraham (hebr.) "otac mnoštva", otac mnogih naroda (u Bibliji: praotac Židova i Arapa)

abrakadabra (hebr.) čarobnjačka riječ, bez značenja, koja se, napisana na istostraničnom 
trokutu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao hamajlija 

protiv groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i "hokus-pokus"
abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. Čišćenje

abregacija
17 acciaccatura

nagrizajućim sredstvima; geol. odstranjivanje trljanjem, odronjavanje
abregacija (lat. abregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje

abrevijacija (lat. abbreviatio) kratica; kraćenje, skraćivanje (osobito knjige, spisa, članka 
itd.); abrevijatura

abrevijator (lat. abbreviator) skraćivač, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar 
koji izrađuje papinske breve

abrevijatura (lat. abbreviare skratiti) v. abrevijacija
abrihtati (njem. abrichten) obučiti, obučavati, izvježbati, dotjerati; usp. dresirati

abritirati   (fr.   abrutir)   poživotinjiti,   za-glupiti,   izjednačiti   sa   životinjom;   ubiti   u   nekome 
svaki moralni osjećaj

abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, poništenje
abrogirati (lat. abrogere) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog

abrumpirati (lat. abrumpere) otkidati, otkinuti, otrgnuti, prekidati, prekinuti, raskomadati; 
usp. abruptan

abruptan (lat. abruptus otkinut) strm; osoran; neuglađen; isprekidan; odsječen; nagao, 
nenadan, žestok, bez mnogo okolišanja; usp. abrumpirati

abs... v. pod aps...

abstinyl v. antabus
abšid (njem. Abschied) oproštaj, rastanak; abšidsbrif (njem. Abschieds-brief) oproštajno 

pismo; usp. apšiter
abštehati (njem. abstechen) razlikovati se od čega, ne slagati se s nečim (npr. u bojama); 

isticati se, stršiti
abulija (grč. abulia volja) bezvoljnost, odsutnost volje

abuna   (ar.)   "naš   otac",   najviši   crkveni   dostojanstvenik   u   Etiopiji   (Abesini-ji),   poglavar 
kršćanske Koptske crkve

abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; pretjeran
abusus non tollit usum čit. abuzus non tolit uzum (lat.) zloporaba  ne ukida (pravilnu) 

uporabu
abuzija (lat. abusio) pogrešna uporaba riječi; katahreza

abuzivan   (lat.   abusivus)   sklon   zloporabama,   sklon   ogriješiti   se   o   postojeće   zakone   i 
običaje, protupravan

abuzus (lat. abusus) prav. zloporaba; pogreška, zabluda; loša uporaba
abyssus abyssum  invocat  čit. abisus abisum invokat (lat.) ponor izaziva ponor, tj. jedna 

pogreška uzrokuje drugu
abzac  (njem. Absatz)  u proznom i pjesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim 

redom tako da se prva riječ te rečenice uvlači malo udesno, stavak, odlomak; prijelom, 
cezura (u stihu); usp. alineja

Academy-award  (engl.) nagrada američke Akademije  (of Picture Arts and Sciences)  za 
najbolje umjetničko dostignuće u filmskoj umjetnosti; v. Os-kar

accarezzevole čit. akarecevole (tal.) glaz. umiljato, ljupko
accarezzevolmente čit. akarecevol-mente (tal.) glaz. v. accarezzevole

accelerando  čit.   ačelerando   (tal.)   glaz.   oznaka   tempa:   svirati   ili   pjevati   ubrzavajući, 
postupno brže

accentus acutus čit. akcentus akutus (lat.) gram. oštri naglasak; akut
accentus circumflexus čit. akcentus cirkumfleksus (lat.), gram. izvijeni naglasak (u grčkoj 

gramatici, kao u riječi moira); cirkumfleks
accentus  gravis  čit.   akcentus  gravis  (lat.)   gram.  teški   naglasak   (u   grčkoj   i   francuskoj 

gramatici); gravis
acciaccatura čit. ačakatura (tal.) glaz. stapanje, suzvučanje prijašnjeg tona sa sljedećim 

glavnim tonom; također; dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije
apropos

18 abalijenirati
accordamento Čit. akordamento (tal.)

glaz. usuglašavanje, prilagođavanje
instrumenata i glasova accordando čit. akordando (tal.) glaz.

usuglašavajući, prilagođavajući acedija (grč. akedeia) duhovna tromost,
ravnodušnost prema nekom dobru,

prema životu; akedija acenonoet (grč. a-, koinos zajednički,
nois, noos razum, um) čovjek bez

zdravog ljudskog razuma; akenono-
et

acera (lat. acerra) kutija s tamjanom, kadionica; acerra thuraria čit. acera turarija (lat.) 
crkvena posuda u kojoj se drži tamjan; acerra philologica čit. acera filologika (lat.) zbirka 

filoloških rasprava; acerra historica čit. acera historika (lat.) zbirka odabranih povijesnih 
rasprava (kao naslov knjiga)

acerbacija (lat. acerbatio) ogorčenje, pogoršanje
acerban (lat. acerbus) gorak, trpak; ogorčen; grub, surov, strog

acerbitet (lat. acerbitas) trpkost; gorčina, grubost, surovost, strogost
aceridi (grč. a-, keros vosak) mn. farm. melemi i masti u kojima nema voska; akeridi

acerirati (lat. acer, fr. acerer) čeličiti,
očeličiti,   okaliti   acervacija   (lat.   acervatio)   nagomilavanje,   gomilanje   acescencije   (lat. 

acescere, acescentia)
mn. jela i lijekovi koji lako dobiju

kiselkast okus acet(um) (lat. acetum) ocat acetabul (lat. acetabulum) posuda (ili:
boca) za ocat; anat. zglobna čaša acetati (lat. acetum ocat) mn. kem. soli

octene kiseline aceterni (lat. acetum) farm. sredstvo,

ad majorem Dei gloriam (lat.) na veću slavu Božju (geslo jezuitskog reda)
ad manus (lat.) na ruke, na ruku, pri ruci; ad manus fideles (lat.) u povjerljive ruke; ad 

manus proprias (lat.) na vlastite ruke
ad normam (lat.) prema propisu, po pravilu

ad notam (lat.) uzeti ad notam zabilježiti, zapamtiti, primiti na znanje
ad oculos čit. ad okulos (lat.) prikazati nešto jasno, očigledno, zorno

ad partem (lat.) sa svakim dijelom posebno, tj. pojedinačno
ad pias causas čit. ad pijas kauzas (lat.) za pobožne svrhe, za dobrotvorne namjene

ad ratifikandum (lat. ad ratificandum) za potvrdu, za odobrenje
ad rem (lat.) prema stvari, što odgovara stvari (a ne osobi); prilično, zgodno, korisno, 

uputno, upotrebljivo
ad ultra (lat.) do kraja, do krajnjih granica, potpuno

ad unum (lat.) svi do jednoga, do jednoga, do posljednjeg
ad valorem (lat.) prema vrijednosti

adab   (ar.)   u   srednjovjekovnoj   arapskoj   književnosti:   poučna   literatura   koja   je   veoma 
slična enciklopediji

Adad kod Sumeraca, Asiraca i Babilo-naca: božanstvo vjetra, oluje, nevremena i groma
adagietto  čit. adađeto  (tal.) glaz. 1. ma-  ' lo sporije; 2. im. glazbeno  djelo koje treba 

izvoditi manje lagano
adagij (adagium) poslovica

adagio
20 adeno

adagio   čit.   adađo   (tal.)   glaz.   1.   blago,   lagano,   tiho;   ozbiljno,   dostojanstveno;   2.   im. 
glazbeno djelo koje treba izvoditi blago i lagano

adagio assai čit. adado asai (tal.) glaz. veoma lagano; adagio di molto
adagiologija   (lat.   adagium   poslovica,   grč.   logia   zbirka)   zbirka   poslovica;   znanost   o 

poslovicama
adagissimo čit. adađisimo (tal.) glaz. veoma lagano, što lakše

adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje
adaktilija (grč. a -bez, daktvlos prst) med. nedostatak svih prstiju na ruci ili nozi

adalet (tur.) pravda, pravednost; pravilnost, ispravnost
Adam (hebr. čovjek načinjen od zemlje) u Bibliji: ime prvog čovjek; Adamov kostim golo 

muško   tijelo;   Adamova   jabučica   istaknuta   izbočina   na   prednjem   dijelu   vrata   nekih 
muškaraca;   Adamovo   rebro   žena   (budući   da   je,   prema   Bibliji,   Bog   stvorio   ženu   od 

Adamova rebra)
adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas

adamas (grč. adamas) kaljeno željezo, čelik; dijamant
adamizam struja europske književnosti koja se oslanja na primitivne i instinktivne pojave 

u ljudskoj naravi
Adapa po babilonskoj mitologiji: prvi Čovjek (odbivši nebesku hranu izgubio je besmrtnost 

za čitav ljudski rod)
adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija

adaptacija (lat. adaptatio) prilagođa-vanje, prilagodba, prilagođenost; primjena; adapcija
adaptator (lat. adaptator) onaj koji pri-lagođava, tehnička sprava za spregu međusobno 

neprilagođenih elemenata
adaptirati   (lat.   adaptare)   prilagoditi,   prilagođavati;   preurediti,   preuređivati;   primijeniti, 

primjenjivati
adcitacija (lat. adcitatio) prav. pozivanje na parnicu

adcitat (lat. adcitatus) prav. pozvani na suđenje, parnicu
addatur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni

ađde (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima)
adefagija (grč. adefagia) med. proždr-ljivost, prevelika želja za jelom

adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, prilagođavanje
adekvatan   (lat.   adequatus)   izjednačen,   jednak;   podudaran,   odgovarajući,   prikladan; 

adekvatan pojam log. onaj koji točno izražava bit svoga predmeta; adekvatna spoznaja 
spoznaja koja je u punoj suglasnosti s biti spo-znatoga

ađelfija (gr. adelfos brat) pobratimstvo; bot. sraštenost prašničkih niti
adelfizam (grč. adelfos brat) bratstvo, bratimljenje, pobratimstvo

adelfoktonija   (grč.   adelfos   brat,   adelfi   sestra,   kteino   ubijem)   bratoubojstvo   ili 
sestroubojstvo

adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao 
da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene

ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje
ademptio bonorum Čit. ademcio bo-norum (lat.) prav. oduzimanje imanja

ademptio   civitatis   čit.   ademcio   civita-tis   (lat.)   prav.   oduzimanje   prava   građanstva, 
protjerivanje iz grada

adenalgija (grč. aden žlijezda, algos bol) med. žlijezdobolja
adend (lat. addendus) mat. pribrojnik

adenda (lat. addenda) mn. dodaci, prilozi, domeci
adenitis (grč. aden žlijezda) med. upala žlijezda

adeno- (grč. aden) predmetak u složeni-cama sa značenjem: žlijezda, žljez-dani
adenoftegmon

21
adi afora

adenoflegmon (grč. aden, flego gorim) med. prelaženje upale limfne žlijezde na okolna 
tkiva

adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. nastajanje, stvaranje žlijezda
adenograflja (grč. aden, graha opis) fiziol. opisivanje žlijezda

adenoidan (grč. aden, eidos oblik) žljez-dolik, žljezdast
adenoidi (grč. aden, eidos oblik) med. žljezdaste izrasline = adenoidne vegetacije

adenologija (grč. aden, logia znanost) fiziol. proučavanje žlijezda
adenom   (grč.   aden)   med.   žljezdaste   izrasline   koje   se   sastoje   od   epitelnih   cjevčica   i 

vezivnog tkiva
adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žljezdanog sustava

adenotomija (grč. aden, tome rezanje) med. operativno uklanjanje žljezda-nih izraslina, 
adenoida

adenozan (grč. aden, lat. adenosus) žljezdani, koji se tiče žlijezda
adeps (lat.) mast, salo

adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alkemiji: 
onaj koji je stekao veliku tajnu alkemije; danas: onaj koji je prodro u sve tajne nečega

adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; djelo čiji je tvorac nepoznat
adh- v. pod ath-

adherencija (lat. adhaerentia) srašći-vanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost
ađherencija (lat. adhaerere držati se čega, prianjati) prianjanje, pristajanje; privrženost, 

pripadnost, sklonost, naklonost, sljedbeništvo, sraslost
adherent (lat. adhaerens) pristaša, pri-vrženik, pripadnik; sudionik

adherirati (lat. adhaerere) prionuti, prijaviti; biti priljepljiv; nadovezivati se; održati se, biti 
uz; odobravati, pristajati uz neko mišljenje

adhezija (lat. adhaerere držati se čega, prianjati) fiz. prionljivost, međusobno privlačenje 
dvaju tijela koja se tijesno dotiču; prianjanje, priljublji-vanje, pripijanje; med. sraštenje, 

pri-rašćivanje; prav. priključenje, naknadni pristup neke države nekom ugovoru; izricanje 
kazne   uz   pravorijek   o   imovinskom   zahtjevu   koji   je   nastao   izvršenjem   kaznenog   djela 

(naknada štete, povrat oduzete stvari i si.); usp. kohezija
adhezija (lat. adhesio) prionljivost, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekule raznih 

tijela   (supr.   kohezija);   prav.   vezivanje   jednog   privatnopravnog   djela   uz   neko   kazneno 
djelo; anat. bolesna sraslost dijelova tijela, sraslica

adhezijski postupak prav. mješoviti ili pridružni nedostatak, onaj kod kojega se uz neko 
kazneno djelo veže i jedan privatnopravni građanski predmet; v. adhezija

adhezivan (lat. adhesivus) prionljiv; koji spaja, spojni
adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) mn. pomoćna sredstva; prilozi uz spise

adhibicija (lat. adhibitio) primjena, uporaba, korištenje; prizivanje, privođenje
adhortacija (lat. adhortatio) opomena; poticanje, pobuđivanje, ohrabrivanje, bodrenje,

adhuc sub judice lis est čit. adhuk sub judice lis est (lat.) prav. stvar je još pred sudom, 
spor još nije riješen

adiafora (grč. ta adiafora) mn. fil. ono stoje s moralnog (etičkog) stajališta beznačajno, tj. 
ni dobro ni loše; stoici su učili: samo je jedno dobro (vrlina) i samo jedno zlo (porok); sve 

je ostalo (život, zdravlje, ljepota, bogatstvo itd.) beznačajno

adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodijeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika 
i budućeg nasljednika

adjunkcija (lat. adjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodjeljivanje, dodavanje, spajanje
adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mlađi Činovnik

adjunktura (lat. adjunctura) pomoćno zvanje; pomoćna ustanova
ađjuracija (lat. adjuratio) zaklinjanje; prav. polaganje zakletve; preklinjanje

adjutatorij (lat. adjutatorium) anat. ramena kost, ramenjaČa
adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač

adjutorij (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć
adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak

adjuvancije (lat. adjuvantia) mn. farm. v. adjuvans
adjuvans (lat.) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lijek čije je djelovanje slabije

adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj
adkredulirati (lat. adcredulare) zanijekati pod prisegom neki dug

adlatus   (lat.   ad-latus)   pomoćnik,   mlađi   činovnik;   osobito   činovnik   ili   časnik   koji   je 
dodijeljen na službu nekom višem činovniku ili časniku

adlenimenti (lat. adlenimenta) med. sredstva, lijekovi za ublažavanje
adlerizam teorija austrijskog psihologa  Alfreda  Adlera (1870—1937), tzv.  "individualna 

psihologija"
Admet   mit.   starogrčki   kralj   u   Feri   (Te-salija),   jedan   od   Argonauta,   muž   Alkestidin, 

Apolonov ljubimac
adminacija (lat. adminatio) prav. pri- -jetnja (kao simbolična uvreda)

adminikul (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo
adminikulator (lat. adminiculator) u Katoličkoj crkvi: osoba koja se skrbi o udovicama, 

siročadi i si.
administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, 

službeništvo
administrativa (lat, administrare upravljati, administrativa) uprava, upravna vlast

administrativni (lat. administrativus) upravni, koji se tiče ili potječe od upravne vlasti, 
ustanove itd.

administrator (lat.) upravitelj; osoba koje upravlja ustanovom
administrirati (lat. administrare) upravljati; voditi poslove neke ustanove, voditi posao za 

nekoga drugog
admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuđenje

admiral (ar. amir al bal, fr. amiral) zapovjednik bojne flote; zool. leptir (Va-nessa atlanta)
admiralitet (njem.  Admiralität)  pomorska vlast; vrhovno zapovjedništvo pomorske vojne 

sile; svi admirali pomorske vojne sile
admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, Čuđenje, 

obožavanje
admisibilan (lat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv

admisibilitet (lat. admisibilitas) prim-ljivost; prihvatljivost
admisija (lat. adraissio) primanje, prijam

admodij acij a (lat. admodiatio) davanje zemlje u zakup
admodijator

24
adresat

admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmitelj
admonicija (lat. admonitio) opominja-nje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti

admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje
adneksi (lat. adnexa) mn. med. veze maternice s jajnikom i jajovodom

adnominalan (lat. ad k, nomen ime) koji ide uz imenice, koji pripada imenicama
adnotacija   (lat.   adnotatio)   bilješka,   primjedba,   napomena,   objašnjenje;   prav.   popis; 

anotacija
adnotanda (lat.) mn. stvari koje treba zabilježiti, zapamtiti, značajne stvari

adnotata (lat.) mn. bilješke, primjedbe, napomene
adnotator (lat. adnotator) pisac ili stav-ljač primjedaba; tumač

adnotirati (lat. adnotare) pribilježiti, zapisati, zapamtiti, uzeti na znanje
adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladenačko doba; mladež, omladina

adolescent (lat. adolescens) mladić; pren. žutokljunac

Adonaj (hebr.) Gospod, Gospodin, "moj Gospodin" hebrejski naziv za Boga, budući da se 
ime Jahve nije smjelo izgovoriti)

adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički stih koji se sastoji od jednog daktila i 
jednog troheja ili spondeja: U U — U

Adonis   (grč.   Adonis)   mit.   legendarno   lijep  mladić   za   Čiju   su   se   ljubav   otimale   božice 
Afrodita   i   Perzefona;   simbol   ljepote   i   proljeća;   zool.   vrsta   lijepog   plavog   leptira 

(Polvomatus Adonis); bot. gorocvijet
adonizacija (lat. adonisatioj namještanje, dotjerivanje, kićenje

adopcija   (lat.   adoptio)   uzimanje   pod   svoje,   usvojenje,   posvajanje   adoptacija   (lat. 
adoptatio) v. adopcija adoptant (lat. adoptans) posvojitelj,

usvojitelj; adoptator adoptat (lat. adoptatus) usvojeno dijete,
posvojče,   pokćerka,   posinak   adoptator   (lat.   adoptator)   v.   adoptant   adoptirati   (lat. 

adoptare) uzeti tuđe dijete pod svoje, usvojiti, posvojiti; priznati za svoje adoptivan (lat. 
adoptivus) usvojen, posvojen

adoracija   (lat.   adoratio)   obožavanje,   veliko   poštovanje,   klanjanje;   silno   voljenje, 
bezgranična ljubav

Adrast starogrčki mitološki kralj u Ar-gu, tast Polinikov, jedan od vođa "Sedmorice protiv 
Tebe"

adrenalin   (lat.   ad   u   ren   bubreg)   med.   supstanca   (ili:   tvar)   koju   nadbubrežna   žlijezda 
izlučuje neposredno u krv; upotrebljava se za smanjenje krvnog tlaka, kod slabosti srca, 

bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinerfin, epirenan, suprarenin
adresa (fr. adresse) 1. oznaka (na pismu i dr.) mjesta stanovanja i imena onoga kome se 

pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitka neke 
udruge   ili   kolegija   slavljeniku;   pren.   hitrost,   okretnost,   umješnost;   adresa   po   potrebi 

bank. pozivanje neke osobe da akceptira ili isplati mjenicu za slučaj neakceptiranja ili 
neisplate mjenice

adresant   (fr.   adresser)   osoba   ili   tijelo   koje   upućuje   ili   preporučuje,   pisac   pisma, 
predstavke,   molbe   i   si.;   bank.   mjenični   potpisnik   koji   upućuje   poziv   nekoj   osobi   da 

akceptira ili isplati mjenicu
adresar   (fr.   adrreser)   popis   osoba   s   naznačenjem   mjesta   i   ulica   stanovanja;   knjiga   s 

popisom stanovnika nekog mjesta (po zanimanjima, djelatnostima, ulicama i dr.)
adresat (fr. adresser) osoba ili tijelo kojem se upućuje pismo, primatelj pi

ađresirati
25 adventisti

srna; bank. osoba kojoj se vlasnik mjenice treba obratiti u slučaju da je primatelj (trasat) 
ne plati adresirati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mjesto stanovanja 

osobe ili ustanove kojoj se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu
Adrijatik (lat. Adria) Jadran, Jadransko more

adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; usvojenje onoga koji je već punoljetan
adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, posvojiti, usvojiti; usp. adoptirati

adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak
adskriptor (lat. adscriptor) supotpis-nik

adsorpcija (lat. adsorptio) fiz. zgušnjavanje plinova na površini čvrstih tijela; usp. okluzija
adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj

adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuvjetni pristanak, potpuna suglasnost
adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane

adstringens (lat. adstringens) med. sredstvo za stezanje površine sluznice i povrijeđene 
kože

adstringentan (lat. adstringens) stez-ljiv, koji steže, koji skuplja, koji zatvara
adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti

adukcija   (lat.   ad,   ducere   voditi)   privođenje,   dovođenje,   primicanje,   privlačenje;   med. 
gibanje   mišića   prema   središnjoj   crti   tijela,   privlačenje   mišića;   prav.   dokazivanje, 

navođenje razloga, pozivanje na što; aduktor mišić primicah; usp. abdukcija, abduktor
adukcija "at. ađductio dovođenje) anat. "izvlačenje mišića

adult  (lat.  adolescere  odrasti,   adultus)  odrastao,  spolno  zreo  čovjek i  svako  živo   biće 
uopće

adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoljetan; spolno zreo
adulter (lat.) preljubnik, brakolomac

adultera (lat.) preljubnica

aeracija (lat. aeratio) proizvođenje zraka; prozračivanje; izlaganje kemijskom djelovanju 
zraka

aerat (lat. aeratum) kem. voda u kojoj ima ugljične kiseline
aerenhim (grč. aer zrak, en u, hyma tekućina, sok) bot. stanično tkivo s velikim, zrakom 

napunjenim, među-staničnim prostorima, osobito kod vodenih biljaka
aeričan (lat. aer, grč. aer) zračni; prozračan, plinovit

aerifikacija (lat. aerificatio) punjenje zrakom; kem. pretvaranje u zrak, plin
aeriforman (lat. aeriformis) prozračan, plinovit

aerizirati (grč. aer, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u zrak, plin
aero- (grč. aer, lat. aer) predmetak u složenicama sa značenjem: zrak, zračni, koji je u 

vezi sa zrakom
aerobat (grč. aer, baino idem) plesač u zraku, plesač na užetu; koji ide po zraku; mudrijaš

aerobi
aeromantija

aerobi (grč. aer, bios život) mn. biol. bakterije koje, kao i sva viša živa bića, moraju imati 
slobodnog kisika da bi mogle živjeti (za razliku od ana-eroba)

aerobionti (grč. aer, bios život) mn.
zool. v. aerobi aerobomba (grč. aer, bombos dubok,

potmuo zvuk) voj. zračna, avionska
bomba

aerobus (grč. aer, lat. omnibus svima) zračno prijevozno sredstvo
aerodin (grč. aer, dvnamis sila) zrak. zrakoplov teži od zraka, u letu se održava uglavnom 

pomoću aerodi-namičkih reakcija
aerodinamika (grč. aer, dvnamis sila) fiz. znanost o zakonima gibanja plinovitih tijela

aerodrom (grč. aer, dromos putanja) mjesto gdje stoje, odakle polaze i kamo se spuštaju 
zrakoplovi

aeroduktor (lat. aeroductor) med. instrument kojim se pri porođajima dovodi zrak
aeroembolija (lat. aer zrak, grč. em-bolon klin) stvaranje plinskih mjehurića u tkivima i 

krvi zbog izlaganja organizma sniženom tlaku koji vlada na većim visinama
aerofagija (grč. aer, fagein jesti) med. gutanje zraka, bolest koja se javlja osobito kod 

neuropata i histeričnih osoba, ali i kod tuberkuloznih
aerofiltar (lat. aer zrak, filtrum cjedilo) filtar u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz 

koji se propuštaju tekuće vode radi aeracije
aerofiti (grč. aer, fyton biljka) bot. biljke koje rastu sasvim u zraku (suprotno: geofiti); 

također: epifiti
aerofobija (grč. aer, fobeo bojim se, plašim se) strah od zraka, izbjegavanje zraka

aerofon (grč. aer, foneo zvučim) instrument pomoću kojega se ljudski glas može prenositi 
i čuti na 6—9 kilometara (izumio ga je Edison)

aerofor  (grč.   aer,   foros  nosač)   sprava   koja   omogućava   disanje   i  u   inače  otrovnom  ili 
zagušljivom zraku, kao i pod vodom

aerofotografija   (grč.   aer,   fos   svjetlost,   grafo   pišem)   perspektivno   snimanje   raznih 
objekata, osobito zemljišta (terena), iz zraka (zrakoplova) fotografskim putem

aerofotogrametrija (lat. aer zrak, grč. fos, fotos svjetlo, gramma slovo, met-ria mjerenje) 
izradba zemljovida snimanjem iz zrakoplova

aerogen (grč. aer, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomoću zraka, koji dolazi 
od zraka; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog 

bacila s udahnutim zrakom
aerografija (grč. aer, grafo) opisivanje zraka

aerogram (lat. aer zrak, grč. grafein pisati) vijest predana zračnim putem, putem radija; 
radiogram

aeroidan (grč. aeroides) koji ima oblik zraka, zrakolik; maglovit
aeroklimatologija   (lat.   aer   zrak,   grč.   klimatos   naginjanje   zemaljske   kugle   polu,   logia 

znanost) znanost koja proučava klimu troposfere i drugih dijelova stratosfere
aerolit (grč. aer, lithos kamen) meteor, kamen koji pada iz zraka, meteorski kamen

aerologija (grč. aer, logia) znanost o zraku i njegovim svojstvima, znanost o atmosferi i 
njezinom ispitivanju

aeromagnetometrija (lat. aer zrak, grč. Magnes lithos, metria mjerenje) istraživanje ruda 
pomoću zrakoplova, tj. iz zraka

aeromantija (grč. aer, manteia proricanje) proricanje po pojavama u zraku

aeromedicina
28

aerozoi
aeromedicina   (lat.   aer   zrak,   medicus)   grana   medicine   koja   se   bavi   proučavanjem   i 

liječenjem zdravstvenih poremećaja koji se javljaju kao posljedica letova zrakoplovima
aeromehanika (grč. aer, mechanike) fiz. znanost o zakonima gibanja i ravnoteže plinova; 

pneumatika
aerometar (grč. aer, metron) sprava za mjerenje gustoće i tlaka zraka

aerometrija (grč. aer, metria) mjerenje zraka; znanost o mjerenju gustoće i tlaka zraka
aeromiting   (lat.   aer   zrak,   engl.   meet-ing)   sastanak   zrakoplovaca;   skup   čija   je   svrha 

populariziranje zrakoplovstva; javna priredba sa zrakoplovnim vježbama
aeromonter (lat. aer zrak, fr. monteur) radnik koji montira zrakoplovne konstrukcije

aeromotorist   (lat.   aer   zrak,   lat.   motor)   radnik   koji   rukuje   benzinskim   motorima, 
zrakoplovnim motorima i si.

aeronaut (grč. aer, naus brod, nauti-kos brodski, pomorski) zrakoplovac, onaj koji se vozi 
zrakoplovom

aeronautika (grč. aer, naus brod, nautike) znanost o zrakoplovstvu; zrakoplovstvo
aeropauza   (lat.   aer   zrak,   lat.   pausis)   atmosferski   slojevi   iznad   25   km   s   veoma 

razrijeđenim zrakom koji ne može podržati let zrakoplova
aeroplan (grč. aer, planos koji luta, koji krstari) zastarjeli naziv za zrakoplov (avion)

aeroprojektor   (lat.   aer,   projector)   fo-togrametrijski   instrument   za   izradu   topografskih 
zemljovida iz fotografskih snimaka napravljenih u zraku

aeroskop (grč. aer, skopeo gledam) sprava za mjerenje količine prašine u zraku
aeroskopija (grč. aer, skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) zraka

aerostacija (lat. aerostatio) vještina dizanja balona i upravljanja njima, zrakoplovstvo
aerostat  (grč. aer, statos stajaći, koji stoji) sprava za letenje lakša od istisnutog zraka 

(balon, zračni brod)
aerostatika (grč. aer, statos),ananost o ravnoteži plinova, posebno zraka

aerotaksija (grč. aer,  taxis  uređenje) zool. kretanje organizama koji se slobodno kreću, 
npr.   bakterija   u   vodi,   prema   mjestima   najvećeg   (pozitivna   aerotaksija)   ili   najmanjeg 

(negativna   aerotaksija)   sadržaja   kisika,   gdje   se   onda   ti   aerotaksični   mikroorganizmi 
skupljaju

aeroterapija (grč. aer, therapeia liječenje) med. liječenje udisanjem umjetno zgusnutog ili 
razrijeđenog zraka

aeroterorizam (grč. aer, lat. terror strah, užas) bombardiranje iz zraka gradova i naselja 
radi zastrašivanja, uznemiravanja i demoraliziranja stanovništva

aerotonometar (grč. aer, tonos napon, metron mjera) sprava za mjerenje napona krvnih 
žila

aerotopografija   (grč.   aer,   topos   mjesto,   grafo   pišem)   metoda   u   geodeziji:   izrada 
geodetskih planova i karata pomoću snimaka iz zraka

aerotropizam (grč. aer, tropos okret, pravac) bot. pokreti biljaka prema mjestima gdje 
ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) zraka, odnosno 

kisika
aerotunel (lat. aer zrak, engl.  tunnel)  poseban hodnik u kojem se ispituju zrakoplovi i 

zrakoplovni modeli pomoću umjetnog prilagođavanja brzine zračnog strujanja
aeroza (grč. aer) med. razvijanje zraka u tijelu

aerozoi (grč. aer, zoon životinja) zool. v. aerobi
aeternum vale

29 afida vit
aeternum vale čit. eternum vale (lat.) zauvijek zbogom, posljednji pozdrav

afagija (grč. a-, fagein jesti) med. nemogućnost gutanja hrane
afakija (grč. a-, fakos leća) med. nedostatak očne leće; pr. afakičan

afamirati (fr. affamer) mučiti glađu; pr. afamiran
afanija (grč. afaneia) glupost, koješta-rija

afarist (tal. affarista) čovjek koji bezobzirno želi ostvariti dobitak ili Čast, špekulant
afazija (grč. a-, femi govorim) med. ne-' moć (ih: nemogućnost) govora; zani-jemjelost od 

užasa; psih. bolesna smanjenost sposobnosti govora zbog zaboravljanja pojedinih riječi
afefobija (grč. afe doticanje, fobos strah) med. bolestan strah od dodira

afion (ar., perz.-tur. afyon) mak; opijum, opij
afirmacija (lat. afflrmatio) potvrđivanje; potvrda; tvrdnja, iskaz dan pod prisegom

afirmativa (lat.) potvrdno mišljenje; potvrđivanje, potvrda
afirmativan (lat. affirmativus) potvrdan; odlučan; pokazni; log. afirmativan sud potvrdan 

sud (S je P), npr. zlato je skupocjeno
afirmirati (lat. affirmare) tvrditi, potvrditi, potvrđivati, uvjeriti; afirmirati se uspjeti održati 

se kao takav
afiš (fr. affiche) oglas, javna objava, plakat

afitaža   (fr.  affûtage)  voj.   namještanje   topa   na   lafetu,   puške   na   kundak;   pripremanje 
topova za pucanje; oštrenje alata

afîtirati (fr. affûter) voj. namjestiti (ili: namještati) top na lafetu ili pušku na kundak; top ili 
pušku pripremiti za paljbu; biti afitiran biti u pripravnosti, imati pri ruci

aflikcija   (lat.   afflictio)   utučenost,   ožalošćenost,   žalost;   bol,   tuga,   jad,   muka;   nesreća, 
nedaća

aflogističan (grč.  a-, flogyzo  zapalim, sagorim) koji gori bez plamena, npr. aflogistična 
svjetiljka

afluencija   (lat.   affluentia)   pritjecanje,   nagomilavanje,   umnožavanje,   izobilje,   obilje, 
obilnost

afluks (lat. affluxus) pritjecanje, priljev, navala čega, obilje; afluksija
afluksija (lat. affluxio) v. afluks

afobija (grč. afobia ) neplašljivost, nebo-jažljivost
afonija (grč. a-, fone glas) med. bez-glasnost; gubljenje (ili: gubitak) glasa zbog bolesti 

mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice; v. afo-ničan
aforija (grč. plodan, rodan) med. neplodnost, jalovost

aforistično (grč. aforismos) kratko i jezgrovito, u obliku izreke
aforizam (grč. aforismos) kratka i u određenom obliku iskazana izreka koja veoma jasno 

izražava jednu misao; mudra poučna izreka
aformacija (lat. afformatio, ad formare oblikovati, uobličiti, graditi) tvorba

aforodizijazam
31 agamogonija

novog   oblika   pridodavanjem;   u   hebrejskoj   gramatici:   tvorba   osobnih   glagolskih   oblika 
dodavanjem skraćenih zamjenica (aformativa)

aforodizijazam (grč. afrodisiazo) med. v. afrodizija
afretiranje (fr. affrètement) pom. zakupljivanje lađe; zakupnina

afrik (fr. afrique) materijal od palminih vlakana (služi za punjenje strunjača)
afrikaans inačica nizozemskog jezika kojom govore Buri

Afrikander bijelac rođen u Južnoj Africi; u užem smislu Bur
afrikanistika znanost koja proučava afričke jezike i književnosti, znanost o afričkoj kulturi

afrikata (lat. affricare natrljati) gram. složeni, sliveni suglasnik, npr. c = t + s
Afrodita (grč. Afrodite) mit. starogrčka božica ljubavi i ljepote koja se rodila iz morske 

pjene   (kod   Rimljana:   Venera);   pren.   ljubavno   uživanje,   spolna   ljubav,   obljuba;   draž, 
ljupkost; zool. morska gusjenica

afroditografski (grč. Afrodite,  grafo)  koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi; astr. koji 
opisuje planet Veneru

afroditski   (grč.   Afrodite)   ljubavni   afrodizija   (grč.   afrodisiazo   sladim   se   ljubavlju)   med. 
ljubavna   pohota,   ljubavno   ludilo,   pretjerano   razvijen   spolni   nagon;   aforidizijazam 

afrodizijaci (grč. afrodisios ljubavni) mn. sredstva za izazivanje spolnog nagona
afrodizijak (grč. afrodisios koji se odnosi na ljubavni užitak) sredstvo za jačanje spolnog 

nagona
afrometar (grč. afros pjena, metron) sprava za mjerenje tlaka pjene, sprava za mjerenje 

vrenja
afronterija (fr. affronterie) javna pogrda; bezobrazna i drska prijevara

afrozinija (grč. afrosyne) bezumlje; med. besmislenost, buncanje u groznici
afte (grč. afthai, lat. aphthae) mn. med. bolest na sluznici usne šupljine: bijeli ili žućkasti 

mjehurići s crvenim rubom
after-dinner (engl.) odmaranje odmah nakon ručka

after-shave   čit.   after-šeiv   (engl.)   kolonjska   voda,   losion   koji   se   upotrebljava   nakon 
brijanja; after-shave lotion čit. after-šeiv loušn (engl.) usp. losion

aftezan (grč. aftha, lat. aphthosus) mje-hurast; med. koji ima afte na sluznici usne špljine

aftong (grč. a-, fthongos zvuk, glas, ton) gram. mukli suglasnik
afuzija (lat. affundere doliti) dolijevanje

agalaktija (grč. a- bez, gala mlijeko) med. bezmlijeČnost dojke, oskudica u mlijeku kod 
majke

agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, osobito u hramu
agame (grč. a- bez, gamos brak) mn. bot. biljke gimnospore čije se stanice razmnožavaju 

samosLalno, bez utjecaja drugih oplodnih stanica
Agamemnon mit. sin Atrejev, unuk Pelopov, praunuk Tantalov, brat Me-nelajev, kralj u 

Mikeni (Argu), vrhovni zapovjednik helenske vojske u Trojanskom ratu; ubila ga je žena 
Klitemestra i njezin ljubavnik Egist; osvećen od sina Oresta

agamija   (grč.   a-   bez,   gamein   ženiti   se)   bezbračnost;   bot.   bespolnost   cvjetova, 
kriptogamija; zool. partenogenetsko razmnožavanje

agamist (grč. a-gameo bez žene sam) neženja, momak, samac
agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rađanje) biol. rađanje bez oplođivanja, tj. 

putem diobe (način razmnožavanja kod praživotinja); supr. gamogonija
agape

agerasija
agape (grč. agape ljubav) Božja ljubav, božanska ljubav; kršćanska ljubav; mn. večere 

ljubavi kod prvih kršćana kao znak općeg bratstva i ljubavi
agar-agar vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomiješana s vodom daje bezbojnu 

hladetinastu masu koja se upotrebljava u kuharstvu, u apreturi (kao sredstvo za lijeplje-
nje) i u bakteriologiji (kao hranjiva podloga za uzgoj bakterija)

Agareni   (hebr.)   mn.   naziv   za   Turke   i   muslimane   u   starim   spomenicima,   po   imenu 
arapskog plemena koje je, prema Starom zavjetu, živjelo u doba  židovskih  kraljeva u 

Arabiji i napadalo susjedna židovska plemena
agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, nomos zakon) med. uzetost trbušnih živaca

agatobiotika   (grč.   agathos   dobar,   bios   život)   fil.   naučavanje   o   dobrom   i   pravilnom 
življenju

agatodemon (grč. agathos dobar, dai-monion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik
agatologtja (grč. agathos dobar, logia znanost) fil. dio etike koji uči o najvišem dobru

Agaton (grč. aghatos dobar) starogrčki pisac tragedija, prijatelj Euripidov i Platonov
agava   (grč.   agauos   vrijedan   divljenja,   lat.   agave   americana)   bot.   tropska   biljka 

podrijetlom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, osobito 
lišće, u narodnoj medicini

Agemenidi mn. perzijska dinastija od 8. do 4. stoljeća pr. n. e.; uništio ju je Aleksandar 
Makedonski porazivši kralja Darija III.

Agena čit. edžine (engl.) vrsta američkih raketa upotrijebljenih u programu Gemini
Agence Havas čit. ažans avas (fr.) francuska obavještajna agencija (ured za informacije)

Agence Télégraphique Suisse (fr.) švicarska novinska agencija
agencija   (lat.   agentia)   poslovnica   nekog   većeg   poduzeća   Čiji   je   djelokrug   ograničen; 

novinarsko poduzeće za davanje novosti dnevnim listovima
agenda (lat.) dnevnik; podsjetnik

agenezija (grč. a- bez, genesis rađanje) ženska neplodnost,  nesposobnost  za rađanje; 
fiziol.   nepotpuna   embrionalna   razvijenost   ili   nedostatak   nekog   dijela   organizma;   teol. 

naučavanje Crkve po kojem Bog nema početka
Agenor   (grč.   agenor)   "hrabri";   u   starogrčkoj   mitologiji:   sin   Posejdona   i   Libije,   osnivač 

grada Tira, praotac Fe-ničana
agens   (lat.   agens)   fil.   djelotvoran,   radno   načelo,   ono   stoje   uzrok   nečemu,   snaga; 

pokretna sila
agent   (lat.   agens   koji   radi)   poslovođa;   posrednik;   predstavnik   firme,   zastupnik;   tajni 

policajac
agent   provokator   (lat.   agens   provo-cator   izazivač)   plaćeni   izazivač   nereda,   poticatelj 

nemira, plaćeni bukač; osobito: tajni policijski doušnik kojemu je zadatak steći povjerenje 
politički sumnjivih ili nepoželjnih osoba pa ih onda navesti na vršenje kažnjivih djela

agentura (lat.) posao; poslovno područje jednog agenta; ured jednog agenta, poslovnica
ager (lat.) polje, oranica; ager publiais čit. ager publikus (lat.) državno zemljište koje služi 

za javnu uporabu; osvojena zemlja koja se poklanja isluženim vojnicima
ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje

agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, mladolik izgled, staračka svježina

aglutinirati (lat. agglutinare) slijepiti, prilijepiti, priljepljivati, sastaviti, srasti
agma   (grč.   agma)   lingv.   naziv   za   glas   n   kad   stoji   ispred   glasova   k,   g,   h,   (tada   ga 

nesvjesno izgovaramo kroz nos)
agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu

agnat (lat. agnatus) rođak s očeve strane, rođak po krvi
agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu

agnatija (grč. a- bez, gnathos čeljust) med. nedostatak čeljusti
agnominacija (lat. agnominatio) v. anominacija

agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, mjenicu i si.)
agnosticizam   (grč.   agnostos   nepoznat)   izraz   koji   obuhvaća   veoma   različite   pravce 

(transcendentalni   idealizam,   pozitivizam   i  dr.)  koji   zastupaju   gledište   da   je   stvarnost 
nemoguće spoznati

agnozija (grč. a- bez, gnosis spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumijevanja i 
označavanja   pojmovima   onoga   što   se   zamijeti   pomoću   osjetila,   npr.   kad   bolesnik 

predmete vidi, ah ih ne raspoznaje i dr.; fd. polazna točka Sokratove filozofije: "Znam da 
ništa ne znam"

Agnus Dei (lat.) Jaganjac Božji, jedno od Kristovih imena (Iv 1,29)
agofilomanija  (tal.  ago   igla,   grč.   filos   prijatelj,  mania  pomama,   strast)   izraz   za   strast 

ubadanja   u   venu   i   uta-kanje   bilo   kakve   neškodljive   tekućine   kojom   se   zamjenjuje 
ubrizgavanje neke droge

agogika   (grč.   ago   vodim)   glaz.   naziv   za   postupne   promjene   tempa   radi   što   življeg   i 
plastičnijeg izvođenja glazbenog djela

agometar (grč. ago vodim, metron mjera) fiz. v. reostat
agon (grč. agon borba) gimnastičko, konjičko i glazbeno natjecanje kod starih Grka

agona (grč. agonos neplodan) zem. crta koja na zemljovidu spaja mjesta na kojima je 
magnetna deklinacija jednaka nuli

agonija (grč.  agonia  borba) smrtna borba; smrtne muke, izdisanje, stanje koje prethodi 
smrti; smrtni strah, očajanje

agonist (grč. agonistes) borac, gimnastički, konjički i glazbeni natjecatelj kod starih Grka
agonistarh   (grč.   agonistes,   archos)   nadzornik   gimnastičkih,   jahačkih   i   glazbenih 

natjecanja kod starih Grka
agonistika (grč. agon borba) borba, natjecanje; borilačka, gimnastička, hrvačka vještina

agonizam (grč. agon) borba, utakmica
agonografvja (grč. agon borba, grafia opis) opis(ivanje) borbe

agonotet (grč. agonothetes) redatelj gimnastičkih, konjičkih i glazbenih natjecanja kod 
starih Grka, sudac u borbi

agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna
agorafobia

35 agrestan
skupština starih Atenjana; mjesto gdje se ta skupština sastajala

agorafobija  (grč.   agora  trg,  fobeo   bojim  se)   med.  nervozni  strah   od  prelaženja  preko 
trgova, ulica i uopće praznih prostora

agracijacija (lat. aggratiatio) pomilovanje
agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spona (kao nakit)

agrafa   (grč.   agrafos   nenapisan)   1.   mn.   teol.   pojedine   rečenice   koje   se   navode   kao 
Isusove riječi kojih nema u kanonskim Evanđeljima, ali ih navode drugi apostoli i crkveni 

oci (npr. Djela apostolska 20,35)
agrafija   (grč.  a-   bez,  grafo   pišem)   med.   gubljenje  sposobnosti  pisanja,  bolest   koja  se 

javlja zbog nekih bolesti mozga
Agram   (njem.,   navodno   od   am   Graben   na   jarku,   na   nasipu)   staro   njemačko   ime   za 

Zagreb
agramatist (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nepismenjak

agrar   (grč.   agros,   lat.   ager   njiva,   polje)   opći   izraz   za   pojmove   koji   obuhvaćaju 
poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone i dr.; pasti pod agrar 

biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi
agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristaša zemljoradničke politike

agrarizam   (grč.   agros,   lat,   ager   njiva,   polje)   ekonomsko-politički   pokret   čiji   je   cilj 
unapređenje   i   zaštita   poljoprivrede   i   poljoprivrednika   od   drugih   grana   proizvodnje 

(industrije i dr.)

agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna reforma 
reforma koja se odnosi na zemljoposjed; ponovna raspodjela zemlje

agravacija   (lat.   aggravare   otežati)   otežavanje,   otezanje,   pogoršanje;   povećanje, 
pooštrenje, npr. kazne

agreaža (fr. agreage) trg. nagrada posredniku; kurtaža
agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje 

u neko društvo; izvanredna profesura
agregat (lat. aggregatum skupina) min. masa koja je nastala putem sjedinjavanja više 

istovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne dijelove; mat. zbroj, iznos; 
meh. di-namo-stroj i motor, generator i motor

agregatno stanje fiz. stanje u kojem se neko tijelo javlja, način spajanja i zbijanja dijelova 
po kojem se tijela dijele na čvrsta, tekuća i plinovita

agregirati (lat. ad pri, grex stado, agre-gare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, 
nagomilati, zbiti, spojiti u jedno tijelo

agreman   (fr.   agrement   pristanak)   pristanak   države   da   primi   određenu   osobu   za 
diplomatskog predstavnika neke druge države

agrergografija   (grč.   agros   njiva,   ergon   djelo,   grafia   pisanje,   opisivanje)   opisivanje 
poljoprivrednih sprava

agresija (lat. aggressio) napad, napadanje; nasrtljivost, nasilje
agresini   (lat.   aggredi)   mn.   med.   neo-trovne   tvari   kojima   bakterije,   proizvodeći   ih, 

svladavaju otpornost organizma
agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, koji je sklon napadanju, napadan, nasilan

agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napadač, napadačka ili izazivačka strana
agrest (tal. agro, agresto, lat. aseg ljut) sok iscijeđen iz nezrelog grožđa, upotrebljava se 

za ocat, limunadu i dr.
agrestan (lat. ager njiva, polje, agres-tis) seljački, seoski; poljski; pren. grub, neuglađen, 

neobrazovan
agrestija

36
agrometeorologij a

agrestija   (lat.   agrestis   poljski,   seoski)   seljaštvo,   prostaštvo;   grubost,   neu-gladenost, 
neobrazovanost

agri- (lat. ager) predmetak sa značenjem: poljoprivreda
agricola čit. agrikola (lat.) seljak, poljoprivrednik

agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodjelstvo
agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sustav 

v. fiziokratski sustav; agrikutturna kemija dio primijenjene kemije koji se bavi kemijskim 
uvjetima života korisnih biljaka (žitarica) i domaćih životinja; agrikul-turna fizika fizika 

primijenjena   na   zemljoradnju;   agrikulturne   države   države   u   kojima   su   zemljoradnja   i 
stočarstvo glavne privredne grana (suprotno: industrijske države)

agriofag   (grč.   agrios   divlji,   fagein   jesti)   divljak   koji   se   hrani   sirovim   mesom  životinja, 
osobito divljači

agriotimija   (grč.   agrios   divlji,   thvmos   duša)   divljaštvo,   divlja   ćud;   luđačka   sklonost 
ubojstvu

Agripa (lat. Agrippa) 1. rimsko osobno ime; 2. med. nepravilan porođaj, kad dijete dolazi 
na svijet najprije nogama umjesto glavom; također: agrip-ski porođaj

agripnija (grč. agrvpnia) med. budnost, nesanica, nespavanje
agripnokoma   (grč.   agrvpnia,   koma   neprirodna   pospanost)   med.   nesanica   praćena 

velikom željom za spavanjem
agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama sa značenjem: polje, poljski, poljo-

agrobaza   (lat.   ager   polje,   grč.   basis   temelj)   kratica   za   agronomska   baza   (seoska 
poljoprivredna središnjica)

agrobiologija (lat. ager polje, grč. bios život, logia znanost) dio biologije koji proučava 
uspijevanje i iskoristivost biljaka s obzirom na kakvoću zemljišta

agrobotanika (grč. agros, botane trava) dio botanike koji proučava morfološke i fiziološke 
osobine kultiviranih biljaka

agroekologija   (lat.   ager   polje,   grč.   oikos   kuća,   logia   znanost)   znanost   o   smještaju 
poljoprivrednih površina

ahiret (tur. ahyr posljednji) drugi svijet, zagrobni život
Ahitofel (hebr.) ime mudrog savjetnika kralja Davida; pren. dobar i mudar savjetodavac

ahlis (grč. achlys) tama; med. pomračenje vida, magličasta mrlja na rožnici oka
Ahmozis egipatski naziv za Mojsija aholija (grč. acholos) med. prestanak

izlučivanja žuči ahreja (grč. a-, chros koža; boja kože)
med. bljedilo, slabokrvnost

Ah rim an
38 ajskafe

Ahriman (perz.)  mit. u zendskoj religiji i Zaratustrinom naučavanju: simbol negativnog 
načela, bog i praizvor svega zla, poglavica zlih duhova, vječni protivnik Ormuzda

Ahter  (njem. acht  osam)   osmica, npr.  iskrivljenje kotača  na  biciklu (kotač  nalikuje na 
brojku 8), igraća karta osmica i dr.

AICA   kratica   za  Association  Internationale   des  Critiques  d'Art   (fr.)   Međunarodno 
udruženje umjetničkih kritičara; engl. International Association of Art Critics

Aida  glavna   junakinje   znamenite   Ver-dijeve   istoimene   opere   (ime   nema   posebno 
značenje, izmislio ga je Verdi)

aide  čit. ed (fr.  aide,  lat. adiutare) pomoć, pomaganje; u v^stu: suigrač, partner;  aide-
memoire fi^lj. ed memoar (fr.) podsjetnik

AIDS  (engl.   skraćenica   od.  Acquired   Immunodeficiency   Syndrome)  sindrom   stečene 
imunodefitijencije,   zbog   izostanka   imunosnog   odgovora   na   virus   HIV   (Human 

Immunodeficiency Virus) koji u organizam dospijeva preko ozlijeđene sluznice ili krvnim 
preparatima;   bolest   se   očituje   vrućicom,   općom   neotpornošću   organizma,   gubitkom 

tjelesne   mase,   otokom   limfnih   žlijezda;   ugrožene   su   promiskuitetne   osobe, 
homoseksualci i ovisnici o drogama koji razmjenjuju intrav^n-ske injekcije

aitiologija (grč. aitia uzrok, logia zna* nost) v. etiologija
Aja   Šonja   (od   grč.   Hagia  Sofia  Sveta   Sofija)   prije:   poznata   kršćanska   bazilika;   danas: 

muzej u Carigradu
Ajant (grč. Aias) mit. sin Telamona, kralja salaminskog, najveći i poslije Ahila najhrabriji 

grčki junak pod Trojom; nakon Ahilove smrti uzalud je želio dobiti njegovo oružje te je 
zbog toga poludio i ubio se od žalosti

ajerkonjak (njem. Eier jaja, fr. cognac rakija od vina) liker od jaja i konjaka (vinjaka)
ajeršpajz (njem. Eirspeise) omlet, kajgana, pržena izmučena jaja

Ajfelov toranj v. Eiffelov toranj
ajmpindekl   (njem.  einbinden  uvezati,  Deckel  poklopac)   povoj,   jastuk   u   koji   se   stavlja 

dojenče
ajnakter (njem. ein jedan, lat. actus Čin) kazališni komad u jednom činu

ajnc (njem. eins jedan) vrsta kartaške igre
ajngemahtes (njem. Eingemachtes)

vrsta krepke juhe s mesom i drugim
dodacima; ujušak ajnlag (njem. Einlage) uložak koji se

stavlja u obuću kod ravnog stopala i
si.

ajnleger   (njem.  einlegen  staviti)   tisk.   radnik   koji   stavlja   arke   u   tiskarski   stroj;   dio 
tiskarskog stroja koji služi za stavljanje papira u stroj

ajnpren (njem. Einbrenn) zaprška, za-frig; ajnpren-juha prežgana juha
ajnštajnij kemijski element otkriven 1952. nakon eksplozije hidrogenske bombe; kasnije 

proizveden   u  ciklo-tronu   i  nuklearnim  reaktorima;  tablični   mu   je  broj   99,  znak   E  i  Es 
(naziv prema A. Einsteinu)

ajntopfgeriht (njem.  ein  jedan,  Topf  lonac,  Gericht  jelo) u nacističkoj Njemačkoj: propis 
koji utvrđuje da se nekoliko dana u tjednu mora u domaćinstvima i restoranima kuhati 

samo  jedno  jelo (ili:  više jela  u  jednom  loncu);  postignuta  ušteda   davala  se za  ratne 
potrebe; ajntopfesn

ajnjeriger   (njem.  ein  jedan,  Jahr  godina)   točnije:  Einjährig-Freiwilliger  "jednogodišnji 
dobrovoljac" (austrougarski vojni obveznik na tzv. đačkom roku)

ajskafe (njem. Eis led, Kaffee kava) ledena kava
Aka Larencija

39
akatalektičan stih

Aka Larencija (lat. Acca Larentia) u starorimskoj mitologiji: žena pastira Faustula s kojim 
je odgojila Romula i Rema (njih je, prema legendi, odgojila vučica)

akacija (grč. akakia) bot. omanje trnovito drvo koje pretežito raste u Africi i Australiji; 
upotrebljava   se   u   farmaciji   kao   sredstvo   za   ublažavanje   na-draženosti   sluznice;   kod 

slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. riječ akakia znači nevinost)
akademija (grč. akademia od osobnog imena Akademos; ovaj čovjek bio je vlasnik vrta o 

kojem je riječ pod 1.) 1. vrt u blizini Atene gdje je Platon poučavao u svojoj filozofiji; 2. 
Platonova   škola,   Platonova   filozofija;   3.   visoka   škola   za   znanost   ih   umjetnost;   4. 

udruženje znanstvenika i umjetnika radi unapređivanja znanosti i umjetnosti; 5. svečana 
priredba u slavu nekog značajnog događaja ili neke osobe

akademik (grč. akademikos) polaznik neke visoke škole za znanost ili umjetnost; član 
udruženja za unapređenje znanosti i umjetnosti

akademizam   (grč.   akademia)  u   likovnim   umjetnostima:   smjer  kod   kojega  je  težište   u 
strogom pridržavanju tradicionalnih (antičkih) umjetničkih oblika i pravila, bez unošenja 

samostalnih   osobnih   osjećaja   i   shvaćanja;   dakle,   osnovna   mu   je   karakteristika 
oponašanje antičkih uzora

akademski (grč. akademikos) koji pripada visokoj, velikoj školi (sveučilištu, koji se tiče 
ove;   koji   pripada   akademiji   4.,   koji   se   tiče   akademije   4.;   obrazovan   na   visokoj   školi, 

školski; pren. usiljen, krut; akademska rasprava strogo znanstvena rasprava; akademski 
građanin polaznik, student sveučilišta

akairologija   (grč.   akairos   nezgodan,   u   nezgodan   trenutak,   logia   govor)   nezgodan, 
nepriličan, neprikladan govor

akalkulija   (grč.   a   ne,   lat.   calculare   računati)   med.   nesposobnost   vršenja   bilo   kakvih 
računskih operacija (najčešće se javlja kod organskih oštećenja mozga)

akampsija (grč. akampsia) negipkost; med. "zgrčenost, ukočenost udova
akantestezija (grč. akantha trn, bod-ljika, čekinja, aisthanomai osjećam) med. smetnja 

površinskog osjeta — bolesnik se osjeća kao da ga netko bode iglicama
akantologija (grč. akantha bodlja, logia govor) ht. zbirka satiričnih podrugljivih pjesama

akantopelvis (grč. akantha bodlja, lat. pelviš zdjelica) med. bodljikava zdjelica; koštane 
izrasline u zdjeličnoj šupljini koji sužavaju zdjelicu i otežavaju porođaj

akantoza   (gr. akantha  bodlja)  med.  promjena  kože  zbog  neprirodnosti   sluz-noga  sloja 
pokožice, praćena hiper-trofičnim promjenama na koži, kao što su bradavice, papilomi i 

dr.
akardija (grč. a-, kardia srce) fiziol. ne-dostatk srca; pren. malodušnost, me-kuštvo

akarijaza   (grč. akari  grinja)  vrsta  šuge kod domaćih  životinja  (uzročnik  je jedna  vrsta 
grinja)

akarpija (grč. akarpia) neplodnost
akašaUnd.)   fil.   po   naučavanju   Upani-šadat   etar,   tj.   prostor   predočen   kao   materijalni 

element, kao "prostorna supstancija"; akaša je ono iz čega sva bića' proizlaze i u što se 
vraćaju

akatagrafija (grč. a-, kata, grafia pisanje) med. nemogućnost sređivanja riječi u rečenice 
(pri pisanju)

akatalektičan   stih   (grč.   a-katalekti-kos)   poet.   stih   klasičnih   pjesnika   kod   kojega   je 
posljednja stopa potpuna

akatalepsija
40 akcesist

akatalepsija   (grč.   akatalepsia)   nesposobnost   shvaćanja   biti   neke   stvari;   neshvaćanje, 
nedostatak razumijevanja; med. potres mozga

akataleptičan (grč. akataleptos) nedokučiv, nepojmljiv, neshvatljiv
akatapoza (grč. a-, kataposis pijenje) med. nemogućnost pijenja ili gutanja

akatarzija (grč. akatharsia) nečistoća; nenaklonost prema čistoći; med. nečistoća krvi
akatastatičan   (grč.  a-katastatos)   nepostojan,   nestalan;   med.   neuredan,   nepravilan   (za 

groznicu)
akatolik (grč. akatholikos) kršćanin koji ne pripada katoličkoj vjeri, osobito protestant

akaustičan (grč. a-kaustos) nesagorljiv, nezapaljiv
akceleracija (lat. acceleratio) fiz. ubrzanje, ubrzavanje

akcelerativan (lat. accelerativus) ubrzan, koji ubrzava, ubrzavajući
akcelerirati (lat. accelerare) ubrzati, ubrzavati

akcipirati (lat. aecipere) primiti; opaziti, opažati, osjetiti, osjećati, Čuti; shvatiti, razumjeti, 
naučiti

akciza (fr. aceise, lat. aceisa, accidere događati se) prirez; porez na potrošnju
akcizant (fr. aceise) onaj koji plaća prirez, porez na potrošnju

akcizirati (fr. aceise) odrediti prirez, potrošarinu, oporezovati
akcizor (fr. aceise); poreznik

akedija (grč. akedeia) v. acedija
akefal (grč. akefalos bezglav) sanjar; čovjek koji ne trpi ničiju vlast

akenonoet v. acenonoet
akeridi mn. farm. v. aceridi

akezija (grč. akesis) v. acezija
akianoblepsija (grč. a, kvanos tamno-plav, blepo vidim) med. sljepilo za plavu boju

akinezija (grč. akinesia) nepokretljivost; med. ukočenost jednog ili više udova, uzetost 
živaca

akirija (grč. akvria) uporaba riječi u prenesenom smislu
akiurgija (grč. ake liječenje, ergon djelo) med. znanost o liječenju rezanjem, znanost o 

operacijama, kirurgija
akizam (grč. akkizomai pretvaram se) pretvaranje; ret. kad se netko pravi da za nešto ne 

mari, npr. kad medvjed za žute kruške, do kojih ne može, kaže: "Nisu ni bile zrele."
aklamacija   (lat.   acelamatio)   burno   odobravanje,   klicanje;   par   acelamation   čit.   par 

aklamasjon (fr.) izvršiti izbor ili usvojiti kakav prijedlog jednoglasno, pristankom svih, bez 
pojedinačnog glasovanja

aklamirati (lat. acclamare izvikati) odobravati uzvikivanjem; izabrati
aklastičan

42
akordeon

bez pojedinačnog glasovanja; pozdravljati klicanjem
aklastičan (grč. aklestos neotvoren) opt. koji ne prelama, ne lomi zrake

aklimatizacija (lat. acclimatisatio) pri-lagodavanje tuđem podneblju, navikavanje na tuđu 
klimu; prilagodba biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju, pren. udomaćivanje

aklimatizirati (lat. acclimatisare) prilagoditi se, prilagođavati se podneblju, naviknuti se 
na neku tuđu klimu; pren. udomaćiti

akme (grč. akme vrhunac, vršak, šiljak) med. kritično, prijelomno stanje u razvoju bolesti; 
akmeizam struja u ruskoj književnosti koja se pridržavala načela "umjetnosti radi umjet-

nosti",   javila   se   nakon   revolucije   1905.   (u   vrijeme   Stolipinove   reakcije);   najpoznatija 
predstavnica: lirska pjesnikinja Ana Ahmatova (pravim imenom Ana Andrejevna Gorenko, 

1889—1966)
akoazma   (grč.   akoe   sluh)   med.   halucinacija   sluha   pri   kojoj   bolesnik   čuje   nepostojeće 

zvukove
akoemetar   (grč.   akuo   čujem,   metron   mjera)   med.   sprava   za   mjerenje   stupnja   jačine 

osjetila sluha; akumetar
akognozija (grč. akos lijek, gnosis poznavanje) međ. poznavanje sredstava za liječenje 

rana
akolada   (lat.   accollata,   collum   vrat,   fr.   accolade   zagrljaj)   svečani   udarac   mačem   po 

ramenu novoproglašenog viteza; tisk. zagrada; glaz. znak koji spaja više nota koje treba 
istodobno svirati

akolirati (fr. accoler) obgrliti, zagrliti; staviti u zagrade; trg. spojiti više stavki u trgovačkoj 
knjizi

akologija (grč. akos hjek, logia znanost) znanost o lijekovima, o sredstvima zn liječenje 
rana

akomija (grč. a-, kome kosa) med. ćela; jsl
akomodacija   (lat.   accommodatio)   prilagodba,   prilagođavanje;   akomodacija   oka 

prilagođavanje očne leće različitim udaljenostima gledanja
akomodirati (lat. accommodare, fr. accommoder) prilagoditi, urediti; poravnati, izravnati, 

izgladiti; udobno smjestiti; podmiriti dug
akompanjator (fr. accompagner) pratitelj

akompanjirati   (fr.  accompagner)  pratiti,   sprovoditi;   glaz.   pratiti   nečije   pjevanje   (solo) 
instrumentom

akompli (fr. accompli) završen, gotov

akomplirati (fr. accomplir) zaokružiti, završiti, postići, upotpuniti
akonfesionalan   (grč.   a  ne,  lat.  confes-sio  priznanje)  bez  vjere,  bezvjeran,   bez  religije, 

nereligiozan
akonitin (grč. akoniton jedić, klobučić, lat. Aconitum napellus) kem. alka-loid koji se nalazi 

u korijenu raznih vrsta jedića; upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma kod ne-
uralgičnih bolova

akontacija   (tal.   a   conto)   uzimanje   na   račun,   na   ime   zarade   ili   primanja,   uzimanje 
unaprijed, uzimanje predujma; svota koja se uzima na račun, predujam

akontirati (tal. a conto), uzeti (ili: uzimati) na račun, unaprijed, na ime zarade ili primanja, 
predujmiti

akonto (tal. a conto) v. a konto
akord (tal. accordo, fr. accord, lat. accor-dium) glaz. ugodno suzvučje triju ili više tonova; 

slaganje,   sloga,   suglasnost;   ugovor,   pogodba,   poravnanje;   posebni   način   plaćanja 
radnika, "po svršenom komadu", a ne nadnicom, otuda: dati neki posao u akord plaćati 

taj posao po komadu, ne nadnicom
akordator (fr. accordeur, tal. accorda-tore) glaz. ugađač glazbala

akordeon (tal. accordo) ručna harmonika na razvlačenje, prvi put napravljena 1829. g.
akordirati

43 akro-
akordirati (fr. accorder) usuglasiti, usuglašavati, prilagoditi (glasove, žice); složiti, slagati; 

sporazumjeti se, poravnati se, nagoditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti ured-
nog   plaćanja   duga;   plaćati   po   svršenom   poslu,   a   ne   nadnicama;   odobriti,   dopustiti, 

priznati
akordoar   (fr.   accordoir)   glaz.   vilica   za   usuglašavanje,   prilagođavanje   glazbenih 

instrumenata
akorporacija (lat. accorporatio) spajanje, pripajanje, združenje

akorporirati (lat. accoporare) spojiti, pripojiti, pridružiti
akostati (tal. accostare) pristati uz obalu (brod); stići brodom

akotiledone (grč. a-, kotvledon udub-ljenje) mn. bot. biljke bescvjetnice
ako zmija (grč. a-, kosmios uredan) neurednost, nečistoća; med. bljedilo, bolestan izgled 

lica
akozmizam (grč. a-, kosmos svemir) filozofsko shvaćanje po kojem postoji, kao jedino što 

doista   živi,   samo   Bog,   dok   su   sve   ostale   stvari,   pa   i   sam   svijet,   samo   modifikacije 
božanstva, bez istinske stvarnosti; suprotno: ateizam

akr (engl. acre) engleska mjera za površinu = 4840 kvadratnih jardi (4047
m2)

akracija (grč. a-, krateia nemoć, slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom
akranija (grč. a-, kranion lubanja) fizi-ol. urođena nakaznost glave, kad se dijete rodi bez 

jednog dijela ili bez cijele lubanje
akratoterme (grč. akratos jak, u punoj snazi, thermos topao, vruć) tople ljekovite vode 

koje   sadrže   malo   otopljenih   mineralnih   tvari;   akratopege   (grč.   pege   izvor)   hladne 
ljekovite vode

akreditirati (lat. accređitare) ovlastiti, opunomoćiti; dati kredit, povjerenje;
ovjeriti; akreditirati se steći ime, glas, povjerenje

akreditiv (lat. accreditivum) punomoć, ovjera; otvoreno pismo kojim se primatelj pisma 
umoljava   da   predavaču,   tj.   akreditiranom,   do   određene   visine   stavi   na   raspolaganje 

novac na račun izdavača toga pisma (akre-ditivno pismo); cirkularni akreditiv akreditivno, 
kreditno pismo koje glasi na više osoba ili trgovačkih kuća u raznim mjestima

akrement (lat. accrementum) prirast, porast
akrescenzija (lat. ad kod, uz, crescere rasti) prirast, prinova, povećanje; akrecija

akribija (grč. akribeia) točnost, brižlji-vost, savjesnost, temeljitost
akribologija (grč. akribologeomai biti točan ili temeljit u istraživanju) savjesnost, točnost 

u govoru, pisanju, istraživanju i uopće u životu
akribometar   (grč.   akribes   točan,   metron)   sprava   za   točno   mjerenje   veoma   malih 

predmeta
akribometrija (grč. akribes točan, me-treo mjerim) točno mjerenje .

akridofag   (grč.   akris   skakavac,   fagos   onaj   koji   jede)   skakavcojed,   onaj   koji   se   hrani 
skakavcima

akrije (lat. acer ljut) farm. ljuti, trpki lijekovi

45
akter

svoje vrijeme, nesuvremen; koji se događa navečer ili kad se spušta noć, večernji
akronim   (grč.   akros,  onyma  ime)   kratica   sastavljena   od   početnih   slova   ili   početnih 

slogova neke složene riječi ili više riječi, npr. ZET = Zagrebački električni tramvaj
akropatija (grč. akros,  pathos  bolest) med. opći naziv za bolesti na krajnjim dijelovima 

ruku i nogu, kao i ostalih perifernih dijelova tijela
akropola (grč. akro-polis) gornji grad, gradska tvrđava u Ateni i ostalim grčkim gradovima

akropostija   (grč.   akroposthia)   gornji   dio   kožice   na   muškom   udu,   pri   obre-zivanju   se 
odreže; stanje prije obre-zivanja (kod Zidova); akrobistija

akrostih (grč. akrostichos) pjesma kod koje početna, a katkad i krajnja slova stihova daju 
neko ime ili neku riječ

akroterij (grč. akroterion) arhit. gornji dio, vrh zgrade, biljke i životinje kao ukrasi na vrhu, 
sljemenu zgrada

akrotizam   (grč.   akros)   fil.   istraživanje   prauzroka,   posljednjeg   uzroka   stvari;   težnja   za 
onim što je najviše u spoznaji (teorijski akrotizam) i djelovanju (praktični akrotizam)

akrozofija (akro-sofia) najviša mudrost
akselband (njem. Achsel rame, Band vrpca, traka) voj. vrpca koja pada s ramena na prsa, 

u nekim vojskama služi kao oznaka posebne službe (npr. stožerni časnik)
aksenija (grč. axenia) negostoljubivost, negostoprimstvo; pr. akseničan

aksijalni (lat. axis osovina, os) osni, osovinski
aksilarni (lat. axilla pazuho) pazušni aksinomantija (grč. axine sjekira,

manteia proricanje) proricanje po
sjekirama aksiologija (grč. axios vrijedan, koji

vrijedi, logia znanost) fil. teorija vrijednosti, naučavanje o vrijednostima; timologija
aksiom (grč.  axioo  cijenim; zahtijevam, tražim,  axioma)  neposredna  jasna  znanstvena 

spoznaja, očita istina, spoznaja koja se ne može dokazati, a i ne traži dokaza jer je očita 
(npr.:   nijedna   tvrdnja  ne   može  istodobno   biti  i  točna   i  netočna;  kad  su   dvije  količine 

jednake trećoj, onda su i među sobom jednake)
aksiomatika sustav aksioma; v. aksiom

aksist   (njem.   Achse   osovina)   "osovinaš",   pristaša   Hitler-Mussolinijeve   politike   tzv. 
"osovine Berlin-Rim-Tokio" koja je uvukla svijet u strahote Drugog svjetskog rata

aksolotao (meks.) veliki slatkovodni vodozemac u Sjev. Americi i Meksiku; aksolotlo
aksonometrija (grč. axon os, osovina, metria) mjerenje osovine kod geometrijskih tijela

aksungija (lat. axis osovina, ungere mazati) mazivo za osovine ili kola; farm, mast, salo
akšam (tur. akšam večer) sumrak, tj. doba od zalaska sunca do potpunog mraka; četvrta 

dnevna   muslimanska   molitva   (večernja);   akšam-cvijet   biljka   pupoljica   (lat.  Oenothera 
biennis); akšam-čiček (tur. čiček cvijet) biljka noćurak (Mirabilis jalapa)

akt (lat.  actus, eng. act,  fr. acte) djelo, čin; svaki svečani javni čin, osobito sudski čin, 
rasprava, pretres; kaz. čin; u likovnoj umjetnosti: crtež, slika ili kip golog ljudskog tijela; 

javni spis
Akteon (grč. Aktaion) kod starih Grka: lovac kojega je božica lova Artemida pretvorila u 

jelena (jer ju je promatrao dok se kupala) pa su ga rastrgah vlastiti psi
akter (fr. acteur, lat. actor vršitelj, izvršitelj) glumac; sudionik u nekom događaju

akti
46 aktivirati

akti (lat. actum, mn. acta od agere djelovati, raditi) mn. djela, činovi; spisi koji se tiču 
nečega, osobito u sudu, državnim ustanovama itd.; staviti ad acta (čit. akta) priključiti 

aktima, tj. neku stvar ili molbu smatrati svršenom, odstraniti je, ne raditi po njoj ništa; 
designacija akata popis akata koji se nalazi u jednoj bilježnici; acta apostolorum čit. akta 

apostolorum (lat.) mn. djela apostola; acta publica čit. akta publika (lat.) mn. javni činovi, 
oni koje se tiču države

aktinidija (grč.-lat.) biljka srodna limunu od kojega je znatno bogatija vitaminom C
aktinij (grč. aktis zraka) kem. radioaktivan element, atomska težina 227, redni broj 89, 

znak Ac
aktinije   (grč.   aktis   zraka,   lat.   actinaria)   zool.   moruzgve,   morske   životinje   iz   porodice 

koralja, mekanog tijela, bez kostura, obično žive pojedinačno i Često se odlikuju lijepim 
bojama

aktinizam (grč. aktis, aktinos sunčana zraka, zraka) fiz. svojstvo sunčanih, ultraljubičastih 
zraka da izazovu kemijske promjene; kemijsko djelovanje sunčanih zraka

aktinoelektricitet (grč. aktis, elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svjetlosne 
ili toplinske zrake

aktinograf (grč. aktis zraka, grafo pišem) fiz. instrument za mjerenje jačine kemijskog 
djelovanja   nekog   svjetlosnog   izvora   (aktinometar);   također:   instrument   koji   bilježi 

promjene (varijacije) u jačini sunčanih zraka
aktinografija   (grč.   aktis   zraka,   grafia   opis)   proučavanje   zraka;   ispitivanje   pomoću 

rentgenskih zraka
aktinogram (grč. aktis zraka, gramma slovo) rentgenska slika; rentgeno-gram

aktinometar   (grč.   aktis   zraka,   metron)   fiz.   sprava   kojom   se   mjeri   jačina   Sunčevog 
toplinskog zračenja

aktinometar (grč. aktis zraka, metron) fiz. sprava za mjerenje jačine rentgenskih zraka 
pomoću selena

aktinomikoza (grč. aktis zraka, mykes gljiva) med. zarazna bolest najprije primijećena 
kod konja, goveda i svinja, prenosiva i na ljude, uzročnik je gljivica zvjezdasta oblika; 

pojavljuje se na probavnim organima, u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) 
ili na površini kože ako je na njoj bilo ozljeda

aktinomorfan (grč. aktis zraka, morfe oblik) bot. zrakast
aktinoskopija (grč. aktis, skopeo gledam) med. ispitivanje, zračenje rent-genom

aktinoterapija (grč. aktis zraka, thera-peia liječenje) med. liječenje zrakama
aktinski (grč. aktis gen. aktinos zraka) fiz. koji kemijski djeluje, koji kemijski razgrađuje; 

aktinske   zrake   zrake   s   kemijskim   djelovanjem;   ultravioletne,   ultraljubiČaste   zrake, 
nevidljive zrake

aktiti (grč. akte strma obala) mn. oni koji stanuju na obali, primorci
aktiv   (lat.   activus   djelatan,   radan,   koji   radi;   radni,   koji   označava   djelatnost)   1.   gram. 

radno stanje (suprotno: pasiv) 2. skupina najdjelatnijih članova neke organizacije
aktiva   (lat.   activa)   trg.   imovina,   imanje   (novac,   vrijednosni   papiri,   nekretnine); 

potraživanje (suprotno: pasiva)
aktivan (lat. activus djelatan) radan, vrijedan, živ, okretan; još u službi, u djelovanju; trg. 

onaj čija su potraživanja veća od dugovanja; gram. radni
aktive   (lat.   activa)   trg.   pozitivni   sastavni   dijelovi   nekog   imanja,   od   kojih   vlasnik   ima 

koristi, za razliku od pasiva, tj. objekata koji vlasniku ne donose nikakvu korist, ili su mu 
čak na štetu

aktivirati (lat. activare) staviti u djelovanje; uvesti u aktivnu službu; ubr
aktivist

47 akupiktura
zati, ubrzavati, pospiješiti, pospješivati

aktivist (lat. activus djelatan) onaj koji je djelatan, koji djeluje, radi
aktivist (lat. activus) 1. fil. pristaša ak-tivizma; 2. član aktiva (v. aktiv 2)

aktivitet   (lat.   activitas)   živost,   okretnost;   djelatnost,   radinost,   marljivost,   revnost; 
djelovanje; aktivnost

aktivizam (lat. activus, agere djelati, raditi) fil. shvaćanje da je za napredak čovječanstva 
od posebne važnosti razuman i stalan utjecaj ljudskog znanja i htijenja na kulturu i život 

uopće; praktično, aktivizam je moralni (etički) zahtjev da čovjek ne smije mirovati sve 
dotle dok ljudska priroda, njegovim stalnim nastojanjem, ne dospije đo potpune samo-

spoznaje i samostalnosti
aktivna trgovina 1. prije: izvozna trgovina; 2. danas: trgovinska djelatnost nekog naroda 

koja   i   uvoz   i   izvoz   proizvoda   vrši   vlastitim   kapitalom   i   vlastitom   radnom   snagom; 
suprotno: pasivna trgovina

aktivnost (lat. activus) v. aktivitet
aktor (lat. actor) prav. tužitelj, izdavatelj punomoći; advokat, zastupnik

aktovka (lat. actus radnja) 1. dramsko djelo u jednom činu, jednočinka; 2. torba za spise
aktšlus (njem. Aktschluss) završetak dramskog čina (osobito: efektna završna scena)

aktuacija (lat. actuatio) med. djelovanje nekog lijeka na organizam
aktualan (lat. actualis, fr. actuel) sadašnji, današnji, suvremen; stvaran, istinit, činjenični; 

koji je na dnevnom redu; koji se odnosi neposredno na današnjicu; dan, dat; aktualna 
energija živa sila, kinetička energija

akvafortis (lat.  aqua,  fortis jak) kem. snažna voda, priprema se od salitre i razrijeđene 
sumporne kiseline

akvagij   (lat.  aqua  voda,   agere   voditi)   prav.   pravo   odvođenja   vode,   pravo   isušivanja 
zemljišta;

akvalung (lat. aqua voda, engl. lung pluća) naprava koja omogućuje disanje pod vodom
akvamarin   (lat.  aqua  voda,   marinus   morski)   min.   proziran   poludragi   kamen   koji   ima 

zelenu boju morske vode, vrsta berila
akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode

akvaplan (lat.  aqua  voda, planus ravan) šport, široka daska vezana za motorni čamac, 
služi za vožnju na vodi

akvarel (lat. aqua voda, acquerello) slika izrađena vodenim bojama
akvarelirati (tal. acquerellare) slikati vodenim bojama

akvarelist (fr. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama
akvarij (lat. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se Čuvaju vodene biljke i vodene 

životinje (ribe i vodozemci); mjesto u ljekarni gdje se drži voda
akvarijus

49 alacija
akvarijus (lat. aquarius) astr. Vodenjak (jedan od dvanaest nebeskih znakova)

akvatel (lat. aqua voda, fr. hotel) hotel na vodi, turistički brod ili brodica
akvaterarij (lat.  aqua  voda,  terra  zemlja) posuda u kojoj se drže i uzgajaju vodozemci 

(amfibije)
akvatiČan   (lat.  aquaticus)  podvodan,  vlažan,  močvaran,;  koji živi u  vodi,  pokraj  vode, 

vodeni; akuatične biljke one koje rastu po močvarnim mjestima, vodene biljke
akvatilije (lat. aquatilia) zool. slatkovodne životinje

akvatorij   (lat.  aqua  voda,   territorium   zemljište)   vodene   površine   koje   imaju   nekom 
konvencijom određene granice

akvedukt (lat. aquaductus) vodovod, vodovodna cijev; kanal
akvila  (lat.  aquila)  zool.  orao;  astr.   ime  jednog  zviježđa;  arhit.  ukras   u  obliku  orla  na 

zabatu kuće
akvizicija   (lat.  acquisitio)  tečevina,   stečeno   dobro,   zarada;   nabavljanje;   zadobivanje, 

stjecanje
akvizit (lat. acquisitum) nešto stoje zadobiveno, nabavljeno, stečeno

akvizitor (lat. acquisitor) čovjek koji nešto stječe, zarađuje, nabavlja ih zadobiva
akvozan (lat. aquosus) pun vode, bogat vodom; kišovit

akvozitet (lat. aquositas) bogatstvo vodom; kišovitost
Al   Capone   (Alfonso)  najpoznatiji   američki   gangster   (1897—1947);   sinonim   za   velikog 

gangstera uopće
al corso čit. al korzo (tal.) trg. po tečaju, po sadašnjoj vrijednosti novca

Al Fatah (ar. Al Fatah "borba i pobjeda") najstarija i najveća vojnopoli-tička organizacija 
palestinskih Arapa, osnovana 1965. kako bi obranila prava palestinskih Arapa i usposta-

vila palestinsku državu na područjima iz kojih su Arapi iseljeni nakon osnutka Izraela
al marco čit. al marko (tal.) trg. prema čistoj težini zlata i srebra

al pari (tal.) trg. jednak, koji ima jednaku vrijednost, iste vrijednosti ili sadržaja; jednakost 
nominalne i stvarne vrijednosti, osobito kod novca

al piacere čit. al pjačere (tal.) glaz. po volji, prema dopadanju, kako se hoće
al piacimento Čit. al pjačimento (tal.) glaz. v. al piacere

al punto (tal.) u točku, savršeno točno, navlas; a punto
al rigore di tempo (tal.) glaz. strogo u taktu

al segno čit. al senjo (tal.) glaz. ponavljanje jednog odjeljka od određenog znaka
al- (ar. al-) arapski član, npr. alkali, alkohol, al-Kuran itd.; često se upotrebljava i el i ul

al-džamija (ar. al-đami) velika islamska bogomolja
Al-koran (ar. El-kuran) v. Alkuran

Al-kuran (ar. El-kuran) knjiga, čitanka; v. Kuran
ala   milaneze   (tal.   alla   milanese)   na   milanski   način,   naziv   poznatog   talijanskog   jela: 

špageti s narezanim komadićima šunke preljeveni umakom od rajčica
ala   vild   (fr.-njem.   wild-divlji)   kuh.   "kao   divljač",   izraz   koji   označuje   poseban   način 

pripremanja mesa divljači (ali i domaćih životinja na takav način)
alabandizam   umjetnička   drljotina   (po   karijskom   gradu   Alabandi   gdje   je   vladao   loš 

umjetnički ukus)

alabaster (grč. alabastros, lat. alabas-trum) min. posebna, veoma tvrda vrsta gipsa, u 
vodi teško rastopljiv; ala-bastersko staklo mutno, poluprozir-no staklo

alacija (lat. alatio, lat. alatus krilat) davanje krila; pren. ubrzanje, požurivanje
Al a din

50 albacija
Aladin  glavni junak priče o čarobnoj  svjetiljci (Aladinova  svjetiljka) koja onome  koji je 

posjeduje   ispunjava   sve   što   poželi;   priča   je   objavljena   u   poznatoj   arapskoj   zbirci 
pripovjedaka "Tisuću i jedna noč"

Aladinova svjetiljka v. Aladin
aladža (tur. aladža raznobojan, šaren) pamučna tkanina s utkanim šarama; haljina od te 

tkanine
alafranka (tal. alla franca) na europski način, po europski, po zapadnjački (za razliku od 

turskog, orijentalnog, islamskog); supr.: alaturka
Alah (ar. a-ilah) Bog, pravi Bog, naziv za Boga kod muslimana

alaj   (tur.)   Četa   vojnika,   bataljun,   puk;   mnoštvo,   gomila;   parada,   svečanost   svečana 
povorka;   alaj-barjak   zastava   jednog   odreda   (alaja)   vojnika;   visoka   čast   u   feudalnoj 

Turskoj
alak (tur.) urnebes, vika, galama; juriš, napad; gomila, mnoštvo, rulja

alakati (tur.) vikati alah (običaj Turaka pri jurišu); jurišati uz urnebesnu viku
alalija (grč. a-, lalein brbljati) med. nemogućnost izgovaranja artikuliranih glasova zbog 

poremećaja u govornim organima
alamet   (tur.   alamet)   znak,   simptom,   trag,   predznak,   najava;   prigoda,   zgoda,   pravi 

trenutak; oluja, mećava, nevrijeme; prokletstvo
Alani iranski nomadski narod sarmat-skog podrijetla; za vrijeme seobe naroda došli su do 

Španjolske gdje su ih uništili Vizigoti
alanin kem. aminopropionska kiselina

alantijaza (grč. allas, allantos kobasica) med. teško akutno trovanje zaraženom mesnom 
hranom; botulizam

alantoidna tekućina zool. tekućina koja se nalazi između alantoisa i am-niona
alantois   (grč.   allas,   eidos   izgled,   oblik)   zool.   omotač   zametka   kod   viših   kralj   ežnjaka 

(sisavaca, riba i gmazova), kod gmazova i ptica pomaže disanje, a kod sisavaca još i 
prehranjivanje zametka

alantotoksikon (grč. allas, allantos kobasica, toxikon otrov) kem. otrov koji se razvija u 
pokvarenom mesu

Alarih (germ.) "kralj sviju", "vladar nad svima"
alarm (fr. alarme, tal. all'arme) voj. uzbuna, poziv za pripremu u slučaju opasnosti; nemir, 

nespokojstvo, zabrinutost; strah
alarmantan   (fr.   alarmant)   uznemirujući,   koji   uznemiruje,   koji   izaziva   ili   stvara 

nespokojstvo i zabrinutost
alarmirati   (fr.   alarmer)   uzbuniti,   uz-bunjivati,   dati   znak   za   uzbunu,   pozvati   k   oružju; 

uznemiriti, zastrašiti
alarmist (fr. alarmiste) širitelj uznemirujućih vijesti

alas (mad. halasz) ribar
Alaska   sjeverozapadni  poluotok  Sjeverne  Amerike;  1867.  od Rusije  su  ga  kupile  SAD; 

glavni grad Juneau, najveći Anchorage
Alastor zloduh osvete u starogrčkim tragedijama

alat (ar. alet) pribor, sve stoje potrebno za rad, osobito ručni, oruđe
alatracija (lat. allatratio) lajanje na; napad na nekoga pogrdama

alatura (lat. allatura, afferre donositi) prav. miraz; dodatak u novcu za izdržavanje kuće
alaturka   (tal.   alla   turca)   na   turski   način,   po   turski   (za   razliku   od   europskog, 

zapadnjačkog); supr.: alafranka
alaun (njem. Alaun, lat. alumen) stipsa alavertiti (tal. avvertire) obavijestiti,

uputiti, poučiti albacija (lat. albatio) bijeljenje kovine (metala), osobito bakra; posrebrnji-
vanje kovine; tobožnje pretvaranje bakra u srebro; albinkacija

albatros
51 aldrovanda

albatros (engl. albatross) zool. velika bijela morska ptica koja nagovještava buru
albedo (lat. albedo "bjelina") moć odbijanja svjetla, omjer svjetla što ga površina (npr. 

planeta) odbija prema svjetlu koje je (npr. od Sunca) primila

alegat (lat. allegatum) navedeno mjesto, navod, navođenje, pozivanje na neki zakon
alegati (lat. allegata) mn. mjesta navedena iz drugih djela, upute

alegoričan (grč. allegorikos) iskazan slikom, slikovit, u prenesenom ruhu
alegorija (grč. allegoria) poet. govor u kojem se pojmovi i misli iskazuju drukčije, a ne 

riječima koje ih izravno izražavaju, slikovit govor, slikovito objašnjenje pojma ih misli
alegorist (grč. allegorikos) onaj koji prikazuje nešto u slikama, slikovito

alegorizirati (grč. allegoreo drukčije izražavam, drukčije prikazujem) slikovito govoriti ih 
pisati; izražavati misli u slikama, a ne izravno

aleja (fr. allée) drvored; šetalište između dvaju redova drveća; uzak prolaz
aleksandrijski   koji   se   dogodio   u   Alek-sandriji,   koji   potječe   iz   Aleksandrije,   pomorskog 

građa u Egiptu; grad je osnovao 331. pr. n. e. Aleksandar Veliki i bio je u prvim stoljećima 
prije i poslije naše ere glavno sjedište grčke znanosti i književnosti; otuda: aleksandrijska 

biblioteka, aleksandrijski gramatičari, aleksandrijski filozofi (aleksandrijska škola)
aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka

aleksanđrinac   poet.   dvanaesterac,   še-stostopni   stih   s   cezurom   nakon   šestog   sloga, 
nazvan po velikom sta-rofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom iz XII. st.; klasičan 

francuski stih
aleksandrinci   ovim   se   imenom   zove   70   aleksandrijskih   znanstvenika-tumača   i 

prevoditelja; usp. Septuaginta
aleksandrinstvo znanstveno sitničar-stvo, suha učenost radi učenosti, bez ikakve veze sa 

stvarnim životom, kao npr. u XVII. st.
aleksifarmacija (grč.) proučavanje protuotrova

aleksifarmakon (grč. alexo branim, farmakon lijek) med. lijek protiv trovanja, protuotrov
aleksjja (grč. a-, legein govoriti) psih. patološka nesposobnost da se pisane ili tiskane 

riječi čitaju s razumijevanjem (nastaje zbog povrede velikog mozga)
aleksin  (grč.  alexo  pomažem,   štitim)  kem.  svaka   tvar  krvnog  seruma   koja  razgrađuje 

strane stanice
aleksipiretik (grč. alexo branim, pvr vatra) med. sredstvo protiv groznice

aleksit  (grč.  alexo  branim)  med.  sredstvo   za  spašavanje  i  pomoć,  osobito  protuotrov; 
aleksiterij

aleksiteričan (grč. alexeterios) koji djeluje kao protuotrov, protuotrovni
alektacija   (lat.   allectatio)   mamljenje,   primamljivanje,   izazivanje   draži;   čist   rad   (u 

bakrorezu)
alektriomahij a (grč. alektryon pijetao, mache borba) borba pijetlova (kao sli

alektriomantij a
53

alfitomantija
ka istinske borbe kod starih je Grka bila veoma omiljena zabava)

alektriomantija   (grč.  alektryon  pijetao,   manteia   proricanje)   proricanje   po   pjevanju 
pijetlova

aleloftorija (grč. allelon međusobni, uzajamni, ftheiro uništavam, allelof-thoria) fil. izraz 
kojim je Aristotel nazvao nagon (u prirodi i životinjskom svijetu) za nemilosrdnom me-

đusobnom borbom i uništavanjem
alelomorfan (grč. allelon naizmjeničan, morfe oblik) zamjenjiv

aleluja   (hebr.)   "hvalite   Boga",   poklik   radosti   u   kršćanskom   bogoslužju;   pren.   radost, 
zanosno veselje uopće

alem  (ar.   alem,   alin)   dragi   kamen;   u   arapskom,   uz   ostala   značenja,   ova   riječ   znači   i 
pozlaćena jabuka na vrhu minareta

Alemani (njem. Alemannen)  staronje-mački naziv glavnog i najvećeg dijela stanovništva 
južne Njemačke, za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Njemačku 

TAUemagne", tj. zemlja u kojoj žive Alemani)
alemanisti   pristaše   francuske   Revolucionarne   socijalističke   radničke   stranke   koja   je 

odbacivala diktaturu proletarijata i propagirala tzv. municipalni socijalizam (naziv prema 
prezimenu vođe Jeana Allemanea, 1843—1935, člana Pariške komune)

alenteza   (grč.   allos   drugi,   thesis   položaj)   med.   prisutnost   stranih   tijela   u   ljudskom 
organizmu i bolest koja zbog toga nastaje

aieopat (grč. alloios drukčiji, pathos), med. b. alopat
aleopatija (grč. alloios drukčiji, pathos) med. v. alopatija

alergija (grč. allos drugi, ergon djelo) med. promijenjena sposobnost reakcije organizma 
na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom prije bio zaražen

aletiologija (grč. aletheia istina, logia) znanost (ili: naučavanje) o istini
aletofil (grč. alethes istinit, filos prijatelj) prijatelj istine, onaj koji voli istinu; filalet

aleurant (grč. aleuron pšenično brašno) bot. bjelančevina u pšenici
aleuromantija (grč. aleuron pšenično brašno, manteia) proricanje iz brašna koje se prinosi 

na žrtvu
aleurometar (grč. aleuron brašno, me-tron) instrument za ispitivanje valjanosti i čistoće 

brašna
aleuron   (grč.   aleuron   pšenično   brašno)   bot.   okruglasta   i   kristalizirana   organska   tvar 

(slična zrnu) u biljnim stanicama, sastavljena od kristalizirane bjelančevine
alfa (grč. alfa) prvo slovo u grčkoj abecedi; pren. početak; alfa i omega prvo i posljednje 

slovo grčke abecede, tj. početak i kraj nečega
Alfa-Romeo   talijanska   marka   automobila   (prvi   dio   naziva   čine   početna   slova   firme: 

Anonima  Lombarda   Fab-brica  Automobili,  a  drugi  je po   inženjeru   konstruktoru   koji  se 
zvao Niccolo Romeo)

alfabet   (prva   dva   grčka   slova   alfa,   beta)   gram.   niz   svih   slova   nekog   jezika,   slova   u 
određenom redu (za latinicu je uobičajen naziv abeceda, a za glagoljicu i ćirilicu azbuka; 

alfabetski red red slova kakav je u alfabetu, tj. a, b, c, d...
alfabetar (grč. alfa a, beta b) 1. popis izrađen alfabetskim redom; 2. početnik u čitanju i 

pisanju; 3. pren. početnik u čemu (u nekom nauku, zanatu, vještini...)
alfenid   metalna   smjesa   od   60   dijelova   bakra,   30   dijelova   cinka   i   10   dijelova   nikla, 

galvanskim putem posrebrnje-no novo srebro
alfitomantija (grč. alfiton ječmeno brašno, manteia) gatanje u ječmeno brašno

alge
54

alijenacija
alge   (lat.   alge)   bot.   resine,   kriptogamne   vodene   biljke,   bescvjetnice,   talofiti   s   biljnim 

zelenilom (klorofilom)
algebra (ar. al-jebr) mat. "sastavljanje razdvojenih dijelova", dio matematike koji istražuje 

odnose i svojstva brojeva pomoću općih znakova; udžbenik algebre
algebrist onaj koji se bavi algebrom, znalac algebre

algema (grč. algema) med. bol
algetičan (grč. algeo osjećam bol) bolan, boležljiv, nastao zbog boli

algija (grč. algeo osjećam bol) med. bol živaca, neuralgya
algofon (grč. algos bol, fonos ubojstvo) med. sredstvo protiv zubobolje napravljeno od 

gorušičnog uha i špirita (žeste)
algolagnija (grč. alge a bol, lagneia obljuba) med. uživanje u bolu, požuda za bolom, izraz 

koji obuhvaća mazohizam i sadizam
algologija (lat. alga, grč. logia) bot. dio botanike koji se bavi algama, resi-nama

algoritam   (ar.,   grč.   rhvthmos   odnos)   1.   vještina   računanja,   četiri   osnovne   računske 
operacije  i udžbenik  o  tome  (izraz  potječe  od arapskog  matematičara  Muhameda  ibn 

Muse Alhariz-ma); 2. logički algoritam pokušaj da se logičke operacije zamijene brojkama 
i   računskim   metodama,   dakle,   pokušaj  matematičke   ili   simboličke   logike;   u  srednjem 

vijeku upotrebljavali se i izrazi algorizam, algari-tam
algospazam (grč. algos bol, spaemos grč) med. grč mišića praćen bolom

algrafija (grč. grafia) tisk. postupak pri ravnom tiskanju aluminijskim umjesto kamenim 
pločama, odgovara litografiji

Alhambra (ar. Al-hamrah) (Crvena kuća), maurska kraljevska palača u
Granadi, najslavniji spomenik maurske arhitekture alhidada (ar. al-hadat) teh. pokretno 

ravnalo, dio noruja, za mjerenje kutova
ali as čit. alijas (lat.) drugim imenom, inače, drukčije

alibi (lat.) prav. drugdje, na drugom mjestu; dokazati svoj alibi dokazati da u određeno 
vrijeme nisam bio na određenom mjestu

alicante čit. alikante (Šp.) vrsta Španjolskog vina iz okolice grada Ali-cantea
aliciklički   spojevi   (grč.)   organski   spojevi   cikličke   strukture   s   alifatskim   svojstvima 

(ciklopropan, cikloheksan)
alifatski spojevi kem. masni organski kemijski spojevi koji sadrže atome ugljika, povezane 

u obliku otvorenih lanaca (parafini, alifatski alkoholi, alifatske kiseline)

alkalescencija   (lat.   alcalescentia)   kem.   prevladavanje   jedne   alkalije;   razvijanje   alkalije 
koja se brzo isparava (amonijak)

alkali
56

alkoholičar
alkali (ar.) kem. sol koja se dobiva iz pepela morskih biljaka

alkalije (ar.) mn. kem. hidroksidi alkal-nih metala, imaju bljutav okus i veoma su otrovni
alkalimetar (ar., grč. metron) kem. sprava kojom se određuje količina al-kalija u sodi ili 

lužnoj soli
alkalimetrija (ar., grč. metron) kem. ispitivanje sode ili lužne soli pomoću alkalimetra

alkalizacija (lat. alcalisatio) kem. dobivanje lužne soli
alkalizirati (lat. alcalisare) kem. dobivati lužnu sol

alkalni metali kem. skupina kovina (metala) male težine koje voda otapa i na običnoj 
temperaturi, npr. kalij, natrij, rubidij, litij i dr.

alkaloidi (ar. al-kali, grč. eidos) kem. dušikasti organski spojevi biljnog podrijetla, otrovni i 
gorka okusa; najvažniji: morfin, kinin, strihnin, kofein, nikotin i dr.

alkatifa (ar., šp. alcatifa) orijentalni tepih, s osnovom od vune i svile, a šarom od zlatnog i 
srebrnog konca

alkejski stih (grč. Alkaios) poet. stih od pet stopa, od kojih su prve tri i posljednja jambi, a 
četvrta anapest (U _ U — U — U U — U —), nazvan po slavnom grčkom liričaru Alkeju koji 

je živio 600. pr. n. e.; alkejska strofa strofa od četiri stiha, od kojih su dva jedanaesterca, 
jedan deve-terac i jedan deseterac

alkemičar (ar. al-kimia) onaj koji se bavi alkemijom, onaj koji pravi zlato umjetnim putem; 
tajanstveni srednjovjekovni znanstvenik

alkemija   (ar.   al-kimia)   naziv   za   najstariju   kemiju,   osobito   kod   Arapa;   kasnije,   u 
srednjovjekovnoj Europi: neznanstveno  bavljenje kemijom; tobožnja  vještina pravljenja 

zlata
Alkestida (grč. Alkestis) u starogrčkoj mitologiji: žena kralja Admeta umjesto kojega je 

pošla u smrt; iz podzemlja ju je izveo Heraklo
Alkibijad staroatenski državnik i vojskovođa (450—404 pr. n. e.), rođak Periklov, učenik 

Sokratov; poznat i kao pustolov, rasipnik i prevrtljivac; ubio ga frigijski satrap Farnabaz 
kako bi ugodio Spartancima; Alki-bijadovo pseto prekrasni Alkibijadov pas kojem se divila 

cijela Atena; da bi privukao na nj još više pozornosti, dao mu je vlasnik odrezati rep (pre-' 
^me i izraz rep Alkibijadova psa oplato znači kusast rep)

Alki noj kralj Feačana, otac Nausikajin, gostoprimac Odisejev (on gaje konačno i otpremio 
na Itaku nakon mnogih pustolovina i nevolja)

alkion (grč. alkvon) mitološka morska ptica (zimorod, ledarica), smatralo se da proriče 
sreću

Alkiona u starogrčkoj mitologiji: kći Eo-lova, žena Keiksova; bogovi su je pretvorili u pticu 
(zajedno s mužem); usp. alkion

Alkmena žena Amfitrionova, majka He-raklova (otac junakov je Zeus)
Alkmeon tebanski heroj, vođa sedmorice epigona u osvetničkom pothvatu protiv Tebe

alkohol   (ar.   al-kohhlu)   1.   najbolji,   savršeno   pročišćeni   prah,   npr.   od   kore   kininovca, 
željeza i dr.: 2. potpuno pročišćen špirit, žesta izlučena iz vina, piva, rakije i dr.; opojno 

piće
alkoholat (ar. al-kohhlu) čvrsti kemijski spoj alkohola s nekom soli

alkoholatura (ar. al-kohhlu) kem. mješavina svježih biljnih sokova s alkoholom
alkoholi (ar. al-kohhlu) mn. kem. organski kemijski spojevi ugljika, vodika i kisika

alkoholičar (ar. al-kohhlu) čovjek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića, pijanac
alkoholizacija

57
Almagest

alkoholizacija   (ar.   al-kohhlu)   kem.   oslobođenje   špirita   (žeste)   od   vode,   pročišćavanje 
alkohola; miješanje alkohola s nekom tekućinom

alkoholizam   (ar.   al-kohhlu)   opći   naziv   za   sve   štetne   utjecaje   na   ljudski   organizam   i 
društvo koji nastaju zbog prekomjerne uporabe opojnih pića, osobito žestokih

alkoholizirati   (ar.   al-kohhlu)   kem.   pročistiti   do   stupnja   najveće   finoće,   npr.   neki   prah; 
izlučiti špirit (žestu) iz neke tekućine; osloboditi od vode; pomiješati s alkoholom

alkoholometar   (ar.   al-kohhlu,   grč.   metron)   sprava   za   određivanje   količine   alkohola   u 
nekom opojnom piću

alkoholometrija   (ar.   al-kohhlu,   grč.   metria)   znanost   o   određivanju   količine   alkohola   u 
nekom opojnom piću

alko veri (ar. al-kubex, šp. alcoba) prostorija sa svodom;  udubina  u sobi s posteljom; 
ložnica

ali ingrosso (tal.) trg. na veliko
All   is  well   that   ends   well   (engl.)  Sve   je   dobro  što   se   dobro   svrši   (naziv   jedne 

Shakespearove komedije); usp. Ende gut, alles gut
alia  prima (tal.) slik. odmah, najednom slikati, tj. bez prethodnog grundira-nja (bojenja 

osnovnom bojom)
allegramente (tal.) glaz. v. allegro

allegretino (tal.) glaz. umjereno alle-greto
allegreto (tal.) glaz. manje živo, manje veselo, manje brzo nego allegro

allegrissimo (tal.) glaz. vrlo živo, vrlo veselo, što življe; allegro assai, allegro di molto
allegro (tal. allegro) glaz. veselo, živo, brzo; kao imenica; djelo koje treba izvoditi veselo, 

živo i brzo; allegramente
allegro assai (tal.) glaz. v. allegrissimo allegro con brio čit. alegro kon brio (tal.) glaz. vrlo 

veselo, sa žarom, vatreno; allegro con spirito, allegro con fuoco
allegro con fuoco čit. alegro kon fuoko (tal.) glaz. v. allegro con brio

allegro con moto čit. alegro kon moto (tal.) glaz. uzburkano, hitro, brzo
allegro con spirito čit. alegro kon spirito (tal.) glaz. v. allegro con brio

allegro di molto (tal.) glaz. v. allegrissimo
allegro furioso čit. alegro furiozo (tal.) glaz. strasno i brzo

allegro ma non troppo (tal.) glaz. ne odviše brzo
allegro maestoso čit. alegro maestozo (tal.) glaz. odmjereno hitro, s dostojanstvom

allegro moderato (tal.) glaz. umjereno
veselo, umjereno brzo allegro non tanto (tal.) glaz. ne odviše

brzo
allemande čit. almand (fr.) ples njemačkog podrijetla u 2/4 ili 4/4 taktu

allentando (tal.) glaz. popuštajući, zadržavajući, usporavajući; allentato
allentato (tal.) glaz. v. allentando

Alles schon degewesen Čit. ales šon dagevezn (njem.) Svega je toga već bilo (njemačka 
poslovica koja je istovjetna latinskoj Nihil novi sub sole Ništa novo pod suncem)

allez! čit. ale (fr.) hajde, idi, naprijed!
allons čit. alonz (fr.) hajdemo, naprijed!

alma mater (lat. alma mater mati koja hrani) "časna majka", sveučilište, velika škola
alma parens (lat.) "hraniteljica rodi-teljica"; v. alma mater

almada (ar. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta; vrsta brze indijske jedrilice
Almagest   (ar.   al-mađisti,   grč.   megiste  syntaxis)  iskrivljen   naslov   arapskog   prijevoda 

Ptolomejeva kapitalnog astronomskog djela (Veliki znanstveni sustav astronomije)
almanah

68
alonž

almanah (grč. almenichiaka) kalendar; godišnjak, zbornik koji izlazi godišnje
almandin vrsta dragog kamena granata, boje crvene kao krv (naziv prema maloazijskom 

gradu Alabanda)
almarada (šp.) bodež sa tri reza

almaviva   vrsta   kratkog   ogrtača   nazvanog,   vjerojatno,   po   grofu   Almavi-vi,   junaku 
Beaumarchaisove komedije i Mozartove opere "Figarov pir"

ahnemar (ar.) propovjedaonica u sinagogi
almenda (njem.  Allmende)  zajedničke šume i pašnjaci koji pripadaju svim stanovnicima 

jednog sela, općinska paša
Almisum (lat.) antičko ime Omiša

almukantarat (ar.) astr. krug na nebu paralelan s vidikom, horizontom
alo-  (grč.  allos)   predmetak   u   složeni-cama   sa   značenjem:   drugi,   drukčiji,   različit,  npr. 

alogen, v. alotigen
alodij (staronjem. al-6t) slobodno dobro, tj. ono koje nije dobijeno, nego koje je potpuno 

vlasništvo, naslijeđeno dobro, imanje

alotropan (grč. allos drugi, tropos način) kem. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili 
stanja

alotropija (grč. allos drugi, tropos način) kem. svojstvo tvari, supstancije, elementa da se 
pojavljuje u posve različitim oblicima, npr. ugljika da postoji kao grafit i dijamant; alomor-

fija; usp. izomerija
alpaka (peru. aplacca) 1. zool. vrsta peruanske lame, veoma cijenjene zbog svoje odlične 

vune; 2. kordiljerska tkanina od alpakine vune; 3. kem. galvanski posrebrnjena slitina, 
novo srebro

alpinac   vrsta   vjetra;   vojnik   uvježban   za   ratovanje   u   planinskim   uvjetima;   Alpinac 
stanovnik Alpi, alpski gorštak

alpinci (tal.) voj. alpski lovci, talijanske i francuske trupe, od 1872., za čuvanje i zaštitu 
alpskih dolina

alpinist proučavatelj Alpi, penjač na Alpe, planinar
alpinistika (lat. Alpes) v. alpinizam

alpinizam (lat. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa, osobito: penjanje na Alpe; u Širem 
smislu:   sva   znanstvena   i   športska   bavljenja   visokim   planinama;   planinski   šport, 

planinarstvo
alpinum (lat.) vrt zasađen  alpskim biljkama, osobito  umjetni brežuljak u vrtu zasađen 

alpskim biljkama
alporama   (lat.   Alpes,   grč.   horao   gledam,   vidim)   promatranje   (ili:   razgledanje)   visokih 

planina, pogled na glečere, ledenjake
alpski   (lat.   Alpes,   alpinus)   koji   pripada   Alpama,   koji   ima   oblik   Alpa;   alpska   rasa   ljudi 

niskog rasta, kratke lubanje i smeđe boje lica, žive oko Alpa, u istočnoj i južnoj Europi
alrauna   (staronjem.   alruna,   njem.   Al-raune)   u   njemačkoj   mitologiji:   duh   koji   proriče, 

kasnije neko malo de-
alt

60 alteram tantum
monsko   biće   u   ljudskom   obliku;   po   tome   nazvan   korijen   mandragore   koji   je   sličan 

ljudskom   liku,  iz  kojega   su,   po   starom  vjerovanju,   postali   ti  pa-tuljci-proroci;   gatalica, 
čarobnica alt (lat. altus visok, tal. alto) glaz. drugi glas, viši srednji glas; pjevač koji pjeva 

alt
alta ottava (lat.) glaz. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više

altamirsko doba naziv za starije kameno doba u razvoju Zemlje (prema špilji Altamira u 
Španjolskoj gdje su otkriveni različiti crteži životinjskih likova koji predstavljaju najstarije 

dosad pronađene spomenike likovne umjetnosti)
altana (lat. altus visok, tal. altana) ar-hit. zatvoreni balkon, balkon na gornjim katovima 

neke građevine
altazimut (ar. as-sumut  putovi) prijenosni instrument  za mjerenje kutova; univerzal tj. 

univerzalni instrument)
Alte Ware, gute Ware (njem.) Stara roba, dobra roba

alteja (grč. althaia, lat. althaea) bot. bijeli sljez, biljka čiji se korijen upotrebljava kao lijek 
protiv kašlja

alter ego (lat. alter ego drugi ja) 1. osoba koja je od neke druge osobe ovlaštena da može 
potpuno raditi u njezino ime, zamjenik, zastupnik; 2, čovjek po mišljenju i osjećaju potpu-

no blizak i srodan drugom nekom čovjeku, istomišljenik
altera pars (lat. altera pars drugi dio) druga strana, suprotna, protivnička strana

alteracija   (lat.   alteratio)   mijenjanje   nagore,   promjena,   izmjena,   preobraće-nje; 
pogoršanje,   oštećenje;   uzbuđi-vanje,   uzbuđenje,   užasavanje,   gnjev;   glaz.   akord   ili   ton 

povišen ili snižen kromatskim znakom
alterativa   (lat.)   mn.   med.   lijekovi   koji   izazivaju   promjenu,   koji   postupno   poboljšavaju 

sokove
alterirati   (lat.   alterare)   mijenjati,   promijeniti,   izmijeniti   nagore;   kvariti,   pokvariti, 

pogoršati; uplašiti, zbuniti; uzbuniti, rasrditi
alterkacija (lat. altercatio) prepirka, svađa; raspravljanje, diskusija

alternacija  (lat. alternatio)  smjenjivanje, smjena;  smijenjenost;  ped. 1. iz-mjeničnost  u 
rasporedu sati između težih i lakših predmeta; 2. ako u jednom razredu ima više skupina, 

onda,  dok se jednoj predaje, druge imaju tzv. tihi rad, npr. prepisivanje, crtanje i si.; 
gram. prijevoj (kvalitativni, kvantitativni, samoglasnički, suglas-nički)

alternativa (lat.) izbor između dviju mogućnosti, opredjeljivanje za jednu od dviju odluka; 
log. alternativni sudovi su 1. oni koji se mogu jedan drugim zamijeniti, a da se njihov 

smisao ipak ne izmijeni, npr.:  "Galilei  je otkrio zakone padanja", ili: "Zakone padanja je 
otkrio Galilei"; 2. oni disjunktivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dvaju pojmova koji 

se   međusobno   isključuju,   npr.:   "Jedno   električno   tijelo   je   ili   pozitivno   ili   negativno 
električno."

alternativan (lat. alternativus) izmjeničan
alternator (lat. alternator) fiz. stroj za proizvođenje izmjenične struje

alternirati (lat. alternare) smjenjivati se; kolebati se; med. alternirajuća groznica povratna 
groznica

alteram tantum (lat.) "drugo takvo", tj. još jednom toliko, dvostruko; slučaj da se kamate 
popnu do visine glavnice

alteram  tantum  (lat.)  još  jednom  toliko, dvostruko;  trg.  kamate  koje su  se popele do 
visine glavnice

altesse
61 amagazinaža

altesse čit. altes (fr.) visočanstvo, visost, svjetlost (titula)
altimetar   (lat.   altus   visok,   grč.   metron   mjerilo,   mjera)   visinomjer,   sprava   za   mjerenje 

visina
altimetrija (lat. altus visok, grč. metria mjerenje) mjerenje visina

alting (dan.) islandski parlament
altiora (lat.) mn. više stvari, viša znanja, više znanosti; ići ad altiora (al-ciora) ići naprijed, 

ići naviše, težiti za nečim višim; alciora
altist (tal. alto) glaz. pjevač koji pjeva alt

altruist   čovjek   koji   je   u   svom   mišljenju   i   radu   u   skladu   s   ljubavlju   prema   bližnjima, 
čovjekoljubac

altruizam   (Comte   skovao   po   tal.   altrui   drugi,   lat.   alteri   huic   ovom   drugom)   fil.   način 
osjećanja,   mišljenja   i   djelovanja   u   skladu   s   obzirima   prema   dobru   svojih   bližnjih   pa   i 

cijeloga čovječanstva; ljubav prema bližnjima, nesebičnost
altum silentium Čit. altum silencijum (lat.) duboka tišina, duboka Šutnja

aludirati   (lat.   alludere)   smjerati,   niša-niti,   ciljati   na   koga   ili   što;   posredno   rugati   se, 
predbacivati nekome nešto, bockati

aluminij (lat. alumen stipsa) kem. element atomske težine 26,97, redni broj 13, znak Al, 
kovina (metal), po boji i sjaju nalazi se između srebra i platine, tvrđi od cinka, a mekši od 

bakra, rastezljiv i kovan, u tehnici veoma uporabljiv zbog male specifične težine
alumnat  (lat.  alumnari  odgajati,   odgojiti)  zavod u  kojem se učenici,  osim odgajanja,  i 

hrane
aluvij (lat. alluvium naplavina, naplav-ljeno) geol. najgornji, tj. najmlađi slojevi Zemljine 

kore koji su postali nanosom
aluvijalan (lat. alluvialis) nanosni

aluvio   (lat.   alluvio   naplavljenje)   prav.   povećanje   obalnog   zemljišta   zbog   postupnog 
nanosa zemlje i pijeska plavljenjem; ovo povećanje pripada vlasniku obalnog zemljišta na 

osnovi tzv. aluvijskog prava
aluzija (lat. allusio, alludere smjerati) nišanjenje, ciljanje na koga ili što; govorna figura u 

kojoj se, umjesto prave stvari, kazuje njoj slična koja lako može podsjetiti na onu pravu; 
pr. aluzivan

alvearij (lat. alvearium) košnica, pčelinjak; jedan dio usne šupljine u kojoj se skuplja usna 
mast

alveolaran (lat. alveoaris) koji se tiče zubnih  ležišta; stanični; alveolarni živac  čeljusni 
živac

alveole   (lat.   alveoli)   1.   anat.   male  šupljine,   jamice  i   mjehurići   u   pojedinim  dijelovima 
tijela, npr. ležišta za zube u čeljusti, plućni mjehurići u kojima se izmjenjuju plinovi za 

vrijeme disanja i dr.: 2. voštane stanice u pčelinjem saću
alvus (lat.) anat. trbuh; med. stolica, izmet

aljamiado   Čit.   alhamijado   (šp.)   stara   bošnjačka   hrvatska   i   španjolska   poezija   pisana 
arabicom

amabile (tal.) glaz. ljupko, umiljato, nježno; amalbilmente, amorevole, amoroso

ambalaža (fr. amballage) omot, sve ono što služi za pakiranje robe
ambasada  (fr.  ambassade,  lat. ambac-tus sluga, podanik) veleposlanstvo, diplomatsko 

predstavništvo države u drugoj zemlji; boravište ambasadora
ambasador   (fr.  ambassadeur)  veleposlanik,   poslanik   najvišeg   ranga,   opunomoćeni 

predstavnik države u drugoj zemlji
ambi- (lat. ambo) predmetak u složeni-cama sa značenjem: i jedan i drugi, oba, oboje

ambicija (lat. ambitio) častoljublje, slavoljublje, težnja za nečim, stremljenje čemu
ambiciozan (lat. ambitiosus) Častolju-biv, slavoljubiv

ambidekster (lat. ambidexter) dešnjak u obje ruke, čovjek koji se podjednako lako služi i 
desnom i lijevom rukom; pren. licemjer

ambideksteritet   (lat.  ambidexteritas)  dešnjaštvo   u   objema   rukama,   podjednaka 
sposobnost u služenju desnom i lijevom rukom; pren. licemjerstvo

ambigvitet (lat. ambiguitas) dvosmislenost, dvosmislica
ambijent (lat. ambire obilaziti; opkoljavati) sredina, okolina, društvo u kojem netko živi i 

radi
ambilogija (lat. ambo oba, grč. logia) dvosmislen izraz, dvosmislica

ambilokvij (lat. amb, loqui govoriti) dvosmislen govor
ambirati (lat. ambire) tražiti službu, obilaziti nekoga i moliti za mjesto; ići za čim, težiti za 

Čim
ambis (grč. abyssos) bezdan, ponor, provalija; pren. propast

ambitus   (lat.)   obilaženje;   traženje   čega,   osobito   nedopuštenim   načinom,   putem 
podmićivanja i si.; pokriven hodnik oko crkve; optjecaj, kružna putanja

ambivalencija   (lat.   ambo   oboje,   valere   vrijediti)   dvojaka   vrijednost;   podvojenost   (npr. 
istodobni osjećaj ljubavi i mržnje prema istoj osobi)

ambivertiranost (lat. ambo oboje, ver-tere okrenuti) seksualna sklonost prema osobama 
obaju   spolova,   bisek-sualitet;   psih.   svojstvo   osobe   koja   nije   ni   izrazito   otvorena 

(ekstrauerti-rana) ni zatvorena (introvertirana) prema okolini
amble čit. anbl (fr.) jah. ravan hod (konja)

amblem (fr. emblème) znak, znamenje, obilježje, simbol; amblem
amblem (grč. emblema ukrasni umetak) umetnut ukras; simbol, znak, obilježje

amblematičan (grč. emblema) znakovit, simboličan, alegoričan, prikazan u slici, slikovit
amblematizirati   (grč.   emblema)   prikazivati   u   slikama,   izlagati   slikovito,   simbolizirati, 

alegorizirati
ambliafija   (gr.  amblys  tup,   slab,   afe   dodirivanje)   med.   neosjetljivost,   slabost   osjetila 

dodira
ambliopija (grč. amblys, ops, opos vid, oko) med. slabovidnost

ambloma (grč. ambloma pobačaj) med. pobacivanje, pobačaj, abortus
amblotici (grč. amblosko pobaciti) mn. med. sredstva za izazivanje pobačaja; abortivi

ambo   (lat.   ambo   oba)   u   tomboli:   pogodak   dvaju   brojeva   od   pet,   u   istom   redu   jedne 
tombolske karte

ambonoklast (grč. ambon katedra, kla-sis lomljenje) protivnik crkvene glazbe, glazbe u 
crkvi

ambra (ar. anbar, sanskr. ambara) mirisna smola kojom na Istoku dime sobe i koju puše s 
duhanom

ambroid
64

amentia simplex
ambroid (ar. anbar, sanskr. ambra mirisna smola, grč. eidos izgled) stiješ-njeni jantar koji 

se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada jantara pod visokim 
tlakom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu

ambrotipi mn. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena ploča
ambrozija (grč. ambrosia) mit. jelo koje daje besmrtnost, hrana višnjih bogova; pren. jelo 

koje   okrjepljuje,   izvrsno   jelo;   usp.   nektar;   biljka,   korov   čiji   pelud   izaziva   alergiju   u 
kolovozu i rujnu

ambrozijski   (grč.   ambrosios)   bogovski,   koji   pripada   bogovima,   natprirodan;   božanski, 
divan

ambulant  (lat.   ambulare   hodati,   ambu-lans)   trg.   osoba   koja   se   bespravno   bavi 
trgovačkim posredovanjem

ambulanta   (lat.   ambulantia)   med.   pokretna   ili   poljska   bolnica;   ustanova   za   hječničke 
preglede i pružanje prve i hitne pomoći

ambulantni (lat. ambulans, ambulare hodati, ići) putujući, pokretni; nestalan; ambulantni 
bolesnik   bolesnik   koji   ne   mora   ležati   u   postelji,   nego   dolazi   liječniku   na   liječenje; 

ambulantna pošta putujuća, željeznička pošta
ambulatorij (lat. ambulatoria) med. ustanova gdje se pregledavaju i liječe bolesnici koji 

ne moraju ležati u postelji, nego dolaze na liječenje po potrebi
ambusta (lat. ambusta, amburere ogor-' jeti, opaliti) mn. med. opekline

ameba (grč. amoibe promjena) zool. mikroskopom vidljiva životinjica koja stalno mijenja 
svoj oblik

amebijaza   (grč.   ameibo   mijenjam)   amebna   dizenterija   Čiji   je   uzročnik  Entamoeba 
histolytica,  crijevna   zaraza   praćena   bolovima   u   trbuhu,   proljevima   ili   začepljenjem, 

zatvorom (op-stipacijom)
ameblirati   (fr.   ammeubler)   kuću   opskrbiti   pokućstvom,   kuću   namjestiti   potrebnim 

stvarima
amebni (grč. amoibe promjena) koji potječe od amebe, uzrokovan amebama

ameboidno   kretanje   zool.   kretanje   stanica   u   ljudskom   tijelu   pomoću   pseudopoda; 
nazvano po tome što je najprije primijećeno kod ameba

amelija  (grč.   a  ne,  melos  ud)   prirođena  nakaziKïst  kod  domaćih   životinja   (nedostatak 
jednog ili više udova))

ameïîoracrja (lat. amelioratio) poboljšanje, poboljšavanje, popravljanje, dotjerivanje, npr. 
zemljišta, imanja

ameliorirati (lat. melior bolji, fr. améliorer) poboljšati, poboljšavati, popraviti (zemljište)
amen (hebr. amen) "tako neka bude", riječ kojom obično završavaju molitve; otuda: reći 

amen privesti kraju, završiti
amencija (lat. amentia) med. ludilo amenija (grč. a-, men mjesec) med. v.

amenoreja amenomanija (grč. a-, men mjesec, mania) med. duševni poremećaj kod žena 
kao posljedica izostanka menstru-acije

amenoreja (grč. a-, men, rheo tečem, curim) med. izostanak menstruacije; amenija
amentes mit. riječ kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svijet

amentia activa čit. amencija aktiva (lat.) med. naglo ludilo
amentia occulta čit. amencija okulta (lat.) med. potajno, skriveno ludilo

amentia partialis čit. amencija par-cijalis (lat.) med. djelomično ludilo
amentia senilis čit. amencija senilis (lat.) med. staračka slaboumnost

amentia simplex čit. amencija sim-pleks (lat.) med. jednostavna, opća duševna slabost
amenovati

65 amfibrah
amenovati (hebr. amen) odobravati, napadno odobravati

amerikan (fr. américaine) otvorena kola na četiri kotača; vrsta platna
amerikan grubo, nebijeljeno platno; usp. bez; vrsta kukuruza duguljasta zrna; u filmskom 

jeziku: izraz za sliku u kojoj je glumac snimljen do tri četvrtine tijela (do koljena); usp. 
gro-plan, total

amerikanijada filmska, glazbena i si. izvedba nekog djela po tobožnjem ukusu američke 
površne publike: sla-dunjavost, jeftini trikovi

amerikanistika znanost o američkim jezicima i književnostima, o američkoj kulturi uopće
amerikanizacija   nastojanje   da   se   nešto   učini   na   način   Amerike   (misli   se   na   brzinu, 

tehničku savršenost i si.); pretvaranje u Amerikance, poame-ričenje
amerikanizirati (fr. américaniser) poa-meričiti, poameričavati

amerikanizmi mn. osobitosti engleskog jezika kojim se govori u Americi
ametabolan (grč. a-, metabole promjena, preobražaj) koji se ne mijenja, nepromjenjiv; 

ametobolni insekti zool. insekti koji nisu podložni metamorfozi
ametaboličan   (grč.   a-,   metabole   preobražaj,   promjena)   biol.   koji   nije   podložan 

metamorfozi, nepromjenjiv
ametist (grč. a-methystos koji djeluje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po 

vjerovanju starih Grka štiti od pijanstva)
ametodićan   (grč.   a-methodikos)   koji   nije   rađen   po   jednom   utvrđenom   redu,   planu; 

neznanstven, koji je bez reda i načela
ametodist (grč. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i neznanstveno

ametričan (grč. a-metria) neravnomjeran, nerazmjeran, nejednak, nepravilan

amfiteatar (grč. amfi-theatron) polukružna pozornica; uzvišeno mjesto prema pozornici, 
slušaonica polukružna oblika koja nalikuje na stube i na kojoj su sjedala za gledatelje; 

zgrada u kojoj su se priređivale gla-dijatorske predstave; pren. gledate-lji
amfiteatralan (grč. amfi-theatron) koji je polukružna oblika i kojj se stupnjevito penje

amfitomičan (grč. amfitomos) dvorez, sa dva reza (nož)
Amfitrion sin Alkejev, muž AJkemenin, nominalni otac Heraklov (pravi otac je Zeus,), kralj 

u Tirintu i kasnije u Tebi; Amfitrionijad (grč. Amfitrvoni-ades) — Heraklo
Amfitrita u grčkoj mitologiji; božica mora, žena Posejdona, boga mora, majka Tritonova

amfitropičan (grč. amfi, tropos okret) koji se okreće na obje strane
amfora

67
amnestija

amfora (grč. amforeus) kod starih Grka i Rimljana: ispupčen glineni krčag s uskim grlićem 
i dva drška u kojem su držali vino

amfoteran (grč. amfoteros) kem. dvojak, i lužnat i kiseo; amfoterna tijela tijela koja su 
istodobno i baze i kiseline; amfoterne tvorevine geol. stijene koje su nastale i utjecajem 

vode i utjecajem vatre, koje su, dakle, istodobno i neptunske i plutonske
amfoterodiplopija   (grč.   amfoteros,   diploos,   ops)   med.   dvostruko   gledanje,   ali   svakim 

okom drukčije
ami-cochon čit. ami-košon (fr.) "prijatelj svinja", tj. prijatelj s kojim se u razgovoru mogu 

bez ikakva sustezanja upotrebljavati i prostački izrazi
amicabili modo Čit. amikabili modo (lat.) na prijateljski način, na lijep način

amicabilis   compositio   čit.   amikabilis   kompozicio   (lat.)   prav.   prijateljski   sporazum, 
prijateljska nagodba

amice! (lat.) vokativ od riječi amicus čit. amikus (lat. amicus prijatelj) prijatelju!; katkada 
i superlativno: ami-cissime najveći prijatelju!

amicitiae causa Čit. amicicije kauza (lat.) iz prijateljstva, iz dobrohotnosti
amicus certus in re incerta cernitur čit. amikus certus in re incerta cernitur (lat.) pravi se 

prijatelj u nevolji poznaje
amicus Plato, sed magis amica veri-

tas čit. amikus Plato, sed magis ami-ka veritas (lat.) drag mi je Platon, ali mi je draža 
istina (rečenica koja se u jednom kasnijem spisu pripisuje Sokratu; često se koristi za 

izricanje nepristranosti)
amid (lat. amida) kem. amonijak čiji je vodik zamijenila kiselina

amidin (lat. amida) kem. unutarnji glavni sastojak zrnca škrobnog brašna
amidža (tur. amidže) stric

amigdalitis (grč. amygdale badem) med. upala krajnika
amikalan (lat. amicus prijatelj, ami-calis) prijateljski

amiksija (grč. a-, myxa sluz) med. nedostatak sluzi
amil(um) (lat. amylum, grč. amylon) kem. škrob, štirka, škrobno brašno

amiloza (grč. amylon škrob) kem. organski spoj C6H10O5, ili njegova poli-valencija; med. 
v. amiloidna degeneracija

amimetičan (grč. a-mimetos) nepodraž-ljiv
amimija   (grč.   a-,   mimesis  oponašanje)   med.  nesposobnost   pokretanja  mišića   lica  kod 

moždanih bolesti
aminterije (grč.  amyno  branim, lat.  amynteria)  mn. med. zaštitna sredstva, lijekovi koji 

služe za zaštitu
amiotrofija  (grč.  a-,  mys  mišić,  trofe  prehrana)  med.  veoma  teška  i neizlječiva  dječja 

bolest, kao posljedica teških promjena u hrpteničnoj moždini
amirauté  (šp.   amirante)   vrhovni   zapovjednik   kopnenih   i   pomorskih   vojnih   snaga   u 

Španjolskoj
amisija (lat. amissio) gubitak, gubljenje

amitotičan (grč. amytto param, razdi-rem) biol. kod kojega postoji amito-za
amitoza (grč. amytto  param, razdirem) biol. izravna dioba jezgre u životinjskoj ili biljnoj 

stanici
amizantan (fr. amusant) zabavan, zanimljiv, ugodan, razonodan

amizeta (fr. amusette) zabavica, razonoda; igračke; voj. vrsta lakog poljskog topa
amizirati (fr. amuser) zabavljati, zanimati, uveseljavati, razonoditi

amnestija (grč. amnestia zaboravljanje) prav. pomilovanje, djelomičan ili potpun oprost 
kazne

amnestika
68

amortizacija
amnestika (grč. amnestike) sposobnost ili vještina zaboravljanja neugodnih doživljaja i 

uspomena
amnestirati (grč. amnesteo zaboraviti) pomilovati, oprostiti kaznu, zaboraviti krivnju

amnezija (grč. a-, mnesis sjećanje) med. kratkotrajan, dugotrajan ili stalan, djelomičan ili 
potpun gubitak sposobnosti pamćenja

amnikolist (lat. amnicola) stanovnik pokraj rijeke
amnion (grč. amnos janje) med. posteljica, veoma nježna i prozirna ovojnica u kojoj se 

nalazi embrij kod sisavaca, gmazova i ptica, tzv. amnio-nova voda
amnitis (grč. amnos) med. upala amni-ona

amok (malaj.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih urođenika koje se očituje u 
nagonu za ubijanjem (klanjem) svakoga na koga se naiđe

Amon (hebr. Amon, grč. Ammon) mit. glavno božanstvo starih Egipćana, prikazivano je s 
ovnovim rogovima; simbol stvaralačke snage i rađanja

amonal  (grč. ammoniakon)  eksplozivna  tvar — smjesa amonijačne  salitre, aluminijeva 
praška i nitrotoluola; upotrebljava se u rudarstvu i u ratnoj tehnici

Amonićani   jedno   od   drevnih   arapskih   plemena;   veliki   neprijatelji   Izraelaca   koji   su   ih 
pokorili

amoniemija (grč. amoniakon amonijak, haima krv) med. trovanje krvi amonijakom
amonifikacija (grč. ammoniakon, -fi-kacija od lat. glagola facio, facere činiti, raditi) proces 

pretvaranja   dušika   iz   različitih   dušikovih   spojeva   (bjelančevina,   amino-kiselina,   mo-
kraćevina i dr.) u amonijski dušik

amonijak (grč. ammoniakon. lat. sala-mmoniacus) kem. spoj dušika i vodika, bezbojan 
plin ljutog i neugodnog mirisa koji izaziva suze, otrovan i nagriza kožu (naziv po libijskoj 

pokrajini Amoniji (ime prema egipat. bogu Amonu)
amoniti   (hebr.   Amon,   grč.   nast.   -ites,   lat.   cornu   Ammonis   Amonov   rog)   geol.   poput 

ovnovih rogova svijene okamine jedne izumrle vrste glavo-nožaca; usp. Amon
Amor (lat.) mit. bog ljubavi, radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu); 

pren. ljubav
amor vincit omnia Čit. amor vincit om-nija (lat.) posl. ljubav sve pobjeđuje, ljubav je jača 

od svega
amoralizam   (lat.   a-,   mos,   moriš   običaj)   fil.   nemoralnost   (ovako   je   njemački   filozof 

Nietzsche nazvao svoje etičko shvaćanje koje odbacuje dotadašnji moral)
amoreti   (tal.   amoretti)   mn.   slike   malih   bogova   ljubavi   u   staroj   rimskoj   umjetnosti   i 

umjetnosti   renesanse   i   novog   doba;   ljupki   likovi   krilate   dječice   zabavljene   različitim 
poslovima; amoriti

amorevole (tal.) glaz. v. amabile
amorfan   (grč.   a-morfos)   bezobličan,   nakazan;   min.   bezobličan,   nekristali-ziran;   supr. 

kristalan
amorfija (grč. a-, morfe oblik) bezob-ličnost; nakaznost

amorfizam (grč. a-morfos) bezobličnost, nakaznost; min. bezobličnost, nekri-staliziranost; 
supr. kristaliziranost

Amorićani (Semiti) narod koji je u 3. i 2. st. pr. n. e. vladao u Babilonu, Siriji i Palestini dok 
ga   nisu   pobijedili   Hetiti;   pobijedili   su   ih   Izraelci   kad   su   pod   JoŠuom   osvojili   Obećanu 

zemlju (Kanaan)
amoriti (lat. amor ljubav) v. amoreti

amoroso Čit. amorozo (tal.) 1. glaz. v. amabile; 2. im. ljubavnik, zaljubljeni
amortizacija   (lat.   amortisatio)   1.   postupno,   po   zakonom   utvrđenom   planu   izvodeno 

vraćanje duga, osobito
amortizirati

69 amportirati
državnih zajmova; 2. sudski postupak kojim se izgubljeni vrijednosni papiri i dokumenti 

proglašavaju   nevaljanim   (mortifikacija);   3.   otuđenje   nepokretnog   imanja   iz   svjetovnih 
ruku i predavanje Crkvi ("mrtvoj ruci"); amortizman

amvon   (grč.   ambon   izbočenje   na   štitu)   u   pravoslavnoj   crkvi;   uzvišeno   mjesto   ispred 
oltara, na soleji,  s  kojega se čitaju Sveto pismo, molitve, propovijedi i spomeni; amvon 

simbolično predstavlja kamen koji je anđeo odmaknuo s Kristovog groba
amylacea čit. amilacea (lat.) mn. farm. lijekovi koji sadrže u sebi škrob

an detaj (fr. en. détail) potanko, podrobno, opširno, iscrpno, do potankosti, đo sitnica; trg. 
na malo (supr.: an gro)

an fas ili anfas (fr. en face) sprijeda, s lica; oči u oči, pravo u oči
an gro (fr. en gros) trg. na veliko; uglavnom (ispričati nešto)

an-   (grč.   an)   u   grčkim   složenicama   ispred   samoglasnika   daje   riječi   niječno   značenje, 
odgovara našem ne-, latinskom in-, njemačkom un- itd.

ana (grč. ana) prijeđi, na, po, uz; kroz, duž; do, oko
anabaptist   (grč.   ana-baptizo)   pristaša   ponovnog   krštenja   u   zrelim   godinama;   pr. 

anabaptistički
anabaptizam   (grč.   ana-baptizo   ponovno   zaronjavam)   vjerski   pokret   koji   zahtijeva 

ponovno krštenje u zrelim godinama
anabatičan (grč. anabaino uzlazim) koji se penje, koji napreduje, koji raste; anabatična 

groznica med. groznica koja napada svakog dana, stalna groznica
anabaza (grč. ana-basis) penjanje, uzla-ženje (iz nižeg predjela u viši, ili kretanje od mora 

prema unutrašnjosti zemlje; osobito: Ksenofonova povijest vojnog pohoda Kira Mlađeg 
protiv svoga brata); med. razvijanje i jačanje bolesti

anabioza (grč. ana, bios život) ponovno oživljavanje osušenih ili promrzlih životinja
anadema (grč. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi; v. dijadema

Anadiomena   (grč.   anadyomai   izroniti)   "iz   morske   pjene   rođena"   (pridjevak   božice 
Afrodite)

anadiploza   (grč.   ana-diploo   udvostručiti)   udvostručavanje;   ret.   ponavljanje   riječi, 
retorička figura koja se sastoji u tome Što sljedeća rečenica počinje riječima kojima je 

prethodna završena; med. udvostručavanje napadaja grozničnih bolesti
anadoza

71
anakamptičan

anadoza (grč. ana-dosis) fiziol. razmjerna podjela sokova i hrane cijelom tijelu, probava
anaerobi (grč. ana, aer zrak, bios život) mn. zool. bakterije koje mogu živjeti bez kisika, 

klice koje se mogu razvijati i razmnožavati tek kad im se ukloni kisik
anaerobionti (grč. an-, aer zrak, bios život) mn. zool. v. anaerobi

anafija   (grč,   an-,   afe   dodirivanje)   med.   neosjetljivost   (ili:   smanjena   osjetljivost)   kože, 
poremećaj u osjetilu dodira

anafilaksija   (grč.   ana,   fylaxis   čuvanje,   zaštićivanje)   med.   preosjetljivost   organizma   na 
ponovno ubrizgavanje bjelančevine

anafoneza  (grč. anafonesis)  med. vježbanje i jačanje pluća  i govornih  organa  glasnim 
govorenjem i pjevanjem

anafora (grč. anafora) poet. figura ponavljanja istih riječi na početku stihova ili rečenice, 
npr.: Mila kano si nam slavna, mila si nam ti jedina, mila kuda si nam ravna, mila kuda si 

planina; (usp. epifora); med. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem; astr. pojavljivanje 
znakova na nebu

anafrodit (grč. an-afroditos) med. onaj koji nije sposoban oploditi
anafrodizija (grč. an-, afrodisia ljubavno uživanje) med. bolesni nedostatak ili smanjenost 

spolnog nagona
anafrodizijaci (grč. an-, afrodisiakos koji pripada ljubavnom uživanju) mn. med. sredstva 

za smanjivanje i sprječavanje spolnog nagona
anagke v. ananke

anaglifi (grč. anaglyfa) v. anagliti
anaglipti (grč. anaglypta) mn. umj. polureljefni umjetnički radovi; anaglifi

anagliptika (grč. anagh/ptike) vještina izrade reljefnih ili polureljefhih ukrasa, slika i si. 
■._>-■ .■ - ,-i.

anagnosti   (grč.   ana-gnostes)   mn.   školovani   robovi   ili   slobodnjaci   kod   starih   Grka   i 
Rimljana   koji   su   služili   kao   čitači   ili   predavači   po   boljim   kućama;   u   starije   kršćansko 

vrijeme: oni koji su za vrijeme službe Čitali pojedine dijelove iz Svetog pisma
anagnostici (grč. ana-gnostes) mn. pjesnici tragičari koji su svoja djela pisali samo za 

čitanje, a ne za prikazivanje

anagnozma (grč. ana-gnosma) štivo
anagoga (grč. an-ago) uzdizanje; zaključivanje na nešto općenito ili duhovno; alegorično 

tumačenje Biblije (usp. anagogija); med. iskašljavanje krvi, izbacivanje krvi
anagogija   (grč.   an-ago   vodim   gore)   tajni   smisao,   alegorično   značenje;   oduševljenje, 

uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i si.
anagraf (grč. ana-grafo napišem) sprava koja, radi ponovnog otiska i umnožavanja, piše 

obratno
anagrafi (grč. ana-grafo) mn. med. liječnički propisi, recepti

anagram   (grč.   anagramma)   najprije:   obratno   čitanje   jedne   ili   više   riječi,   npr.   rob   je 
anagram od bor, mir od Rim; zagonetka koja se sastoji u tome da se slova jedne riječi 

napisu   različitim   redom;   riječ   napravljena   premještanjem   slova   druge   riječi   različitog 
značenja

anahoret   (grč.  anachorètes)  čovjek   koji   se   povukao   od   svijeta;   pustinjak,   is-posnik, 
usamljenik; prid. anahoret-ski

anakalipterija (grč. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela s nevjeste
anakampterija (grč. ana-kampto skre-ćem) sklonište za sirotinju, obično pokraj crkava i 

samostana
anakamptičan (grč. ana-kampto) odbojni, koji odbija (svjetlost, zvuk)

anakamptika
72 analeptic!

anakamptika (grč. ana-kampto) opt. proučavanje odbijanja svjetlosti, ka-toptrika; akust. 
proučavanje odbijanja zvuka

anakatabat   (ana,   kata   odozdo,   dolje,   baino   idem,   dolazim)   meteor,   uspostavljanje 
ravnoteže medu slojevima zraka: kad pri puhanju jakog vjetra velika količina zraka krene 

odozdo naviše, onda se ista tolika količina spušta s visine prema zemlji
anakatartici  (grč.   ana-kathairo  očistim)   mn.  med.   sredstva   za  čišćenje   grudi   od   sluzi; 

anakatartična sredstva
anakatarza (grč. ana-kathairo očistim) med. čišćenje prsiju od sluzi, iskaŠ-ljavanje

anakefaleoza   (grč.   ana-kefalaio   ponoviti   u   glavnim   točkama;   sjediniti   u   cjelinu) 
združivanje u cjelinu; kratko ponavljanje nečega; rekapitulacija

anaklastika (grč. anaklastos prelomljen) opt. proučavanje prelamanja svjetlosnih zraka, 
dioptrika

anaklaza (grč. ana-klasis prelamanje) opt. prelamanje svjetlosnih zraka
anakliza   (grč.   ana-klino   nasloniti   se)   med.   naslanjanje   leđima,   poluležeći   položaj 

bolesnika
anakolema (grč. ana-kollao nalijepiti) med. mast za zarašćivanje rana

anakolut  (grč.  anakoluthia   nedostatak  veze) gram.   nedostatak  u  pravilnosti  rečenične 
konstrukcije   koji   nastaje   poradi   iznenadne   promjene   ili   prekida,   osobito   poslije   dužih 

umetnutih rečenica ili poradi izostavljanja riječi, koje se onda moraju po smislu dopuniti
anakolutičan (grč. anakoluthos) nepravilan, bez veze

Anakreont   starogrčki   lirski   pjesnik   (6.   st.   pr.   n.e.);   motivi   su   mu   ljubav,   vino,   ples   i 
društvo;   anakreontika   poezija   koja   u   malim   pjesmicama   slavi   laki,   prolazni   užitak   u 

ljubavi, vinu, plesu i društvu
anakreontičari mn. skupina njemačkih pjesnika XVIII. st. koji su, po uzoru na Anakreonta, 

pjevali ljupke, katkada i frivolne pjesmice
anakreontski (grč. Anakreon) po ugledu na grčkog lirskog pjesnika Anakreonta, tj. nježno, 

ljupko, lako, kratko
anakriza (grč. anakrisis) ispitivanje, prethodna istraga

anakronizam (grč. anachronismos) pogreška u računanju  vremena, datuma, događaja, 
ono   što   je   u   suprotnosti   s   kronologijom,   vremenska   po-remećenost,   nesuvremenost; 

zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena, npr. da netko naslika u 
kakvoj antičkoj kući televizor

anakruza (grč. anakrusis) u metrici: naglašavanje, udaranje glasom na slog
anakteza (grč. anaktesis) med. okrjep-ljenje, ozdravljenje

anakufizma   (grč.   anakufisma   dizanje,   podizanje)   tjelesna   okretnost   koja   se   stječe 
vježbanjem

anakuza (grč. ana, akuo čujem) med. gluhoća zbog oboljelosti slušnog živca
analav (grč. analabos) pravoslav. četvrtasti naprsnik kod kaluđera

anamnestičan (grč. ana-mimnesko sjećam se) koji se tiče sjećanja, koji pripada sjećanju, 
pamćenju; anamnes-tična sredstva med, lijekovi za jačanje pamćenja

anamnestika (grč. anamnesis sjećanje) fil. vještina sjećanja i pamćenja; jačanje pamćenja
anamneza   (grč.   anamnesis   sjećanje)   fil.   Platonovo   naučavanje   po   kojem   je   duša 

preegzistirala, prije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje; med. podaci koje 
bolesnik daje liječniku o svojem zdrastvenom stanju prije sadašnje bolesti

anamorfičan   (grč.   ana,   morfe   oblik)   izokrenut,   izopačena   oblika,   naopak,   nakazan; 
anamorfotičan

anamorfoza   (grč.   ana-morfosis   preobražaj,   preinaka)   preobražaj;   fiz.   po   optičkim 
zakonima unakaženo nacrtana slika nekog predmeta, ali tako da izgleda onako kakva 

treba   biti   kad  se  gleda   s  određene   točke  {optička  anamorfoza)   ili   odbijanjem  od  po-
godnog zrcala [katoptička anamorfoza) i kroz brušena stakla idioptrič-ka anamorfoza); 

bot. nenormalno preobražavanje poradi izopačenja ili promjene u navici biljke
ananas (lat. ananassa sativa) bot. juž-noamerička biljka veoma ukusnog i mirisnog ploda

anandričan (grč. an-andros) koji je bez muškorti, plašljiv; bot. koji nema prašničkih niti
auandr'ja (grč. uii-andria) nemuškost; i emuževnost, plašljivost, kukavičluk

,xnjneozij'i (grč. ana-neosis) pomlađivanje
ananim   grč.  pseudonim  od  unatrag  Čitanog  imena  (prezimena):  Kramer  —  Remarque 

(njem. književnik)
ananke   (grč.   anagke)   usud,   sudbina,   kob,   udes;   sila,   potreba,   nužda,   prirodni   nagon, 

neizbježivost
anankofagija  (grč. ananke  nužnost,  fa-gein jesti) med. uzimanje  hrane po  propisu,  po 

dijeti
anantapodoton   (grč.   anantapodoton   nedovršena   rečenica)  ret.  prešutki-vanje   završne 

rečenice, npr.: Ne učiniš li, vidjet ćeš što će biti.
anantičan (grč. an-anthes) bot. bez cvijeta, koji ne cvjeta

anapest (grč. anapaistos) metrička stopa od dvaju kratkih i jednog dugog sloga: UU—, 
obrnut daktil, zbog čega se zove i antidaktil

anapetija (grč. anapetes raširen, otvoren) med. proširenost krvnih žila
anaplastična sredstva med. sredstva koja se upotrebljavaju i primjenjuju u anaplastici

anaplastika (grč. ana-plasso preobrazim) med. vještina ispravljanja slomljenih ili uganutih 
kostiju, ispravljanje i uklanjanje raznih tjelesnih nedostataka kirurškim putem; plastična 

kirurgija
anaplerotici (grč. ana-pleroo ispunim) mn. med. sredstva koja pomažu nadoknađivanje 

izgubljenih dijelova i stvaranje, rastenje mesa
anaplerotičan (grč. ana-pleroo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje; koji dopunjuje, 

zamjenjuje
anapleroza   (grč.   anaplerosis)   dopunjavanje,   zamjenjivanje   izgubljenih   ili   oštećenih 

dijelova tijela i udova
anapneuzija (grč. anapneusis) med. duboko disanje; odušak, odmor

anapnoici (grč. ana-pneo) mn. med. sredstva koja pomažu disanje, anap-noična sredstva
anaprozelit (grč. ana, proselytos) onaj koji je ponovno obraćen na vjeru, koji je ponovno 

pridobiven 7a nešto
anaptiza

75 anastaza
anaptiza (grč. ana-ptyo ispljujem) med. ispljuvavanje, iskašljavanje, izbacivanje sluzi

anaptoza (grč. an-apto objesim) utuče-nost, skrušenost
Anapurna teško pristupačan vrh u himalajskom gorju, visok 8075 metara; pren. teško, 

gotovo nemoguće ostvariv cilj
anareja   (grč.   anarroia)   med.   penjanje   sokova,   osobito   krvi,   prema   gornjim   dijelovima 

tijela
anarhija (grč. anarchia) bezvlašće, stanje društva u kojem potpuno prestaje vladavina 

zakona i svakog autoriteta; pren. potpun nered
anarhist (grč. an-archos bez poglavara, bez vođe) pristaša mišljenja daje potrebno srušiti 

postojeći državni i društveni poredak; čovjek koji pokušava svim mogućim sredstvima, 
bez   ikakvih  obzira,   srušiti  postojeći  poredak   i  zavesti   stanje   potpunog   bez-vlašća;   pr. 

anarhistički
anarhizam (grč. an-, arche vlast) pokret koji teži ostvariti potpunu slobodu pojedinca i 

uništiti svaku političku vlast; osnivači: Stirner, Proud-hon, Bakunjin

anarhoidan (grč. anarchia bezvlašće, eidos izgled) sličan bezvlašću (anarhiji)
anarhoindividualizam (grč.-lat.) teza

0 otuđenju čovjeka od društva (ideolog  Max  Stirner), naučavanje koje svodi društvo na 
slobodnog pojedinca kome ne smije biti nametnut nikakav red niti zakon

anarhosindikalizam oportunistička struja u radničkom pokretu čiji pripadnici smatraju da 
radnici mogu popraviti svoj položaj samo štrajkovima i organizacijom uzajamne pomoći

1 da se pitanjima radničkog pokreta imaju baviti samo sindikati; oni istupaju protiv toga 
da radnici stvore svoju proletersku stranku, kao i protiv sudjelovanja radnika u političkoj i 

parlamentarnoj borbi
anarmonija (grč. an, armonia) glaz. v. disharmonija

anartrija (grč. an-, arthron ud) 2. med. povećana disartrija, kad bolesnik govori potpuno 
nerazumljivo; nastaje zbog uzetosti mišića za govor (jezika, grla, ždrijela, usana, lica kao 

posljedica moždane kapi, progresivne i bulbarne paralize)
anartrija (grč. ana, arthron ud) med. 1. nedostatak udova

anartros (grč. ana, arthron ud) bezud-nik, čovjek koji je toliko debeo da mu se više ne 
raspoznaju zglobovi

anasarka   (grč.   ana   na,   gore,   sarks   meso)   nakupljanje   tjelesne   tekućine   u   potkožnom 
vezivu (koža postaje gnjecava, a nakon pritiska prstom ostaje u njoj udubina)

anaseizam (grč. ana, seismos potres) geol. svojstvo potresa kod kojih se događaju velika 
vertikalna pomicanja tla

anaspazmija (grč. ana-spao) med. stezanje želuca, grč želuca
anastaltici (grč. ana-stello suzbijam) mn. med. sredstva za zaustavljanje krvi

anastaltičan (grč. ana-stello) koji zaustavlja krv, koji suši ranu
anastatičan   (grč.   anastatikos)   koji   odvodi   ono   stoje   nezdravo;   koji   pomlađuje,   koji 

obnavlja; prijenosni; pomoću litografije prije tiskanog teksta pripremljen za novo izdanje 
knjige

anastaza   (grč.   anistemi,   anastasis   ustajanje)   ponovno   ustajanje,   uskrsnuće;   med. 
ustajanje   iz   bolesničke   postelje,   ozdravljanje,   oporavak   (rekonvalescencija); 

umnožavanje, prenošenje, npr. bakroreza; tisk. spremanje novog izdanja neke knjige ti-
me što se kemijskim putem (litografijom) izravno tiska iz staroga izdanja

nastigmat
76 anceps

anastigmat {grč. ana, stigma točka) opt. fotografski objektiv od posebno kombinirane 
leće koji daje slike koje sve do rubova pokazuju veliku oštrinu

anastigmatičan (grč. ana, stigma) opt. koji daje punu oštrinu slike; med. oštrovidan, koji 
je bez poremećaja u oštrini vida

anastomizirati {grč. ana, stoma usta) sastaviti otvore, ušća; ujediniti, spojiti
anastomotici (grč. ana, stoma usta) mn. med. sredstva za otvaranje za-čepljenih ušća 

krvnih žila i dr.
anastomoza   (grč.   ana,   stoma)   med.   spojnica   dviju   krvnih   žila   ili   dvaju   živaca; 

protuprirodno otvaranje krajnjih dijelova krvnih žila
anastrofa (grč. anastrofe) ret. preokretanje riječi, mijenjanje mjesta riječima, npr. "drugi 

neki čovjek", umjesto "neki drugi čovjek"; med. preokretanje maternice i mokraćnog mje-
hura

Anat feničko-kanaanska božica ljubavi, djevica-ratnik, sestra boga Baala
anatema (grč. anathema) prokletstvo, crkveno progonstvo ili prokletstvo nekog čovjeka 

ili stvari; isključenje iz crkvene zajednice; pren. proklinjanje, kletva; anathema esto čit. 
anatema esto (lat.) neka je proklet!

anatematizirati (grč. anathematizo) prokleti, baciti prokletstvo na koga ili što; isključiti iz 
crkvene zajednice

anatimijaza (grč. ana-thimiasis) ispa-ravanje, dimljenje; med. podrigivanje
anatocizam   (grč.   tokizo   dajem   pod   kamatu,   zelenašim)   prav.   uzimanje   kamata   na 

kamate, zelenašenje, lihva-renje; pr. anatocistički
anatolijski (grč. anatole istok) istočni; istočnjački

anatom   (grč.   anatomikos   koji   reže)   medicinar   ih   botaničar   koji   radi   znanstvenog 
istraživanja reže i proučava leš, odnosno biljku

anatomija (grč. anatomia rezanje) znanost koja se bavi proučavanjem sastava i grade 
tijela živih organizama; vještina rezanja leša ih biljke radi znanstvenog ispitivanja; pato-

loška anatomija ona koja proučava sve promjene koje se zbivaju na tjelesnim organima 

anegdota (grč. anekdotos neizdan) 1. spis koji, iz bilo kojeg razloga, još nije objavljen ili 
namjerno nije tiskan; u novije vrijeme anegdotama se nazivaju dosad netiskani stari spisi 

ili pojedini odlomci iz njih; 2. poet. priča o kakvom zanimljivom događaju; nova i kratka 
priča, šaljiva ili duhovita pričica

anegertika
78

anepija
anegertika (grč. an-egeiro probudim) vještina da se obamrli povrate u život

aneklogist (grč. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je oslobođen polaganja računa
aneks (lat. annexus) prilog, dodatak; nastavak; sve stoje dodano ili vezano za nešto . ;'(;:! 

zSV'.:-: '""-.:k'
aneksan (lat. annexus) zavisan, vezan za, pridodan, sporedan; pripremni

aneksija (lat. annexio) pripojenje, pridruženi e
aneksionist (lat. annexio) prijatelj ili pobornik širenja države pripojenjem tuđih pokrajina

anektirati (lat. annectere) pripojiti, pridružiti; šaljivo: krasti, ukrasti, prisvojiti
anekumena   (grč.   a-,   an-   alpha   privati-vum   ne-,   oikumene   /tj.   ge   zemlja/   nastanjena 

zemlja) predjeli na Zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. pustinje, 
močvare itd.)

anelektriČan (grč. an-, elektron jantar) fiz. neelektričan (za tijela koja izgledaju kao da 
nemaju elektriciteta, npr. kovine)

anematoza (grč. a-, naima krv) med. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u tijelu
anematurgija (grč. a-, naima krv, er-gon djelo) med. dio medicine koji proučava beskrvne 

operacije
anemičan (grč. a-, haima krv) slabokrvan, blijed, slab; pren. nesposoban za život

anemidrija   (grč.   a-,   haima   krv,   hydor   voda)   med.   nedostatak   krvne   vode   ili   krvnog 
seruma, npr. kod kolere

anemija   (grč.   a-,   haima   krv)   med.   sla-bokrvnost;   bolest   čiji   je   uzrok   smanjen   broj 
eritrocita ih smanjena količina hemoglobina u krvi

anemo- (grč. anemos) predmetak u slo-ženicama sa značenjem: vjetar
anemobarometar   (grč.   anemos,   barys   težak,   metron)   sprava   koja   pokazuje,   odnosno 

mjeri jačinu vjetra
anemobat (grč. anemos, baino idem) plesač na užetu

anemofilan (grč. anemos, filos prijatelj) bot. koji voli vjetar (za biljke koje vjetar oprašuje, 
tj. oplođuje)

anemogaman (grč. anemos, gamos brak) bot. anemogamne biljke biljke koje se oplođuju 
pomoću vjetra, tj. kod kojih vjetar prenosi cvjetni prah (pelud)

anemograf (grč. anemos, grafo pišem) sprava koja bilježi na papir brzinu i smjer vjetra; 
anemometrograf

anemografija (grč. anemos, grafia) opisivanje (ili: proučavanje) vjetrova
anemologija (grč. anemo-logia) proučavanje vjetrova

anemometar (gTč. anemos, metron) sprava za mjerenje brzine kretanja, strujanja zraka, 
odnosno vjetra, vje-trometar

a ne mome trija (grč. anemos, metria) mjerenje, vještina mjerenja brzine i jačine vjetra
anemometrograf (grč. anemos, metron, grafo) v. anemograf

anemopatija (grč. anemos, pathos bol) med. liječenje zrakom, metoda liječenja koja se 
sastoji u udisanju pročišćenog zraka

anemoskop (grč. anemos, skopeo gledam, vidim) vjetrokaz, sprava koja pokazuje pravac 
puhanja vjetra

anenergija (grč. an-energeia) nerad-nost, tromost, lijenost, nedostatak snage
anenkefal (grč. a-, enkefalos mozak) med. nakaza rođena bez mozga

anenkefalija (grč. a-, enkefalos mozak) med. urođeni nedostatak mozga
anepigraf (grč. an-, epi na, grafo pišem) spis koji nema naslova

anepija (grč. an-, epos riječ) med. nesposobnost govorenja, nijemost
anepitimija

79
Angerona

anepitimija (grč. an-, epithymia požuda) psih. ugasnula sposobnost žuđe-nja za čim
aneretizija med. 1. (grč. ana,  erethyzo  dražim) uzbuđenje, uzbuđenost, uz-rujanost; 2. 

(grč. an-, erethyzo) nedostatak razdražljivosti

anereza (grč. anairesis) ret. negiranje onoga stoje protivnik pokušao dokazati
anergija (grč. an-, ergon djelo) med. izostanak alergije tamo gdje bi trebala biti (česta 

pojava kod teških tuberkuloznih bolesti)
aneritropsija   (grč.  an-,   erythros  crven,   ops   oko)   med.   nesposobnost   očiju   da   vide   i 

raspoznaju crvenu boju
aneroid (grč. a-, neros tekuć) fiz. barometar s elastičnim metalnim perom (bez žive)

anervija (lat. anervia) med. uzetost, tromost žila; pr. anervičan
anestetici (grč. anaistheteo ne osjećam) mn. med. sredstva koja izazivaju neosjetljivost 

(pri kirurškim liječenjima)
anestetičan   (grč.   an-aisthetos)   koji   čini   neosjetljivim   prema   bolu,   koji   je   bez   bola, 

bezbolan; pren. tupoglav, neosjetljiv; - ipažljiv, nemaran, rastresen
anestezija   (grč.   an-aisthesia)   med.   neosjetljivost   prema   bolu;   pren.   ravnodušnost, 

tupoglavost; nesposobnost osjetila da prima podražaje
anestezirati (grč. anaistheteo ne osjećam) med. opiti, učiniti neosjetljivim

aneurija (grč. a-, neuron živac) med. slabost (ili: malaksalost) živaca
aneza (grč. anesis) med. popuštanje, olakšavanje, slabljenje, npr. bolesti

anfilada (fr. enfilade) dugi red, npr. red soba u jednom nizu; voj. bočna vatra
anulirati (lat. filum konac, fr. fil, enfi-ler) udjenuti, udijevati; nizati, nani-zati, npr. biser; 

započeti razgovor; staviti nekoga u opasnost; voj. tući topovima po dužini, s boka
anfraktuozan (lat. anfractuosus) kri-vudav, vijugav; neravan; zaobilazan

angarija (lat. angaria) težak posao, kuluk, kulučenje
angarijacija (lat. angariatio) uporaba privatnih stvari (automobila, brodova i dr.) protiv 

volje vlasnika za potrebe države, npr. za ratne svrhe
angarirati (lat. angaria) uzeti u kuluk, obvezati na besplatan rad za državu

angažiran (fr. engager) obvezan, zauzet, koji je uzet u službu; voj. uključen u borbu
angažirati (fr. engager) obvezati, uzeti • u službu, pogađati, pogoditi, najmi-ti; pobuditi, 

nagovoriti, navesti, skloniti koga ili što; obećati, obvezati obe- ■ ćanjem, npr. za ples; 
upustiti   se   u   _■■=■   nešto,   pustiti   se,   uplesti   se   u   borbu;   angažirati   se   zauzeti   se, 

zauzimati < se, založiti se, zalagati se (za koga ili što)
angažman (fr. engagement) obveziva- 4 nje, obveza, obvezatnost, npr. za ples, ; neko 

plaćanje   itd.;   zalaganje,   dava-   ;   nje   u   zalog;   stupanje   u   službu,   po-   i   godba,   najam; 
služba, redovna duž- "l-nost; voj. sukob, boj

angelizam (grč. angelos glasnik) pokret ■. koji je nastao u Parizu 1948. kao re- ; akcija 
na   egzistencijalizam   i   slične   pokrete;   oslanja   se   na   naučavanje   ■   Katoličke   crkve   o 

anđelu čuvaru koji svakog čovjeka prati kroz život i : upravlja njegovim djelima
angelus (lat.) anđeo; molitva uz večernja i jutarnja zvona (kod rimokatolika; započinje 

riječima:   Angelus   Do-mini   nuntiavit   Mariae   /lat./   Anđeo   Gospodnji   navijestio   Mariji...); 
jutarnje i večernje zvonjenje kod katolika; v. Ave Maria

Angerona (lat.) starorimska božica Šutnje (prikazivana je s prstom na stisnutim usnama; 
slavili su je na dan 21. prosinca, a ime joj se izvodi od "ab angerendo", tj. od podizanja 

Sun-
angiektazija

80 angostura-kora
ca, jer nakon najkraćeg dana u godini Sunce opet počinje svoj uspon angiektazija (grč. 

angeion posuda, ek-tasis rastenje) med. proširenje krvnih žila
angiitis (grč. angeion posuda) med. upala krvnih žila; angitis

angina (lat. angere suziti, stijesniti, angina) med. grlobolja, upala krajnika ili ždrijela
angina   pectoris   čit.   angina   pektoris   (lat.)   med.   stezanje   i   jaki   bolovi   u   predjelu   srca; 

pektoralna angina
angiografija   (grč.   angeion   posuda,   gra-fo   pišem)   fiziol.   opis   krvnih   žila;   proučavanje 

krvnih žila ili odnosa tekućina u ljudskom tijelu
angiokarp (grč. angeion posuda, kar-pos plod) bot. plod zatvoren u plodi-šte i biljka s 

takvim plodom
angiologija (grč. angeion posuda, logia znanost) fiziol. angiografija

angiom   (grč.   angeion   posuda)   med.   pje-ga   ih   izraslina   na   koži   ih   sluznici   zbog 
nenormalnog množenja i širenja krvnih ili limfnih žila

angioneuroza (grč. angeion posuda, neuron živac) med. bolest živaca krvnih žila
angiopatija (grč. angeion posuda, pa-thos bol) med. opći naziv za sve bolesti krvožilnog 

sustava

anilin (ar. an-nil) kem. bezbojno aromatično ulje, služi za pripremanje različitih lijepih, 
tzv. anilinskih boja; dobiva se od anila

anilitet (lat. anilitas) bapska starost, bapsko ponašanje
anilizam (ar. an-nil) med. trovanje anilinom

anima  (lat.) duša, duh;  anima  mundi (lat.)  fil.  duša  svijeta; animarum di-es (lat.) dan 
sjećanja na mrtve u Katoličkoj crkvi, Svi sveti

anima candida Čit. anima kandiđa (lat.) bijela duša, tj. poštenjak
Anima tota in toto et quolibet totius parte Čit. anima tota in toto et kvo-libet totius parte 

(lat.) Duša je čitava u cjelini i u svakom dijelu cjeline (Gi-ordano Bruno)
animacija (lat. animatio) oživljavanje, oživljenje, davanje duše; živost, ži-1 votna svježina; 

vatrenost, žestina, ljutnja; trenutak od kojega se zametak u utrobi smatra živim
animal (lat.) ono što je živo; životinja

animalan (lat. animalis) životinjski; animalna hrana meso, mbjeko, jaja itd.
animalije (lat. animalia) mn. životinjska tijela; jela od mesa; supr.: vege-tabilije

animalist (lat. animal životinja) umj. umjetnik (slikar ili kipar) koji slika ili izrađuje životinje
animalitet (lat. animalitas) životinj-stvo, životinjska priroda

animalizacija   (lat.   animalisatio)   pretvaranje   hrane   u   životinjsku   tvar,   građu; 
poživotinjenje; proces ani-malizacije pretvaranje anorganskih

animalizam
82 aniverzarija

tvari u tijelu; način prehranjivan]a tijela
animalizam  (lat.  animalis)  životinjska   priroda;  posebno   poštovanje   svih  ili  samo  nekih 

životinja
animalizirati (lat. animalisare) zool. hranjivu tvar koju u sebi sadrži hrana pretvoriti, u 

probavnim organima, u tvari živog tijela; pamuk prilagoditi tako da se može bojiti kao 
vuna; pren. poživotinjiti, poživotinja-vati

animalkula   (lat.   animalculum   životinjica)   mn.   zool.   mikroskopske   životinjice,   osobito 
tobožnje sjemene stanice (animacula spermatica)

animalkulisti (lat. animalcula životinjice) mn. zool. prirodnjaci XVII. i XVIII. st. koji su bih 
pristaše animal-kulizma

animalkulizam (lat. animalculum) zool. staro naučavanje da se životinjski zametak sastoji 
od mikroskopski sitnih sjemenih stanica

animatizam   (lat.   anima   duša)   naučavanje   i   vjerovanje   daje   sve   što   postoji   živo   (kod 
primitivnih naroda)

animato (tal.) glaz. živahno, oživljeno, oduševljeno
animator   (lat.   animare   oživiti,   zadah-nuti   životom)   crtač   ekstremnih,   tj.   početnih   i 

završnih pokreta u crtanom filmu; poticatelj, onaj koji potiče mase za kulturne i kulturno-
za-bavne djelatnosti (animator kulture); usp. fazer

animi causa čit. anima kauza (lat.) zbog zadovoljstva, radi duševne naslade
animirati (lat. animare) dati dušu ili duh, oživiti; potaknuti, ohrabriti, pobuditi, oduševiti, 

zagrijati
animist (lat. anima duh, duša) fil. pristaša animizma

animizam   (lat.   anima   duša)   fil.   1.   veoma   rašireno   vjerovanje   primitivnih   naroda   o 
djelovanju duša i duhovnih sila u prirodi; 2. metafizičko shvaćanje duše i duhovnoga kao 

životnog načela o kojem zavisi svaka tjelesna djelatnost; 3. vjerovanje u duhove
animo (lat. animus duh, duša) prav. s promišljajem, s namjerom

animoso čit. animozo (tal.) glaz. srčano, hrabro, živahno
animozan (lat. animosus strastan) ozlojeđen, ogorčen, srdit, razdražen, neprijateljski

animoznost   (lat.   animosus)   strastve-nost;   ljutina,   ogorčenost,   mržnja,   srdžba; 
razdraženost, žestina; neprijateljsko raspoloženje prema komu ili čemu

animus (lat.) prav. namjera; uno animo (lat.) jednodušno, složno
animus injurandi (lat.) prav. namjera nanošenja uvrede, poruge

animus nocendi (lat.) prav. namjera nanošenja štete
anion (grč. anienai penjati se) kod elek-trolize: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na 

anodi (Faradavev naziv za elektronegativni dijelić); supr.: ka-tion
aniridija (grč. an-iris šarenica) med. nedostatak šarenice u oku

anis (lat. anisum) bot. biljka iz porodice štitarki čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kao 
dodatak kruhu i opojnim pićima, osobito rakiji (anisova-ča)

anis (lat. pimpinella anisum) bot. biljka Čiji se plod upotrebljava kao začin, kao dodatak 
lijekovima i kao lijek protiv kašlja

anisokorija (grč. anisos nejednak, kora zjenica) med. nejednakost zjenica kod iste osobe
anisovača (lat. anisum) rakija u koju je radi mirisa dodan osušen plod ani-sa

aniverzarija (lat. anniversarium) godišnjica, godišnjica proslava i dr.
anizeta

83 anoda
anizeta (fr. anisette) rakija začinjena anisom, liker od anisa

anizokorija (grč. a-, isos jednak, kore zjenica) med. nejednakost zjenica
anizokromija (grč. a-, isos, chroma boja) med. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca

anizometričan (grč. an-, isos jednak, metron mjera) neravnomjeran
anizometropija   (grč.   a-,   isos,   metron,   ops   vid)   med.   nejednaka   sposobnost   očiju   za 

prelamanje svjetlosti
anizotropan (grč. a-, isos, tropos okret) koji u različitim smjerovima ima drukčija svojstva 

(kristali, npr. islandski kristal)
anizurija (grč. an-, isos, uron mokraća) med. nejednako izlučivanje mokraće

anker (lat. ankora brod. sidro, kotva ankeser (fr. encaisseur) šport, veoma čvrst i otporan 
boksač, tj. onaj koji može primiti i podnijeti mnogo udaraca

anketa   (lat.  inqusita,  fr.  enquête)  organizirano   istraživanje   pomoću   ispitivanja 
pojedinaca;   osobito:   komisija   (anketna   komisija)   koju   bira   parlament,   vlada   ili   neka 

ustanova i koja prikuplja najpotrebnije i stvarne podatke na osnovi kojih bi se mogao 
donijeti zakon, odluka i si.

ankiloblefaron (grč. ankylos iskrivljen, zamršen, blefaron vjeđa) sraslost vjeda
ankiloglosa (grč. ankylos kriv, glossa jezik) med. djelomična ili potpuna sraslost jezika

ankilometar (grč. ankylos zakrivljen, metron) sprava za mjerenje zakrivljenosti
ankiloza (grč. ankylos zakrivljen) med.

ukočenost i sraslost zglobova ankoneji (grč. ankon lakat) mn. anat.
ručni mišići opružači anksiohtici (lat. anxius tjeskoban, grč.

lyo oslobađam) sredstva (lijekovi) za
otklanjanje straha, tjeskobe, bolesnih osjećaja itd.

ankvirirati (lat. anquirere) prav. povesti sudsku istragu; tražiti (ili: predlagati) kaznu
ankvizicija (lat. anquisitio) prav. pred-laganje kazne

anlaser (njem. anlassen puštati u rad, pustiti u rad, Anlasser) teh. pokretač, uređaj za 
pokretanje nekog stroja; starter

anlevaža (fr. enlevage) skidanje oštećene slike s platna na kojem je bila radi prenošenja 
na novo platno

Anna Perenna (lat.) starorimska božica nove godine, tj. dugog i sretnog života
anni currentis čit. ani kurentis (lat.) tekuće, ove godine; anno currente

anni futuri (lat.) iduće, sljedeće godine
anni praecedentis čit. ani preceden-tis (lat.) prošle godine

anni praesentis čit. ani prezentis (lat.) ove godine
anni praeteriti čit. ani preteriti (lat.) v. ani praecedentis

anno (lat. ablativ od annus) godina; an-nus ecclesiasticus čit. anus eklezijas-tikus (lat.) 
crkvena godina; annus intercalaris Čit. anus interkalaris (lat.) prijestupna godina; annus 

com-munis čit. anus komunis (lat.) obična, neprijestupna godina; annus curens čit. anus 
kurens (lat.) tekuća godina; annus solaris (lat.) sunčana, obična julijanska godina; annus 

ciulis (lat.) građanska godina, od 1. siječnja do 31. prosinca
anno (lat.) godine, u godini

anno ante Christum čit. ano ante Hri-stum (lat.) godine prije Krista, prije Kristova rođenja
anoblirati (fr. anoblir, ennoblir) dati plemstvo, plemićku titulu; oplemeniti

anoda (grč. an-odos uzlaz, put naviše) fiz. put kojim električna struja na-
anodija

84 anor ganogïiozij a
pušta pozitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu prema negativnom polu  (Faraday); 

pozitivni pol, supr.: katoda; usp. elektroda
anodija (grč. anodia) nevezan, nesli-kovit način govora

anodin(um) (grč. an-, odyne  bol, lat. anodinum) med. sredstvo za ublažavanje bola i za 
uspavljivanje

anodinija (grč. an-, odyne bol) med. bezbolnost, neosjećanje porođajnih bolova

ansambl   (fr.   ensamble)   cjelina,   skup,   zajednica;   sklad,   slaganje,   sloga;   an-sambl-igra 
zajednička igra više glumaca (suprotno: solo-igra); ansambl-partije glaz. operne partije u 

kojima pjeva više od četiriju glasova
ansent (fr. enceindre, enceinte) voj. nasip, bedem, pojas nekog utvrđenja, vanjski dijelovi 

neke tvrđave; lov. opkoljavanje divljači, ograđeno zemljište
ansilaža (fr. silo, ensilage) stavljanje žita u spremnice (silose) radi čuvanja

anšer (fr. enchère) trg. bolja ponuda na javnoj prodaji; podizanje cijene, po-skupljivanje, 
poskupljenje

anšlus   (njem.   Anschlusz)   priključenje,   pripajanje,   pripojenje   (osobito   aneksija   Austrije 
Njemačkoj koju je 1938. izvršila nacistička Njemačka)

anštendig (njem. anständig) uljuđen, pristojan
anštrajher (njem. Anstreicher) soboslikar

anštrengati se (njem. anstrengen) naprezati se; suviše se mučiti
ant- (grč. anti) predmetak u složenica-ma sa značenjem: protu- (npr. antagonizam); usp. 

anti
antablman (fr. entablement) arhit. obrub na vrhu stupa, opšivnica pod krovom

antabus (grč. anti protiv,  engl,  bust pijančevanje) sredstvo za odvikavanje od alkohola 
(naziv je dao danski liječnik Jacobsen)

antacidi (grč. anti, lat. acidum kiselina) mn. med. sredstva protiv kiseline, osobito protiv 
kiseline u želucu

antafroditičan (grč. anti, Afrodite), koji smanjuje spolni nagon
antagonist (grč. antagonistes) protivnik, suparnik

antagonizam   (grč.   antagonismos   opreka)   oprečnost;   suparništvo;   suprotna   težnja, 
djelovanje u suprotnom smislu, suprotnost; neprijateljstvo; borba . , - ,

antagonizirati (grč. ant-agonizomai boriti se protiv, natjecati se) biti u opreci s nekim ili 
nečim, raditi suprotno, boriti se protiv koga ili Čega

antalgici (grč. anti, algos bol) mn. med. sredstva za ublažavanje bola
antalgičan (grč. anti, algos bol) koji ublažuje, uminjuje bol

antanagoga   (grč.   anti,   an-ago   vodim   protiv)   ret.   odbijanje   optužbe   i   vješto   izvedeno 
optuživanje onoga koji ju je podigao

antanaklaza (grč. anti, anaklasis uz-gon) ret. ponavljanje iste riječi u dru-
an tanta

86
Antej

gom ili suprotnom značenju, npr. taj čovjek je nikakav čovjek
antanta   (fr.   entendre,   entente)   smisao,   značaj,   značenje,   npr.   neke   riječi;   sloga, 

sporazum; Velika Antanta  savez Rusije, Francuske i Engleske koji je 1914. ušao u rat 
protiv Njemačke i Austro-Ugarske; Mala Antanta savez između Jugoslavije, Čehoslovačke i 

Rumunjske,   sklopljen   nakon   Prvog   svjetskog   rata   radi   čuvanja   i   održavanja   stanja 
stvorenog ugovorima o miru, osobito u srednjoj Europi i na Balkanu; entente cordiale čit. 

anatant kordijal (fr.) srdačan sporazum, ugovor o prijateljstvu, osobito u politici
antapodoza (grč. anti, apo-didomi predati; iznijeti, izložiti) poet. dodavanje pouke priči; 

med. ponovni napadaj groznice
antapoplektici (grč. anti, apo, plesso udaram) mn. med. sredstva protiv moždane kapi

antapoplektičan (grč. anti, apo, plesso udaram) koji služi kao lijek protiv moždane kapi
antarktičan (grč. antarktikos) zem. koji leži nasuprot Sjevernom polu, tj. južni, koji leži na 

Južnom polu
Antarktika (grč. anti, arktos sjever, antarktikos južni) zem. područje Zemlje oko Južnog 

pola
antartes (grč. antarkein biti komu premac) grčki partizan, borac u EAM-u

antartritici (grč. anti, arthron zglob) mn. med. sredstva protiv zglobobo-lje
antartritičan  (grč, anti, arthron  zglob)  koji služi kao lijek protiv  zglobobo-Ije, koji liječi 

zglobobolju
antastmatičan (grč. anti, asthma) med. koji služi kao lijek protiv astme

antatrofičan (grč. ant-, atrofos neuhranjen) med. koji pomaže kao lijek protiv slabljenja 
zbog oskudne hrane

ante (lat.) prijeđi, prije; pred, ispred, naprijed
ante anno... (lat.) prije godine...

ante Christum natum čit. ante Hris-tum natum (lat.) prije Kristova rođenja

ante diem (lat.) prije vremena, prije suđenog dana
ante festum (lat.) prije svečanosti, tj. prerano; usp. post festum

anteakt (lat. anteactum) prijašnje djelo, prijašnji čin
antecedencija   (lat.   antecedentia)   ono   što   prethodi,   prethodnost;   fil.   antecedencija   — 

konzekvencija = uzrok — posljedica, subjekt— predikat, itd.
antecedencije   (lat.   antecedentia)   mn.   prijašnje   činjenice,   prijašnji   događaji   ili   odnosi; 

prijašnji život
antecedens (lat. antecedens) prethodnik, preteča; prijašnji događaj; gram. prethodni slog

antecedirati   (lat.   antecedere)   prethoditi,   ići   naprijed;   preteći,   pretjecati,   nadmašiti, 
nadmašivati

antecesor (lat. ante-cessor) prethodnik, putovođa; učitelj, prethodnik u nekom poslu ili 
zvanju

anteci   (grč.   ant-,   oikos   kuća)   mn.   zem.   stanovnici   pod   istim   podnevnikom   i   na   istoj 
udaljenosti od polutnika, a na suprotnim Zemljinim polutkama

antedatirati (lat. ante, datum) umjesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji 
datum; antidatirati

antediluvijci (lat. ante, diluvium potop) mn. pretpotopni ljudi
antediluvijski (lat. ante, diluvium potop) pretpotopni; supr.: postdiluvij-ski

antefiks (lat.) ukras na rubu krovnog vijenca kod antičkih građevina
antefleksija (lat. anteflexio) med. sa-vijenost naprijed, npr. maternice

Antej   junak   u   starogrčkoj   mitologiji,   sin   Posejdona   i   Geje;   nepobjediv   u   borbi   dok   se 
doticao zemlje, svoje majke (Geja = božica zemlje); udavio ga je Heraklo podigavši ga 

uvis
antejustinijansko pravo

87 anthipofora
antejustinijansko pravo rimsko pravo prije cara Justinijana

antelogij (lat. ante, grč. logos govor) predgovor
antelokvij (lat. ante, loquor govorim) predgovor; pravo nekoga da prvi govori

anteludij (lat. ante-ludium) predigra antemeridijanski (lat. antemeridia-
nus) prijepodnevni antemion (grč. anthemion) cvijet; arhit. pužast zavijutak na jonskim 

stupovima
antemurale   christianitatis   čit.   ante-murale   kristijanitatis   (lat.)   "predziđe   kršćanstva", 

naziv za Hrvatsku, Mađarsku i Poljsku u doba turskih osvajanja u 16. st.
antena   (lat.   antenna)   metalna   naprava   za   odašiljanje   i   primanje   elektromagnetskih 

valova; zool. ticalo u kukaca
antenagij (lat. antenagium) prav. prvenstveno pravo prvorođenog djeteta

antenat (lat. ante, natus rođen) prvo-rodeni; predak, pradjed
anteniforman (lat. antenniformis) u obliku ticala, kao ticala

Antenor jedan od uglednijih Trojanaca koji je predlagao da se Grcima vrati Helena kako bi 
se izbjegao rat; kasnije: trojanski izdajnik (pomagao Grcima izaći iz drvenog konja za što 

su mu oni poklonili slobodu); osnovao grad Patavium (današnja Padova)
antenupcijalni (lat. antenuptialis) predsvadbeni, predbračni

anteokupacija (lat. anteoccupatio) ret. opovrgavanje prigovora koje je govornik sam sebi 
učinio

antependij (lat. ante pred, ispred, pen-dere visjeti) u Katoličkoj crkvi: pre-krivač prednje 
strane oltara, predol-tarnik

antepenultima (lat.) gram. treći slog od kraja riječi ulijevo
antepileptičan (grč. anti, epileptikos) med. koji pomaže protiv padavice

anteponirati   (lat.   ante-ponere)   staviti   ispred,   pretpostavljati,   pretpostaviti,   dati   (ili: 
davati) prednost

antepozicija (lat. antepositio) stavljanje ispred, davanje prednosti, pretpostavljanje
antera (grč. anthera) bot. prašnica

antere (grč. antheros) mn. bot. prašnici, muški spolni dijelovi cvijeta
anteridija (grč. antheros) bot. muški spolni organ kod bescvjetnica

anteriora (lat.) mn. prijašnji događaji, prijašnji život, prošlost
anteriores (lat.) mn. prethodnici; preci; suprotno: posteriores

anterioritet (lat. anterioritas) prethodnost, prethodenje, prednost u vremenu; prioritet
anterotici (grč. ant-erotikos) mn. med. sredstva za smanjivanje spolnog nagona

anterotična sredstva med. v. anterotici

antički   (lat.   anticus,   antiquus)   stari,   starinski,   starovremeni,   drevni,   starog   kova;   po 
starinskom ukusu; koji potječe iz starog vijeka, osobito iz

antidaktil
89 antifraza

vremena starih Grka i Rimljana; pren. rijedak
antidaktil (grč. anti, daktylos prst) metr. v. anapest

antidatirati (grč. anti, lat. datum) v. ante datirati
anti   demokratski   (grč.   anti,   demokra-tikos)   koji   je   protiv   vladavine   naroda,   protiv 

demokracije
antidetonator (grč.-lat.) sredstvo koje se dodaje pogonskim gorivima kako bi se spriječile 

prerane eksplozije u motorima s unutarnjim izgaranjem
antidigeza (grč. anti, diexeimi prikazati, iznijeti) ret. prikazivanje nekog događaja ili stvari 

od strane protivnika, događaj ili stvar promatrana s protivničke strane; usp. diegeza
antidijabetik   (grč.   anti,   diabetes   šećerna   bolest,   diabaino   prolazim)   med.   lijek   protiv 

šećerne bolesti
antidinastičan  (grč.  anti,  dynastes  vladar,  vlastodržac)  neprijateljski raspoložen  prema 

vladajućem domu
antidinici   (grč,   anti,  dyne  vrtlog,   okretanje)   mn.   med.   sredstva   protiv   nesvjestice; 

antidinična sredstva
antidizenterici (grč. anti,  dysenterikos  proljev, griza) mn. med. lijekovi koji služe protiv 

proljeva (grize)
antidot (grč. antidoton) med. sredstvo, lijek protiv čega, protuotrov; pren. protusredstvo

antidotarij (grč. antidoton protusredstvo) knjiga o lijekovima; farmakopeja
antidramatski (grč. anti, drama) koji je u suprotnosti s dramskim zakonima i pravilima

antiemetici (grč. anti, emeo povraćam) mn. med. sredstva protiv povraćanja; antemetici
antiemetičan (grč. anti, emeo povraćam) koji suzbija nagon za povraćanjem

antiepileptici   (grč.   anti,   epilepsia)   mn.   med.   sredstva   protiv   padavice,   epilepsije,   pr. 
antiepileptičan

antiestetičan   (grč.   anti   protu,   aistha-nomai   osjećam,   zamjećujem)   suprotan   pravilima 
estetike, koji se protivi pravilima estetike

antieutanazist (grč. anti, eu dobro, thanatos smrt) protivnik eutanazi-sta
antifebrilan (grč. anti, lat. febris groznica) med. protugroznični

antifebrilije (grč. anti, lat. febris groznica) med. lijekovi protiv groznice
antifebrin (grč. anti, lat. febris groznica) farm. sredstvo protiv groznice, antipirin

antifermenti  (grč. anti, lat. fermentum) med. fermenti koji svojim utjecajem poništavaju 
djelovanje drugih ferme-nata

antiflebotomist (grč. anti, fleps žila, temno režem) med. protivnik liječenja puštanjem krvi
antiflogistici (grč. anti, flox plamen) 2. mn. med. lijekovi protiv upale

antiflogističan   kem.   v.  antiflogistici  1.;   med.   koji   ublažava   upalu   ili   groznicu;   v. 
antiflogistika 2

antiflogističari   (grč.   anti,  flox)  mn.   kem.   pristaše   antiflogistike;   med.   liječnici   koji   u 
liječenju svih bolesti upotrebljavaju antiflogistična sredstva

antiflogistika (grč. anti, flox, fiogos plamen) 1. kem. teorija fr. kemičara Lavoisiera kojom 
je opovrgnuo tzv. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične tvari koja pri sagorije-

vanju tijela ne sagorijeva; usp. flogi-ston
antifon   (grč.   anti,   fone)   otpjev;   spravica   od   gume   koja   se   stavlja   u   uši   da   bi   se 

onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke
antifonija (grč. anti, fone glas) logička proturječnost, besmislica; također: otpjev

antifraza (grč. anti, frasis govorenje) retorička figura koja se sastoji u to-
antifriz

90
antiklinala

me da se jedna riječ upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njezinom osnovnom 
značenju, npr.: "To bi bilo vrlo pametno" u smislu "vrlo ludo"

antifriz   (grč.   anti   protu,   engl.   freeze   zamrzavati)   teh.   sredstva   za   sprječavanje 
zaleđivanja mehanizama pri niskim temperaturama

antiftizici   (grč.   anti,   fthisis   sušica)   mn.   med.   sredstva   protiv   sušice,   tuberkuloze;   pr. 
antiftizičan

antigal (grč. anti, lat. Gallus) protivnik, neprijatelj Francuza (jezika, kulture, politike itd.)

Antigona   (grč.)   jedna   od   junakinja   starogrčke   tragedije,   kći   kralja   Edipa   i   Jokaste, 
utjelovljenje   bezgranične   sestrinske   ljubavi;   zajedno   sa   svojim   zaručnikom   Hemonom 

završila tragično
antihektici (grč. anti, hektikos sušičav) mn. med. sredstva protiv sušice, tuberkuloze; pr. 

antihektičan
antihelmitici (grč. anti, helmins, hel-minthos glista) mn. med. v. antihelmitici

antihemoragičan (grč. anti, haima krv, regnvmi probijam) med. koji služi kao lijek protiv 
šikljanja krvi

antihemoroidalan (grč. anti, haima, rheo curim) med. koji služi kao lijek protiv šuljeva, 
hemeroida

antihipnotici   (grč.   anti,   hvpnos   san)   mn.   med.   sredstva   protiv   bolesnog   nagona   za 
spavanjem; pr. antihip-notičan

antihistaminici   mn.   sredstva   (lijekovi)   za   sprječavanje   djelovanje   histami-na   kod 
alergijskih bolesti (nefener-gan, antistin)

antihreza (grč. anti, chresis uporaba) prav. ugovor o zalogu na osnovi kojega vjerovnik 
ima pravo upotrebljavati predmet primljen u zalog

antihtoni   (grč.   anti,   chthon   zemlja,   tlo)   mn.   zem.   oni   koji   žive   na   istom   stupnju 
zemljopisne širine, samo na suprotnim stranama polutnika

antiinkrustator (grč. anti, lat. incrus-stare dobiti koru) naprava koja čuva parni kotao od 
stvaranja kamenca

antiinokulist (grč. anti, lat. inoculare cijepiti) protivnik cijepljenja (kalemljenja)
antika (lat.  antiquus  stari) kultura i filozofija klasične starine; umjetnost i vlastiti ideal 

starih klasičnih naroda, Grka i Rimljana; predmet stare umjetnosti; pren. umjetnička rijet-
kost

antikahektičan (grč. anti, kakos loš, exis svojstvo, stanje) med. koji služi kao sredstvo za 
popravljanje loših tjelesnih sokova koji izazivaju slabljenje

antikankroza (grč. anti, lat. cancer rak) mn. med. sredstva protiv bolesti raka
antikariozan   (grč.   anti,   lat.   cariosus   pokvaren,   truo)   med.   koji   služi   kao   lijek   protiv 

razjedanja kostiju
antikataralije (grč. anti, katarroos ) mn. med. sredstva protiv kašlja

antikategorija (grč. anti-katerogeo) prav. protutužba
antikatoda   (grč.   anti,   kathodos   put   naniže)   fiz.   elektroda   u   rentgenskom   uređaju, 

namještena   je   u   cijevi   i   na   nju   padaju   katodne   zrake   te   se   time   dobivaju   snažnija 
djelovanja

antikatolički (grč. anti, katholikos) koji je protiv katoličke vjere
Antikleja (grč.) Odisejeva majka; umrla je od žalosti za sinom misleći da je poginuo

antiklimaks   (grč.   anti,  klimax  stube;   postupnost   u   izrazu)   ret.   prelaženje   od   jače 
predodžbe na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi, npr.: "Ako smo veliki, veliki 

smo svuda, na prijestolju, u palači, u kolibi"
antiklinala (grč. anti, klino naginjem se, spuštam se) geol. položaj slojeva

antikoagulans
91 anti liberalizam

koji su  naslonjeni  jedni  na  druge  tako  da  čine  hrbat  ili sljeme, a padaju  u  suprotnim 
smjerovim; supr. sinkli-nala

antikoagulans (grč. anti protu, lat. coa-gere sjediniti) sredstvo koje sprječava zgrušavanja 
krvi, služi za liječenje embolije, tromboze i dr.

antikolerici (grč. anti, cholera bolest s povraćanjem i žitkom stolicom, cho-las utroba) mn. 
med. sredstva protiv kolere

antikolici (grč. anti, kolike trbuhobolja) mn. med. sredstva, lijekovi protiv trbuh obolj e
antikolvunzivan (grč. anti, lat. convul-sivus grčevit) med. koji služi protiv

grčeva
antikonstitucionalan (grč. anti, lat. constitutio ustav) protustavan

antikonstitucionist (grč. anti, lat. constitutio) protivnik ustava
antikontagioza   (grč.   anti,   lat.   contagio-sus   zarazan)   mn.   med.   sredstva   za   zaštitu   od 

zaraznih bolesti
antikontagiozan (grč. anti, lat. conta-giosus zarazan) koji služi kao zaštita od zaraze

antikorodal (grč. anti protu, lat.  corrodere  glodati, izjedati) nehrdajuća slitina aluminija, 
magnezija i silicija

antikozmetičan (grč. anti, kosmeo ukrašujem) koji uništava (ili: narušava) ljepotu

antinarkotici (grč. anti, narke ukočenost, ukočenje) mn. med. lijekovi protiv narkotičkih 
trovanja

antinefritici (grč. anti, nefros bubreg) mn. med. sredstva i lijekovi protiv bubrežnih bolesti
Antinoj  (grč.) jedan od prosaca  Odise-jeve žene Penelope; pratitelj i ljubimac rimskog 

cara Hadrijana, simbol ljepote i mladosti
antinomazija   (grč.   anti,   onoma   ime)   zamjenjivanje   imena,   uporaba   osobnog   imena 

umjesto vrste, npr. "Demo-sten" umjesto "govornik"
antinomija (grč. antinomia proturječnost zakona sa samim sobom tako da ga obje strane 

mogu tumačiti u svoju korist) log. proturječnost, suprotnost dvaju sudova ili zakona — 
teze i antiteze — koji se uzajamno isključuju, npr.: a) "Svijet ima svoj početak u vremenu, 

a i s obzirom na prostor on je ograničen" (teza); b) "Svijet nema ni početka u vremenu 
niti   granica   s   obzirom   na   prostor,   nego   je   u   jednom   i   drugom   pogledu   bezgraničan" 

(antiteza); fil. kod Kanta: proturječnost koja se javlja pri primjeni zakona čistog razuma 
na osjetilni svijet

antinomizam   (grč.   anti,   nomos   zakon)   1.   teol.   tobožnja   proturječnost   između 
starozavjetnog zakona i kršćanskog naučavanja; 2. načelno nepriz

antioksidans
93 antisciji

navanje   bilo   kakvih   utvrđenih   zakona;   anomizam   antioksidans   kemijska   tvar   koja   se 
dodaje lakopokvarljivim proizvodima radi sprječavanja kvarenja zbog oksidacije

antipapizam (grč. anti, lat. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape
antiparagraf (grč. anti-paragrafos) odgovor na kritiku; replika

antiparalelan (grč. anti, parallelos) koji nije paralelan, usporedan
antiparalelogram (grč. anti, parallelos, gramma) geom. istokračni trapez

antiparalitici (grč. anti, para-lyo) mn. med. sredstva protiv uzetosti (paralize)
antiparazitici   (grč.   anti,   parasitos   nametnik)   mn.   sredstva   protiv   biljnih   i   životinjskih 

nametnika koji se nalaze na ljudima i životinjama
antipatičan   (grč.   antipathikos)   koji   pobuđuje   neraspoloženje   ili   odvratnost,   neugodan, 

nemio, nesimpatičan
antipatija   (grč.   antipatheia)   neraspoloženje   prema   nekome,   osjećaj   odvratnosti   ili 

nenaklonosti; suprotno: simpatija
antipatriot (grč. anti, patriotes) neprijatelj domovine, nedomoljub

antiperistaza (grč. anti, peristasis vanjske okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: 
prilika), djelovanje dviju suprotnih sila u prirodi

antipiretici (grč. anti, pyr vatra) mn. med. lijekovi protiv groznice
antipiretičan (grč. anti, pyr vatra) med. koji suzbija groznicu, npr. aspirin, antipirin i dr.

antipirin (grč. anti, pyr vatra) med. sredstvo protiv groznice, glavobolje
antiplatonska ljubav osjetilna, spolna ljubav

antiplenisti (grč. anti, lat. plenus pun) fil. pristaše teorije o praznom prostoru (za razliku 
od plenista)

antipleuritici (grč. anti, pleuron bok, rebro) mn. med. sredstva protiv upale plućne opne; 
pr. antipleuritičan

antipneumoničan (grč. anti, pneumon pluća) med. koji služi protiv upale pluća
antipod   (grč.   antipus)   čovjek   koji   u   odnosu   prema   nekom   drugom   predstavlja   pravu 

suprotnost; protivnik, suparnik; zem. onaj koji živi na dijametralno suprotnoj točki Zemlje
antipodni   (grč.   antipus)   sasvim   suprotan,   oprečan;   koji   se   nalazi   na   dijametralno 

suprotnoj točki Zemlje
antiprotaza   (grč.   antiprotasis   protuprijedlog)   ret.   nagovještaj   opovrga-vanja   nekog 

tvrđenja, obično se izražava jednim pitanjem
antipsihologizam   (grč.   anti,  psyche  duša)   fil.   stav   nekih   logičara   i   gnoseologa   protiv 

primjene psihologije u logičkim i spoznajno-teorijskim razmišljanjima
antirabičan (grč. anti protu, rabies bjesnoća) koji služi protiv bjesnoće

antiracionalizam  (grč.  anti,   lat.  ratio  razum)  fil. shvaćanje  da  razum,   odnosno  ljudsko 
mišljenje, nije apsolutni izvor spoznaje

antirepublikanac (grč. anti, lat. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine; pr. 
antirepublikan-ski

antireumatičan (grč. anti, rheuma) med. koji služi protiv reumatizma
antirevolucionar   (grč.   anti,   lat.   revolu-tionarius)   pristaša   i   pobornik   antire-volucije, 

protivnik revolucije

antirojalizam   (grč.   anti,   fr.  royalisme)  nenaklonost   monarhijskom   obliku   vladavine   i 
kraljevskoj vlasti uopće

antisciji  (grč.  anti,  skia  sjena)   mn.  zem.  ljudi   sa  suprotnim   sjenama,  tj. stanovnici   na 
istom podnevniku, ali na suprotnim stranama polutnika tako da njihove sjene u podne 

padaju na suprotne strane
antisemit

94 antiunionist
antisemit neprijatelj Židova i njihovog načina rada (usp. Semiti)

antisemitizam   pokret   kojem   je   cilj   borba   protiv   sudjelovanja   Zidova   u   privrednom, 
političkom i duhovnom životu, antisemitski, protužidovski pokret

antisepsa (grč. anti, sepsis trulež) med. uništavanje truležnih klica kemijskim i fizičkim 
sredstvima

antiseptičan (grč. anti, septikos) med. koji sprječava truljenje
antiseptik   (grč.   anti,   sepsis   trulež)   kem.   sredstvo   za   uništavanje   klica   koje   izazivaju 

truljenje; mn. antisep-tici
antisifilitici (grč. anti, sys, filos) mn. med. sredstva protiv sifilisa

antiskabioza (grč. anti, lat. scabies šu-ga) mn. med. sredstva protiv šuge
antiskepticizam   (grč.   anti,   skepsis   dvojba)   fil.   neslaganje   s   onim   gno-seološkim 

stajalištem koje sumnja u mogućnost bilo kakve spoznaje uopće i koje smatra da se ne 
može doći ni do kakvih općih istina

antisocijalan (grč. anti, lat. socialis društven) suprotan društvenom poretku; koji svojim 
radom i ponašanjem šteti ljudskom društvu i nezgodno strši u njemu

antispast (grč. antispastos) metr. če-tverosložna stopa čiji je prvi i četvrti slog kratak, a 
drugi i treći dug: U — — U

antispastici (grč. anti, spastikos koji vuče, grčevit) mn. med. sredstva koja ublažavaju 
grčeve; antispazmodici

antispazmodici (grč. anti, spasmos) mn. med. v. antispastici
antispektrologija   (grč.   anti,   logia,   lat.   speetrum   sablast)   znanstveno   opovrgavanje 

vjerovanja u duhove i sablasti
antispiritualizam (grč. anti, lat. spiri-tus duh) fil. negiranje duhovnosti i duhovne prirode 

uopće, = materijalizam
antistrateg (grč. anti-strategos) zamjenik vojskovođe; zapovjednik neprijateljske vojske

antistrofa  (grč. antistrofe) u drami starih Grka: ples zbora, u potpunosti  je odgovarao 
prijašnjoj strofi; otpjev koji je odgovor prije toga pjevanoj strofi

antiteatar (grč. anti protu, theatron gledanje) zajednički naziv za suvremena kazališna 
djela čija je karakteristika samo iznošenje činjenica bez fabule, tj. bez izrazite dramske 

radnje; predstavnici E. Ionesco, S. Beckett
antitermiei   (grč.   anti,  thermos  topao)   mn.   med.   sredstva   i   lijekovi   koji   snižavaju 

temperturu, a istodobno smanjuju ili otklanjaju bolove
antitetičan (grč. antithetikos) suprotan, koji je u suprotnostima

antiteza   (grč.  antithesis  suprotnost,   suprotno)   1.   suprotnost   između   značenja   dvaju 
pojmova ili dvaju sudova (može biti kontradiktorna, proturječna, ili kontrarna, suprotna); 

2. suprotnost dvaju karaktera, dviju težnji i si.; 3. u transcendentalnoj Kan-tovoj filozofiji i 
Hegelovoj dijalektici: suprotnost prema tezi; 4. ret. iskazivanje jedne misli pomoću dvaju 

suprotnih pojmova, npr.: "Ide ludo, progovara mudro"; usp. teza, sinteza
antitip (grč. anti, typos) otisak, prijepis; pr. antitipski

antitireoidin (grč. anti,  thyreos  štit, eidos izgled)  farm,  lijek koji sadrži sekret štitnjače; 
služi za liječenje Ba-zedovljeve bolesti

antitoksin   (grč.   anti,  toxikon)  med.   tvar   koja   se   stvara   u   organizmu   zbog   podražaja 
toksina i koja suzbija njihov štetni utjecaj

antiunionist   (grč.   anti,   lat.   unio   sjedinjenje)   protivnik   jedinstva,   protivnik   ujedinjenja, 
zajednice

antivenerea
aittrkolon

antivenerea (grč. anti, lat. Venus božica ljubavi; spolna ljubav) mn. med. sredstva protiv 
spolnih, veneričnih bolesti

antizimotik (gr. anti,  zyme  kiselo tijesto, kvasac) kem. sredstvo koje sprječava vrenje; 
usp. antiseptik

antoalaža (fr. toile, entoilage) fina tkanina s čipkama

antropofag (grč. anthropos, fagein jesti) onaj koji jede ljudsko meso, ljudožder; kanibal
antropofagija (grč. anthropofagia) lju-dožderstvo; kanibalizam

antropofiteja (grč. anthropos, fvteia sa-đenje; rađanje) biol. rađanje Čovjeka, znanost o 
spolnom životu čovjeka

antropofobija (grč. anthropos, fobos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi
antropofonika (grč. anthropos, fone glas) znanost o ljudskim glasovima

antropogenija (grč. anthropos, genesis) znanost o postanku i razvitku Čovjeka i ljudskih 
vrsta

antropogeografija (grč. anthropos, ge-ografia) dio zemljopisa koji ispituje koliko prirodni 
položaj zemljišta na kojem ljudi žive utječe na oblikovanje ljudskih zajednica i koliko je 

čovjek   uopće   sposoban   preoblikovati   određeni   prostor   tako   da   bi   mu   mogao   biti   od 
koristi;   podvrste   su:   povijesna,   kulturna,   prometna,   privredna,   trgovačka   i   politička 

geografija
antropoglif   (grč.   anthropos   čovjek,   glyfo   dubem,   urezujem  u   kamen,   klešem)   prirodni 

kamen koji ima oblik čovjeka
antropoglot (grč. anthropos čovjek, glotta jezik) životinja s jezikom sličnim jeziku čovjeka, 

npr. papiga
antropognost (grč. anthropos, gnostes poznavatelj) poznavatelj ljudi

antropognozija   (grč.   anthropos,   gno-sis   poznavanje)   znanost   o   poznavanju   čovjeka, 
poznavanje čovjeka

antropogonija (grč. anthropos, gone rađanje) postojanje čovjekom (očovje-Čenje)
antropografija (grč. anthropos, grafia) opis (ili: opisivanje) čovjeka; dio antropologije koji 

proučava ljudsko tijelo
antropohistorija   (grč.   anthropos,   his-toria)   znanost   o   razvitku   ljudskog   roda,   povijest 

čovječanstva
antropoidan (grč. anthropos, eidos oblik) čovjekolik, sličan čovjeku (za majmune)

antropokemija   (grč.   anthropos,   che-meia)   znanost   o   tvarima   koje   sačinjavaju   ljudsko 
tijelo

antropolatrija (grč. anthropos, latreia služba) obožavanje čovjeka; shvaćanje da je čovjek 
biće slično Bogu

antropolog   (grč.   anthropos,   logos)   znanstvenik   koji   proučava   čovjeka   s   anatomskog, 
fiziološkog, psihološkog,

antropologija
97 antropotomij a

filozofskog, povijesnog, sociološkog, arheološkog i dr. stajališta
antropologija (grč. anthropos, logia) znanost koja proučava čovjeka na osnovi anatomije, 

fiziologije, psihologije, povijesti, sociologije, fiziologije, arheologije i znanosti o jeziku
antropologizam (grč. anthropos, logis-mos) fil. 1. shvaćanje po kojem je religija rezultat 

ljudskih nazora, želja, težnji i ideala; 2. shvaćanje da je spoznaja (i oblici u kojima se ona 
javlja) uvjetovana ljudskom prirodom

antropomantija (grč. anthropos, man-teia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovječjoj 
utrobi

antropometar (grč. anthropos, metron) sprava za mjerenje visine čovjeka
antropometrija   (grč.   anthropos,   metron)   mjerenje   ljudskog   tijela;   metoda   mjerenja 

čovjeka, tj. proučavanje odnosa između Čovječjih udova, njihovoj razvijenosti i drugim 
osobinama

antropomorf (grč. anthropos, morfe oblik) kamen sličan čovjeku ili nekom dijelu njegovog 
tijela; majmun sličan čovjeku

antropomorfan (gr. anthropos-morfos) sličan čovjeku, koji ima ljudski oblik
antropomorfizam (grč. anthropos, morfe oblik) fil. shvaćanje i tumačenje stvari i prirode 

prema ljudskim odnosima, tj. svako rasuđivanje ili svako naučavanje koje radi objašnjenja 
onoga što nije čovjek (npr. Bog, fizičke pojave, biološki život, ponašanje životinja itd.) 

upotrebljava pojmove posuđene od prirode ili ponašanja čovjeka; religiozni antropomor-
fizam smatra da je Bog sličan čovjeku, tj. da misli, osjeća i radi kao čovjek, počovječenje 

Boga
antropomorfologija (grč. anthropos, morfe, logia) znanost o oblicima 

jxd-

skog tijela

antropomorfozirati   (grč.   anthropos,   morfoo   uobličavam)   počovječiti,   počo-vječavati,   tj. 
zamišljati i prikazivati Boga kao čovjeka, s ljudskim osobinama, vrlinama, slabostima i dr.

antroponomija   (grč.   anthropos,   nomos   zakon)   fil.   proučavanje   zakona   koji   vladaju   u 
ljudskom životu; po Kantu: zakonodavni razum čovjeka

antropopatija (grč. anthropopatheia) fil. v. antropopatizam
antropopatizam (grč. anthropopatheia) fil. shvaćanje da je Bog biće koje ima sve ljudske 

osobine, biće koje osjeća i želi isto kao Čovjek; antropopatija
antropopeja (grč. anthropo-poiia) stvaranje čovjeka

antropopitekus (grč. anthropos čovjek, pithekos majmun) čovjekoliki majmun; naziv koji 
je upotrijebio  Hae-ckel za  preteču  "majmunskog  čovjeka" (pitekantropa)  "iz kojega se 

razvio čovjek"
antropoplastika (grč. anthropos, plastike) slikanje (ili: klesanje) Čovjeka

antroposkopija (grč. anthropos, skopeo promatram) vještina da se po crtama lica zaključi 
o umnim i karakternim osobinama čovjeka; fiziognomika

antroposomatologija (grč. anthropos, soma tijelo, logia) znanost o sastavu i osobinama 
ljudskog tijela

antropoteizam   (grč.   anthropos,   Theos   Bog)   obogočovječenje,   obožavanje   čovjeka, 
smatranje onoga što je ljudsko božanskim

antropoteka (grč. anthropos, theke sanduk) dvorana zaslužnih ljudi
antropoterapija   (grč.   anthropos,   the-rapeo   liječim)   znanost   o   liječenju   čovjeka   i   o 

njegovanju ljudskog zdravlja
antropotizija (grč. anthropos, thvsia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu

antropotomija (grč. anthropos, tome rezanje) med. seciranje, rezanje ljud-
antropozofija

98 aorist
skog tijela radi znanstvenog ispitivanja

antropozofija   (grč.  anthropos,   sofia  mudrost)   fil.   naučavanje   čiji   je   začetnik  Rudolf 
Steiner,  a   koje  želi  "duhovnim  očima   gledati"   te  neposredno   opažati  i  općiti   s  "višim 

svjetovima";   put   prema   tim   višim   svjetovima   ima   tri   stupnja:   "pripremu",   "prosvijet-
ljenje" i "posvećenje"; tijelo je podložno zakonu naslijeđa, duša sudbini koju sama stvara, 

a duh zakonu reinkarnacije
antropozoik (grč. anthropos, zoon životinja) geol. antropozojsko razdob-lje

antropozojski period geol. razdoblje u povijesti Zemlje u čijem se početku javlja čovjek, 
počinje s dijuvijalnim razdobljem, dobom kad se ljudski govor počinje razvijati, a traje još 

i sad, otprilike milijun godina
antrpa (entrepas) hod konja, polukas

anualni (lat. annualis) godišnji, koji se događa svake godine; koji traje godinu dana
anuarij (lat. annuarium) ljetopis, godišnjak, kalendar

anuitet (lat. annuitas, annuus godišnji) godišnja otplata duga; godišnji prihod, godišnji 
dohodak, godišnja renta

anulacija (lat. annullatio) poništenje, poništavanje, ukinuće, opovrgnuće, opovrgavanje; 
proglašavanje nevažećim

anulirati (lat.  annullare)  poništiti, poništavati, ukinuti, ukidati, opovrgnuti, opovrgavati; 
uništiti, uništavati; proglasiti nevažećim

anulus (lat. annulus) prsten; annulus magicus čit. anulus magikus (lat.) čarobni prsten; 
annulus palatii čit. anulus palacii (lat.) kraljevski prsten pečatnjak; annulus piscatorius 

Čit. anulus piskatorijus (lat.) papin  prsten pečatnjak na kojem je prikazan  sv. Petar u 
ribarskom čamcu, ribarski prsten

anumeracija (lat. annumeratio) pribrajanje, uračunavanje
anumerirati (lat. annumerare) pribrojiti, pribrojavati; uračunavati, ubrajati

anuncijacija (lat. annunciatio) nagovještavanje, objavljivanje, osobito Djevici Mariji da će 
roditi Sina, Bla-govijest

anuri (grč. an bez, ura rep) zool. bez-repci, žabe
anurija (grč. an-, uron mokraća) med. potpun prestanak izlučivanja mokraće

anus (lat.) zool. čmar, završetak debelog crijeva; per anum (lat.) med. kroz čmar
anvarija (grč. an-, lat. ovarium jajnik) med. urođeni nedostatak jajnika

anvelopa (fr. enveloppe) omotnica; mat. nepomična krivulja koja u svakoj svojoj točki 
dodiruje jednu krivulju u ravnini

anver (fr. envers, lat. inversus) naličje; d l'envers čit. a lanver (fr.) naopako, natraške, na 
naličje

anzihtskarta (njem. Ansicht pogled) razglednica

100 apercepcija
apcug   (njem.   Abzug)   demonstrativni   usklik   uobičajen   nekada   i   u   našim   krajevima 

(osobito   na   račun   vlasti   za   vrijeme   Austrougarske   Monarhije),   znači   otprilike:   dolje!; 
snimak, otisak; usp. birstnapcug

apedeutičan (grč. a-, paideutikos odgojni) nenaobražen, neodgojen, ne-školovan
apedeutizam (grč. a-, paideo odgajam) v. apedeuzija

apedeuzija   (grč.   apaideusia)   nenaobra-ženost,   neznanje   poradi   slabog   školovanja; 
apedeutizam

apehema   (grč.   ap-echema)   odjek;   med.   suprotna   pukotina   na   povrijeđenoj   kosti 
(kontrafisura); suprotno djelovanje pada; tj. kad se bol prouzrokovana tim padom osjeti 

na suprotnoj strani
apeirokalija (grč. apeiros neiskusan, kalon lijepo) nepoznavanje ljepote, neupućenost u 

ono stoje lijepo; nedostatak ukusa; ret. usiljena težnja za lijepim i kićenim izražavanjem
apeiron   (grč-   apeiros   neograničen,   beskrajan)   fil.   početak,   prauzrok   iz   kojega   su   sve 

stvari izašle i u koji se ponovno vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander)
apeks (lat. arex vrh, šiljak) kapa sta-rorimskih svećenika (u obliku stoš-ca); geom. vrh 

stošca; astr. točka na nebu u čijem se smjeru vrši gibanje Zemlje ili Sunca; suprotno: 
antia-peks; gram. znak za dužinu ili naglašavanje nad samoglasnikom

apel (fr. appel) poziv, pozivanje, doziv, znak; prav. žalba višoj vlasti, pozivanje na viši 
sud; voj. zbor; u mačevanju: kratak i oštar udarac naprijed ispruženom nogom

apelacija   (lat.   appellatio)   viši   sud  (između  prvostupanjskog  i   kasacijskog  suda);   priziv 
višem sudu; pozivanje; nazivanje, imenovanje

apelant   (lat.   appellare,  appellans)   prav.   onaj   koji   se   u   pravnim   ili   sudskim   poslovima 
obraća, nakon nižih, višim sudovima, i traži njihovu pomoć

apelat (lat. appellatus) prav. osoba ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi 
priziv višem sudu

apelativ (lat. nomen appellativum) gram. zajedničko ime, riječ koja označava rod ili vrstu, 
npr.: drvo, čovjek, životinja

apelativau (lat. appellativus) gram. koji označava zajedničko ime, rod, vrstu
apelirati   (lat.   appellare)   moliti   koga   za   pomoć;   pozivati   se   na   nešto;   obraćati   se   (ili: 

obratiti se) prizivom višem sudu, uložiti (ili: ulagati) priziv; uložiti (ili: ulagati) protest
Apelles starogrčki slikar za koga se pričalo da je tako vjerno naslikao grožđe da su ga 

ptice došle zobati; usp. nulla dies sine linea; Apelles post tabulam (lat.) Apeles iza slike 
(da bi čuo mišljenje gledalaca; kaže se kad se osjeti da netko prisluškuje iza zida ili iza 

vrata)
apendicit   (lat.  appendix)  med.   upala   crvolikog   produžetka   na   donjem   dijelu   slijepog 

crijeva, crvuljka (pogrešno se kaže: upala slijepog crijeva)
apendiks (lat. appendix) dodatak, dopuna, prilog knjizi ili djelu; anat. izdužen produžetak 

s površine nekog organa, osobito: crvoliki produžetak na donjem dijelu slijepog crijeva, 
crvuljak

apepsija (grč. a, pepsis probava) med. neprobavljivost, slaba probava
apeptičan (grč. a-peptos neprobavljen) neprobavljiv; koji pati od slabe probave

aperantologija (grč. aperantologia) pretjerana brbljavost, bujica praznih riječi
apercepcija (lat. ad-perceptio) fil. zapažanje, shvaćanje, jasno shvaćanje

apercipirati
101 aplanirati

predmeta pomoću zapažanja, odnosno mišljenja; oni činovi zapažanja, odnosno mišljenja, 
pomoću kojih se jedan predmet shvaća, spoznaje i tumači

apercipirati (lat. ad-percipere = zapaziti, zapažati, uvidjeti, jasno shvatiti; jasno shvatiti 
sadržaj neke predodžbe i time je staviti na pravo mjesto u svijesti

aperijencije (lat. aperientia) mn. med. v. aperijens
aperijens (lat. aperire otvoriti) med. sredstvo za Čišćenje; mn. aperijencije

aperijentan (lat. apereins) koji potiče volju za jelom; aperitivan
aperiodičan   (grč.   a-,   periodos)   fiz.   slobodan   od   njihanja,   koji   se   ne   klati   oko   svoga 

ravnotežnog položaja
aperitiv  (lat. aperitivum)  sredstvo  koje potiče volju  za  jelom, rakija ili drugo  piće kao 

sredstvo za otvaranje apetita
aperitivan (aperire otvoriti, lat. aperi-tivus) v. aperijentan

aperkat (engl. upper gornji, cut udarac) šport, u boksu: udarac šakom odozdo prema gore

apertizacija (prema fr. industrijalcu Nicolasu Francoisu Appertu, 1750— 1541) postupak 
konzerviranja namirnica grijanjem do vrenja

apertura (lat.) anat. otvor, rupa, npr. na dijafragmi za prolaz jednjaka; opt. otvor, npr. 
zaslona na optičkim uređajima

apetalan (grč. a-petalos) bot. bez lišća, bez latica
apetencija (lat. appetentia) čežnja, požuda, nagon, sklonost, težnja za Čim

apeticija (lat. appetitio) težnja za Čim, težnja, žudnja, naklonost
apetit   (lat.   appetitus)   prohtjev   za   jelom,   volja   zajelom,   osjećaj   gladi;   prohtjev,   želja, 

žudnja za nečim
apetitivan (lat. appetitivus) željan, požudan, pohotan

apices juris (lat. arex, apices juris) mn. pravničke dosjetljivosti
apicitis (lat. apex, gen. apicis vrh) upala plućnih vršaka ("lungnšpickatar")

apidiktor (lat. apis pčela, dicere govoriti) električna naprava koja mjeri zvučne frekvencije 
što ih odašilju pčele u košnicama i tako pokazuje kad će početi rojenje pčela (frekvencija 

od 260 do 300 titraja označuje početak rojenja)
apijarij (lat. apiarium) pčelinjak

apikalan (lat. apex, gen. apicis vrh, rt) koji se tiče vrha, rta, vršni, rtni; api-kalni glasovi 
glasovi koji se proizvode vrhom jezika (d, t, n)

apikultura (lat. apis pčela, cultura uzgoj) pčelarstvo
apireksija   (grč.   a-,   pyr   vatra)   med.   stanje   bez   groznice,   bolesnikovo   stanje   između 

napadaja povratnih groznica
apireničan (grč, a-, pyren koštica) bot. koji nema koštice

apiretičan (grč. a, pyr) med. bez visoke temperture, bez groznice
apiričan (grč. a-pyros, a-, pyr vatra) 1. nezapaljiv, siguran od vatre

apirija (grč. apeiria) neiskustvo
apirman (fr. apurement) trg. zaključak, ovjeravanje, provjeravanje računa

apis (lat.) zool. pčela
Apis   mit.   sveti   bik,   crn,   s   bijelom   njegom   na   čelu,   stari   su   ga   Egipćani   štovah   kao 

božanstvo; simbol zemljoradnje
apistija (grč. apistia) nevjerovanje, sumnja

aplanat (grč. a-planao lutam) fotografski objektiv koji nema sferne abe-racije, konstruiran 
1866.; linkejo-skop

aplanatiČan (grč. a-, planao)  opt.  bez (sferne) aberacije, kao složena leća; aplanazija: 
nepostojanje sferne aberacije

aplanirati (fr. aplanir) poravnati; dovesti u red; otkloniti smetnje, zagla-diti
aplaudirati

102 apofiza
aplaudirati (lat. applaudere) tapšati, pljeskati u znak odobravanja; primiti nešto s bučnim 

odobravanjem, živo odobravati
aplauz   (lat.   applausus)   pljeskanje   u   znak   odobravanja,   tapšanje,   pljesak,   glasno 

odobravanje, pohvala
aplazija (grč. a, plasis oblikovanje, uobličenje) anat. nedostatak ili nedovoljna razvijenost 

organa ili više njih
aplicirati (1. applicare) namjestiti, staviti, metnuti; primijeniti, upotrijebiti; dati, npr. lijek; 

brižljivo izučavati, obraćati veliku pozornost na nešto, brinuti se, prionuti na neki posao; 
prišiti, prilijepiti, npr. ukras na haljinu; mat. unijeti, ucrtati

aplikabilan   (lat.   applicabilis)   primjenjiv,   prikladan;   koji   se   može   lako   namjestiti; 
aplikativan

aplikacija   (lat.   applicatio)   način   izvođenja,   primjenjivanje,   primjena;   stavljanje, 
utiskivanje,   priljepljiva-nje,   npr.   jednog   materijala   na   drugi   (čipke   na   tkaninu);   med. 

uporaba vanjskih sredstava, zavoj, oblog: marljivost
aplikant (lat. applicans) v. kandidat

aplikata (lat. applicata) treći pravac u koordinatnom sustavu
aplikativan (lat. applicativus) v. aplikabilan

aplikatorika (lat. applicare) objašnjavanje teorijskog pitanja pomoću praktičnih primjera, 
osobito u vojnim znanostima

aplikatura (lat. applicatura) glaz. pravilan položaj prstiju pri sviranju

apokaliptičari   (grč.   apo-kalypto   otkrivam)   oni   koji   vjeruju   da   Apokalipsa   ih   Otkrivenje 
sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju Božjega kraljevstva; istraživači 

Otkrivenja; vjerski zanesenjaci
apokaliptika (grč. apo-kalypto otkrivam) grana kasnije hebrejske književnosti koja hoće 

prikazati, u obliku simboličkih slika i čudesnih vizija, budućnost Božjeg carstva i dolazak 
obećanog Mesije

apokapizam   (grč.   apo,   kapnos   dim)   med.   dimljenje   kao   zaštita   od   zaraznih   bolesti; 
sufumigacija

apokarpija (grč. apo-karpos plod) bot. plod iz jednog cvijeta s više slobodnih tučkova od 
kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. kod žabnjaka)

apokartereza   (grč.   apo-kartereo   ubijam   se   glađu)   svojevoljno   suzdržavanje   od   jela; 
svojevoljna smrt od gladi

apokatarza (grč. apokatharsis Čišćenje) med. čišćenje probavnih kanala
apokatastaza (grč. apo-katastasis vraćanje u prijašnje stanje) vraćanje u prijašnje stanje; 

u dogmatskom smislu: obraćanje svih ljudi u Kristovu vjeru i njihov ulazak u vječno bla-
ženstvo; naučavanje o vraćanju svih stvari i o konačnom ulasku u carstvo nebesko čak i 

grješnika (palingene-zija); astr. povratak u isti prividni položaj; med. potpun prestanak 
neke bolesti, vraćanje zdravlja, ozdravljenje; fil. naučavanje o vječitom ponavljanju stvari 

(Heraklit. stoici, pi-tagorejci)
apoklazma

104 apomiksija
apoklazma (grč. apo-klao slomim) med. prijelom kosti

apokopa (grč. apokope odrezivanje) gram. izostavljanje posljednjeg slova ili sloga neke 
riječi

apokopirati (grč. apo-kopto odrežem) skratiti riječ na kraju izostavljanjem jednog glasa ili 
više glasova; skratiti, skraćivati

apokrifan   (grč.   apo-krypto   skrivam)   nesiguran,   sumnjiv,   nepravi,   lažan,   podmetnut, 
mračan s obzirom na svoje podrijetlo; apokrifni spisi spisi ili knjige koje Crkva ne priznaje 

kao prave (za razliku od kanonskih); također: djela nepoznatih pisaca
apokrifi (grč. apo-krypto skrivam) mn. spisi ili knjige čije je pravo podrijetlo tajanstveno, 

koje nisu prave, otkrivene, kanonske
apokritičan   (grč.   apo-krino   izlučujem)   med.   koji   izlučuje,   koji   pomaže   izlučivanje   i 

izbacivanje suvišne tekućine
apokriza (grč. apo-krinomai obavijestim, odgovorim) 2. odgovor, odluka, rješenje

apokriza (grč. apokrino izlučujem, izdvajam) 1. med. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne 
tekućine iz tijela

apokrizijar   (grč.   apo-krinomai)   "onaj   koji   treba   govoriti   i   odgovarati,   od   IV.   st.   titula 
biskupskog,   osobito   rimskog   izaslanika   na   carskom   dvoru   u   Carigradu;   na   franačkom 

dvoru:   titula   najvišeg   svećenika   koji   je   istodobno   bio   i   vrhovni   starješina   dvorske 
kancelarije

apokromat   (apo,   chroma   boja)   opt.   objektiv   za   mikroskope   koji   otklanja   kromatsku   i 
sfernu aberaciju jer zrake triju boja skuplja u jednoj točki

apolepsa (grč. apolepsis zadržavanje, apolambano zadržavam, sprječavam) med. prekid 
(ili:   smetnja,   poremećaj,   prestanak,   izostanak)   neke   organske   funkcije,   npr.   disanja, 

govora, pulsa
apolid (grč. apolis, apolidos  koji je bez zavičaja ili bez domovine) prav.  osoba koja je 

izgubila svoje državljanstvo, a nije dobila državljanstvo neke druge države
apolitoza (grč. apolitho skameniti) geol.

okamenjivanje, pretvaranje u kamen apoliza (grč. apo-lysis odvajanje) med.
odvajanje

Apolo v. Apolon; plan američke ustanove za svemirska istraživanja; v. NASA
apolog (grč. apologos priča) poet. poučna pričica, usporedba u priči, izmišljena priča kojoj 

je cilj predočavanje neke moralne istine ili pouke
apologema (grč. apologema) obrana, obranjena točka

apologet (grč. apologetikos) onaj koji govori ili piše obranu, branitelj; osobito: branitelj 
kršćanstva od nevjerničkih i židovskih napada

apologetičan (grč. apologeomai) koji ima karakter obrane, npr. spis ili govor
apologetika  (grč.  apologeomai  branim)  teol.  znanost  o  tòme  kako  treba  braniti  vjeru, 

osobito kršćanski nauk

apologija   (grč.  apologia)  obrana,   obrambeni   govor   ili   spis   u   korist   nekog   čovjeka   ih 
naučavanja

apologizirati (grč. apologeomai) braniti, zauzimati se za, držati obrambeni govor
Apolon   (grč.   Apollon)   mit.   sin   Zeusa   i   Latone,   bog   sunca,   poezije,   glazbe,   liječništva, 

rječitosti itd.
apolonikon   (grč.   Apollon)   glazbeni   instrument,   sličan   orguljama,   napravljen   1828.   u 

Engleskoj
apolonion (grč. Apollon) glaz. vrsta for-tepijana napravljena u Darmstadtu

apolonski koji je na Apolonov način, tj. skladan, harmoničan; lijep; umjetnički, glazbeni
apomiksija (grč. apo, mixis miješanje, sparivanje) zool. razmnožavanje^ bez

aponeuroza
105 aposterioran

oplođivanja putem partenogeneze ili apogamije
aponeuroza (grč. apo, neuron žila; živac) anat. bjeličasta čvrsta i jako otporna opna koja 

obavija, poput navlake, mišiće, skupine mišića i cijele udove; sastavljena je od vezivnog 
ži-ličastog' tkiva

aponija (grč. aponia) bezbolnost, zdravlje, snošljivo stanje, spokojstvo
apopleksija (grč. apoplexia) med. iznenadan prekid funkcioniranja nekog organa (pluća, 

srca ili mozga), redovito praćen onesvješćivanjem
apoplektičan   (grč.   apoplesso   udarcem   oduzmem)   med.   sličan   moždanoj   kapi;   sklon 

moždanoj   kapi;   apoplektič-na   sredstva   sredstva   protiv   moždane   kapi;   apoplektični 
habitus tjelesna građa sklona moždanoj kapi

apoplektičar (grč. apoplesso udarcem oduzmem) med. onaj koji je sklon moždanoj kapi
apopsihija   (grč.   apopsycho   izdahnem)   izdisanje,   ispuštanje   duše;   med.   duboka 

nesvjestica, obamrlost
apor   (fr.   apport   prinos,   ulog)   trg.   doprinos   jedne   osobe   nekom   poduzeću   u   stručnoj 

spremi, nepokretnoj ili po-
- kretnoj imovini, ali ne u gotovom novcu; prav. imanje doneseno u brak

aporema (grč. aporema, aporeo u zabuni sam) sumnja, teškoća, težak zadatak; logička 
teškoća,   dvojbeno   pitanje:   dopuštanje   dvaju   suprotnih   sudova   u   dvojbenom   pitanju; 

aporiz-ma
aporematičan (grč. aporeo u zabuni sam) zagonetan, težak za razumijevanje, nejasan

aporeta (grč. a-poreutos neprohodan, neprolazan) mn. stvari zabranjene za izvoz, roba 
zabranjena za izvoz

aporetičan (grč. a-poreutos) zabranjen, nedopušten
aporetičar (grč. aporetikos) onaj koji sumnja, skeptik

aporetika   (grč.   aporeo   biti   u   dvojbi,   kolebati   se,   aporos   neprohodan)   fil.   "vještina" 
raspravljanja o problemima, a da se pritom ne želi pod svaku cijenu doći do njihovog 

rješenja;   metoda   da   se   problemi   prije   njihovog   teorijskog   obrađivanja   i   nezavisno   od 
mogućih rješenja sami u sebi ispituju, da se nepojmovno od pojmovnog odvoji, da se 

teškoće i proturječnosti danih fenomena radi njih samih ističu
aporija (grč. aporia) zbunjenost, bespomoćnost, nejasnoća: logična teškoća; sumnjiva (ili: 

dvojbena) stvar
aporizma (grč. aporeo) v. aporema

aport! (fr. apporte) daj ovamo, donesi! (kod dresiranih pasa)
aportirati (lat. apportare, fr. apporter) donijeti, donositi, prinositi, osobito kod dresiranih 

pasa
aposfragizma (grč. apo, sfragis pečat) lik urezan u prsten kao pečat

aposiopeza   (grč.   apo-siopesis   zanijem-ljenje)   ret.   prešutkivanje,   zatajivanje   misli; 
prekidanje govora npr. "Ja ću tebi .........!"

apostat (grč. apostates, lat. apostata) otpadnik, odmetnik od pravog naučavanja ili prave 
vjere, osobito kršćanske

apostazija (grč. apostasia) odvajanje,
odmetanje, otpadništvo, osobito od

kršćanske vjere ili Crkve apostazirati (grč. apostateo otpadam)
otpasti, odmetnuti se, odvojiti se od

pravog naučavanja ili vjere, odreći
se vjere, načela apostemacija (lat. apostematio.) med.

gnojenje, zagnojavanje apostematozan (grč. apo-stema čir, lat.

appassionato (tal.) glaz. strasno, s mnogo osjećaja
appellatio admissibilis čit. apelacio adminisibilis (lat.) prav. dopustiv i prihvatljiv priziv, 

priziv koji se može dopustiti ili prihvatiti
appellatio deserta čit. apelacio dezer-ta (lat.) prav. propušten, zakasnjeli priziv

appellatio frivola čit. apelacio frivola (lat.) prav. beznačajan i ništavan priziv
appellatio   inadmissibilis   čit.   apelacio   inadmissibilis   (lat.)   prav.   nedopustiv   priziv, 

neprihvatljiv priziv
appellatio temeraria čit. apelacio te-merarija (lat.) prav. neosnovan priziv, nepromišljen 

priziv
appoggiando   čit.   apođando   (tal.)   glaz.   suzdržano;   nošeno,   vučeno   (u   sviranju); 

appoggiato
appoggiato čit. apođato (tal.) glaz. vezano, sliveno

appoggiaura čit. apođatura (tal.) glaz. predudar; vezivanje, slivanje tonova
apraksija (grč. apraxia besposlenost) psih. nesposobnost izvođenja nekih običnih pokreta 

i točnog shvaćanja značenja nekih stvari bez postojanja oduzetosti (paralize)
apre (fr. apres) poslije, zatim; kao imenica; igrač koji u igri dolazi poslije drugog igrača, 

npr. moj apre
aprecijacija   (lat.   appretiatio)   određivanje   cijene,   vrijednosti   nečemu,   procjena, 

procjenjivanje; ocjena, ocjenjivanje
aprehenzija   (lat.  apprehensio)   fil.  poimanje   sadržaja   neke   predodžbe,   razumijevanje, 

pojam,   predodžba;   prav.   uzimanje   u   posjed;   hapšenje,   zatvor;   strah,   strahovanje, 
zabrinutost

aprekacija (lat. apprecari, apprecatio) preklinjanje, usrdna molba
apres nous le déluge čit. apre nu 1' deliž (fr.) nakon nas potop, tj. nakon naše smrti može 

doći što hoće, nas se to ne tiče, glavno daje nama sada dobro (uzrečica iz doba pred 
francusku buržoasku revoluciju, a prva ju je navodno izrekla markiza Pom-padour)

apres-souper   Čit.   apre   supe   (fr.)   "poslije   večere";   večernje   sijelo,   sastanak   ugovoren 
kasno navečer

apretirati (fr. apprêter) dotjerati (ili: dotjerivati) razne tekstilne materijale tako da dobiju 
izgled i svojstva boljih, tj. dati im glatkoću, sjajnost itd.

apretura (fr. apprêter) rad oko dotjerivanja i popravljanja kojim neki industrijski proizvodi 
(tkanine, papir, koža, krzno) dobivaju izgled i svojstvo bolje robe (glatkoću, sjajnost), ili 

svojstva koja im daju veću vrijednost koju ti proizvodi dobivaju ovakvim dotjerivanjem; 
glaz. pravilan omjer u građi nekog glazbenog instrumenta

aprioran (lat. a priori) fil. v. a priori
apriorizam (lat. a priori) filozofijski pravac koji prima nešto a priori, bilo u teoriji spoznaje 

bilo u etici
aprobacija (lat. approbatio) odobravanje, odobrenje, pristanak; povoljan sud o nečemu, 

pohvala; dopuštenje, npr. da se tiska knjiga; priznavanje nekome sposobnosti za nešto; 
biskupovo dopuštenje da svećenik ispovijeda i propovijeda

aprobativan
108 apsida

aprobativan (lat. approbativus) odobravan, koji izražava odobravanje; aprobatoran
aprobator   (lat.   approbator   odobrava-telj)   osoba   koja   vrši   stručan   pregled   i   odobrava 

puštanje   u   promet   proizvoda   u   znanstveno-istraživačkim   zavodima,   poljoprivrednim 
dobrima, tvornicama itd. (žita, brašna, vina, mliječnih prerađevina i dr.)

aprobatoran (lat. approbatorius) v. aprobativan
aprobirati (lat. approbare) odobriti na osnovi prethodnog ispitivanja, povoljno ocijeniti, 

pohvaliti; dopustiti; priznati nekome sposobnost za nešto
aproksimacija   (lat.  approxïmatio)  približnost;   mat.   približno   pronalaženje   korijena; 

približno izračunavanje; približna ocjena, ocjenjivanje otprilike
aproksimativa (lat. approximativa) točka zbližavanja, dodirna točka

aproksimativan (lat. approximativus) približan
aproksimirati (lat. approximare približavati se) približiti, približavati

aproksimitet fiat, approximitas) približnost
apropinkvacija (lat. appropinquatio) približavanje, osobito nekog trenutka ili događaja

apropinkvirati (lat. appropinquare) približiti, približavati
aproprijacija (lat. appropriatio) prisvajanje, prisvojenje; prilagođavanje; kemijsko spajanje 

dvaju tijela pomoću trećega

aproprirati (lat. appropriare) prisvojiti, prisvajati; prilagoditi prema Čemu, uskladiti
aprovizacija (lat. a-providere) opskrbljivanje životnim namirnicama

aprovizionirati (fr. approvisionner) opskrbiti životnim namirnicama
Apsalom (hebr. Absalom otac mira) jedan od sinova hebrejskoga kralja

Davida; prema biblijskoj priči pobunio se protiv oca i bio ubijen (bježeći na mazgi pred 
progoniteljima zapeo je dugačkom kosom za hrastovo granje, a mazga je ispod njega 

pobjegla); simbol lošeg sinovskog ponašanja
apscedirati (lat. abs-cedere) odlaziti, otići, udaljiti se, udaljavati se; med. prelaziti u gnoj, 

zagnojavati se
apsces   (lat.   abscessus)   odlazak,   odvajanje;   med.   gnojna   upala   tkiva,   gnojni   čir; 

metastatični apsces zagnoje-nost koja se pojavi daleko od mjesta prvobitne oboljelosti; 
fiksacijski   apsces   zagnojenost   izazvana   namjernim   kemijskim   podražajima,   npr.   ubriz-

gavanjem mlijeka radi liječenja sepse, gonoreje, progresivne paralize itd.
apscisa   (lat.   abscissa,   tj.   linea,   abscin-dere   otrgnuti,   odvojiti,   odsjeći.)   geom.   u 

(Descartesovom) koordinatnom sustavu: mjerni broj (+ ili —) udaljenosti bilo koje točke u 
ravnini do or-dinatne osi; apscisni pravac pravac koji je uzet radi određivanja položaja 

neke   točke   ili   osobina   jedne   krivulje;   apscisna   osovina   pravac   koji   obično   zauzima 
horizontalan položaj

apscisija (lat. abscissio) odsijecanje, otkidanje, odvajanje; ret. prekidanje
apsentan (lat. absens) odsutan, udaljen

apsenteri (engl. absenters) mn. v. pod apsentizam
apsentizam   (lat.   absens,   engl.   absen-tism)   odsutnost   iz   mjesta   kome   netko   stvarno 

pripada, osobito boravak irskih posjednika izvan Irske (apsenteri)
apsida   (grč.   apsis,   apsidos   svod)   1.   astr.   jedna   od   dviju   točaka   na   eliptičnoj   putanji 

nebeskog tijela u kojoj se ono nalazi na najvećoj odnosno na najmanjoj udaljenosti od 
tijela oko kojeg optječe, dakle afel i perihel za planet ili neki komet te apogej i perigej za 

Mjesec; 2. u srednjovjekovnoj crkve-
apsidiola

109 apsorbirati'
noj arhitekturi: stražnji, polukružni

dijelovi crkava, osobito onih koje su
građene u romanskom stilu apsidiola (lat. apsidiola, grč. apsis) ar-

hit. mala zborna kapela, osobito u
crkvama romanskog stila apsidna linija astr. velika os eliptične

putanje, tj. dužina koja spaja obje
apside

apsihija (grč. apsyhia) nesvjestica; ne-prisustnost duha, neprisebnost; usp. apopsihija
apsint (grč. apsinthion) bot. rakija od pelina, gorka rakija

apsintizam   (grč.   apsinthion)   med.   bolest   živaca   kao   posljedica   prekomjernog   pijenja 
apsinta

apsojucija (lat. absolutio) oproštenje grijeha ih krivnje; oslobođenje; pomilovanje
apsolut v. apsolutno 1.

apsolutan   (lat.   ab-so!utus)   slobodan   od   svih   odnosa   (ili:   obveza,   uvjeta,   ograničenja) 
nezavisan, bezuvjetan, neograničen, neuvjetan; Čist, potpun, savršen; apsolutni alkohol 

kern, čisti alkohol; apsolutni broj, apsolutna vrijednost mat. broj, vrijednost bez obzira na 
znak  +  ili  —;  fiz.  apsolutne  mjere  koje  imaju  za  osnovne   jedinice  centimetar,  gram  i 

sekundu; apsolutni sustav mjera sustav u kojem su osnovne jedinice: za dužinu centi-
metar, za masu gram, za vrijeme sekunda; apsolutna težina težina tijela koja se dobiva 

običnim mjerenjem, bez obzira na njegov obujam; u Filozofiji religije: apsolutno biće, Bog; 
agr. apsolutno tlo ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrijebiti, 

nego samo za jednu, npr. za vinograd i si.; fiz. apsolutna temperatura ona čija se nulta 
točka   nalazi   na   —273°C   -   apsolutist   (lat.   absolvere)   pristaša   ili   vršitelj   neograničene 

vladavine
apsolutiv (lat. absolvere razriješiti) gram. v. indikativ; suprotno; relativ

apsolutizam   (lat.   absolvere)   neograni-čenost;   samovolja;   oblik   vladavine   kod   koje 
vladareva  vlast nije ograničena  ustavom,  samovlašće, neogra-nčena  vladavina  jednog 

Čovjeka
apsolutizirati   (lat.   absolvere   završiti,   absolutum)   činiti,   učiniti   nešto   apsolutnim;   fil. 

razumijevati, shvaćati ili prikazivati nešto kao apsolutno, u aposolutnom smislu

apsud (lat. ab od, sudare cijediti) prokuhana tekućina, uvarak
apsumpcija (lat. absumptio) trošenje; istrošenost, izmučenost

apsurd (lat. absurditas) logička nemogućnost, besmislenost, besmislica, nerazumljivost, 
glupost

apsurdan   (lat.   absurdus)   logički   nemoguć,   besmislen,   nerazumljiv;   nepodoban, 
nepriličan, smiješan; ad absur-dum čit. ad apsurdum (lat.) dovesti do besmisla

apsurdnost
111 arahnolog

apsurdnost (lat. absurdum nemoguće) v. apsurd
apšmalcati (njem. abschmalzen) za-mastiti, začiniti, zapržiti

apterologija   (grč.   a-pteros   beskrilan)   zool.   znanost   o   beskrilnim   kukcima   (paucima, 
bubama i dr.)

aptrajbati (njem.  abstreiben  otjerati) kuh. izraz kojim se označuje npr. jako i svestrano 
olupavanje tijesta

apunto (tal. appunto) trg. mjenica za izmirenje nekog duga
apus (grč. apus- bez noge, hrom) vrsta raka listonošca

aqua  Binelli  čit. akva Bineli (lat.) farm. voda za umirivanje krvi (nazvana po otkrivaču 
Binelliju)

aqua destillata čit. akva destilata (lat.) kern, destilacijom pročišćena voda
aqua toffana čit. akva tofana (tal.) to-fanska voda, otrovna tekućina koju je navodno oko 

god. 1700. izumila neka vračara Toffana (trovala je polako i neprimjetno, pa su je rado 
primjenjivali za "nedužno" usmrćivanje političkih protivnika)

Aquincum čit. Akvinikum (lat.) u rimsko doba naziv za grad na desnoj obali Dunava kraj 
starog Budima u Mađarskoj; vrijedne iskopine, npr. amfiteatar, javna i privatna kupališta i 

dr.
ar (lat. area površina) jedinica za mjerenje površina = 100 m2

ara (lat.) oltar, žrtvenik
arabatan (tur. harabi) trošan, sklon propasti, dotrajao, ruševan, pokvaren, upropašten, 

otrcan, pohaban; usp. rabatan
arabeska (tal. arabesco) 1. slik. ukras u arapskom stilu, zapravo slike iz biljnog svijeta 

budući daje Arapima vjera zabranjivala slikanje ljudi i životinja; fantastične linije u slikar-
stvu; 2. u baletu: figura kad plesač stoji na jednoj nozi

arabicitet   (lat.   arabicitas)   bit,   osobitost   i   poznavanje   arapskog   jezika,   arapske 
književnosti i dr.

arabinoza vrsta šećera; dobiva se od arapske gume i nekih drugih biljnih sluzi
arabist   znalac   arapskog   jezika,   arapske   književnosti   i   umjetnosti;   osobito:   poznati 

medicinari srednjeg vijeka koji su bili pod utjecajem arapskih liječnika
arabizam osobina arapskog jezika; riječ uzeta iz arapskog jezika

arabizirati napraviti na arapski način; govoriti arapski; upotrebljavati u govoru arapske 
riječi; ugledati se na Arape, npr. u umjetnosti

arabotedesko   (tal.   arabotedesco   arap-sko-njemački)   mješavina   maurskog,   rimskog   i 
gotičkog stila u slikarstvu i kiparstvu

aragonit   min.   bezbojan   ili   žućkast   mineral,   karbonat   vapna,   kristalizira   po   rompskom 
sustavu

arahiodaktilija (grč. arachne, daktvlos prst) med. prekomjerna dužina prstiju na ruci i nozi
Arahna mit. osobito vješta tkalja iz Lidije; natjecala se je u tkanju s božicom Atenom; 

pobijeđena Atena pretvorila ju je u pauka
arahniti (grč. arachne pauk) mn. geol. v. arahnoliti

arahnitis (grč. arachne) med. v. arah-noditis
arahnoditis (grč. arachne) med. upala paučinaste moždane opne; arahnitis

arahnoida (grč. arachne pauk, eidos oblik) zool. paučinasta moždana opna
arahnoidi (grč. arachne, lat. aranea pauk, eidos oblik) mn. zool. paucima slične životinje, 

pauci
arahnoliti   (grč.   arachne,   lithos   kamen)   geol.   kamenje   s   otiscima   morskih   zvijezda; 

arahniti
arahnolog (grč. arachne pauk, logos) poznavatelj (ili: proučavatelj) znanosti o paucima

arahnologija
112

arbitraža

arahnologija   (grč.   arachne,  logia)  zool.   znanost  o  paucima;  umijeće  da   se   po   paučini 
predvidi kakvo će biti vrijeme

arajdati (grč. raizo odmaram se, oporavljam se) veseliti se, radovati se, uživati gledajući 
nešto, naslađivati se

arak (ar.) 2. vrsta jake rakije od riže, šećera ili od soka kokosovog oraha
arak (lat. arcus luk) 1. jedinica za mjeru papira

arakača (lat. Arracacia xanthorhiza) bot. meksička biljka iz porodice šti-tarki
araluk   (tur.   aralvk)   dogradnja  uz  kuću;   mali   hodnik;   međuprostor,   razmak,   razdaljina; 

vremenski razmak, rok, poček
Arameja stara oznaka za Siriju i Mezopotamiju aramejski jezik najrašireniji jezik u srednjoj 

Aziji od 300. pr. n. e. do 650. n. e., važan za izučavanje židovskih i starokršćanskih spisa, 
spada u skupinu semitskih jezika; aramejsko pismo semitsko pismo iz kojega se razvilo 

hebrejsko pismo
aramon (fr.) vrsta vinove loze, otporna prema biljnim bolestima (osobito se uzgaja na 

jugu Francuske)
arancini (tal.) mn. male, osušene i poše-ćerene naranče

araneografija (lat. aranea pauk, grč. grafo pišem; opisujem) opisivanje pauka
araneologija (lat. aranea, grč. logia) zool. v. arahiologija

aranžer (fr. arrangeur) obradivač, priređivač
aranžirati (fr. arranger) urediti, uređivati, srediti, sređivati; spremiti, prirediti, priređivati; 

izravnati, nagoditi se s vjerovnicima; složiti, napraviti sporazum
aranžman CY. arrangemen * uređi-mje, uređenje, r^d. raspored; sporazum, poravnanje, 

izmirenje; glaz. obrada, preradba, orkestracija
aratura (lat.) rad na njivi, tlaka (u srednjem vijeku)

Araukanci   (Arawak)   nekada   moćno   indijansko   pleme,   no   nemilosrdno   istrijebljeno   od 
španjolskih osvajača; danas ih ima na području Brazila i Venezuele

araukarija vrsta crnogorice.
Arba (lat.) antičko ime za otok i grad Rab

arbajtsbiro   (njem.   Arbeit   rad,   fr.   bu-reau   ured)   ured   za   posredovanje   rada,   za 
zapošljavanje nezaposlenih radnika

arbajtsdinst   (njem.   Arbeit   rad,   Dienst   služba)   "radna   služba",   institucija   njemačke 
nacističke vladavine koja je propisivala  da  svatko mora  provesti određeno vrijeme na 

fizičkim radovima u službi zajednice
arbitar (lat. arbiter) izabrani sudac, sudac u nekom sporu; prisutni svjedok, promatrač; 

neograničeni gospodar, despot; glavna, najutjecajnija, najmjerodavnija osoba u spornim 
pitanjima (umjetnosti, ukusa, mode i dr.)

arbitracija (lat. arbitratio) procjenjivanje po vlastitom nahođenju; samovoljna procjena
arbitralan (lat. arbitralis) koji se tiče izabranog suda

arbitraran (lat. arbitrarius) koji presuđuje po osobnom uvjerenju; svojevoljan, samovoljan, 
neutemeljen, približan

arbitrator   (lat.   arbitrator)   sudac   kojega   biraju   zavađene   strane   radi   rješavanja   nekog 
spora, izabrani sudac

arbitraža (fr. arbitrage, lat. arbitrari presuđivati kao izabrani sudac) izabrani sud; suđenje 
izabranim sudom; presuda izabranog suda; trg. poslovanje pri kojem se iskorištava cijena 

jednakih burzovnih objekatf na raz ličitim tržištima; pol. rješavanje me
arbitražni posao

113 arendar
đudržavnih sporova pomoću komisije u kojoj su, osim predstavnika zavađenih strana, i 

neutralni delegati
arbitražni posao (lat. arbitrari) bank. posao kojim se traži način kako bi se najbolje izmirio 

dug u inozemstvu ili kako bi se najpovoljnije naplatilo neko potraživanje
arbitrij (lat. arbitrium) presuda, sud izabranog suca; ocjena, mišljenje, shvaćanje; volja, 

samovolja; slobodan izbor, sloboda opredjeljivanja
arbitrirati   (lat.   arbitrari)   procjenjivati,   rješavati   po   svom   mišljenju   i   nahođenju;   suditi, 

presuđivati kao izabrani sudac; trg. mijenjati (ili: razmjenjivati) domaću valutu za drugu 
valutu po utvrđenom tečaju

arbitrium liberum (lat.) slobodna volja, slobodno opredjeljivanje
arbor   genealogica   čit.   arbor   genealo-gika   (lat.)   rodoslovno   stablo,   obiteljsko   stablo, 

rodoslovlje

arest (tal. arresto, lat. arrestum) zatvor, uze; usp. rešt
arestacija (lat. arrestatio) uhićenje, zatvaranje; uze, zatvor

arestant (lat. arrestans) uhićenik, kaž-njenik, zatočenik; prav. osoba koja sudskim putem 
traži stavljanje zabrane

arestat (lat. arrestatus) prav. osoba protiv koje se traži stavljanje zabrane arestatorij (lat. 
arrestatorium sc. mandatum) prav. naredba o uhićenju; javno prozivanje vjerovnika (kod 

stečaja)
arestirati (lat. arrestare) v. aretirati.

aretirati (fr. arrêter) zaustaviti, zaustavljati, zadržati, zadržavati; obustaviti, obustavljati; 
uhititi, zatvoriti; staviti zabranu

aretologija (grč. arete vrlina, logia) fil. nauk (ili: naučavanje) o vrlini, dio etike
argental (lat. argentum) v. pakvon, argentan

argentan (lat. argentum srebro) 1, slitina bakra, cinka i nikla; argental, pakvon, pakfong; 
usp. pakvon

argentometar (lat. argentum srebro, grč. metron) sprava za ispitivanje srebra
argentum (lat. argentum) srebro; novac

argentum foliatum (lat.) lisnato srebro argentum vivum (lat.) živo srebro, živa argirija 
(grč. argyrion) med. v. argiri-jaza

argirijaza (grč. argyrion srebro) med. modrosiva ih crnkasta boja koja se ponekad javlja 
na koži nakon duže unutarnje uporabe srebrnih preparata

argirizam   (grč.  argyrion  srebro)   med.   pojave   kroničnog   trovanja   srebrom:   argirijaza   i 
degeneracije pluća, bubrega i jetara

argiroida (grč. argyrion srebro, eidos oblik) umjetno srebro, metalna smjesa slična srebru
argiromanija   (grč.  argyrion,   mania  pomama,   ludilo)   želja   (ili:   strast)   za   novcem, 

bogatstvom
argiroza (grč. argyrion) med. v. argirijaza

argo (fr. argot)  jezik pariških ulica i polusvijeta; lopovski, mangupski, Ša-trovački govor; 
govor određene socijalne skupine

argon
115 arheget

argon (grč. argos nedjelatan, neradan, lijen) kem. element, atomska težina 39,944, redni 
broj   18,   znak   Ar,   plemeniti   (inertni)   plin   bez   boje,   mirisa   i   ukusa,   otkriven   1894.; 

upotrebljava se za punjenje žarulja i daje sivkastu svjetlost; usp. neon, kripton, kse-non
argonaut (grč. Argo, nautes brodar) zool. vrsta glavonožaca

Argonauti   (grč.   nautes   brodar)   mit.   starogrčki   junaci   koji   su   na   svojoj   lađi   Argo   pod 
Jazonovim vodstvom otplovili do Kolhide kako bi donijeli zlatno runo

argonautika   (grč.   Argo,   nautes)   povijest   pohoda   Argonauta   u   Kolhidu;   dugotrajan   i 
opasan pothvat

argotirati  (fr.  argoter)   govoriti  šatro-vačkim jezikom,  govoriti   jezikom koji  ne razumije 
svatko

argotizam (fr. argot) izraz ili osobitost šatrovačkog govora
argument (lat. argumentum) dokazno sredstvo, dokaz, razlog; onaj dio dokaza na kojem 

se taj dokaz zasniva, obrazloženje; sadržaj ili izvadak iz nekog djela
argumentacija   (lat.   argumentatio)   dokazivanje,   zaključivanje,   obrazlaganje;   vještina 

dokazivanja, zaključivanja; način dokazivanja, zaključivanja
argumentativan   (lat.   argumentum   dokaz)   koji   daje   (ili   služi   kao)   dokaz   (razlog, 

obrazloženje), dokazni
argumentator (lat. argumentator) onaj koji navodi dokaze, koji obrazlaže, koji zaključuje; 

raspravljač
argumentiran (lat. argumentosus) bogat razlozima, potkrijepljen dokazima

argumentirati (lat. argumentari) navoditi kao dokaz, dokazivati, zaključivati, obrazlagati
argumentum ad hominem (lat.) 1. dokaz koji nije strogo logičan nego više prilagođen 

sposobnosti   razumijevanja   ili   interesu   slušatelja,   lako   razumljiv,   popularan   dokaz;   2. 
dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari, već na osobinama ili položaju onih koji je iznose, 

npr.: 'Taj prijedlog nije dobar jer je predlagač loš čovjek"
argumentum   ad   veritatem   (lat.)   dokaz   koji   proizlazi   iz   općepriznatih   i   znanstveno 

utvrđenih istina
argumentum baculinum čit. argumentum bakulinum (lat.) dokaz batinom, tj. kad netko, 

nemajući drugih dokaza, dokazuje nešto silom

argumentum   e   consensu   gentium   čit.   argumentum   e   konsenzu   genci-jum   (lat.)   log. 
dokazivanje neke tvrdnje na osnovi toga što su svi oduvijek tu tvrdnju smatrali istinitom

Argus   (grč.   Argos,   lat.   Argus)   mit.   sin   Zeusov   i   Niobin,   stooki   div,   čuvar   Zeusove 
ljubavnice Ije koju je Hera pretvorila u kravu; po Zeusovoj zapovijedi ubio ga je Hermes; 

pren. veoma oprezan i savjestan čuvar; uhoda, špijun; Argusove oči vrlo budne, pažljive, 
uvijek otvorene oči kojima ništa ne može promaknuti

arhaičan   (grč.   archaios   star)   gram.   koji   ne   potječe   iz   starog   vremena,   nego   je   samo 
napravljen, napisan ili prilagođen ukusu ih duhu starog vremena, starinski

arhaizam (grč. archaismos) gram. zastarjela riječ ili zraz koji se danas, u običnom pisanju 
i govoru, više ne upotrebljava, npr. korablja (lađa), starinski način izražavanja

arhaizirati   (grč.   archaios   star,   starinski)   1.   baviti   se   proučavanjem   starog   vremena   i 
kulture; 2. upotrebljavati u govoru i pisanju arhaizme

arhajski   (grč.   archa   kos)   starinski,   tj.   koji   zaista   potječe   iz   starog   vremena;   usp. 
arhaističan

arhajski period v. azojski period
arheget   (grč.   arch-egetes)   voda,   poglavar;   titula   spartanskog   kralja   u   Li-kurgovom 

zakonu
arhegonije

116
arhitektonika

arhegonije   (grč.   arche   početak,   gonos)   mn.   bot.   ženski   spolni   organi   kod   nekih 
bescvjetnica i mahovina

arhelogija (grč. arche početak, logia) početna znanost; osnove znanosti o čovjeku
arheografija (grč. archaios, grafo) opisivanje starina; prid. arheografski

arheolog (grč. archailogos) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine, osobito antičku 
umjetnost i znanost

arheologija  (grč.  archaiologia)  znanost   koja  proučava  ostatke  i  spomenike materijalne 
kulture starih naroda (osobito se bavi antikom); povijest stare umjetnosti; prid. arheološki

arheopteriks   (grč.   archaiopteryx)   zool.   fosilni   kralježnjak   veličine   goluba,   po   nekim 
dijelovima sličan reptilima, a po drugim opet ptici; potječe iz pretpovijesnog doba

arheozoik (grč. arhce- pra-, staro-, zoon živ stvor) razdoblje u razvoju Zemlje (između 
arhaika i paleozoika)

arhesporij (grč. arche, spora) stanica od koje nastaje tkivo koje stvara trus-ke kod paprati
arhetip   (grč.   archetvpon   prauzorak)   praslika,   prauzor;   prapismo;   osobito:   prvi   otisak; 

original; arhetipi otisci (ili: primjerci) prvog izdanja
arhi- (grč. archo prednjačim, počinjem) arh- predmetak koji u složenicama znači: glavni, 

prvi, nad, pra-
arhibiskup (grč. archo vladam, episko-pos nadzornik) nadbiskup, arhiepiskop

arhiblast (grč. archo, blastos klica, zametak) zool. prazametak
arhidijeceza (grč. arche, dioikesis uprava) duhovno područje nadbiskupa, nadbiskupija

arhidakon   (grč.   archos,   diakonos   sluga)   pravosl.   najstariji   đakon,   počasno   zvanje   za 
đakona

arhiepiskop (grč. archos, episkopos) pravosl. glavni episkop
arhiepiskopija   (grč.   archos,   episkopeo)   pravosl.   područje   pod   duhovnom   upravom 

arhiepiskopa
arhigonija   (grč.   arche   početak,   gigno-mai   stvaram)   biol.   spontano   nastajanje   života, 

postanak   života   u   njegovim   najjednostavnijim   počecima   iz   tzv.   anorganske   tvari, 
prapočetak, prastvaranje; abiogeneza

arhihijerarh (grč. archi-hierarches) pravosl. prvosvećenik, episkop
arhihijerarhija (grč. archi-hierarchia) dostojanstvo prvosvećenika; visoko svećenstvo

arhijerej (grč. arch-hiereus) pravosl. vladika, starješina svećenika
arhilohijski   (grč.   Archiloxos)   poet.   tako   se   zove   više   vrsta   stihova   koje   je   prvi   pisao 

najstariji   grčki   liričar   i   jampski   pjesnik   Arhiloh   (između   680.   i   640.   pr.   n.   e.);   pren. 
zajedljiv, žučan, podrugljiv u govoru ili pisanju

arhimagija (grč. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo, tobožnja vještina pravljenja zlata i 
srebra

arhimandrit (grč. archimandrites) pravosl. poglavar većeg samostana ili više samostana
Arhimed (grč. archo- nad-, medomai brinem se, dakle "oprezni", "koji zna predviđati", 

"obzirni") najveći matematičar i fizičar staroga svijeta (287—212 pr. n. ej; Arhimedov za-

Arijevci (sanskr. agua) mn. v. Arijci
Arion slavan pjesnik i svirač s grčkog otoka Lezba (oko 600. pr. n.e.); prema priči, skočio 

je s broda u more ne bi li se spasio od razbojnika: u vodi ga je dočekao i iznio na obalu 
delfin kojega je zanio svojom pjesmom

arioso čit. ariozo (tal.) glaz. pjevajući, u obliku arije; im. kratko melodično djelo koje se 
umeće u recitativ

Ariosto   (Ludovico,   1474—1533)   pisac   prvih   komedija   na   talijanskom   jeziku   (pisao   i 
latinska djela; svjetski je glasovit po svome epu Orlando furi-oso (Bijesni Orlando)

Ariovist   vladar  germanskog   plemena   Sveva,   jedna  od   najznačajnijih   osoba   opisanih   u 
Cezarovu djelu De bello Gallicio; 58. pr. n. e. pobijedio ga Cezar

Aristarh   (grč.   Aristarchos)   najveći   alek-sandrijski   gramatičar,   poznat   kao   kritičar 
Homerovih i Pindarovih pjesama; pren. strog i pravedan sudac u pitanjima umjetnosti; pr. 

aristarh-ski
Aristej mit. starogrčki zaštitnik lova i stada, sin Apolona i nimfe Kirene

Aristid  (grč.   aristos   najbolji)  staroaten-ski  državnik   s  nadimkom   "Pravedni"  (umro   oko 
467. pr. n. e.); simbol pravednosti i nesebičnosti

aristodemokracija   (grč.   aristos   najbolji,   demos   narod,   kratos   moć,   vlast)   vladavina 
plemstva i naroda

Aristofan starogrčki komediograf, jedan od najvećih komediografa uopće (452—388 pr. n. 
e.)

aristokracija (grč. aristokratia) vladavina plemstva; plemićki stalež, plemstvo
aristokrat (grč. aristokrates) plemić po rođenju ili položaju; prijatelj i član aristokracije, 

vladavine plemića
aristokratizam   (grč.   aristokrateomai   imam   aristokratski   ustav)   aristokratski   sustav 

vladavine; ljubav prema aristokraciji i aristokratskim načelima
aristolohici (grč. aristos, locheia porađanje) mn. med. sredstva koja pomažu porađanje, 

osobito čišćenje poro-dilje
aristotelizam (grč. Aristoteles) fil. naučavanje grčkog filozofa Aristotela (384—322 pr. n. 

e.), Platonovog učenika, učitelja Aleksandra Velikog i osnivača peripatetičke škole
ariš (lat. Larix europaea) bot. vrsta bora (listopadna biljka)

aritmetičar (grč. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku; onaj koji je 
vješt u računanju

aritmetički (grč. arithmetikos) koji spada u računanje, koji se može predočiti ili riješiti 
brojevima,   računski;   aritmetička   sredina   nekih   brojeva   je   zbroj   tih   brojeva   podijeljen 

brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva; usp. geometrijska sredina; v. progresija
aritmetika (grč. arithmos broj, e arith-metike tj. techne) mat. umijeće računanja, znanost 

o brojevima; politička aritmetika primjena aritmetike na društvene i državne ustanove 
(npr. osiguranje života, lutrije i dr.)

aritmija  (grč.  arhythmia)  nedostatak   ravnomjernosti,  nepravilno  kretanje; neskladnost; 
med. nepravilnost u ritmu srčanih otkucaja

aritmogrif (grč. arithmos broj, grifos zagonetka) zagonetka izražena brojevima
aritmologija   (grč.   arithmos   broj,   logia)   znanost   o   brojevima,   osobito   o   tajanstvenim   i 

čudnim svojstvima brojeva
aritmomanija (grč. arithmos broj, ma-nia bijes, ludilo) nagon za stalnim brojenjem svega i 

svačega (bolesnik broji korake, stube, prozore na kućama kraj kojih prolazi itd.)
aritmomantija

119
armater

aritmomantija (grč. arithmos broj, manteia proricanje) proricanje iz brojeva
aritmometar (grč. arithmos broj, me-tron) sprava za računanje

arivaža (fr. arrivage) pristajanje, dolazak brodova u luku; dolazak; dovoz robe; dovezena 
roba

arivist (fr. arriver postići, arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje, karijerist, laktaš
arivizam   (fr.  arriver  postići)   osobina   onih   koji  bezobzirno  žele  doći  na   neki   položaj   ili 

postići neko zvanje, lak-taštvo
arizacija (sanskr. arua) pretvaranje u Arijce

arka (lat. arca kovčeg, sanduk) 1. mit. lađa (u obliku kovčega) u kojoj se starozavjetni 
Noa spasio od potopa te se ploveći zaustavio na vrhu planine Ararat; 2. u starokršćanskoj 

crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharistija, relikvije i dr. dragocjenosti

arkada (fr. arcade, arcata) arhit. nad-svoden hodnik, polukružni otvor
arkadijski (grč. Arkadia, arkadikos) koji je iz Arkadije, tj. pastirski, seoski, naivan; idiličan

Arkađani (grč. Arkadoi) mn. stanovnici Arkadije, pastirskog predjela u sredini Peloponeza; 
pren. pjesnici pastirske poezije

arkanist (lat. arcanus tajanstven, tajan) poznavatelj tajni u pojedinim strukama, npr. kako 
se prave sredstva za uljepšavanje, pomlađivanje itd.

arkanum (lat. arcanum tajna) tajni lijek, tajno sredstvo
arkatura  (fr. arcature)  niz malih  slijepih dekorativnih  arkada,  umjetne  arkade; svodna 

oplata
arkbutan (fr. arc-boutant) arhit. potporni poluîuk, stup podupirač

arkebuza (fr. arquebuse) stara puška s kokotom i dugom cijevi, preteča današnje puške
arko (tal. arco, lat. arcus luk) glaz. gudalo, potez gudalom; coll arco čit.. kol arko (tal.) 

gudalom
arkosolij   (lat.   arcus   luk,   solium   mrtvački   sanduk   od   kamena)   umjetnički   izrađen 

starokršćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka
arkoza (grč. arkeo izdržavam) geol. pješčanik od granitnih gnajskih stijena

arktacija   (lat.   areatito)   med.   sužavanje,   suženost   utrobe   i   zatvorenost   kao   posljedica 
toga; stezanje nekog dijela tijela zavojem

arktički (grč. arktikos sjeverni) koji se nalazi oko Sjevernog pola, tj. onaj koji je u vezi sa 
zviježđima Velikog i Malog medvjeda

Arktik (grč. arktikos sjeverni) područje oko Sjevernog pola
arktos  (grč.  e arktos   Veliki medvjed,  Velika  kola)  astr.   Veliki i  Mali  medvjed (skupine 

zvijezda); sjever
arktura (lat. arctura) med. uraslost nokata u meso

arkuacija (lat. arcuatio) med. krivljenje kostiju u obliku luka
arma (lat.) oružje; od srednjeg vijeka: obiteljski grb

armada (šp.) oprema; u Španjolskoj: oružana sila; osobito ratna flota (ovako se u XVI. st. 
zvala "nepobjediva" flota Filipa II. koju je 1588. poslao protiv Engleske)

armadilja (šp. armadilla) pom. mala ratna flota; mali naoružani brod, osobito carinski
armalisti   (mađ.   armalis,   lat.   arma   oružje)   mn.   mađarski   plemići   koji   nisu   imali   svog 

imanja, nego su živjeli samo od službe u vojsci
armater (fr. armateur) pom. naoružan trgovački brod; gusarski brod; zakupnik broda koji 

priprema svoj brod na daleki put; vlasnik gusarskog broda, gusar, pomorski razbojnik
armatura

120
arpeggio

armatura (lat.) voj. naoružanje, ratna sprema; pom. naoružanje i posada nekog broda; 
oklopljavanje   broda;   fiz.   ^pojačavanje   snage   magneta   .umetanjem   željeza;   metalni 

dijelovi'u građevinarstvu
Armida   lit.   ime   lijepe   i   moćne   čarobnice   u   Tassovom   spjevu   "Oslobođeni   Jeruzalem"; 

pren. žena sposobna zavesti
armija   (lat.  arma  oružje,   fr.  armée)  1.   oružana   sila,  vojska;   2.  strategijsko-operativna 

jedinica kopnene vojske i zrakoplovstva; 3. pren. mnoštvo, npr. "armija nezaposlenih", 
"armija beskućnika"

armilaran (lat. armilla grivna, narukvica) okrugao, u obliku koluta; ar-milarna sfera stari 
astronomski instrument  (u obliku koluta  ili kugle) za određivanje položaja  zvijezda  na 

nebu
armirati   (lat.   armare)   1.   voj.   naoružati,   opskrbiti   ratnom   spremom,   opremiti;   2.   fiz. 

pojačati   snagu   magneta   pomoću   željeza;   3.   grad.   povećati   nosivost   zida   željezom   i 
cementom; 4. glaz. staviti (ili: stavljati) oznake na početku glazbenog komada; 5. pren. 

jačati, snažiti
armorijal (fr. armoriai, lat. armorale) knjiga s grbovima

armorist (lat. armorale) poznavatelj grbova, onaj koji se razumije u grbove
arogancija (lat. arrogantia) napuhanost, oholost, drskost, bezobzirnost

arogantan (lat. arrogans) napuhan, gord, ohol, razmetljiv, uobražen, bezobrazan, drzak
arogirati (lat. arrogare) usuditi se, drz-nuti se; prisvojiti, prisvajati; prav. uzeti pod svoje

aroma (grč. aroma) miris, ugodan miris eteričnih ulja; sočna tvar kod biljaka
aromatici (grč. aroma, lat. aromatica) mn. mirisne tvari, začini

aromatičan (grč. aroma) mirisan, koji ugodno miriše, sa začinom

arterioreksis (grč. arteria, rexis pucanje) med. pucanje arterije
arterioskleroza (grč. arteria, skleros tvrd) med. zadebljanje i ovapnjenje stijenki arterija

arteriostenoza (grč. arteria, stenos tijesan) med. sužavanje (ili: suženost) arterija
arteriotomija (grč. arteria, tome rezanje) med. operativno otvaranje arterija

arteriozitet (lat. arteriositas) fiziol. v. arterijalitet
arteritis (grč. arteria) med. upala arterija

artes liberates (lat.) mn. slobodne umjetnosti, lijepe vještine
arteški   zdenac   zdenac   kod   kojega   se   voda   dobiva   dubokim   bušenjem   (po   francuskoj 

pokrajini Artois gdje su
apropos

122 atropodi
kopali prve takve zdence već u 12. stoljeću)

Arti musices Umjetnosti glazbe (namijenjena kuća), čest natpis na zgradama glazbenih 
zavoda

artičoka   (tal.   articiocco,   fr.  artichaut)   bot.  cijenjeno   povrće  s  mesnatim   cvjetnim 
glavicama

artidaktili (grč. artios usko spojen, da-ktylos prst) zool dvopapkar, takopr-staši, takoprsti 
dvopapkari

artifeks (lat. ars, gen. artis umjetnost,  facere činiti) tvorac,  začetnik, autor,  stvaralac, 
umjetnik, majstor

artificijalan (lat. artificialis) umjetnički; neprirodan, izvještačen
artikl (lat. articulus zglob, članak) članak, napis; točka ugovora; anat. zglob; trg. predmet, 

stvar, roba u trgovini; gram. član; sastavni dio nekog spisa, poglavlje, paragraf
artikulacija (lat. articulatio) gram. tvorba glasova; jasno i razgovijetno izgovaranje riječi i 

slogova
artikulirati   (lat.   articulare)   gram.   tvoriti   glasove;   riječi   i   slogove   jasno   i   razgovijetno 

izgovarati, razumljivo govoriti
artiljerac (fr. artilleur) vojnik koji rukuje topom, topnik

artiljerija (fr.  artillerie)  prvobitno: svaka ratna sprava uopće; kasnije: topovi, topništvo, 
rod vojske naoružan topovima

artist   (tal.   artista,   fr.   artiste)   umjetnik,   poznavatelj   umjetnosti;   glumac,   osobito   u 
varijeteu i kabareu; majstor u jahanju, plesač na konopcu (u cirkusu)

artistički (fr. artistique) umjetnički, majstorski
artizam (lat. ars, artis umjetnost) način umjetničkog, osobito književnog izražavanja koje 

je više posljedica vještine i znanja nego čistog talenta i osjećaja, te se stoga više koristi 
vanjskim sredstvima (riječju, stilom, kompozicijom i  dr.);  pretjerana sklonost vanjskom 

obliku umjetničkog djela, "igra riječi"
artizan (fr. artisan) zanatlija; glumac; pren. osnivač, pokretač

artofag (grč. artos, fagos) onaj koji jede kruh
artokarpi (grč. artos kruh, karpos plod) mn. bot. krušne biljke

artolatrija (grč. artos kruh, latreia poštovanje) poštovanje (ih: obožavanje) kruha (hostije)
artralgija (grč. arthron zglob, algos bol) med. bol zgloba, probadanje u zglobovima

artremboleza   (grč.   arthron,   emballo   ubaciti,   umetnuti)   med.   namještanje   iščašenih 
zglobova

artritičan (grč. arthron) koji je u vezi s upalom zglobova; koji je protiv upale zglobova 
(sredstvo, lijek)

artritis (grč. arthron) med. upala zglobova, probadanje u zglobovima; giht
artritizam (grč. arthron zlob) med. građa tijela koje je sklono debljini, šećernoj bolesti, 

kostobolji,   kamencu   u   žuči   i   mokraćnom   mjehuru,   prije-vremenoj   arteriosklerozi, 
neuralgiji, astmi i dr.

artro- (grč. arthron) predmetak u slože-nicama sa značenjem: zglob, zglobni
artrodeza (grč. arthron) operativno učvršćivanje zgloba

artrodinija (grč. arthron, odyne bol) med. bol (ili: probadanje) u zglobu
artrofioza   (grč.   arthron,   fyo   stvaram)   med.   gnojenje   zglobnih   kostiju,   za-gnojavanje 

zglobova
artrokarcinom (grč. arthron, karkinos rak) med. rak u zglobu

artropatija (grč. arthron, pathos bol) med. bol zgloba, zglobobolja
artropioza (grč. arthron, pyon gnoj) med. gnojenje (ih: zagnojavanje) zgloba

artropodi (grč. arthron, pus, podos noga) mn. zool. Člankonošci

artrotomija
123 aseitet

artrotomija (grč. arthron, tome rezanje) med. operativno otvaranje zgloba
artroza (grč. arthron) anat. građa zgloba, zglob

artrozoa   (grč.   arthron   zglob,   zoon   životinja)   zool.   sa   zglobovima,   opće   ime   za   kukce 
(insekte), pauke, rakove i crve

arundinozan (lat. arundinosus) trsko-vit, bogat trskom, obrastao trskom
Arverni mn. keltsko pleme u srednjoj Galiji (danas Auvergne)

arvikultura (lat. arvus njiva, cultura uzgajanje) poljoprivreda, zemljoradnja
arza (grč. arsis) metr. glaz. dizanje glasa; naglašeni slog stope; suprotno: teza

arzan (tal. arso zapaljen, goruć) debela crkvena svijeća
as (lat. as, assis) 1. starorimski sitan novac i jedinica za težinu; 2. najjača karta; 3. prvak, 

najbolji u nekoj struci, osobito u športu
Asa kralj u staroj Judeji (944—904 pr. n. e.), pobjednik u mnogim bitkama

asacija (lat. assatio) kuhanje jela i lijekova u njihovom vlastitom soku
asamar (lat. assus pečen, amarus gorak) kem. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri 

zagrijavanju   životinjskih   ili   biljnih   tvari   i   daju   im   za-činski   okus,   npr.   kora   od   kruha, 
površina pečenja i dr.

asambleja (fr. assemblee) skupština, zbor, sabor, skup, parlament; u ruskom (starijem) 
jeziku zabavna večer u dvoru Petra Velikoga

asanacija (lat. sanus zdrav, fr. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca u 
nekom   gradu,   kraju   ili   državi,   popravljanje   i   poboljšavanje   općih   zdravstvenih   prilika, 

čišćenje od zaraze, isušenje močvarnih mjesta itd.
asanirati   (lat.   sanus,   fr.   assainir)   popraviti   (ili:   popravljati)   opće   zdravstveno   stanje   u 

nekom   mjestu,   kraju   ili   državi   uvođenjem   niza   higijenskih   mjera:   čistoće,   isušivanja 
močvarnih mjesta itd. ascendencija (lat. ascendentia) prava, uzlazna linija srodstva; astr. 

penjanje, uzlazak; nadmoć, pretežnost; mat. rast
ascendenti   (lat.   ascendentes)   mn.   prav.   rođaci   po   uzlaznoj   Uniji,   preci   kao   roditelji, 

djedovi, pradjedovi; suprotno: descendenti
ascenzija   (lat.   ascensio)   penjanje,   uzla-ženje,   uzdizanje;   Uzašašće   Kristovo,   Spasovo; 

napredovanje, polet; astr. penjanje, uzlaženje nebeskog tijela
ascidije (lat. asciscere primati, prihvaćati); mn. plaštenjaci, prirasli na kamenu i drugim 

predmetima u moru, mješčićnice
asciji (grč. a-, skia sjena) mn. zem. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u 

podne bez sjene, naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit
ascites (grč. askites, tj. nosos, askos koža) med. trbušna vodena bolest

ASDIC   krat.   za   engl.   Allied   Submarine   Detection   Investigation   Committee   (Saveznički 
istražni odbor za otkrivanje podmornica) uređaj za otkrivanje i lociranje podmornica uz 

pomoć ultrazvuka (nakon Drugoga svjetskog rata služi za pronalaženje potonulih brodova 
i podmornica, za ustanovljivanje gdje se nalaze velike plove riba i si.); usp. SONAR

ASEAN savez zemalja jugoistočne Azije (Indonezija, Malezija, Singapur, Tajland, Filipini)
asebija (grč. asebeia) bezboštvo, bez-vjerstvo, ateizam

aseitet (lat. aseitas, a se esse biti, tj. postojati sam sobom) samostalnost, osobina ljudi 
koji rade samo po svom vlastitom, unutarnjem nagonu, bez ikakvog vanjskoog poticaja; 

po sko-
aseksualan

124 asibilacija
lastičkoj teologiji: svojstvo Boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi, dakle, postoji 

sam sobom ili kroz sebe sama (a se est); u novije doba: jači izraz za slobodnu volju
aseksualan   (grč.   a-,   lat.   sexus   spol)   bespolan,   koji   nema   spola,   kojem   je   oduzeta 

mogućnost oplođivanja
aseksualizacija (grč. a-, lat. sexuali-satio) uništenje, oduzimanje sposobnosti oplođivanja; 

kastracija
aselenski (grč. a-selenos) bez Mjeseca, npr. aselenska noć (za planete Merkur i Veneru 

kaže se da su "aselen-ske", bez pratitelja, bez satelita
aselgija (grč. aselgeia) razvratnost, razvrat, pohotljivost

asemičan (grč. asemos) koji nema znaka, koji je bez oznake, bez obilježja
asentacija (lat. assenatio) laskanje, udvaranje; ulagivačko odobravanje

asimetrija   (grč.   asymmetria   nesimetričnost)   nerazmjernost,   neskladnost,   nejednakost, 
neravnomjernost

asimfonija (grč. a-, svmfonia) nesklad, neskladnost; pr. asimfoničan
asimilacija (lat. assimilatio) izjednačenje, izjednačavanje; gram. jednačenje (po zvučnosti, 

po mjestu tvorbe glasova); psih. primanje u svijest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo 
prilagođavanje sadržaju svijesti; fiziol. zbivanje kojim stanice pretvaraju hranu u tvari od 

kojih se same sastoje (proces asimilacije)
asimilirati (lat. assimilare) izjednačiti, izjednačavati, prilagoditi, prilagođa-

■ vati; gram. jednačiti; fiziol. primiti u se, primati u se, pretvoriti hranu u organsku tvar
asimpatija (grč. a-, sympatheia) nena-klonost; nedovoljno suosjećanje, nedostatak sućuti

asimptota   (grč.  a-,  symptotos  koji   se   ne   poklapa)   mat.   linija   kojoj   se   približava   neka 
krivulja,   ali   je   nikad   ne   siječe,   npr.   hiperbola   ima   dvije   asimptote;   simbol   beskrajne 

ljudske težnje koja  nikad ne postiže svoj cilj;  Leibniz  je nazvao  čovjeka "asimp-totom 
božanstva"

asimptotičan (grč. a-, symptotos koji se ne poklapa) koji se ne poklapa, nepoklopljiv
asimulacija (lat. assimulatio) pretvaranje, prijetvornost, licemjerje

asindeton (grč.  a-, syndeton)  poet. pjesnička figura u kojoj se izostavljaju veze između 
dviju ili više rečenica, ili između članova jedne rečenice, npr.: 110 žene, dajte da pjevam 

jedan razdrti psalanV/užasan, očajan, grozan, bolestan, krvav, nervozan...
asindetski (grč. a-, syndetos nevezan) koji je bez veze, bez sveza, bez sve-zica

asindezija (grč. asyndesia nevezanost, nespojenost) ret. nedostatak veze u rečenicama, 
nevezanost; usp. asindeton

asinkroničan   (grč.   a-,   syn   s,   chronos   vrijeme)   neistovremen,   nejednako-vremen, 
neistodoban

asinus  ad lyram  čit. azinus  ad  liram (lat.-grč.) magarac u liru (uzrečica koja odgovara 
našem: razumije se kao magare u kantar, tj. nesposoban je, glup je)

Asinus Buridani..
126 asomatičan

Asinus Buridani inter duo prata
(lat.) Buridanov magarac između dvije livade; v. Buridanov magarac

asiriologija znanost koja proučava književnost, jezik, povijest i starine Asirije i Babilona
asistencija (lat. assistentia) pomaganje, pomoć, potpora; prisutnost

asistent (lat. assistens) pomoćnik, pomagač, zamjenik; mlađi činovnik
asistirati (lat. assistere) pomagati nekome u poslu; pratiti nekoga; biti nazočan čemu

asistolija (grč. a-, systole skupljanje, stezanje) med. opći naziv za sve teške poremećaje u 
organizmu zbog nedovoljnog rada srčanog mišića, neste-zanje srca

asitija   (grč.   asitia   nejedenje,   gladovanje)   post;   nedostatak   volje   za   jelom;   nedostatak 
hrane

askaride (grč. askaris) mn. zool. dječje gliste
asket (grč. asketes) pustinjak, pokajnik, onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem 

tijela svladava u sebi strasti i prohtjeve
asketičar (grč. askeo) pisac pobožnih djela, bogougodnih spisa

asketika (grč. askeo) naučavanje o askezi
asketizam   (grč.   askeo   skrbiti   se)   način   mišljenja   i   življenja   asketa,   pustinja-štvo, 

pokajništvo u mučenju tijela odricanjem
asketski (grč. asketos) pokajnički, bogougodan; odgojni

askeza   (grč.   askesis)   pustinjaštvo,   pokajništvo,   ugađanje   Bogu   do   krajnjeg 
samoodricanja; mučenje tijela radi što uspješnijeg svladavanja tjelesnih strasti i prohtjeva 

kako   bi   duša   bila   što   neovisnija   o   tijelu   i   time   se   mogla   posvetiti   svome   pravom 
opredjeljenju

asklepijadska strofa metr. veza as-klepijadskog stiha s drugim vrstama stihova
asklepijadski stih metr. vrsta klasičnog stiha, nazvanog po grčkom pjesniku Asklepijadu, 

sastoji se od dvaju (mali asklepijadski stih) ili triju ho-rijamba (veliki asklepijadski stih), u 
početku s trohejom ili spondejom, i s jambom na završetku

Asklepije   starogrčki   bog   liječništva;   kod   Rimljana:   Eskulap;   Asklepijadi   potomci 
Asklepijevi, liječnici i učitelji liječništva

askus   (grč.)   organ   za   razmnažanje   gljiva   mješinarki;   askomiceti   razred   gljiva   koje 
stvaraju truske u mjesini-cama

asocijacija   (lat.   associatio)   udruživanje,   spajanje,   vezivanje;   društvo,   udruženje;   fil. 
asocijacija ideja vezivanje predodžaba na taj način što jedna predodžba izazove u svijesti 

neku   drugu;   asocijacionistička   psihologija   smjer   u   psihologiji   koji   sve   duševne   pojave 
objašnjava iz predodžaba i njihovih mehaničkih veza te svu duhovnu djelatnost svodi na 

asocijaciju ideja
asocijalan (grč. a-, lat. socialis) nedru-ževan, nedruštven; koji ne voli društvo i ne želi biti 

njegov koristan član; koji je ravnodušan prema općim potrebama i interesima zajednice
asocijativan   (lat.  associare  združiti,   associativus)   koji   združuje   ili   sjedinjuje,   koji 

nadovezuje na nešto
asocirati   (lat.  associare)  pridružiti,   udružiti,   spojiti,  vezati;   primiti   za   suradnika,   člana; 

asocirati se združiti se, udružiti se
asodičan (grč. as-odes koji osjeća gađenje, koji izaziva gađenje, odis prezasićenost) med. 

asodična. groznica groznica praćena povraćanjem
asolirati (fr. assoler) zasijavati zemlju naizmjenično različitim usjevima

asomatičan (grč. a-somatos) netjelesan
asomnija

127 aspirirati
asomnija (grč. a-, lat. somnus san) med. nesanica

asonanca   (lat.   assonantia)   poet.   samo-glasničko   podudaranje,   stih   u   kojem   se   rimuju 
samo samoglasnici, nepotpuna rima; glaz. jednakost tonskih figura  u jednoj glazbenoj 

misli
asonancija (lat. assonantia) v. asonanca

asonirati (lat. assonare) biti sličan po zvuku ili glasu, slično zvučiti
asortiman (fr. assortiment) potpuno i sređeno skladište robe; zbirka razne robe iste vrste 

(npr. knjiga); biranje, odabiranje
asortirati   (fr.   assortir)   srediti   (ili:   sređivati)   po   vrstama,   odabrati   stvari   jedne   prema 

drugima; opskrbiti skladište robom; opremiti
asortisaža (fr. assortissage) trg. izdvajanje (ili: sređivanje) robe po vrstama

asotija (grč. asotia) razvratnost, raz-vrat, raskalašnost
Aspalathos ilirsko, a kasnije grčko naselje na području današnjeg Splita

asparagus (grč. asparagos) šparoga; rod bilja iz porodice ljiljana; asparagin organski spoj 
koji se nalazi u šparogi

Aspazija ugledna atenska hetera iz V. st. pr. n. e., prijateljica i kasnije žena Periklova
aspekt   (lat.   aspectus)   izgled,   pojava,   lik;   stajalište,   gledište;   astr.   položaj   planeta 

promatran sa Zemlje; pren. dobar znak
aspera nec terrent čit. aspera nek te-rent (lat.) poteškoće ne zastrašuju

asperacijski   sustav   (lat.   asper   ljut,   oštar)   izricanje   jedinstvene  kazne   za  više   povreda 
kaznenog zakona što ih je počinio isti počinitelj, tako da mu se za sva djela izriče kazna 

koja se sastoji u povišenju kazne utvrđene za najteže kazneno djelo
aspergioloza   (lat.   aspergillus)   med.   bolest   izazvana   gljivicom   aspergillus   fumigatus   u 

organizmu ljudi i životinja, osobito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom; kod 
ljudi se pojavljuje u obliku plućne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza)

asperifolija (lat. asperifolia) mn. bot. biljka s hrapavim lišćem
asperitet (lat. asperitas) hrapavost, neravnina; surovost, grubost, neotesa-nost; tvrdoća, 

krutost
aspermatičan (grč. a-, sperma) v. as-permičan

aspermatizam (grč. a-, sperma sjeme) med. v. aspermizam
aspermičan (grč. aspermos) med. koji nema sjemena, koji ne može izlučivati sjeme

aspermija (grč. a-, sperma) med. v. aspermizam
aspermizam (grč. a-, sperma sjeme) med. urođena ili stečena nemogućnost izlučivanja 

sjemena iz spolnih žlijezda
aspida (grč. aspis, aspidos) zool. zmija otrovnica, egipatska naočarka; pren. zla i opaka 

žena
aspik (fr. aspic) kub. hladetina

aspiracija   (lat.   aspiratio)   gram.   izgovaranje   s   hukom,   s   dahom;   sisanje,   usisavanje, 
udisanje, uvlačenje u sebe; težnja, želja za nečim; čežnja

aspirant (lat. aspirans) kandidat, onaj koji teži za nečim (položajem, zvanjem)
aspirata (lat. aspirata sc. littera) gram. suglasnik s aspiracijom

asteronim (grč. aster zvijezda, onoma ime) književno djelo ili novinski članak koji umjesto 
piščeva potpisa ima tri zvjezdice (***); usp. pseudonim

asti   (tal.)   vrsta   talijanskog   vina   (po   gradu   Astiju);   asti   spumante   (tal.   spuma   pjena) 
pjenušavo vino, pjenušac, talijanski šampanjac

a stigma tican (grč. a-, stigma) koji ima svojstva astigmatizma
astigmatizam (grč. a-, stigma točka) fiz. nesposobnost nekog optičkog sustava za oštro 

odslikavanje zbog različite zakrivljenosti površina koje lome svjetlost u različitim ravnina-
ma; med. mana oka kojoj je uzrok nepravilnost rožnice i leće te zato nastaje nejasna slika

astigmometar (grč. a-, stigma, metron) opt. sprava za određivanje jačine astigmatizma
astigrafija (grč. asti grad, grafo) opisivanje gradova

Astijanaks (grč. "vladar grada") sin Hektora i Andromahe; nakon ulaska u Troju Grci su ga 
strmoglavili sa zidina

astilon (grč. a-, stylos stup) arhit. građevina bez stupova
astinomija (grč. asti grad, nomos zakon) upravljanje gradom, uprava grada; nadzor nad 

kućama
astma (grč. asthma) med. sipnja, teško i kratko disanje u napadajima; pr. astmatičan

astmatičar (grč.  asthma)  sipljivac, onaj koji boluje od sipnje ili astme (živčane, srčane, 
želučane)

astrafobija  (grč.  astron  zviježđe, zvijezda,  fobos  strah)   med. pretjerano  velik strah   od 
groma ili grmljavine

astragal  (grč. astragalos)  kocka; anat. skočna kost, gležnjača; arhit. obruč, vijenac na 
gornjem dijelu stupa, odvaja kapitel od donjeg dijela

astragalizam (grč. astragalos) igra kockom, kockanje
astragalomantija   (grč.   astragalos   kocka,   manteia   proricanje)   proricanje   iz   kocaka   na 

kojima stoje slova iz kojih se, nakon svakog bacanja, sastavlja odgovor na postavljeno 
pitanje

astrahan   skupocjeno   janjeće   krzno   s   crnosjajnom   i   kovrčastom   vunom   (naziv   po   rus. 
gradu Astrahanu)

astralit (lat. astrum zvijezda, grč. lithos) tamnocrveno staklo s iverjem plavkasta sjaja, 
služi za izradu raznih ukrasa

astralni (lat. astralis) koji se tiče zvijezda, koji potječe od zvijezda, zvjezdani, zvjezdast, u 
obliku zvijezde; astralna svjetlost zvjezdana svjetlost, osobito između zvijezda Kumove 

slame, slabija nego na ostalom nebu, izgleda da potječe od bezbrojnih, veoma udaljenih i 
pojedinačno nevidljivih zvijezda; astralni duhovi u starom istočnjačkom vjerovanju u zvi-

jezde:  duhovi   zvijezda   zamišljenih   kao  živa   bića;   u  srednjem  vijeku:  pali   anđeli,  duše 
umrlih, duhovi  postali od vatre koji lebde između neba, zemlje i pakla; astralno  tijelo 

tijelo bez zemaljskih,  tjelesnih  osobina,  uzimaju  ga na  sebe duhovi  kad se pojavljuju; 
drugo, eterično tijelo čovjeka, po naučavanju okultizma; astralni svijet zvjezdani svijet, 

svijet zvijezda, zvjezdano nebo
astro- (grč. astron) predmetak u slože-nicama sa značenjem: zvijezda

astrobolizam (grč. astrobolismos, astron, balio bacam) med. udar sunčanice, sunčanica; 
smrt ili obamrlost od udara munje

astrodiktik   (grč.   astrodeiktikon)   pokazivač   zvijezda,   sprava   pomoću   koje   se   svaka 
zvijezda pokazana na nebeskoj kugli može lako pronaći i na nebu -.

atalsko blago
132

Atena
pije, ima umrijeti); to je uspjelo Hi-pomenu, Posejdonovom praunuku; njemu je Artemida 

dala tri zlatne jabuke koje je on u utrci odbacivao; radoznala Atalanta zaustavljala se kod 
svake odbačene jabuke, dizala ih i tako zaostajala, što je koristilo Hipomenu i on je stigao 

na cilj; imali su sina Partenopeja (grč. "dječak s djevojačkim licem"), koji je kasnije našao 
smrt pod Tebom u pothvatu "Sedmorice protiv Tebe"

atalsko blago golemo, neizmjerno bogatstvo koje je 133. pr, n. e ostavio pergamski kralj 
Atalos (Attalos) Rimljanima u nasljedstvo

ataman   (rus.,   njem.   Hauptmann)   voda   kozačkog   odreda,   obično   s   činom   pukovnika; 
kozački harambaša; het-man

atambija (grč. athambia) hrabrost, ne-
ustrašivost atanatizam (grč. a-thanatos besmrtan)

vjerovanje u besmrtnost duše; atani-

zam
atanatologija (grč. a-thanatos besmrtan, logia) naučavanje o besmrtnosti duše

atanazija (grč. athanasia) besmrtnost,
neumrlost atanizam (grč. athanasia besmrtnost)

v. atanatizam ataraksija (grč. ataraxia) fil. duševni
mir, duševno spokojstvo, stanje bez

strasti
ataše (fr. attache) službena osoba dodijeljena diplomatskom predstavništvu u kojem ima 

ulogu savjetnika; pren. odan čovjek, privrženik
ataširati (fr. attacher) dodijeliti na rad; primamiti; naviknuti se na nešto, zavoljeti nešto

atašman (fr. attachement) odjel, odsjek
Ataturk   ("Otac   Turaka")   pridjevak   turskog   generala   Mustafe   Kemala   (1881—1939), 

najvećeg reformatora i modernizatora života u Turskoj
ataumazija (grč. a-, thaumaso čudim se, divim se) nečudenje, ravnodušnost

atavistički (lat. atavus) naslijeđen od predaka (tjelesne i duševne osobine)
atavizam (lat.  atavus  predak)  sličnost  s precima;  slučaj kad se kod potomaka  pojave 

neke duševne i tjelesne osobine njihovih predaka, naslijede osobina predaka
atehničan (grč. atechnikos) neiskusan, nevješt, nespretan

atehnija (grč. atechnia) nespretnost, nevještost (npr. nekog liječnika); nerazumijevanje 
neke umjetnosti ili vještine

ateist (grč. atheos bezbožan) bezbožnik, onaj koji ne vjeruje u postojanje Boga
ateizam (grč. atheos bezbožan) bezbož-nost, bezbožništvo; negiranje da postoji Bog ili 

božanski poredak u svijetu
ateknija (grč. ateknia bezdjetnost) neplodnost, brak bez djece

atelana (lat.) vrsta dramske improvizacije; v. fabula Atellana
atelaža (fr. attelage) zaprega; zaprežni pribor; voj. topovski pribor

atelija (grč. ateleia) nesvrhovitost, bes-ciljnost; oslobođenje od poreza i državnih nameta
atelijer (fr. atelier) umjetnikova soba za rad; radionica slikara, kipara dr.

atemperirati (lat. attemperare) ublažiti, ublažavati, utišati, utišavati
atemporirati  se  (lat.  a   tempore)  ponašati   se   prema   vremenu,   prema   prilikama, 

prilagođavati se duhu vremena
Atena   (grč.   Athena)   mit.   kći   Zeusova,   po   legendi   niknula   iz   njegove   glave,   božica 

zaštitnica  umjetnosti  i vještina,  osobito  ženskih,  zaštitnica  junaka  i gradova,  posebice 
grada Atene, božica rata; (kod Rimljana: Minerva)

atenej
133

Atlant
atenej   (lat.   Athenaeum)   viši   odgojni   zavod   u   Rimu,   osnovao   ga   je   car   Had-rijan   radi 

njegovanja  znanosti  i umjetnosti i nazvao  ga po gradu  Ateni, kao središtu cjelokupne 
naobrazbe onoga vremena; otuda: učeno društvo, viša škola; u novije doba i kao naslov 

književnih Časopisa
atentat (lat.  attentatum od attentare,  atemptare napasti, pokušati) protupravan napad 

na   nečiji   život,   imanje   ili   čast;   zločin,   zločinački   napad;   pokušaj   ubojstva;  attentata 
crimina čit. atentata krimina (lat.) mn. prav. pokušani ili neizvršeni zločini

atentator (lat. attentator) onaj koji vrši atentat
atentirati (lat.  attentare)  pokušati nešto protiv koga ili čega, izvršiti zločinački pokušaj, 

nasrnuti na tuđe pravo, napasti, napadati
atenuator (lat. attenuare umanjivati, ublaživati) prigušivač, naprava za smanjivanje neke 

fizikalne veličine
ateoretičan (grč. a-theoretos) koji ne zna, neupućen, nevičan čemu

ateramija (grč. a-teramnos tvrd) med. teška probava, loša probava
aterenizacija (lat. ad k, fr. terrain tlo, zemljište) prilagođavanje biljaka novom tlu

aterirati (fr. atterrir) zrak. spustiti se zrakoplovom na zemlju; pom. pristati, doći k obali
aterman (grč a-, thermaino) fiz. v. adi-jaterma

aterom  (grč.  ather  kaša,  prekrupa)  cis-tićno  proširenje  žlijezde  lojnice,  u  obliku   čvora 
(najčešće na glavi)

atest (lat. attestari posvjedočiti) pismena potvrda, svjedodžba, uvjerenje; atestat
atestacija   (lat.   attestatio)   ovjeravanje,   potvrđivanje;   svjedodžba,   uvjerenje,   pismena 

potvrda

atmosfera (grč. atmos, sfaira kugla) zračni omotač, plašt plinova koji obavijaju Zemlju; 
fiz. fizička atmosfera tlak koji vrši živin stup visine 76 cm na 0°C na morskoj razini zem. 

širine 45° na 1 cm2, što iznosi oko 1,093 kg na 1 cm2; atmosferski tlak dolazi od težine 
zraka; tehnička atmosfera označuje tlak jednog kilograma na 1 cm2, a u praksi te dvije 

atmosfere   znače   isto;   pren.   sredina   u   kojoj   Čovjek   živi   i   razvija   se,   ozračje;   usp. 
troposfera, stratosfera

atmosferilije (lat. atmosfaerillia) mn. tvari iz atmosfere; zračna tijela
atmosferografija (grč. atmos, sfaira, grafia) opisivanje (ili: opis) atmosfere

atmosferologija (grč. atmos, sfaira, logia) znanost o atmosferskim pojavama
atmosferski (grč. atmos, sfaira) koji se tiče zračnog omotača Zemlje ili pripada zračnom 

omotaču Zemlje; atmosferski zrak obični zrak koji udiše
ato

135
Atos

mo; atmosferski elektricitet v. elektricitet
ato (tal. atto) kaz. čin, pojava; atto di cadenza čit. ato di kadenca (tal.) glaz. završetak 

glazbenog djela kadencom, osobito djela za pjevanje
atocija (grč. atokos) med. nesposobnost rađanja, neplodnost

atocije (lat. atocia) mn. med. sredstva koja čine nesposobnim za rađanje
atofan kem. fenil-kinolin-karbonska kiselina, žućkasti kristali gorka okusa; upotrebljava se 

kod bolesti zglobova, reumatizma i dr.
atoksičan (grč. a-, toxikos otrovan) koji ne sadrži otrov, neotrovan

atoli (malaj.) geol. niski otoci prstenastog oblika koji su nastali zbog raslojavanja koralja; 
u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna, a strane im se strmo spuštaju prema morskom 

dnu
atolmija (grč. atolmia) strašljivost, bo-jažljivost, kukavičluk

atom   (grč.   atomos   nedjeljiv)   1.   fil.   najmanji   djelić   kem.   elemenata   za   koji   se   sve   do 
početka XX. st. mislilo da je nedjeljiv; suvremena fizika utvrdila je da je atom djeljiv i da 

predstavlja složen sustav koji se sastoji iz pozitivno napunjene jezgre i elektrona koji se, s 
negativnim nabojem električnog elementarnog kvantuma, kreću oko njega; jezgra ima 

isto tako složen sustav: ona se sastoji iz protona i neutrona; pri sudaru vrlo brzih djelića 
(protona, neutrona, alfa-čes-tica i dr.) dolazi do cijepanja (dezintegracije) atomskih jezgra 

i pretvaranja atoma u druge oblike; u takvim zbivanjima to cijepanje dovodi do izdvajanja 
goleme   količine   energije   (atomska   energija);   2.   pren.   najsitniji   djelić   nečega,   veoma 

sićušna stvar
atomističar (grč. atomos) filozof pristaša atomizma

atomistika (grč. atomos) fiz. znanost o atomima, tj. o najsitnijim djelićima iz kojih su tijela 
sastavljena; atomo-logija

Atomium građevina u belgijskom gradu Bruxellesu u obliku modela atoma
atomizacija (grč. atomos nedjeljiv) pren. razdvajanje na sitne dijelove; usp. atom

atomizam (grč. atomos) fil. naučavanje po kojem su sve stvari sastavljene od izoliranih 
elemenata (atoma) i po kojem se sve što postoji zasniva na spajanju i razdvajanju tih 

elemenata
atomizirati (grč. atomos nedjeljiv) pren. razdvajati na sitne dijelove; usp. atom

atomologija (grč. atomos) fiz. v. atomistika
atomska bomba bomba čije se strahovito razorno djelovanje zasniva na jezgrinoj energiji, 

energiji čestica koje čine sam atom
atomska težina fiz. broj koji pokazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma 

vodika
atomski (grč. atomos) koji se tiče atoma; pren. veoma sitan, nedjeljiv

atomvolum (grč. atomos, lat. volumen obujam) fiz. odnos atomske težine prema gustoći
Aton staroegipatsko božanstvo sunca

atoničan   (grč.   atonos)   bezglasan;   klonuo,   malaksao,   slab,   umoran,   mlitav;   gram. 
nenaglašen

atonifikacija (grč. atonos olabavljen, lat. facere činiti) med. omlitavljenje, uspavljivanje
atonija (grč. atonia) bezglasnost; med. mlitavost, klonulost, malaksalost, slabost tijela; 

gram. nenaglašenost
atonon (grč. atonon) gram. nenaglašena riječ

atopičan (grč. atopos) koji nije na pravom mjestu, nepriličan, neobičan

atopija (grč. atopia) nepristojnost, ne-priličnost, proturječnost
Atos (grč. Athos) gora na poluotoku Hal-kidici; kasnije: sjedište mnogih mo-

Atosa
136 atropin

naških redova pravoslavne crkve (Sveta gora)
Atosa (grč. Atossa) majka perzijskoga kralja Kserksa, pobijeđenog u bitki kod Salamine 

(480. pr. n. e.)
atrabilitet (lat. atra tamna, crna, bilis žuč, atrabilitas) med. žutica

atrahencije (lat. attrahentia) med. sredstva za izvlačenje, melemi (npr. koji izvlače gnoj)
atrahirati (lat. attrahere) privlačiti; primamljivati

atrakcija   (lat,   attractio   privlačenje)   privlačnost,   privlačna   sila;   stvar   koja   privlači, 
privlačan predmet, zabava, zanimljivost; znamenitost; uzajamno  privlačenje; suprotno: 

repulzija
atraktibilan (lat. attractibilis) primamljiv

atraktibilitet (lat. attractibilitas) privlačnost, primamljivost
atraktivan (lat. attractivus) privlačan, primamljiv; supr.: repulzivan

atraktoran (lat. attractorius) privlačan
Atrej   (grč.   Atreus)   mikenski   kralj,   unuk   Tantalov,   sin   Pelopov,   brat   Tijestov,   otac 

Agamemnonov i Menelajev
atremičan (grč. atremes koji ne dršće, nepokretan, miran) miran, tih, nepomičan, koji se 

ne koleba
atremija   (grč.   atremia   nepokretnost,   mir;   neustrašivost)   mirnoća,   mir;   pouzdanost, 

čvrstina, odlučnost
atremograf  (grč. atremeo ne dršćem, ne uzrujavam se, grafo)  sprava  za sprječavanje 

grča pri pisanju
atrepsija (grč. a-, trefo hranim) med. atrofija kod dojenčadi; usp. atrofija

atrezija   (grč.   a-,   tresis   bušenje)   med.   nedostatak   prirodnog   otrova;   sraslost   pojedinih 
otvora u tijelu

atribucija   (lat.   attributio)   davanje   (ili:   ustupanje)   povlastica;   pripisivanje,   pridavanje, 
mjerodavnost, djelokrug, pravo

atribut (lat. attributum, attribuere pridavati, pripisivati) svojstvo, kakvoća, znak, oblježje, 
oznaka; gram. pridjev, zamjenica ili broj koji pobliže označuje imenicu; fil. bitna, trajna 

osobina   nečega,   glavna   osobina   (od   beskrajnog   broja   atributa   beskrajne   supstancije 
ljudskoj spoznaji pristupačna su samo dva: prostornost i mišljenje, po Spinozi)

atributivan (lat. attributivus) pridje-van, dodan
atricija   (lat.   attritio)   med.   trenje,   oje-đanje,   ojedenost   kože;   prividno   kajanje,   vanjska 

poniznost samo zbog straha od kazne (suprotno: kontri-cija)
Atrid jedan od sinova legendarnog kralja Atreja: Agamemnon ili Mene-laj (grčki junaci pod 

Trojom)
atrihičan (grč. a-, thrix) koji nema kose ili dlaka

atrihija (grč. a-, thrix dlaka, kosa) med. nedostatak kose ili dlaka
atrij   (lat.   attrium)   predsoblje   u   staro-rimskoj   kući;   dvorana   za   primanje   posjetitelja; 

prednji dio hrama; med. srčana pretkomora, pretklijetka
atrium mortis (lat. atrium mortis) predsoblje smrti, predznaci (ili: vjesnici) smrti

atrocitet (lat. atrocitas) grozota, strahota, užas; strogost, surovost, nemilost
atrofičan (grč. a-, trofe hrana) zakrž-Ijao, slab, mršav; suh, osušen

atrofija   (grč.   atrofia)   zakržljalost   (ili:   slabost,   mršavost)   zbog   slabe   prehrane;   med. 
slabljenje, kopnjenje, sušenje, sasušivanje

atropa (grč. atropos neotklonljiv, neizbježan) bot. velebilje (veoma otrovna biljka); usp. 
beladona

atropin (grč. atropos) kem. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se 
u medicini kod nekih želučanih, astmatičnih, očnih i spazmodičnih bolesti)

au comptant
137 aufalend

au comptant čit. o kontan (fr.) trg. uz plaćanje gotovinom
au pair čit. o per (fr.) izraz za osobe, posebice djevojke, koje idu služiti u tuđe kuće samo 

za stan i hranu (obično se tako uzdržavaju studentice koje u stranoj zemlji žele naučiti 
neki jezik)

au revoir čit. o revoar (fr.) doviđenja!

augment (lat. augmentum) povećanje, porast, dodavanje, dodatak, umnožavanje; gram. 
predmetak pomoću kojega se, kod grčkih i staroindijskih glagola, tvore prošla vremena; 

med. pogoršanje bolesti
augmentacija   (lat.   augmentatio)   um-noženje,   umnožavanje,   uvećanje,   uvećavanje, 

pojačavanje, pojačanje; povišica, dodatak, povećanje
augmentativ   (lat.   augmentativum)   gram.   riječ   koja   uvećava   ili   pojačava   prvobitno 

značenje neke riječi, npr. ribetina (za razliku od deminutiva koji umanjuje i slabi osnovno 
značenje, npr. ribica)

augmentirati   (lat   augmentare)   umnožiti,   umnožavati,   dodati,   dodavati,   pojačati, 
pojačavati, povećati, povećavati, povisivati, npr. cijenu; augirati

augnmas   (njem.   Auge   oko,   Mass   mjera)   mjera   odoka,   otprilike,   poprečna   procjena 
(pogledom)

augur   (lat.   augur,   avi-gur)   rimski   svećenik   koji   je   po   letu   i   glasanju   ptica   tumačio   i 
proricao što će se dogoditi; prorok, gatalac, pretkazivač, tumač znakova

auguralan (lat. auguralis, fr. augural), proročki, pretkazivački; auguriozan
augurij   (lat.   augurium)   proricanje   budućnosti   po   letu   ptica;   pren.   predviđanje,   znak, 

predznak
auguriozan (lat. auguriosus) v. auguralan

augurirati   (lat.   augurare)   gatati   (ili:   proricati)   po   letu,   broju   i   glasanju   ptica;   slutiti, 
naslućivati, pretkazivati

august (lat. augustus uzvišen) 1. počasno ime rimskih careva; 2. kolovoz, osmi mjesec u 
godini, mjesec žetve, ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Cezaru Oktavijanu Au-

gustu, 31. pr. n. e. do 14. n. e.
august(us) (lat.) svet, posvećen, uzvišen, veličanstven (pridjev rimskih cezara); carski

augustinijanizam teol. naučavanje o milosti sljedbenika sv. Augustina po kojem čovjek 
može dobiti milosti tek onda kad u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadjača ljubav 

prema carstvu zemaljskom
augustinizam   srednjovjekovna   kršćanska   filozofija   i   teologija   koje   su   se   razvile   iz 

naučavanja sv. Augustina
augustovsko doba doba cvjetanja književnosti i umjetnosti (kao za vrijeme rimskog cara 

Augusta)
aukcija (lat. auctio) trg. javna prodaja, licitiranje

aukcionator (lat. auctionator) licitant pri javnim kupnjama i prodajama
aukcionirati

139
Aurora

aukcionirati (lat. auctionari) trg. držati licitaciju, javno prodavati, prodavati najpovoljnijem 
ponuđaču, prodavati licitiranjem

auksanometar   (grč.   auxano   umnožavam,   metron)   sprava   koja   bilježi   napredovanje   u 
rastenju, posebno biljaka

aukseza (grč. auxesis) ret. govorničko preuveličavanje i pretjerivanje; med. napredovanje 
bolesti

auksilijaran   (lat.   auxiliaris)   pomoćni;   auksilijarne   knjige   pomoćne   trgovačke   knjige; 
auksilijarne trupe pomoćne trupe; auksilijarni strojevi pomoćni strojevi (na brodu)

auksologija (grč. aukso, auksano ra-stem, logos govor) znanost o duševnom i tjelesnom 
rastu, znanost koja proučava razvoj ljudskog organizma

auksometar  (grč. auxano povećavam, metron) opt. sprava za određivanje sposobnosti 
dalekozora za povećavanje

auksopatija   (grč.   aukso,   auksano   ra-stem,   pathos   nesreća,   zlo,   nevolja,   trpljenje) 
nepravilan rast (razvoj) čovjeka

auktor (lat. auctor) v. autor
auktoritativan (lat. auctoritativus) v. autoritativan

aula (grč. aule, lat. aula) dvorište, predvorje; zborno mjesto, prostrana dvorana; svečana 
dvorana sveučilišta, velika slušaonica

Aulida luka u Beotiji, zborno mjesto helenske mornarice pri polasku na Troju
aulizam (lat. aula dvorana) đvorjan-stvo, dvorski život i običaji; laskanje, ulagivanje

aulodija (grč. aulos frula, ode pjesma, pjevanje) glaz. pjevanje uz pratnju frule
aulodika (grč. aulos, ode pjesma) glaz. proučavanje pjevanja uz pratnju frule

Aulularia (lat. aula odn. olla) komedije starorimskog pisca Tita Makcija Plauta (250—184 
pr. n.e.)

aura (grč. aura) ugodan zrak, mirisan, ugodan povjetarac
aura popularis (lat.) naklonost svjetine (nestalna)

aura vitalis (lat.) životna snaga, životni dah
auraran (lat. aurum zlato, aurarius) koji se tiče zlata, zlatni

auratura (lat. auratura) pozlata, pozla-ćivanje
aurea mediocritas čit. aurea medio-kritas (lat.) zlatna sredina

aureatan (lat. aureatus) zlatan, odličan
aureola (lat.) svijetli vijenac, krug oko glave svetaca; pren. sjaj, slava, velik ugled

auri sacra fames čit. auri sakra fames (lat.) prokleta žeđ za novcem, odvratna žudnja za 
zlatom

auriforman (lat. auriformis) uhast, u obliku uha, kao uho
auriga (lat.) kočijaš; astr. "Kočijaš" (zviježđe)

aurikula (lat. auricula) uska, dio uha na koji se stavljaju naušnice; anat. vanjsko uho, usna 
školjka

aurikularan (od lat. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom, usni
aurin (lat. aurum zlato) kem. žuta boja koja se dobiva zagrijavanjem fenola s oksalnom 

kiselinom i koncetri-ranom sumpornom kiselinom
auripigment (lat. aurum, pigmentum) min. žut ili crven mineral arsenov sulfid

auriskalpij (lat. auriscalpium) med. žličica za uho
auriskop (lat. auris uho, grč. skopeo) med. sprava (ih: ogledalo) za pregled uha

aurist (lat. auris) liječnik za uši Aurora (lat. Aurora) mit. božica zore i jutarnjeg rumenila 
kod Rimljana

aurora
140 autarkija

aurora (lat.) zora, jutarnje rumenilo; istok
aurora musis amica čit. aurora mu-zis amika (lat.) zora je prijateljica muza, tj. jutarnji sati 

vrijede zlata za umni rad, "tko rano rani, dvije sreće grabi"
aurozan (lat. aurum) koji u sebi sadrži zlato, zlatan

aurum (lat.) zlato
aus (njem. aus iz) žarg. gotovo, svršeno, prošlo je i si.

ausbord  (njem.  aussen  vani, Bord paluba)  kraće umjesto  Aussenbordmo-tor motor   na 
vanjskoj strani brodice, izvanbrodski motor

ausbruh   (njem.   Ausbruch)   vino   koje   se   samo   cijedi   iz   osušena   grožđa,   samo-tok, 
suškovina

Auschwitz  čit.   Aušvic   (njem.)   njemačko   ime   za   poljski   grad  Oswiecim  u   kojem   je   za 
vrijeme Drugoga svjetskog rata bio jedan od najjezovitijih logora smrti

aushelfer (njem. aushelfeh pomagati)  radnik koji nije u stalnom radnom odnosu  nego 
povremeno dolazi na ispomoć; pomoćni radnik

auskultacija   (lat.   auscultatio)   med.   os-luškivanje   šumova   unutarnjih   organa   kod 
bolesnika, bilo samim uhom ili pomoću posebne slušalice, stetoskopa

auskultant   (lat.   auscultans)   slušatelj;   početnik,   sudski   pripravnik,   pomoćni   sudac   bez 
prava glasa; auskultator

auskultator (lat. auscultator) v. auskultant
auskultirati   (lat.  auscultare)  slušati,   prisluškivati;   med.   ispitivati   šum   pluća   slušanjem 

pomoću stetoskopa
auspeks  (lat.  auspex)  prorok po  letu ptica kod starih  Rimljana, augur; pren. zaštitnik, 

pokrovitelj
auspicij (lat. auspicium, avispicium promatranje ptica proročica) pretka-zivanje po letu i 

glasanju određenih ptica kod Rimljana, predznak, znak; vrhovna uprava i zapovjedništvo; 
moć, vlast; okrilje, zaštita; sreća, sretan početak; sub auspiciis (lat.) pod okriljem, pod 

zaštitom, pod pokroviteljstvom
auspiciozan (lat. auspiciosus) koji nagovještava i pretkazuje sreću

auspicirati (lat. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica, proricati
auster (lat.) jug

australan (lat. australis) južni; austral-
na   svjetlost   južna   svjetlost   Australazija   Indijski   arhipelag   austrijacizam   osobitost 

njemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji

autodefe (šp. auto-de-fe) v. autodafé
autodeterminizam   (grč.   autos,   lat.  determinare  opredijeliti,   odrediti)   fil.   naučavanje   o 

samodeterminaciji, tj. o samoodređivanju djelovanja i htijenja putem zakonitosti koja je u 
našoj svijesti, putem razumne volje, osobnosti i ideje

autodidakt (grč. auto-didaktos) samouk
autodidaktika (grč. autos, đidasko učim, poučavam) samoučenje

autodigestija   (grč.   autos,   lat.   digestio   probava)   fiziol.   samoprobava,   raz-mekšavanje 
organskog tkiva nakon smrti pod utjecajem želučanog soka

autodikija
142 autointoksikacij a

autodikija (grč. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekog da sam sebi sudi
autodinamičan (grč. autos, dvnamikos moćan, jak) koji djeluje sam od sebe, koji radi sam 

od sebe, sam sobom
autodrom   (grč.   autos,   dromos   put)   automobilsko   trkalište,   vježbalište   (ili:   put)   za 

automobile
autoerotizam   (grč.   autos,   eros   ljubav)   psih.   zadovoljenje   erotskih   nagona   pomoću 

vlastitog tijela, pri čemu tijelo služi samo kao zamjena za drugi seksualni objekt na koji 
onaj koji se zadovoljava pritom misli (za razliku od narcisizma kod kojeg je vlastito tijelo 

krajnji seksualni cilj)
autofagija   (grč.   autos,   fagein   jesti)   med.   jedenje   samog   sebe,   tj.   mršavljenje   zbog 

šećerne bolesti
autofilija   (grč.   autos,   filia   naklonost,   ljubav)   samoljublje,   ljubav   prema   samom   sebi, 

zaljubljenost u samog sebe
autofizioterapija   (grč.   autos,   fysis   priroda,   therapeia)   med.   liječenje   samoga   sebe 

prirodnim sredstvima, samo-liječenje
autofonija (grč. autos, fone glas) 2. med. kod začepljenosti usne trube (Eustahijeve) ili 

vanjskog usnog kanala: osjećaj kao da nam naš vlastiti glas odjekuje glasnije i zvonkije 
baš u začepljenom uhu

autofonija (grč. autos, fonos ubojstvo) 1. v. autohirija
autogamija (grč. autos, gamia) bot. sa-mooplođivanje kod biljaka, samoop-rašivanje

autogen (grč. autos, gennao rađam) fi-ziol. koji se sam porađa; min. koji je nastao tamo 
gdje je i nađen (kamen, stijena); supr. alogen

autognozija (grč. autos, gnosis) samo-ispitivanje, poznavanje samoga sebe
autogonija   (grč.   autos,   gignomai   rađam)   biol.   nastanak   života   u   njegovim 

najjednostavnijim počecima iz tzv. anorganske tvari; proizvođenje živih bića umjetnim 
putem

autograf (grč. autografon) riječ ili spis koji je neka osoba svojeručno napisala, svojeručan 
potpis; naprava za umnožavanje rukopisa; autogram

autografija (grč. autos, grafia) umijeće umnožavanja rukopisa, umnožavanje rukopisa (s 
kamena ili metalne ploče)

autografirati (grč. autos, grafein pisati) izraditi pomoću kopiranja, umnožiti, umnožavati
autografomanija (grč. autos, grafo, mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i 

rukopisa velikih i poznatih ljudi
autografski   (grč.   autos,   grafikos)   svojeručan,   svojeručno   napisan;   izrađen   putem 

kopiranja, pomoću tzv. auto-grafskog crnila
autogram (grč. autogramma) v. autograf

autohipnoza (grč. autos, hvpnoo uspavam) dovođenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u 
hipnotično stanje; usp. hipnoza

autohirija (grč. autohiria) dizanje ruke na sama sebe, samoubojstvo
autohton (grč. auto-chthon) prastanovnik, starosjedilac, urođenik

autohtoni   (grč.   auto-chthonos)   urođen,   urođenički,   starosjedilački;   samoni-kao, 
samobitan

autohtonija   (grč.   auto-chthon)   prasta-novništvo,   urođeništvo,   starosjedila-štvo; 
samoniklost, samobitnost

autoinfekcija (grč. autos, lat. infectio zaraza) med. bolest čiji su uzrok zarazne klice koje 
su se već nalazile u čovjekovu organizmu i izazvale bolest

autointoksikacij a (grč. autos, toxikon lat. in) med. trovanje zbog nagomi-lavanja otrovne 
tvari koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega

autokar

143 automobil
autokar (grč. autos engl. sag, tal. carro kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba

autokataliza (grč. autos, kata-lyo odriješim) kem. pojava da neki proizvod koji se stvara 
pri nekoj reakciji ubrzava sam proces te reakcije

autokefalan (grč. autos, kefale glava) samostalan, nezavisan, sam svoj
autokefalnost   (grč.   autos,   kefale)   samostalnost,   nezavisnost   od   drugih,   osobito   u 

crkvenom smislu
autokemoterapija   (grč.   autos,   haima   krv,   therapeia)   med.   liječenje   ubrizgavanjem 

bolesnikove krvi neposredno nakon vađenja iz vene
autoklav (grč. autos, lat. clavis) fiz. zatvorena posuda čiji se sadržaj zagrijava pod tlakom 

većim od atmosferskog; med. naprava za sterilizaciju lijekova, kirurških instrumenata i 
dr.; Papinov lonac

autoknips   (grč.   autos   sam,   njem.   knip-sen   pucketati)   fot.   automatski   otpo-nac   na 
fotografskom aparatu (omogućuje fotografu da snimi sam sebe)

autokontrola kontrola nad samim sobom, "samonadzor"
autokracija (grč. autos, kratos) v. au-tokratizam

autokrat (grč. autos, kratos vlast, moć) samodržac, samovladar, neograničeni vladar ili 
gospodar

autokratizam   (grč.   autos,   kratos   neograničena   vladavina,   samodrštvo,   sustav 
apsolutističke   vladavine;   pren.   vladanje   samim   sobom,   gospodarenje   razuma   nad 

osjetilima
autokratski (grč. autos, kratos) neograničen u vladanju, samodržački

auto   kritika   (grč.   autos,   kritike)   samokritika,   ocjenjivanje   samoga   sebe,   ocjenjivanje 
vlastitih spisa, djela, postupaka

autolezija   (autos   sam,   laesio   povreda)   samoosakaćenje,   samoozljeda,   tj.   osa-kaćenje, 
ozljeda samoga sebe

autolitotom (grč. autos, lithos kamen, temno režem) med. sprava koja, tako reći, sama 
sobom razbija kamen u mokraćnom mjehuru

autoliza (grč. autos, lyo razgrađujem) samorazgrađivanje; kem. otapanje i fermentativno 
razgrađivanje mrtvih životinjskih tkiva pri čemu ne dolazi do truljenja

autologija  (grč. autos,   logia)  ret. stvarni  govor,  za  razliku  od slikovitog;  odnos  prema 
samom sebi, vladanje sobom, samostalnost

automahija (grč. autos, machomai proturječiti) proturječnost sa samim sobom (u govoru, 
mišljenju i pisanju)

automat (grč. automatos koji se kreće sam od sebe, autos sam, maomai tražiti, žuditi) fiz. 
samokret, stroj koji sam djeluje pod određenim uvjetima, npr. vaga, kišobran, nož, puška; 

za čovjeka; onaj koji liči na stvar, glupan; fi.1. biće koje nema duše, tj. životinja (kod 
Descartesa)

automatika znanstveno-tehnička disciplina koja se bavi teorijom i konstrukcijom sustava 
za reguliranje i upravljanje tehnološkim procesima

automatizam (grč. automatos) ono što se radi bez sudjelovanja volje, nesvjesna radnja
automatizirati (grč., fr. automatiser) pretvoriti u stroj, učiniti da netko radi kao automat, 

lišiti samoradnje
automatograf (grč. autos, maomai, grafo) psih. naprava koja automatski bilježi nehotične 

pokrete
automatski   (grč.   automatos)   samopo-kretan,   makinalan,   mehanički,   koji   sam   od   sebe 

radi, koji radi bez sudjelovanja svoje volje i razuma; automatski pokreti psih. nehotični i 
nesvjesni pokreti koji nastaju zbog neposrednog podražaja jednog živčanog centra

automobil (grč. autos, lat. mobilis pokretan, pokrttljiv) vozilo koje se sa-
automobili st

144 autorizirati
mo kreće, tj. vozilo se kreće pomoću motora kojeg pokreće benzin, nafta ili elektricitet; 

motorni čamac; auto
automobilist (grč. autos, lat. mobilis) onaj koji vozi automobil, koji izrađuje automobile, 

koji se bavi automobilizmom kao športom
automobilizam   (grč.   autos,   lat.   mobilis)   šport,   disciplina   koja   obuhvaća   različite   vrste 

automobilskih natjecanja
automorfoza   (grč.   autos,   morfe   oblik)   biol.   jedan   od   načina   postojanja   biljnog   i 

životinjskog oblika; usp. mor-fogeneza

autotelija (grč. auto-teles nezavisan) samostalnost, neograničenost, neuv-jetovanost
autoterapija   (grč.   autos,   therapeia   liječenje)   med.   liječenje   samoga   sebe   prirodnim 

sredstvima
autotip (grč. autos, typos otisak) au-totipijom dobiven otisak; novija fak-similna izdanja; 

prvi otisak
autotipija (grč. autos, typos otisak) jedan od najvažnijih pronalazaka u području grafike: 

prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo i njihovo umnožavanje
autotomija   (grč.   autos,   tome)   pojava   koja   se   često   može   vidjeti   kod   nekih   životinja: 

osakaćivanje samoga sebe u slučaju opasnosti po život, npr. kad gušter žrtvuje svoj rep
auto   transfuzija   (grč.   autos   lat.   traus-fusio   pretok)   med.   kod   velikog   gubitka   krvi: 

potiskivanje krvi iz perifernih dijelova tijela (ruku, nogu) u srce i mozak u slučaju kad u 
srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno; vrši se na taj način što se ruke i noge 

dignu uspravno pa se od vrha prstiju omotaju elastičnim vrpcama
autotrofan  (grč. autos, trofe hrana)  koji sam sebe hrani;  autotrofne biljke bot. v. pod 

heterotrofan
autotrofija (grč. autos, trofe hrana) biol. svojstvo svih klorofilnih (zelenih) biljaka i malog 

broja bakterija da se mogu prehranjivati i izgrađivati isključivo iz anorganskih spojeva 
sredine u kojoj žive; supr.: alomorfija, heterotrofija

autovakcina (grč. autos, lat. vaccina) med. cjepivo pripremljeno od klica koje su uzete od 
samog bolesnika

autožir   (grč.   autos,  gyros  krug,   fr.  autogyre)  zrak.   zrakoplov   namijenjen   uspravnom 
penjanju i spuštanju, njegov glavni dio je poseban vodoravni

autsajder
146

Ave, Maria
vijak (elisa) koji se okreće djelovanjem vjetra autsajder (engl. outsider) onaj koji je izvan 

čega, koji je po strani, neupućen čovjek, onaj koji je daleko od čega; u športu: onaj koji se 
natječe, ali nitko ne misli da će pobijediti; pren. mlakonja

Auzonija (lat. Ausonia) pjesnički naziv za Italiju (po priči, prema Auzonu, sinu Odiseja i 
nimfe Kalipse)

auzrikati (njem. ausriicken) izići, krenuti, poći (obično u skupinama), osobito izići u stroju 
iz vojarne, izmar-širati u skupini, bučno, paradno i si.

aval (fr. aval) trg. mjenično jamstvo, potpis jamca na mjenici
avalanš (fr. avalanehe) snježna lavina: odron zemlje; bujica; sva sila

avalirati (fr. avaler) potpisati mjenicu kao jamac
avalist (fr. avaliste) trg. potpisnik, jamac na mjenici

Avalokitešvara (sanskrt.) najomiljeniji i najpoštovaniji bodhistava u maha-yana-budizmu, 
zaštitnik Tibeta, spašava ljude kroz patnje u reinkarnacijama

avangarda (fr. avant-garde, avant naprijed, garde straža) voj. prethodnica, izvidnica; prvi 
borbeni red neke vojske

avangardija (tal. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vrijeme Mussolini-jeve dikatature: 
fašistička organizacija mladeži od 14 do 18 godina (avangardisti)

avanija (fr. avanie, tal. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuđivanje novca, osobito 
globljenje kršćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smanjivanje dobitka, zarade u nekom 

poslu
avankor (fr. avant-eorps) voj. prethodnica, predstraža; arhit. istaknuti dio građevine

avans (fr. avance) predujam, isplata unaprijed; arhit. istaknuti dio kuće, ispust, izbočenje; 
prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret

avant midi čit. avan midi (fr.) prije podne; usp. ante meridiem
avantaža (fr. avantage) dobitak, korist; nadmoć, prevaga, prednost

avantažer   (fr.   avantegeur)   onaj   koji   ima   prednost,   prevagu:   voj.   onaj   koji   čeka 
unapređenje za časnika

avantura (fr. aventure, lat. adventura) pustolovina; smion trgovački pokušaj
avanturin (fr. aventure slučaj) vrsta kremena (nađen slučajno pri proizvodnji stakla)

avanturist (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću
avanturistički  (fr.  aventureux)  pustolovan, koji stavlja  sve na  kocku, ostavljen  sreći ili 

slučaju,  smion,  drzak,  odvažan;  avanturistički  roman  vrsta  romana  u  kojem je glavna 
tema opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka

avanturizam (lat. adventura, fr. aventure) sklonost avanturi, ljubav prema pustolovinama

avanzirati   (fr.  avancer)  napredovati,   ići   naprijed;   biti   unaprijeđen;   unaprijediti, 
unaprjeđivati; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljiva-ti

avanzman (fr. avancement) unapređenje, napredovanje u službi, promaknuće; napredak, 
napredovanje; isplata unaprijed, plaćanje unaprijed

Avari mn. mongolski nomadi koji su u 6. st. izazvali seobu Huna, Alana i Slavena; Obri
avatar mit. utjelovljenje božanstva u hinduskoj mitologiji bilo u čovjeka, bilo u životinju

ave (lat.) zdravo!
Ave, Maria  (lat.  Ave, Maria  "zdravo, Marijo!") riječi kojima je anđeo pozdravio  Djevicu 

Mariju nagovještava
avenija

147
avivirati

jući joj da će roditi Isusa; stara kršćanska molitva; večernje zvonjenje u Kat. crkvi
avenija (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, put obrubljen drvećem i cvijećem

averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averoes Ibn-Rošd u 12. st.; 
njegovo naučavanje naginje materijalizmu i panteizmu, i odriče besmrtnost duše, zbog 

Čega ga je osudila Rimska kurija
avers (lat. adversus okrenut prema, sprijeda, tal. awerso) num. glava, lik, lice (kovanog 

novca); suprotno: revers
averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; ret. figura koja se sastoji u tome da 

govornik   polako   odvrati   onoga   kome   govori   od   glavne   teme,   ali   tako   da   ovaj   to   ne 
primijeti

averziona trgovina (lat. emtio per aversionem) kupnja ih prodaja poprijeko, odoka
averzionalna   suma   (lat.   aversus   licem   okrenut   od,   summa   svota)   trg.   v.   averzionalni 

kvantum
averzionalni   kvantum   (lat.  quantum  količina,   iznos)   trg.   suma   novca   kojom   se   plaća 

poprijeko, a ne po pojedinačnoj procjeni svake stvari koja se prodaje
avet (tur. afet) strašilo, utvara, sablast; vrsta majmuna

aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logos znanost) vještina hvatanja ptica
avidan (lat. avidus) lakom, gramzljiv; žudan, željan; pohlepan; proždrljiv

avijacija (fr. aviation, lat. avis ptica) plovidba zrakom, zrakoplovstvo; zračna flota
avijarij (lat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka

avijatičar (lat. aviaticus, fr. aviateur) zrakoplovac, letač, pilot
avikultura (lat. avis ptica, cultura uzgoj) gajenje ptica, uzgoj životinja

avilirati (fr. avilir, lat. vilis jeftin) trg. pobiti vrijednost (robi) pojeftiniti, pojeftinjavati
avinjonsko sužanjstvo razdoblje od 1305. (papa Klement V.) do 1376. (papa Grgur IX.) u 

kojem su pape stolovale u fr. gradu Avignonu, kamo su bili dovedeni da bi bili pod utje-
cajem   politike   francuskih   kraljeva;   u   crkvenoj   se   povijesti   to   razdoblje   naziva   i 

"babilonskim" (prema robovanju starih Izraelaca u Babilonu)
aviobiologija (lat. avis ptica, grč. bios život, logia znanost) grana biologije koja proučava 

uvjete pod kojima se živo biće može održati na životu u velikim visinama ih na drugim 
nebeskim tijelima

aviofon (fr. avion, grč. fone glas) zrak. telefon od gumenih cijevi u ratnom zrakoplovu
aviomehaničar zrakoplovni mehaničar

avion (fr. avion, lat. avis ptica) zrakoplov, naprava za letenje teža od zraka; aeroplan
avional (fr. avion) laka kovina od koje se prave neki dijelovi zrakoplova

aviostrada   (lat.   avis   ptica,   tal.   strada   cesta)   zračna   linija   kojom   stalno   prometuju 
zrakoplovi

avisatio de perjurio vitando čit. avi-zacio de perjurio vitando (lat.) prav. sučeva opomena 
kojom se nekome savjetuje da se kloni polaganja lažne prisege

avitaminoze (grč. a- bez, lat. vita život, amine od am (monia) + -ine, grč. no-sos bolest) 
mn.   med.   bolesti   koje   nastaju   zbog   nedostatka   vitamina   u   hrani;   skorbut,   pelagra, 

beriberi, engleska bolest i dr.
avitum bonum (lat.) prav. djedovsko, tj. obiteljsko imanje

avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvježiti boje
aviza

148 azoogenija
aviza (tal. avviso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izvještaj o poslanoj robi ili novcu; 

avizni brod poštanski brod za brzo prenošenje važnih vijesti

azoturija (grč. azotos, urein mokriti) med. prisustnost velike količine dušika u mokraći
Azrail (hebr.) po talmudu anđeo smrti, tj. anđeo koji prihvaća i prati duše umrlih

azur   (fr.   azur,   tal.   azzurro,   pers.   lazh-ward,   lapis   lazuli)   plavetnilo,   plava   boja   neba, 
nebesko plavetnilo

azuri  mn.  popularan  naziv  za  talijansku  državnu  sportsku  reprezentaciju  (zbog  modre 
boje njihovih majica)

azurin (ar. lazvardi) vrsta plave boje
azurit (fr. azur, grč. nastavak -ites) min. plav mineral, karbonat bakra

Ažurna obala (fr. Cote dAzur) istočni dio francuske obale na Sredozemnom moru (graniči 
s Italijom), glasovit po svojim pješčanim plažama i izvanredno lijepom plavetnilu morske 

vode (značajni gradovi; Nica, Cannes, St. Tropez, Marseille)
aždaja (tur. aždaha) zmaj; neman u obliku krilatog guštera, može imati i više glava

ažio (fr. agio) trg. doplata, višak, veća vrijednost neke vrste novca, vrijed-nosnica i si. od 
nominalne vrijednosti; razlika između nominalne i tečajne vrijednosti, npr. neke dionice, 

akcije
ažio-konto (fr. agio-conto) trg. račun o dobitku odnosno gubitku pri promjeni neke vrste 

novca, vrijednosni-ca i si.
ažiotaža (fr. agiotage) špekulacija, trgovanje novcem, vrijednosnicama, dionicama i si.

ažioter (fr. agioteur) osoba koja se profesionalno bavi špekulacijom vri-jednosnica
ažiotirati (fr. agioter) špekulirati vrijednosnicama, baviti se ažiotažom

ažistaža   (fr.   ajustage)   određivanje   (ih:   prilagođavanje)   propisane   težine   novca; 
pomicanje, prilagođavanje mjere; namještanje, dotjerivanje

azur (fr. ajour) otvor (na ručnom radu)
ažuran (fr. a jour) točan i brz u poslu, onaj koji završava povjereni mu posao na vrijeme

ažurirati (fr. ajour) praviti otvore, izrađivati šupljikavi vez
B

B, b drugo slovo hrvatske latinice
B glaz. kratica basso

B kem. kratica za element bor
B log. kratica za predikat (dok A označava subjekt)

Ba kem. kratica za barij
baba (tur.) otac, piše se iza imena (npr. Ali-baba); tast, punac; očuh; očinstvo, očevina; 

ženina obitelj
babel (hebr.) nered, zbrka, zabuna; bez-božnost, izopačenost, razvrat

Babilon stari grad u Aziji; Babilonija stara država u Aziji (simbol bogatstva i okrutnosti); 
Kaldeja; babilonski toranj prema Bibliji, toranj građen u Babilonu, trebao je doprijeti do 

neba, ali je to spriječio Bog učinivši da graditelji počnu govoriti različitim jezicima; pren. 
zbrka, nered, metež, kaos; babilonsko sužanj-stvo sedamdeset godina ropstva koje su 

stari Izraelci u 7. i 6. st. pr. n. e. trpjeli u Babilonu kamo ih je odveo kralj Nebukadnezar
baborak (češ.) omiljeni češki narodni ples, češka brza mazurka

babu (ind.) indijska titula; gospodar, knez
babuvizam socijalno-politička doktrina koju je utemeljio fr. utopist Babeuf (1760—1797): 

svaki   čovjek   ima   jednako   pravo   zadovoljiti   svoje   potrebe   i   uživati   sva   dobra   prirode; 
društvu je cilj održavanje te jednakosti

baby  čit. beibi (engl.) malo dijete, djetešce, novorođenče, beba, dojenČe; pren. draga 
djevojka

babyboom čit. beibibum (engl.) velik broj porođaja, nagao porast nataliteta (primjerice u 
godinama poslije Drugog svjetskog rata)

baby-sitter čit. beibisiter (engl.) dadilja, čuvarica djece
bacili {lat. bacillus prutić, štapić) med. bakterije koje imaju oblik štapića, izazivači tifusa, 

tetanusa, dizenterije, vrenja maslaČne kiseline i dr.
bacilofobija (lat. bacillum štapić, grč. fobos strah) med. pretjeran strah od zaraznih klica 

(bacila),   osobina   onih   koji   su   u   stalnom   strahu   da   će   se   zaraziti   klicama   bolesti   (pri 
rukovanju, dodiru nekog predmeta, vožnji javnim prijevozom i dr.)

background čit. bekgraund (engl. background pozadina, podloga) glaz. ansambl duhača i 
udaraljki   koji   prati   svirku   solista   (u   džezu);   zvučna   kulisa,   ozvučenje   događaja   na 

pozornici (npr. u radio-dramama)
badecimer (njem. baden kupati, Zim-mer soba) kupaonica

badem (sanskr.) bot. drvo i plod iz porodice ruža, jezgra je jestiva, upotrebljava se i u 
medicini; med. mandule, tonzile

badinaža (fr. badinage) šala, lakrdija; šaljiv, otmjen, ali prazan razgovor
badižon (fr. badigeon) vrsta fine obojene žbuke, sastavljena od boje, vapna i bizmutova 

klorida; kit što ga upotrebljavaju kipari; četka
badminton čit, bedminton (engl.) vrsta tenisa malom lopticom s krilcima;

baft
151 bajliti

za igru nije potrebno posebno igralište, a može se igrati na svakom terenu; od davnina je 
poznat   u   Indiji   i   Francuskoj   baft   (perz.   baft)   trg.   vrsta   istočnoin-dijskih,   obično   bijelih 

katunskih tkanina
baga   (tur.)   kornjačin   oklop;   kvrgasta   izraslina   na   konjskim   zglobovima;   žulj   na   nozi; 

kukac, insekt
bagana (tur. bagana janje) janjeća kožica s krznom; baganac

bagasa (fr. bagasse) trop šećerne trske; otpaci koji ostanu pri proizvodnji šećera; trop od 
grožđa, šljiva, maslina i dr.

bagat (tal. bagata) v. pagat
bagatela (fr. bagatelle, tal. bagatella) sitnica, malenkost, tričarija; niska cijena; kratko i 

lagano glazbeno djelo
bagatelizirati (fr. bagatelle) ne mariti za nekoga ili nešto, omalovažavati, potcjenjivati, 

uzimati koga ih što previše olako
bagaža (fr. bagage) prtljaga; ološ, svjetina

bagdalin   vrsta   šarene   pamučne   tkanine,   slične   bagdadskim   šalovima,   po   čemu   je   i 
nazvana

bager (niz. bagger) jaružalo, samohodna sprava za vađenje pijeska s riječnog dna, za 
Čišćenje riječnog korita i kopanje prokopa, kanala i si. radi isušivanja zemljišta

bagerovati (niz. bagger) jaružati, vaditi pijesak iz rijeke; čistiti riječno korito od pijeska, 
mulja

bagra   (rus.   bagrjanvj)   crvena   boja   dobivena   od   borove   kore,   grimiz;   peronospora, 
plamenjača; vrsta morske ribe; v. bigar

bahija (šp. bahio) zaljev; vrsta finog duhana iz brazilske pokrajine Bahija
bahs (tur. bahys) govor, rasprava, polemika, diskusija

bahur (hebr. bachur) židovski student koji se bavi proučavanjem Talmuda, poznavatelj 
židovskih zakona

Bahutu (Hutu) narod iz skupine Bantu (žive u Ruandi, Burundiju, Ugandi, Tanzaniji)
bain-marie čit. ben-mari (fr.) kuh. posuda vruće vode u koju se stavljaju posude s jelom 

da bi se održala toplina
baitilije   (grč.  baithylia,  sem.   bethel)   mn.   nebesko   kamenje,   meteori   koje   su   stari 

posvećivali   bogovima   ili   ih   samo   obožavah   (nazvano   po   kamenu   na   kojem   je   Jakov 
spavao i sanjao anđela — Post 28,19); betilije

bajaco (tal. bajaccio) lakrdijaš, šaljivac, harlekin, klaun u napuljskoj narodnoj komediji, 
pajac

bajadere (port. bailadeira) mn. javne plesačice i pjevačice u Indiji, ponekad su i javne 
žene; plesačice na službi u ind. hramovima (ind. dewadasis = sluškinje bogova) koje se 

odmalena  posvećuju  službi  bogovima  i u  svakom hramu  ih ima  8 do  12; vrsta  malih 
rubaca

bajbok (njem. bei Wache pod stražom) zatvor, tamnica, buhara; bajbokana
bajbot (njem. bei kod, Boot Čamac) pomoćni čamac, čamac za spašavanje

bajdaki (rus. baidaki) mn. lađe s neobično velikim krmama na Dnjepru, Dnjestru i Bugu
bajdara   (rus.   baidara)   mali   sibirski   čamac   od   riblje   kosti   ili   lakog   drveta,   presvučen 

kožama
bajla (tal. balia) dojilja, dadilja, njegovateljica male djece

bajlbrif   (niz.  Bylbrief)  pisani   ugovor   o   gradnji   broda;   uvjerenje   graditelja   broda   ili 
mjerodavnih vlasti da je brod propisno izrađen; priznanica o novcu primljenom za gradnju 

broda
bajliti (tal. balia) dadiljati, njegovati dijete, pjestovati

bajok
152 bakter

bajok (tal. baiocco) nekadašnji papinski bakreni novac (pet talijanskih čentezima)

bakteriolizini (grč. bakteria,  lysis)  mn. kem. sastojci imunog seruma koji imaju moć da 
rastapanjem ubijaju bakterije

bakteriolog (grč. bakteria, logos) znanstvenik koji proučava osobine i život bakterija
bakteriologija (grč. bakteria, logia) znanost koja se bavi proučavanjem osobina i života 

bakterija (osnivači: L. Pasteur i R. Koch)
bakterioterapija (grč. bakteria, thera-peia) liječenje pomoću bakterija

bakterioze (grč. bakterion štapić, dem. od bakteria batina) mn. opći naziv za biljne bolesti 
koje uzrokuju bakterije

bakteriurija (grč. bakteria, uron mokraća) med. prisutnost bakterija u mokraći, mokrenje 
zaraznim klicama

bakulacija (lat. baculatio) batinanje, kažnjavanje batinom, štapom
bakulit (grč.) fosilni glavonožac s ravnom ljušturom, iz doba krede

bakulometrija (lat. baculum štap, grč. metriaballo) mjerenje pomoću štapa, motke
bakulus (lat. baculus) štap, prut, palica, batina

bakvuds  (engl.  backwoods)  mn.   prašume,   divlji   i   neobrađeni   krajevi   na   zapadu 
Sjedinjenih Američkih Država

bakvudsmeni   (engl.  backwoodsmen)  mn.   gorštaci,   bijelci   naseljeni   po   divljim   i 
neobrađenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država; usp. bakvuds

bal (fr. bal, tal. bailo, lat. ballare plesati) zabava  s  plesom; bal  en masque  čit. bal  an 
mask (fr.) ples pod maskama; krabuljni ples, ples pod obrazinama; bal pare (fr.) otmjeni 

ples, bal u svečanom ruhu; bal champêtre čit. bal šanpetr (fr.) ples u polju Bal (hebr. Baal 
gospodin)   mit.   kod   Fe-ničana,   Filistejaca   i   drugih   semitskih   naroda   bog   —   pokrovitelj 

plodonosnih sila prirode; služenje Balu provodilo se katkada prinošenjem ljudskih žrtava 
bal  paré (fr.) svečani, sjajni ples bala (fr.  balle)  smotak, svežanj balada (fr.  ballade,  tal. 

ballata pjesma za ples) poet, prvobitno: pjesma koja se uz plesanje pjevala (balar = ple-
sati);   kasnije   se   razvila   u   pjesmu   lirsko-epskog   sadržaja   koja,   služeći   se   i   dijaloškim 

oblikom,   priča   o   nekom   događaju   i   istodobno   pobuđuje   lirsko   raspoloženje;   pjesnička 
pripovijetka

baladen (fr. baladin) šaljivac, lakrdijaš; glumac; baletni plesač
baladine  (grč. balio, lat. ballare) mn. sluškinje u azijskim hramovima, vrsta hijerodula 

koje se posjetiteljima hramova nude za novac; usp. baja-dere
balagan

154
baletan

balagan (rus., perz. balahane) daščara, baraka, Šator, osobito cirkuski
balalajka (rus.) glaz. ruski narodni instrument, sličan gitari, tambura trokutasta oblika s 

tri žice
balanca (tal. bilancia) vaga, tezulja

balander (niz. Balander) plitka teglenica s jednom katarkom (u Nizozemskoj)
balanitis   (grč.   balanos   žir)   med.   upala   glavića   i   unutrašnje   pokožice   muškog   spolnog 

organa
balanoblenoreja (grč. balanos, blenna sluz, rheo curim) zagnojavanje glavića

balanofag (grč. balanos, fagos) zool. onaj koji se hrani žirom, žirojed
balanofori (grč.) paraziti tropskih i subtropskih krajeva; napadaju korijenje drveća

balanoidan (grč. balanos, eidos) koji ima oblik žira, žirolik
balanopostitis (grč. balanos, posthion kapica) med. upala glavića i kapice

balans (fr. balance, lat. bilanx) ravnoteža; dvojba, kolebanje, neodlučnost;
na; pren. svaki nepotreban i suvišan teret, stvar za odbacivanje

balata (lat.) 1. tvar vrlo slična kaučuku i gutaperki, ah elastičnija od njih, upotrebljava se 
za električne izolatore, strojne remene, potplate i u zu-barstvu (dobiva se od osušenog 

mliječnog soka drva mimusops balata)
balata (tal. bahata) 2. glaz. pjesma uz ples

balatura (tal. ballatoio) trijem, veža, podstrešje; balkon oko zgrade, galerija
balazor trg. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine

balbucijes (lat. balbuties) med. mucanje, zamuckivanje, zaplitanje jezikom
balbutirati (lat. balbutire) med. tepati, mucati, zamuckivati, nejasno izgovarati, zaplitati 

jezikom

baldahin (tal. Baldacco, baldacchino) pokrivač od skupocjenog materijala nad prijestoljem 
ili krevetom; "nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na procesijama (naziv po materijalu 

ko-
Balfourova deklaracija 155

balkon
Balfourova (Balfurova) deklaracija

izjava engl. političara Arthura Bal-foura (1848—1930) iz 1917. g. u kojoj su sintetizirani 
zahtjevi za stvaranje nacionalnog zavičaja Zidova u Palestini; na temelju te deklaracije 

stvorena je 1948. izraelska država
balhornizirati (njem. ballhornisieren) htjeti nešto popraviti, pa napraviti gorim nego što je 

bilo (po tiskaru J. Balhornu, 1581—1599)
balija   (tur.)   nekad:   prostak;   kasnije:   svojeglav   čovjek,   nasrtljivac,   lijenčina,   neradnik, 

rasipnik, protuha, neo-tesanac itd., bez obzira radi li se o muslimanima ili o pripadnicima 
drugih vjera; ponašati se kao balija ponašati se prostački, obijesno, samovoljno

Balila (tal,) fašistička omladinska organizacija za dječake od 8 do 14 godina, nazvana po 
dječaku Balili koji je 1746. u Genovi prvi poveo odlučnu borbu talijanskog naroda protiv 

Austrijanaca balina (fr. balle, baline) vuneni materici 73 nakiranie.
vanjem gibanja zrna od trenutka kad ono, pod tlakom barutnih plinova, napusti svoje 

ležište i krene kroz cijev pa sve do pogotka u cilj
balistogram (grč. balio bacam, gramma slovo) u sudskoj medicini: snimka napravljena 

pomoću balistoskopa, služi kao identifikacija između oružja (puške, revolera) i ispaljenog 
zrna

balistoskop (grč. balio bacam, skopeo gledam) u sudskoj medicini: naprava pomoću koje 
se utvrđuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gdje je u pitanju 

više oružja istog modela i istog kalibra)
balizam (grč. ballvzo, ballismos "plesanje") bolesna, histerična želja za plesanjem kod 

pojedinaca   ili   masa   (u   revolucionarnim   vremenima);   med.   trzanje,   drhtanje,   grčenje, 
bacakanje

balkanistika v. balkanologija balkanizam 1. izraz koji označava način i sustav koji vlada u 
javnom   životu   balkanskih   država   i   naroda;   beznačelnost,   borba   nedopuštenim 

^^^redstvima, podvala, politička uboi-
ball-boy

156 balzani
do pozornice; pom. stražnji dio velikog broda ball-boy čit. bal-boj (engl.) šport, dečko koji, 

kod tenisa, kupi lopte i donosi igračima
Ballhausplatz   njem.   (čit,   balhausplac}   bečki   trg   na   kojem   se   nekad   nalazilo   sjedište 

austrijskog državnog kancelara, a kasnije ministarstvo vanjskih poslova; pren. austrijska 
vanjska politika

balneografija (lat. balneum kupalište, grč. grafo) opisivanje kupališta
balneologija   (lat.   balneum,   grč.  logia)  proučavanje   kupališta,   znanost   o   mineralnim 

izvorima koji služe za liječenje
balneotehnika   (lat.   balneum,   grč.   tech-nike)   vještina   podizanja   i   cjelovitog   uređenja 

kupališta (toplica)
balneoterapija (lat, balneum, grč. the-rapeia) primjenjivanje mineralnih izvora u liječenju 

bolesnika, topličko liječenje
balneum (lat. balneum) kupalište, toplice

balneum arenae čit. balneum arene (lat.) kupanje u pijesku
balneum cineris (lat.) kupanje u toplom pepelu

balneum laconicum čit. balneum lako-nikum (lat.) znojna kupelj
balneum vaporis (lat.) kupanje u pari

balnot čit. baino (fr.) vrsta burgundskog vina
balograf (tal. grč.) vječno pero, pisaljka

balon (fr.  ballon)  šuplje, okruglo tijelo, osobito zračni balon napunjen plinom lakšim od 
zraka  (aerostati;  okrugla, kuglasta boca za tekućine;  ballon d'essai  čit. balon d'ese (fr.) 

mala zračna kugla za ispitivanje smjera vjetra; pren. novinski članak koji se objavljuje da 
bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti;  ballon  captif čit. balon kaptif (fr.) vezani 

balon kojim se može popeti samo do određene visine i spustiti na mjesto polaska
balota (fr. ballotte) kuglica za glasovanje, glasačka kuglica

balotada (fr. ballotade) skok konja ispruženim nogama

bandera (tal. bandiera) zastava; stijeg; stup o koji se vješa zastava; stup (npr. telefonski 
stup)

banderilja (šp. banderilla) koplje sa zastavicom koje se upotrebljava u borbi s bikovima
banderiljero (šp. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom

banderota   (fr.   banderole)   vrpca   na   trubi;   konjička   zastavica;   zastava   na   ka-tarci; 
vjetrokaz; čovjek koji se okreće prema vjetru; opasač na kojem stoji nabojnjača; omotač 

na   cigaretnom   papiru   i   na   kutiji   s   cigaretama;   povez   na   poštanskim   pošiljkama;   trg. 
tablica s cijenom neke robe

bandijera dijal. v. bandera; sette ban-diere čit. sete bandijere (tal.) sedam zastava  — 
podrugljiv naziv za političke prevrtljivce koji su spremni stati pod bilo čiju zastavu, tj. 

prilago-
bandist

158 bankrot
davati se svim političkim promjenama

bandist (tal. banda) član (svirač) u vojnoj glazbi; usp. banda
bandit (tal. bandito) razbojnik, cestovni razbojnik, plaćeni ubojica; neva-ljalac, propalica, 

skitnica
banditizam (fr. banditisme) razbojni-štvo, hajdučija

bandiža (tal. bandizar) izgon, progon; skitnja; bježanje iz škole, "markiranje"
bandleta (fr. bandeletette) uzak zavoj, zavojić; mala vrpca; pruga u boji; grad. plosnata 

mala šipka
bandola (tal. bandola, šp. el bandola) glaz. gitari sličan instrumenat sa 4 do 10 metalnih 

žica, upotrebljava se posebno u Sjev. Americi i Meksiku; mandora, mandola
bandolin mast za kosu (da bi bila glatka i sjajna)

bandoneon glaz. harmonika rastezača s velikim brojem glasova (130 tonova), nazvana po 
pronalazaču H. Bandu

bandura (rus.) glaz ukrajinski instrument sličan gitari i balalajci, samo s više žica (8—24)
bandžo (engl. banjo) glaz. v. bendžo

bang (engl.) jak udarac, pucanj, osobito prasak koji nastaje zbog probijanja zvučnog zida
bangalo   (engl.  bungalow)  prizemni   ljetnikovac   od   jednostavne   grade   u   tropskim 

krajevima; turistička kućica od lake građe
bank (tal. banco) uplaćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata; banka

banka (tal. banco, fr. banque, njem. Bank) novčani zavod, ustanova koja radi s novcem; 
posreduje   u   kreditnim   poslovima,   prima   novac   na   štednju,   daje   zajmove   uz   kamatu, 

kupuje   i prodaje   vrijednosnice,  strani  novac   itd., štedionica;  zgrada  u  kojoj  se nalaze 
prostorije nekog novčanog zavoda; usp.  bank  bankar (fr.  banquier)  osoba koje se bavi 

novčanim, kreditnim i efektivnim poslovima, vlasnik banke; igrač koji drži bank
bankata (tal. banco) velika klupa u crkvi

banket   (fr.  banquet,  tal.   banchetto)   svečani   obred   nekomu   i   nečemu   u   čast,   gozba; 
oproštajna gozba

banketa   (fr.  banquette)  voj.   stupnjevita   uzvišica   iza   prsobrana   za   strijelce;   unutarnji 
naslon na prozoru

bankijeri (tal. banchieri) mn. v. laza-roni
bankiza   (fr.  banquise)  ledena   santa,   le-denjačka   gomila   (na   moru),   ledeni   bedem   (u 

polarnim krajevima)
banknota (tal.  banco,  nota) mjenica koju izdaje banka umjesto gotova  novca; papirna 

novčanica
banko-konto (tal. banco-conto) trg. knjiga u koju trgovac bilježi svoje poslove s bankom 

radi obračunavanja
bankokracija   (tal.  banco,  grč.   krateo   vladam,   gospodarim)   gospodarenje   banaka 

državnim poslovima, vladavina velikih novčanih zavoda i njihovih predstavnika
bankokrat (tal.  banco,  grč. kratos snaga) pristaša vladavine i utjecaja novčara na javni 

život, pristaša banko-kracije
bankokrat (tal. banco, grč. kratos snaga) zastupnik shvaćanja da banke, odnosno njihovi 

predstavnici,   trebaju   imati   odlučujući   utjecaj   u   državi   i   određivati   njezinu   politiku; 
sprovodi-telj vladavine banaka i novčanih ustanova

bankrot   (tal.   bancarotta,   lat.   bancus   klupa,   rumpere   slomiti)   slom   banke,   obustava 
plaćanja,   nesposobnost   plaćanja   i   odgovaranja   svojim   novčanim   obvezama;   pren. 

potpuna propast, propast

banksija
159

barakuda
banksija bot. rod grmova i drveta iz porodice prostolatičnica

bankšpere  (tal. banca, sperren zatvoriti) bank.  zatvaranje isplatnih  šaltera zbog teške 
novčane situacije u kojoj se našla banka; obustava plaćanja

bankvaluta (tal. banco, valuta) bankovni novac kao fingirana novčana jedinica
bansek, banseg (njem. Bandsage) strojna tračna pila

bantam (engl. bantam pijetlić) šport. bantam kategorija boksač, hrvač i dizač utega težak 
između   50,75   i   53,5   kg   (naziv   po   bantam-kokošima,   patuljastoj   vrsti   kokoši,   možda 

podrijetlom s Jave)
Bantu afrički narodi koji žive južno od Gvinejskog zaljeva i velikih jezera; karakteristike: 

negroidnost, totemi-zam, patrijarhat i matrijarhat, po-ligamija, plesovi s maskama, magi-
ja

bantu-jezici jedna od vrsta tzv. agluti-nativnih jezika (još nije napravljena njihova točna 
podjela i potpuna karakteri zacija)

banzati (lat. bannisare) skitati se; pronositi glasove
banj (tal. bagno) drvena kućica za kupanje; kupanje uopće

banja (tal. bagno) kada za kupanje; kupanje u kadi; kupaonica; toplice, kupalište
baobab (arap.) bot. vrsta tropskog drveta, divovski visoko (do 20 m) i debelo (do 9 m), 

drvo s osvježavajućim plodovima, raste u tropskim krajevima Afrike; plod, lišće i kora 
služe i kao lijek, osobito protiv groznice (lat. Adansonia digitata)

baptisterij   (grč.   baptisterion)   krstionica,   kapela   pokraj   crkve   ili   dio   crkve   u   kojem   se 
obavlja krštenje

baptisti (grč. baptizo) mn. članovi kršćanske sljedbe koji odbacuju krštenje male djece, 
zahtijevaju da se krste samo odrasli, tj. oni koji su svjesni čina koji se nad njima vrši; 

osnovom vjere smatraju Evanđelje
baptizam (grč. baptisma) crkvena tajna krštenja; krštenje

baptizirati (grč. baptizo, fr. baptiser) krstiti; nadjenuti ime
bar (engl.) 2. gostionica, pivnica, kavana  s  alkoholnim i drugim pićima; ame-rican-bar 

gostionica bez stolova i stolaca u kojoj gosti piju i jedu stojeći
bar (grč. baros težina, tlak, teret) jedinica za mjerenje atmosferskog tlaka

bara (fr. barr) poluga; motka, šipka; pregrada, brana u sudnici; gomila pijeska ili stijenja 
na ušću rijeke ili na ulazu u luku, sprud naslaga; pregrada između konja u konjušnici

baraba (hebr., po imenu biblijskog razbojnika Barabe) razbojnik, lopov, nitkov, skitnica, 
uličnjak, mangup

baraban   lupnjava   koju   katolici   izvode   u   crkvi   na   Veliki   petak   kad   se   spomene   ime 
razbojnika Barabe; šiba kojom se izvodi ovakva lupnjava; pren. lupnjava, rusvaj, tučnjava

barabans vrsta najfinijeg ulja (najprije se proizvodilo u belgijskoj pokrajini Brabantu)
baraber v. baraba

baraka (fr. baraque)  daščara, trošna kućica, straćara; dućan od dasaka, obično u blizini 
vojničkih logora i mjesta gdje radi veći broj terenskih radnika

barakan (ar. barakan, tal. barracano, fr. bouracan) tkanina od kostrijeti i vune ili devine 
dlake, veoma gusta i teška, slična platnu; široka arapska haljina od te tkanine; berkan

barakirati (fr. baraque) smjestiti u barake; stanovati u logorskim kolibama, daščarama
barakuda (lat. Sphyraena barracuda) zool. vrsta grabežljive ribe koštunja-Če iz porodice 

morskih štuka
baranda

160
bard

baranda (šp. barranda) ograda u areni gdje se izvode borbe s bikovima
baraonda (tal. baraonda) metež, vreva, buka, kaos, zbrka

baratati (tal. barattare) vješto poslovati; razumjeti se u nešto; vješto rukovati, spretno 
postupati

baraterija   (tal.   baratteria)   pom.   svaka   nepoštena   ili   protuzakonita   radnja   kapetana   ili 
mornara   kojom   se   nanosi   šteta   vlasniku   broda   i   ostalim   zakonitim   interesentima; 

podvala, prijevara, potkradanje, krijumčarenje
baratirati (tal. barattare) trgovati davanjem robe za robu, trgovati razmjenom

bariglosija (grč. barys težak, glossa jezik) med. v. barilalija
barij (lat. baryum, grč. barys težak) kem. element, atomska težina 137,36, redni broj 56, 

znak Ba
barijera   (fr.  barrière)  pregrada,   brana,   branik;   pregrada   od   rešetaka;   granica,   međa; 

pogranično utvrđenje; zaklon, obrana; gradska vrata, ulaz na kojem se plaća trošarina; 
pren. smetnja, prepreka

barikada (fr. barricade) brana, pregrada uskih mjesta (ulica, mostova) radi obrane; pren. 
građanski rat, ulična borba; smetnja, prepreka

barikadirati (fr. barricader) pregraditi, prepriječiti, zatvoriti uske prolaze (ulice, mostove) 
radi obrane; dizati (ili: praviti) barikade; zabarikadirati se ograditi se, zatvoriti se dobro; 

pren. izdvojiti se, osamiti se
barilalija   (grč.  barys  težak,   laleo   govorim)   med.   teško,   otežano   govorenje,   teško 

izgovaranje riječi
barilja (Šp. barilla) kem. nečista Španjolska soda koja se dobiva sagorijevanjem morskih 

biljaka
barimetrija (grč. barys težak, metria) barometrija

bariolaža (fr. bariolage) šarenilo, naša-ranost; neukusno, previše šareno slikarstvo
bariolirati (fr. barioler) šarati, našara-ti, prošarati, protkati šarenilom

barisfera (grč. barys, sfaira kugla) geol. Zemljina jezgra, sastoji se, vjerojatno, od teških 
elemenata (nikla, željeza i dr.)

barisomatija (grč. barys težak, soma tijelo) med. tromost, ugojenost, goj-nost
barister   (engl.   barrister)   titula   engleskih   odvjetnika   koji   vode   sporove   pred   visokim 

sudovima
barit (grč. barys težak) kem. mineral barija (težac)

baritimija
162 barometarski

baritimija (grč. barythymia) zlovolja, sjeta, tuga, neraspoloženje
bariton  (grč.  barys  jak, dubok, tonos ton) glaz. duboki tenor ili visoki bas, muški glas 

između basa i tenora, kreće se otprilike između "A" do "a"; pjevač koji pjeva bariton; 
glazbeni instrument sa žicama, eufonij (u vojnoj glazbi)

baritonirati   (grč.  barytoneo  naglasim  gravisom)   gram.  jedan   slog   ostaviti   nenaglašen, 
osobito posljednji slog riječi; glaz. pjevati bariton

baritonon (grč. barytonon) gram. riječ kod koje je posljednji slog nenaglašen
barjak (tur. barjak) zastava, stijeg

barka (tal. barca, fr. barque) mali čamac, lađica; velika trgovačka lađa sa tri katarke
barkarola (tal. barcaruola) vesela pjesma venecijanskih gondolijera

barkasa (šp. barcaza) pom. najveći čamac na ratnim brodovima, s katar-kama, jedrima i 
malim topovima

barkerola (tal. barcherolla) čamac bez katarke, gondola; usp. barkarola
barketa (tal. barchetta) mali čamac, lađica, brodić

barman (engl. bar) vlasnik ili poslovođa bara; konobar
barn jedinica površine za mjerenje u nuklearnoj fizici

Barnaba hebr. "sin utjehe"
barne   (njem.  Barren,  fr.   barres)   gimnastička   sprava:   dvije   okrugle,   paralelne   (i 

vodoravne) motke, svaka učvršćena na dva stupa, razboj
baro- (grč. baros) predmetak u složeni-cama sa značenjem: težina, pritisak

barofon (grč. baros, fone glas) čovjek koji ima dubok ili grub glas
barograf (grč. baros težina, grafo) meteor, naprava koja bilježi promjene u zračnom tlaku, 

barometar koji sam sebe registrira praveći tzv. barograf-sku krivulju; usp. barogram
barogram (grč. baros,  gramma  slovo, pismo) papir na kojem je bariograf ispisao liniju 

zračnog tlaka
barok (port, barrocco) arhit. v. barokni stil

barokan (port, barrocco) nepravilan, nastran, čudan, smiješan; baroknim se nazivaju one 
pojave u životu i umjetnosti koje — svojim pretjeranosti-ma, iskrivljenostima i proturječ-

nostima između sredstva i cilja, sadržaja i forme — izazivaju dojam nečega nastranog i 
ludog; barokna po-ezija učena, dvorska, teško razumljiva poezija koja je cvjetala za vri-

jeme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umjetnosti
barokni stil  (port,  barrocco, grč.  stylos)  razdoblje u povijesti umjetnosti koje obuhvaća 

kraj XVI. st., XVII. st. i prvu polovicu XVIII. st., dobilo ime po nazivu koji su Portugalci dali 

biseru nepravilna oblika (barrocco); ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njezinu 
degeneraciju, pribli-živši se gotičkoj umjetnosti XV. st.; barok

barokomora   (grč.   baros   težina,   metron   mjera,   kamara   soba)   posebno   izgrađena 
hermetički zatvorena prostorija u kojoj se tlak zraka može umjetno mijenjati, a služi za 

ispitivanje sposobnosti pilota ili ronilaca da izdržavaju različite promjene u tlaku zraka
baromakrometar   (grč.   baros   težina,   makros   visok,   metron)   vaga   za   djecu,   istodobno 

mjeri i visinu i težinu
barometar (grč. baros težina, metron) fiz. sprava za mjerenje zračnog tlaka (težine zraka)

barometarski   (grč.   baros,   metron)   koji   se   tiče   barometrije;   barometarski   maksimum 
najviši zračni tlak, najviše stanje barometra; barometarski minimum najniži zračni tlak, 

najniže stanje barometra
barometrija

163 bassa ottava
barometrija (grč. baros, metria) mjerenje zračnog tlaka; vještina rukovanja barometrima; 

barimetrija
barometrograf (grč. baros, metron, grafo) barometar koji sam bilježi promjene u zračnom 

tlaku; barograf
baronesa (tal. baronessa) barunova kći

baronet  (eng.  baronet)   titula   engleskog   nasljednog   plemstva;   Član   nižeg   plemstva, 
između baruna i viteza

baroskop (grč. baros, skopeo) stariji naziv barometra; danas: posebna vrsta barometra (s 
kamforom, amoni-jakovim kloridom i salitrom koji su preliveni alkoholom) kod kojega se 

po talogu poznaje hoće li vrijeme biti vedro ili oblačno; dazimetar
barotermometar   (grč.   baros,   thermos   topao,   metron)   termometar   za   mjerenje   točke 

vrenja   vode,   ta   je   točka   niža   što   je   visina   na   kojoj   se   ona   određuje   veća; 
hipsotermometar

barotropizam (grč. baros, tropos okret, pravac) bot. v. geotropizam
baršun (mađ. barsony) vrsta tkanine; kadifa, samt, velur, pliš

bartolinitis med. upala Bartholinovih žlijezda, usminskih žlijezda
Bartolomejska noć pokolj koji je u katoličkoj Francuskoj  u noći na 24. kolovoza  1572. 

(uoči dana sv. Barto-lomeja) izvršen u Parizu nad huge-notima
bartviš (njem. Bart brada, wischen brisati, oprašivati) četka na dugačkom štapu, pahalica

barun (lat. baro, fr, baron, tal. barone) plemićka titula, stupanj plemstva između grofa i 
plemića; pren. jak, hrabar čovjek, junak, vitez

barunat (lat. baro) posjed za koji je vezana barunska titula; barunija
barunija (fr. baronnie) v. barunat

barut (tur.) puščani prah; smjesa kalijeva nitrata, sumpora i drvenog (li-povog ili vrbovog) 
ugljena

bas (tal.  basso,  grč. basson dorski komparativ  od  bathys  dubok) glaz. najdublji muški 
glas; najdublji glas u višeglasnim vokalima i instrumentalnim djelima, osnova harmonije; 

instrument koji proizvodi bas-tonove
bas  bleu  čit. ba ble (fr.) plava čarapa; pren. žena koja se pravi učenom, "takozvana" 

spisateljica
bas breton čit. ba breton (fr.) keltski dijalekt kojim se govori u Bretanji

basa vrsta ličkog sira, "škripavac"
basamak (tur.) stuba; prečaga (na lje-stvama)

baset (tal. bassetto) glaz. mali kontrabas sa tri žice
baseto (tal. bassetto) glaz. duboki tenor, bariton

Basic English čit. beisik ingliš (engl. kratica od British, American, Scientific, International, 
Commercial,  tj. britanski, američki, znanstveni, međunarodni, trgovački) suvremeni um-

jetni engleski jezik s ograničenim brojem riječi
basileus (grč. basileus) kralj; titula drugog arhonta u staroj Ateni

basist (fr. bassiste) pjevač koji pjeva bas; svirač koji svira bas
baskervil tisk. vrsta slova (naziv prema glasovitom engleskom tiskaru Bas-kervilleu)

Baski narod na Pirinejskom poluotoku
baskijska kapa (basketka) tamnomo-dra kapa bez štitnika i oboda; francuska kapa

baskijski   jezik   jezik   Baska,   jedini   ne-indoeuropski   jezik   u   zapadnoj   Europi,   rodoslovno 
usamljen

baslis (fr. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha s dubokom osnovom

strane međusobno povezani; galvanska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom 
vodiču radi dobivanja jače struje ili višeg napona (paralelno ili uzastopno spajanje)

batibijus (grč.  bathys  dubok, bios život) biol. onaj koji živi u dubini, izraz koji je stvorio 
engl. prirodnjak Thomas Huxley (1825—1895) i njime nazvao organsku prasluz koje ima 

u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke, nego predstavlja neko 
neutralno meducarstvo prabića ili protista, jednostanično organsko biće u morskoj dubini

batidur (tal. battitura udarac) kolut na vratima, alka
batifon (grč. bathys, fone) glaz. puhački instrument s dubokim tonovima

batimetrija (grč. bathys dubok, metron) mjerenje dubine; batometrija
batirati (fr. battre, tal. bàttere, lat. ba-tuere udariti, lupiti) u mačevanju: izbiti protivniku 

mač iz ruke
batiskaf (grč. bathys dubok, skafos lađa) ronilačko zvono, čvrsta naprava za ronjenje koja 

ne   ovisi   o   matičnom   brodu   (izumitelj   švicarski   fizičar   August   Piccard,   1884—1962); 
rekordna dubina ronjenja: 11521 m

batiskop (grč. skopeo gledam) čamac sa staklenim dnom kroz koje se može gledati pod 
vodu

batist (fr. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna
batler (engl. butler) peharnik, pipničar; glavni sluga

batman (fr.  battement)  udaranje ruku i nogu pri plesanju; lupanje srca; u mačevanju: 
udarac po protivnikovom maču; glaz. dvostruki udar; zama-šajni udarac njihala na satu

batofobija (grč. bathos visina, dubina, fobos strah) med. strah od dubine ili visine, obično 
praćen vrtoglavicom

batoliti   (grč.   bathos   dubina,   lithos   kamen)   mn.   geol.   potpuno   kristalizirane   najdublje 
gromade plutonskih stijena, ponajviše granitoidnih

batologija (grč. battologia) nepotreban govor, lupetanje, naklapanje
batometar (grč. bathos dubina, metria) sprava za mjerenje morske dubine

batometrija (grč. bathos, metria) v. batimetrija
baton (fr. baton, lat. basto) štap, prut,

palica; glaz. dirigentski štapić; znak
za mirovanje batonda (tal. battere) u cirkusu: salto-

mortale preko konja; usp. batuta batos (grč. bathos dubina) niskost, pro-
staštvo u govoru i pisanju batrahij (grč. batrachos žaba) med. v.

batrahus
Batrahomiomahija (grč. batrachos žaba, mys miš, machia borba)  "Boj žaba i miševa", 

glasoviti starogrčki spjev nepoznatog autora, parodija Ilijade
batrahus (grč. batrachos žaba) med. prišt ispod jezika; batrahij

batrica (grč. bathron) terasa ispred kuće; kameni prag
batrij   (grč.   bathron   postolje;   sjedalo)   med.   kirurška   postelja,   klupa;   sprava   za 

namještanje iščašenih udova
batriti (mad. bator hrabar) hrabriti, bodriti, sokoliti

batrokefalija (grč. bathron stuba, ke-fale glava) lubanja koja ima oblik stube
batuta

166 bazen
batuta  {tal. battuta)  glaz. udarac za takt; u mačevanju: jak udarac  duž protivnikovog 

mača s ciljem da se protivnikov mač izvede iz napadne linije ili da se napravi mjesta za 
izvođenje udara na protivnika; skok pri kojem konj samo malo dodiruje zemlju kopitima; 

saltomortale napravljen preko konja
bauer (njem. Bauer seljak) u šahu: pješak, pijun

bauhcvikn (njem. Bauch trbuh, zwicken štipati) štipanje, zavijanje, grčevi u trbuhu; trema 
pred javni nastup

Baukida mit. žena koja je sa svojim mužem  Filemonom  ugostila  Zeusa kad on nigdje 
drugdje   nije   mogao   naći   skloništa;   za   nagradu   Zeus   jc   njihovu   kolibu   pretvorio   u 

prekrasan hram; nakon smrti Baukidu je pretvorio u lipu, a Filemona u hrast
baušig (njem. Bausch nabor) naboran, nabran

Bav (Iat. Bavius) v. Bavijus bavarin (tal. bavaglino od bava slina,
pjena) opršnjak, siperak bavela (tal. bavella, bava) trg. otpaci

od svile
Bavijus   (lat.   Bavius)   ime  dvojice   loših   pjesnika   i   drskih   kritičara   koji   su   pretenciozno 

kritizirali Horacijeve pjesme; otuda: loš pjesnik i pakostan kritičar; Bav

Bayer svjetski poznata njemačka tvornica lijekova
baza   (grč.   basis)   osnova,   temelj,   podloga   neke   stvari;   arhit.   podnožje   stupa,   kipa   ili 

svoda; mat. osnova  stupnja, potencije ili logaritma; geom. strana ili površina na kojoj 
zamišljamo da leži poligon ili poliedar; geod. osnovna linija duga više kilometara koja se, 

pomoću motki za mjerenje, točno izmjeri i koja onda služi kao osnova triangulacije; metr. 
uvodna stihovna stopa; kern, tvar (supstanca, elektropozitivna) koja se spaja s kiselinom 

i neutralizira je stvarajući sol; usp. baze; voj. mjesto ili zemljište s kojeg jedinice neke 
vojske napreduju, odakle dobivaju pojačanja i ostalu pomoć, i odakle svi putevi vode k 

raznim jedinicama kako one napreduju; određen put na zemlji (npr. dužine 3000 m) koji 
služi za mjerenje brzine leta zrakoplova, brzine automobila ili drugog motornog vozila 

bazalt (lat. basaltes, prema Pliniju riječ afričkog podrijetla) vulkanska stijena sastavljena 
od plagioglasa, augita i magnetita, odličan materijal za građevine

bazan (tur.) nekad, katkad, ponekad
bazana ffr. basane) obojena janjeća, ovčja ili teleća koža za ukoričenje knjiga; koža na 

konjičkim hlačama
bazanirati (fr. basaner) obojiti kožu (janjeću, ovčju, teleću) za ukoričenje knjiga; obojiti 

crno
bazanit   (grč.   basanos   probni   kamen)   tvrd   crni   kamen   od   kojega   su   stari   Egipćani 

izrađivali kipove
bazar (perz.) sajam; u Europi: prodavaonica s jeftinom robom

baze (grč. basis) mn. kem. spojevi koji s kiselinama oblikuju soli (njihove otopine u vodi 
pokazuju većinom al-kalnu reakciju); usp. baza

Bazedovljeva bolest med. kronična bolest koja nastaje kao posljedica bolesti Štitnjače, 
znaci: povećana štitnjača, krupne buljave oči, ubrzan rad srca, drhtanje prstiju, znojenje, 

proljev, pojačana probava tvari, mršavljenje i dr. (nazvana po njem. liječniku K. Basedou-
u, 1799 —1854, koji ju je prvi utvrdio i opisao)

bazeitet (grč. basis) kem. svojstvo kiselina da se s određenim količinama baznih oksida 
pretvaraju u soli; prisutnost neke kemijske baze

bazen (fr. basin) umjetno izdubljen prostor napunjen vodom
bazeologija

167 beach-la-mar
bazeologija (grč. basis, logia) znanost

0 osobinama tijela; osnovno naučavanje
bazicitet (grč. basis) kem. v. bazeitet bazilijanac pripadnik katoličkog reda (koji se služi 

istočnim obredima); ime po crkv. učitelju Baziliju Velikom (4.
st. n. e.)

bazilika (grč. basilike tj. oikia kraljevska, divna kuća) prvobitno kod starih Grka: dvorana 
sa sjedištem ar-honta basileusa u Ateni; zatim, kod Grka i Rimljana: zgrada za trgovanje

1 pravne poslove koja se sastojala od dviju dvorana na stupovima, jedne za publiku, a 
druge za suce (tribu-nal); tip prvih kršćanskih crkava; saborna, glavna crkva

bazilikalan (grč. basilike) u obliku bazilike, sličan bazilici
Bazilike (grč. Basileus) mn. zakonik cara Basilijusa Velikog, objavljen 887.

bazilisk (grč. basilike) zool. kraljevski zmaj, -vrsta bezopasnog guštera u Južnoj Americi i 
Aziji; mit. legendarni kraljevski zmaj koji je, tobože, ubijao svojim pogledom

baziotrib (grč. basis, tribe trljanje) med. liječnički instrument za lomljenje dječje glave u 
maternici i za izvlačenje djeteta (upotrebljava  se kod teških porođaja  kad je to jedini 

izlaz); baziotriptor, kefalotrib, kefalo-triptor
baziotripsija   (grč.   basis,   tripsis   trljanje)   med.   u   slučajevima   osobito   teškog   porođaja: 

lomljenje dječje glave u maternici i vađenje djeteta bazio-tribom
baziotriptor (grč. basis, tribo trljam) med. v. baziotrib

bazipetalan (grč. basis, petalon list) bot. naziv za razvoj pri kojem se najmlađi novi organ 
pojavljuje   pri   dnu   stabljike;   supr.   akropetalan   bazirati   (grč.   basis)   osnovati,   osnivati, 

zasnovati, utemeljiti; osloniti se, oslanjati se na koga ili što, pouzdati se, pouzdavati se u, 
počivati   bazitet   (grč.   basis)   kem.   v.   bazeitet   baziti   (grč.   basis)   mn.   geol.   eruptivno 

kamenje s nešto malo bazalta, dole-rita itd.; bazno kamenje bazlamača (tur. bazlamač) 
slijevka, uljevusa, razvaruša; vrsta pite s mnogo vrhnja bazni (grč. basis) prid. v. bazalni 

bazuka  voj. ručni  reaktivni bacač BBC čit. Bibisi (engl. kratica za British broadcasting 
corporation   Čit.   Britiš   brodkasting   korporejšn)   Britansko   radij   sko   društvo   BCG   v. 

beglajter (njem. begleiten pratiti) glaz. svirač u tamburaškom orkestru na instrumentu 
dubljega   glasa   kojemu   je   zadatak   praćenje   glavne   melodije   (obično   u   tercama   ili 

kvintama)
begonija   ukrasna   biljka   velikih   mirisnih   cvjetova   (naziv   po   imenu   Francuza   Michaela 

Begona)
beguine (engl. beggar) mn. v. begine

begute (eng. beggar) mn. v. begine
behanizam smjer u babizmu, ima pristaša i u Europi i Americi

behar (tur. bahar miris; proljeće) cvijet (na voćkama)
behemot (hebr). divovska životinja, neman; u Bibliji: naziv za vodenog konja

behici (grč. bex, bechos kašalj) mn. med. sredstva, lijekovi protiv kašlja
bejzbol (engl. base-ball) šport, sjever-noamerička igra loptom, igraju dvije momčadi sa po 

devet igrača na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 m
bek (engl. back) šport, igrač iz uže obrane u nekim športskim igrama (svaka momčad ima 

dva beka, lijevog i desnog)
bekasina (fr. bécassine) zool. močvarna šljuka

bekhend (engl. backhand) šport, udarac okrenutom rukom, tj. hrptom ruke (u tenisu)
bekon (engl. bacon) slanina sa slojevima mesa

bekovski   (prema   engl.   back);   šport,   be-kovski   prostor   dio   nogometnog   igrališta 
(šesnaesterac) koji je prvobitno pripadao samo bekovima (braničima); zove se i kazneni 

prostor budući da se prekršaji u njemu kažnjavaju izuzetno strogo; bekovski udarac u 
nogometu: snažan udarac sa svrhom da lopta ode što dalje od vlastitog gola; neprecizan 

udarac
bel-esprit Čit. bel-espri (fr.) lijep duh, tj. pametan i duhovit čovjek

beladona (tal. bella donna "lijepa žena") bot. (Atropa  Belladonna)  šumska biljka iz por. 
pomoćnica,   velebilje,  bun,  bunika:   beladona-ekstrakt   sok   koji   se   priprema   od   svježeg 

soka lišća ove biljke, glavni sastojak atro-pina
beladonin   (tal.   bella   donna)   kem.   organska   baza   koja   se   dobiva   od   korijena   i   lišća 

velebilja; upotrebljava se kao sredstvo za uljepšavanje radi povećanja zjenica
belaj (tur. bela) nevolja, nesreća, jad, zlo, bijeda, patnja, muka, napast; gužva, metež; 

nepogoda, ružno vrijeme; vrag
belanda (tal. belanda, fr. belandre) pom. vrsta nordijskih plitkih jedrilica

belčite <šp. belchite) vrsta španjolske vune, nazvana po istoimenom gradu
beleca (tal. bellezza) ljepota; lijepa žena, ljepotica

beledin trg. vrsta levantskog pamuka slabe kakvoće
belelaks trg. vrsta istočnoindijske svilene tkanine, slične taftu

belemniti   (grč.   belemnon   oružje   koje   se   baca,   strijela)   geol.   fosilni   ostaci   izumrlih 
glavonožaca iz razdooblja jure i krede

Belerofont mit. sin Glaukov, unuk Sizi-fov; uz pomoć konja Pegaza ubio neman Himeru
beletrist (fr. belles lettres, belletriste) onaj koji piše beletristiku, zabavni pisac

beletristika (fr. belles-lettres književnost) lijepa književnost; ona grana literature koja ne 
služi ni vjerskim, ni znanstvenim, ni praktičnim ciljevima, dakle pjesništvo u stihu i prozi, 

zabavna književnost svake vrste, feljton, estetska i književna kritika
belfrid   (engl.  belfry  zvonik)   gradski   zvonik   spojen   s   vijećnicom   (u   srednjem   vijeku   i 

renesansi)
belikozan

170 benefakcija
belikozan (lat. bellicosus) ratoboran, ratnički

belkanto   (tal.  bel  canto)   glaz.   lijepo   pjevanje;   glazbeni   pravac   koji   teži   za   što 
suvremenijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvođenju

belle  époque  čit.  bel epok  (fr.)  lijepo  razdoblje,  doba  ljepote,  razdoblje  početkom 20. 
stoljeća kad se u umjetnosti razvilo načelo "ljepote radi ljepote"; usp. larpurlartizam

belle humeur čit. bel imer (fr.) dobro raspoloženje, dobra volja
bellum civile (lat.) građanski rat

bellum internecinum (lat.) rat do is-trebljenja, uništenja
bellum  omnium contra  omnes čit. be-lum omnijum kontra omnes (lat.) rat sviju protiv 

svih,   sveopći   rat;  fil.  prvotno,   prirodno   stanje   čovječanstva,   prije   oblikovanja   društva 
(Hobbesova pretpostavka)

belmontin   kem.   Čist   parafin   koji   se   dobiva   ođ   petroleja;   upotrebljava   se   osobito   za 
pravljenje svijeća

belomantija (grč. belos strijela, man-teia) gatanje (ili: proricanje) iz strijela (na Istoku)
Belona (lat. Bellona) mit. božica rata kod Rimljana, žena Marsova

Belona (lat. bellum rat) rimska božica rata, sestra i pratiteljica boga Marsa
belot (fr. belotte) vrsta kartaške igre

belt (skand. Belt) tjesnac
beluga   (rus.)   zool.   riba   jesetra,   moruna;   kao   kamen   tvrda   masa   koja   se   u   veličini 

kokošjeg   jajeta   ponekad   nalazi   u   bubrezima   velikih   jesetri-moruna;   beluga   kavijar 
najukusnija vrsta kavijara

belvédère  (tal.  belvédère  lijep   vidik)   vidikovac,   tornjić   na   kući,   ljetnikovcu   ili   kakvom 
uzvišenom mjestu odakle je lijep pogled (belvi); dio Vatikana u kojem se nalazi glasoviti 

Apolonov kip
belvi (fr. bellevue) v. belvedere

Belzebub   (hebr.   Baal-Sebub)   mit.   božanstvo   starih   Filistejaca;   kod   Židova   i   u   Novom 
zavjetu: sotona, nečastivi, vrag

bema (grč. bema uzvišenje) starogrčka govornička tribina
bematin-svijeće mn. svijeće izrađene od mješavine parafina i stearina

ben (hebr. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se uz očevo ime, npr. Salomon 
ben David = Salomon, Davidov sin

benares   (ind.  Benares)  istočnoindijska   srebrena   tkanina,   brokat,   nazvana   po   gradu 
Benaresu

bendi (engl. bandy) šport, vrsta tenisa i hokeja na ledu; štap za hokej
Bendis tračka božica Mjeseca

bendžo (engl. banjo) gitari sličan sjever-noamerički crnački glaz. instrument sa 5 do 7 
žica; osobitu ulogu danas ima u džez glazbi

bene (lat. bene) dobro, lijepo
bene valete! (lat.) živjeli!

benedicirati (lat. beneđicere) blagoslo- ' viti, blagoslivljati
benedicite   (lat.   benedicite)   molitva   prije   obreda   u   kat.   samostanima;   blagoslivljanje, 

blagoslov
benedictio   apostolica   čit.   benedikcija   apostolika   (lat.)   apostolski   blagoslov   koji   papa, 

praveći znak križa, daje triput godišnje cijelom katoličkom svijetu
benedikcija (lat. benedictio) u Kat. crkvi: blagoslov blagoslivljanje

benediktinac (fr. benedictin, njem. Be-nediktinr^) vrsta finog likera (nazvana po tome što 
su ga najprije počeli pripremati redovnici jednog benediktinskog samostana u Francuskoj)

benediktinci   mn.   katolički   red   sv.   Be-nedikta   (480—543),   osnovan   u   VI.   st.   u   Monte 
Casinu

benefakcija (lat. benefactio) dobročin-si o, dobrotvorstvo, beneficencija
benefaktor

171 berberin
benefaktor (lat. benefactor) dobrotvor, dobročinitelj

beneficij   (a)   (lat.   beneficium)   dobit,   zarada,   korist;   prihod;   prednost,   povlastica; 
dobrotvorna predstava

beneficijalni (lat. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda
beneficijant (lat. benefi.in.is) dobročinitelj, dobrotvor

beneficijar (lat. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog beneficija, npr. od neke 
dobrotvorne predstave; primatelj crkvenog prihoda; beneficij at

beneficijat   (lat.   beneficiatus)   v.   beneficijar;   također:   đak   koji   prima   novčanu   potporu, 
stipendist

Beneluks gospodarstveni i politički savez Belgije, Nizozemske i Luksemburga
benemerit (lat. bene meritus) vrlo zaslužan čovjek

benevole lector čit. benevole lektor (lat.) blagonakloni čitatelju!
benevolencija (lat. benevolentia) blagonaklonost, naklonjenost, sklonost

benevolentan (lat. benevolens) blagonaklon, naklonjen, odan; benevolan
Bengal (engl. Bengal) područje ujužnoj Aziji oko delte rijeke Gangesa i Brah-maputre te 

uz Bengalski zaljev
bengal (engl. bengal) polusvilena tkanina, muslin s višebojnim prugama

bengal stripe čit. bengal strajp (engl.) trg. muslin s višebojnim prugama

berkan (tal. barracano) gusta i teška tkanina od vune, kostrijeti ili devine dlake, služi za 
presvlačenje pokućstva

berkeleizam fil. subjektivno-idealistički smjer, vezan uz ime engleskog biskupa Berkeleya 
(1685—1753); karakteristika mu je suprotstavljanje materijalizmu i tvrdnja da su stvari i 

pojave samo skup osjeta i da postoje samo u apercepciji subjekta; izvor filozofije Macha i 
Avenariusa

berkovec (rus.) pom. ruska pomorska mjera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163,805 kg
berkšir (engl. berkshire) po engl. gradu  Berkshireu nazvana  rasa crnih svinja, nastala 

križanjem sijamske, kitajske i napolitanske rase
berlengo   (fr.  berlingot)  polu-berlina,   laka   kočija   sa  dva   sjedala,   bez prednjeg  sjedala; 

brelengo
berlina (fr. berline) vrsta lake kočije s četiri sjedala, berlinska kočija

berlinerblau (njem.) berlinsko modrilo, tamnomodra boja (pariško plavo)
berlingoca (tal. berlingare, berlingozza) talijanski narodni ples

berma
173 bestseler

berma (fr. berme) 2. puteljak, stazica; naslon za ruke kod gađanja (u streljačkom rovu)
berma 1. v. firma

berna (fr. berne) pom. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na brod; 
zategnuta deka kojom se netko baca uvis (stara francuska igra)

bernardinac (njem. Bernhardiner) rasa pasa između doge i ovčarskog psa, duge dlake, 
crvene i bijele; izvježban za nošenje tereta i spašavanje putnika nastradalih u snježnim 

vijavicama
bernardinci mn. bijela braća, pripadnici kat. reda sv. Bernarda (red je osnovan 1098. u 

Francuskoj)
berneskan (tal. bernesco) v. bernije-skan

bernijeskan (tal. Berni, bernesco) ćudljiv, nastran (po načinu pisanja tal. pjesnika Bernija 
koji je preradio Boi-ardov ep "Zaljubljeni Rolando")

bersaljeri (tal. bersaglieri) mn. strijelci (vrsta pješaštva u tal. vojsci, osnovano 1836.)
berseza (fr. berceuse) glaz. uspavanka

bert-brodovi   (niz.   beurt)   mn.   nizozemski   poštansko-trgovački   brodovi   koji   redovito 
prometuju na određenim linijama i imaju povlasticu za prijevoz putnika i robe

bertijonaža (fr. bertillonage) u krimi-nalistici: utvrđivanje istovjetnosti (identifikacija) neke 
osobe putem antropometrijske metode (naziv po fr. antropologu Alfonzu Bertillonu, 1853

—1914)
berzerkeri (nord. ber-serkr) mit. "oni koji se pojavljuju u koži medvjeda", polumitski likovi 

u Norveškoj i na Islandu, ljudi koji, kad pobjesne, dobiju snagu dvanaestorice ljudi; stra-
hoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa, . samo u medvjeđoj 

koži i u borbi se odlikovali divljim bijesom; pren. bijesni, plahoviti ljudi i ratnici
beržerak (fr. Bergerac) vrsta finog francuskog vina, nazvana po istoimenom departmanu 

na Dordogni
Bes staroegipatsko božanstvo glazbe, radosti i bračne sloge

besa   (arap.)   2.   kod   Albanaca:   čvrsto   obećanje,   časna   riječ;   nekome   dati   besu   dati 
nekome čvrsto obećanje da mu se neće dogoditi nikakvo zlo od onoga koji je dao besu

besa   (fr.   baisse)   1.   trg.   padanje   cijena   i   tečajeva   državnim   dionicama   i   drugim 
vrijednosnim papirima, kao i robi koja kotira na burzi

besežiranje   cijepljenje   preparatom   BCG   (čit.   be-se-že)   kao   zaštita   protiv   tuberkuloze 
(BCG je kratica od bacil C alm ette-Gu erin)

besprizorni (rus. besprizornyi) zapušteno i nenadzirano dijete
Bessemerov aparat naprava za proizvodnju čelika i bakra

Bessemerov čelik čelik koji se dobiva oksidacijom sirovog željeza, nazvan po švedskom 
kemičaru Henryju Bes-semeru (1813—1898)

Bessemerova metoda postupak pri pročišćavanju sirovog željeza pomoću toplog zraka; v. 
Bessemerov Čelik

bestijalan (lat. bestialis) zvjerski, životinjski; grub, divlji, surov, nečovječan
bestijalnost (lat. bestia) životinjstvo, zvjerstvo, zvjerska priroda, nečovječ-nost

bestijarij   (lat.   bestiarium)   knjiga   sa   slikama   životinja,   knjiga   s   pričama   iz  životinjskog 
svijeta

bestijarijus (lat. bestiarius) borac sa zvijerima u areni (kod starih Rimljana)

bestseler (engl. best najbolji, seli prodavati,  trgovati, nalaziti prođu)  dobro  prodavana 
roba, osobito knjiga koja se najviše traži; najbolje književno djelo

bešamel
174 bi

bešamel (fr. bechamelle) gust umak od mlijeka ili vrhnja s jajima i brašnom te mesom, 
ribom i si. kao dodacima

bešČatal (tur. beš pet, čatal rašlje) peterostruko; beščatalm raketa koja se rasprskava u 
pet smjerova

beškot kruh, osobito dvopek
bešlag (njem. Beschlag) kovne stvari (brave, kvake i si.); željezni dijelovi kotača, kola i si

beštek (njem. Besteck) pribor za jelo: nož, vilica, žlica, tanjuri i ubrus
beštija, beštija (lat. bestia) zvijer, životinja; nečovjek, čovjek-zvijer

beštima (tal. bestemmia) psovka, kletva; grdnja
beta   (grč.   beta)   ime   drugog   slova   grčkog   alfabeta  (ß  =   naše   "b");   beta-zrake   fiz. 

materijalne zrake koje nose negativne električne naboje i skreću pod utjecajem magneta; 
kreću se velikom brzinom (oko 298000 km/s); usp. alfa-zrake, gama-zrake)

beteg (mad. beteg bolestan) bolest
beth-din (hebr.) židovska sudnica, tri-bunal koji sačinjavaju rabini radi vjerskih i obrednih 

pitanja
Betlehem (hebr. Betlehem "Kuća kruhova") izraelski gradić, rodno mjesto Isusa Krista; 

betlehem štalica od papira, kao uspomena na onu u kojoj se rodio Krist
beton (lat. bitumen asfalt, fr. beton) smjesa od šljunka i cementa koja se, nakon što se 

ovlaži,   stvrdne   kao   kamen;   armirani   beton   beton   u   koji   se   dodaje   željezo   (radi 
pojačavanja)

bettola v. betula
betula (tal. bettola) gostionica, krčma, birtija

betveš (njem. Bett krevet, Wäsche rublje) posteljina, krevetnina
bevanda (tal.) vino, osobito crno, pomiješano s vodom (u Dalmaciji)

bevut   (tur.   bihud)   zanos;   opojnost;   nesvijest,   nesvjestica;   potpuna   smirenost   bezac 
(njem. Besatz) porub, opšav bezacung (njem. Besatzung) osoblje; posada

beze (fr. baiser) poljubac; kuh. vrsta kolača punjenih pjenom od jaja i šećera
bezemšon   (niz.   bezemschoon)   trg.   odbitak   na   ime   onoga   što   ostaje   u   sanducima   ili 

bačvama pri ispražnja-vanju, osobito kod nepreradenog šećera
bezeta   (fr.   bezette)   crvena   šminka,   fino   tanko   platno,   jako   obojeno   kotenilom, 

upotrebljavaju ga slastičari za bojenje kolača
bezistan (perz. bedesten, basistan) u Turskoj: trg, tržnica, dio trga pod krovom, pokrivena 

tržnica, osobito u Carigradu; bezisten
bezisten (perz. basistan) v. bezistan

bezmen   (fr.   baisemain)   cjelivanje   ruke,   rukoljub;   vazalsko,   podaničko   cjelivanje   ruke 
gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal

bezoan  (fr. besoin, tal. bisogno) potreba, potrebitost, nužda, oskudica, siromaštvo; au 
besoin čit. o bezoan (fr.) u slučaju potrebe, kad bude nužno; ad-resse au besoin čit. adres 

o   bezoan   (fr.)   trg.   na   mjenicama:   adresa   po   potrebi,   tj.   upućivanje   mjenice   na   treću 
osobu (ako bi trasant odbio primanje)

bezoar (fr, bezoard, perz. badzahr) farm. vrsta protuotrova sastavljena od konkrecija iz 
želuca raznih sisavaca

bezoardici (lat. bezoardica) mn. farm. protuotrovi
bež (fr. beige) pr. neobojen, prirodne boje; žućkastosmeđa boja; im. tkanina za odijelo 

prirodne boje
bhagavata (ind.) v. pancaratra

Bi kem. kratica za bizmut
bi- (lat. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dijela složenice 

dvaput javlja, npr. bi-andrija, bilupa itd.
biandrija

175 bibliolatrija
biandrija (lat. bi-, bis, grč. aner, andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva 

muža u isto vrijeme
biangularan (lat. angularis kutni) dvo-kutni

bianualan (lat. bi-, annus godina, fr. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje, npr. časopis

bibliotaf (grč. biblion, tafos grob) "sa-hranjivač knjiga", tj. onaj koji svoje knjige nerado 
posuđuje

biblioteka (grč. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnica, zbirka knjiga
bibliotekar (grč. bibliotheke) knjižničar

bibliotekografija (grč. bibliotheke,
grafo opisujem) opisivanje biblioteka;

znanost o uređenju biblioteka bibliotekonomija (grč. bibliotheke, no-
mia) znanost o uređenju biblioteka i

upravljanju bibliotekama biblioterapija (grč. biblion knjiga, the-
rapeia liječenje) "liječenje knjiga", tj.

popravci uveza, popravljanje oštećenih listova, dezinfekcija i si.
biblistika (grč. biblion) stručno poznavanje Svetog pisma; znanost o Svetom pismu

biblizam (grč. biblion) biblijska riječ, biblijski izraz
bicefalan (lat. bi-, grč. kefale glava) v. bikefalan

biceps (lat. biceps) koji ima dvije glave, dva lica (nadimak rimskog boga Ja-nusa); anat. 
dvoglavi mišić nadlaktice

bicikl (engl.-fr. bicycle, lat. bis, cyclus krug) vozilo sa dva kotača koje se pokreće nogama
biciklist (eng. bicyclist) vozač bicikla

bicinij (lat. bicinium, bis, canere pjevati) glaz. kompozicija za dva glasa
bićerin (tal. bicchiere) čaša

bide (fr. bidet, tal. bidetto) posuda za pranje intimnih dijelova tijela; kada u kojoj se kupa 
sjedeći

bidens (lat. bi-dens) dvozubac, dvozube vile
bidermajer   (njem.   Biedermeier   pošte-njačina,   prostodušni   naivac)   umj.   naziv   za 

malograđanski jednostavni stil (posebice za pokućstvo) koji je nastao u Srednjoj Europi 
početkom 19. st.; karakteristike: jednostavnost, mirni oblici, prilagodba svrsi

bidon (fr. bidon mijeh) kanta, limenka, ploška; posuda od pet litara
biduum (lat.) vrijeme od dva dana; rok od dva dana;  intra  biduum (lat.) u roku od dva 

dana
bienalan (lat. biennis) dvogodišnji

bienalije (lat. biennis) mn. bot. dvogodišnje biljke
bienij (lat. biennium) razdoblje od dvije godine

bife   (fr.  buffet,  tal.   buffetto)   prodavaonica   jela   i   točionica   pića,   zalogajni-ca;   ormar   u 
kojem se drži piće; stol s hladnim jelima i pićima (npr. na nekoj zabavi)

bifedžija
177

Bikfordova vrpca
bifedžija (fr. buffet) vlasnik bifea

biferan (lat. bifer) bot. dvorodan, koji dvaput godišnje nosi plod ili cvjeta
bifilaran (lat. bis, filum nit, konac) dvo-nitan, koji visi o dvjema nitima (u elektrotehnici)

bifloran (lat. bis, flos, floris cvijet) bot. sa dva cvijeta, koji ima dva cvijeta
bifluencija (lat. bifluere) račvanje rijeke

bifoličan (lat. bis, folium list) bot. dvorišni
biforman (lat. biformis) s dva oblika, dvoobličan

biformitet (lat. biformitas) dvoobličnost
biftek (engl. beefsteak) kuh. goveđi odrezak debljine 4 cm napola pečen na jakoj vatri

bifti (engl. beef-tea) vrlo jaka juha od usitnjene govedine
bifurkacija   (lat.   bifurcatio)   račvanje,   grananje   ili   cijepanje   na   dvoje,   dijeljenje   na   dva 

kraka, npr. rijeke
Big Ben (engl.) veliko zvono na zgradi Parlamenta u Londonu

bigamija (lat. bis, grč. gamos brak) dvo-braČnost, stupanje u nov brak prije nego što je 
stari poništen, dvožen-stvo

bigamist (lat. bi-, grč. gamos brak) čovjek koji ima dvije žene, dvoženac
bigamistica (lat. bi-, grč. gamos brak) žena koja ima dva muža

bigarirati (fr. bigarrer, lat. bivariare) šarati, išarati, ukrasiti šarama
bigeneričan (lat. bis, genus rod, bige-ner) dvospolan, koji ima dva spola; hermafroditski

biglisati (grč. biglao, biglizo) slavujevo pjevanje (pjevati izvijajući melodiju)
bigot (fr.) onaj koji slijepo vjeruje; bo-gomoljac; onaj koji se pravi daje strogo religiozan, 

licemjer

bigotan (fr. bigot) koji pretjeruje u po-božnosti, vjerski zatucan; licemjeran
bigoterija   (fr.   bigoterie)   vjerska   zatucanost,   pretjerana   pobožnost,   bogo-moljstvo; 

licemjerje
bigotirati (fr. bigot) praviti se svecem, pretvarati se

bigotizam (fr. bigotisme) tobožnja svetost, licemjerje; bogomoljstvo
biheršrank (njem. Bücherschrank) ormar za knjige

biheviorizam  (engl,  behaviour  ponašanje, vladanje)  psih.  smjer u  američkoj psihologiji 
koji   zanemaruje   neka   unutrašnja   (psihička)   stanja   ili   procese,   nego   promatra   samo 

ponašanje   životinja   i   ljudi;   po   tom   naučavanju   ponašanje   živih   bića   ne   može   se 
objašnjavati   duševnim   činjenicama,   nego   se   zasniva   na   određenoj   zakonskoj   vezi 

situacije i reakcije
bihude (tur. iz perz.) uzalud, bezrazložno

bijon (fr. billon) slitina od srebra i bakra (sa znatno više bakra) od koje je prije pravljen 
sitan novac; bakreni novac s nešto srebra; srebrni novac bez propisne količine srebra

bijonaža   (fr.   billonnage)   nedopuštena   trgovina   novcem  male   vrijednosti;   krivotvorenje 
novca; podmetanje lažnog novca

bijoner (fr. billonneur) podmetač nepropisnog ili lažnog novca
bijonirati (fr. billonner) podmetati nepropisan ili lažan novac

bikamerizam (lat. bi-, camera) dvodomni sustav u uređenju države
bikarbonat (lat. bicarbonas)  kern,  karbonat sa dva ekvivalenta ugljične kiseline prema 

jednom baznom, npr. 1 bikarbonat sode
bikefalan (lat. bis, grč. kefale glava) dvoglav; bicefalan

Bikfordova   vrpca   stijenj,   fitilj;   vrpca   koja   polako   gori,   a   upotrebljava   se   za   izazivanje 
eksplozije dinamitnih i piroksilinovih naboja

bikoloran
178 bilijun

bikoloran (lat. bicolor) bot. dvobojan,
u dvije boje bikonkavan (ni. bi-concavus) opt.

udubljen s obiju strana npr. bikon-
kavna leća bikonveksan (lat. bi-convexus) opt. is-

pupčen s obiju strana, npr. bikon-
veksna leća bikonjugiran  (lat. bi-conjugatus)  dvostruko sparen bikornan (lat. bi-cornis) 

zool. dvorog, s
dva roga

bikromatičan (lat. bis, grč. chroma boja) dvobojan, od dviju boja; bikroma-tični harmonij 
sprava za postizanje Četvrtine tonova kod glasovirskog rasporeda tipki

biksin (lat. bixa) kem. v. pod orlean
biku (sanskr. bhikku) budistički redovnik prosjak

bikvadrat   (lat.   bi-quadratus)   mat.   četvrti   stupanj   (četvrta   potencija)   neke   veličine; 
bikvadratne   jednadžbe   jednadžbe   četvrtog   stupnja;   bikvadrat-ni   korijen   četvrti   korijen 

neke veličine
bilabijal (lat. bi-, labium usna) gram. suglasnik koji se izgovara s obje usne, dvousneni 

suglasnik (b, p, m)
bilanca   (fr.   bilan,   tal.   bilancio,   lat.   bi-lanx   s   dvije   zdjelice)   trg.   usporedba   prihoda   i 

rashoda na kraju jednog računa, završni račun o prihodima i gubicima koji se izvodi s 
vremena na vrijeme, obično krajem svakog mjeseca i svake godine; pren. krajnji ishod 

nečega; saldiranje, saldo
bilancirati (lat. bilanx) trg. izvesti završni račun, izvršiti usporedbu prihoda i rashoda u 

trg. knjigama; zaključiti neki posao, izvesti zaključak o završenom poslu
bilardirati (fr. billarder) u biljaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti; jednim 

udarcem udariti dvije lopte; za konja: izbacivati prednje noge
bilateralan (lat. bis, latus strana, bila-teralis) dvostran, obostran, usmjeren na suprotne 

strane; bilateralni kon-trakt ugovor koji obvezuje obje ugovorne strane
bilboquet čit. bilboke (fr. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap; tisk. sitni tiskarski 

poslovi (karte, posjetnice i si.); drveni prutić kojim se stavlja zlato pri pozlaćivanju
bild (njem. Bild slika, lat. apparatus oprema) uređaj za prijenos slika (crteža, fotografija, 

autografa i si.) preko telegrafa
bildati (njem. bilden) šatr. vježbati, gimnasticirati, razvijati mišiće

novca zakonom ograničeno; supr. monometalizam bimilenij (lat. bis- dvaput, lat. millen-
nium) jubilej od dvije tisuće godina; dvotisućljeće bina (njem. Biihne) pozornica; kazalište 

binaran (lat. bini po dva, binarius koji sadrži dva, od dva) dvojni, od dva dijela, koji se 
sastoji od dvije jedinice, dvojedinični

binda
180 biogen

binda (njem. Binde) veza, vrpca, povoj, zavoj; petlja; ovratnik; pojas
binen-regulator (njem. Biihne, lat. regulator) kaz. naprava za prilagoda-vanje svjetlosti na 

pozornici i u kazalištu
binenšprahe (njem. Biihne pozornica, Sprache jezik) kazališni govor, scensko izražavanje; 

uglađen i istančan govor, govor kojim se trebaju služiti glumci na pozornici
binica (tal. binario udvojen) kruščić od dva dijela, zemička

binokl (fr. binocle) naočale; dalekozor za oba oka; med. zavoj za oba oka
binokularan (lat. bini, oculus oko) s oba oka, koji je prilagođen za oba oka istodobno

binom (lat. bi-, grč. nomos) mat. veličina koja se sastoji od dva dijela, npr. a ± b; polinom 
od dva člana, dvočla-ni izraz

binomizam (lat. bi-, nomos zakon) fil. shvaćanje da postoje dvije vrste zakonskih odnosa: 
kauzalni  (uzročni)  odnosi,  na  kojima  se  temelje  prirodne  pojave,  i njima   odgovarajući 

zakoni na kojima se temelje duševne (psihičke) pojave
binomni (lat. bi-, grč. nomos) mat. sa dva člana, dvočlani; koji se tiče binom a

binub (lat. binubus) Čovjek koji se dvaput ženi
binjektaš (tur. binsk taši) veliki kamen s kojega se uzjahuje na konja

binjiš (tur. binyš) čobani ogrtač (s krznom)
bio- (grč. bios) predmetak u složenica-ma sa značenjem: život, životni

bioaritmetika   (grč.   bios   život,   arith-metike)   znanost   koja   se   bavi   izračunavanjem 
prosječnog trajanja ljudskog života

biobiliografija (grč. bios, biblion, knjiga, grafia) popis djela i knjiga koje se odnose na život 
i rad nekog Čovjeka (pjesnika, filozofa, vladara i dr.)

bioblasti (grč. bios, blaste klica) mn. biol. životne jedinice manje od stanica živih bića, 
najmanja jedinica svih životnih pojava (stanica je, prema Altmanu, kolonija bioblasta); 

bio-fori
biocenologija (grč. bios, koinos zajednički, logia znanost) v. biocenotika

biocenotika   (grč.   bios,   koinos)   znanost   koja   se   bavi   proučavanjem   bioceno-za,   dio 
ekologije

biocenoza  (grč.  bios,  koinos   zajednički)  životna  zajednica,  skup  živih  bića   koja  žive  u 
nekom određenom dijelu "životnog prostora" (biotopa)

biocentrično promatranje (grč. bios, lat. centrum središte) fil. jednostrano promatranje 
prirode   i   njezinog   razvoja,   promatranje   prirode   samo   sa   stajališta   ljudskog   života   i 

njegovih vrijednosti
biodinamika (grč. bios, dynamis sila) znanost o životnim silama i životnoj djelatnosti; prid. 

biodinamički
bioenergetika   (grč.   bios,   energeia)   fil.   energetika   cjelokupnog   života,   svih   životnih 

procesa, zbivanja
biofenomenologija (grč. bios, ta fai-nomena pojave, logia) znanost o životnim pojavama

biofizika (grč. bios, fysis) dio biologije koji se bavi stvarnim međusobnim odnosima živih 
bića; dio fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava

biofon   (grč.   bios,   fone   glas)   uređaj   za   prikazivanje   fotografskih   slika   koje   istodobno   i 
govore ili pjevaju

biofori (grč. bios, foros koji nosi) mn. biol. nositelji života, = bioblasti
biogen  (grč.  bios,  genos  podrijetlo)   biol.  veoma  složena  bjelančevinasta  tijela  koja  su 

pravi i glavni nositelji života; život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih 
biogena

biogenetski
181 bionegativan

biogenetski  (grč.  bios,  genos)  koji  se  tiče  razvoja   života;  biogenetski  zakon  zakon  po 
kojem je "ontogeneza ili razvoj bića kratko i brzo, zakonima nasljeđa i prilagođavanja 

uvjetovano, ponavljanje filogeneze ih razvoja svih predaka koji čine razvojni lanac do-
tične jedinke" (Haeckel)

biogeneza (grč. bios, genesis postanak, podrijetlo, rađanje) razvoj života

biogeneza (grč. bios, genos) povijest razvoja života
biogeografija (grč. bios, ge zemlja, grafia) znanost o rasprostranjenosti živih bića; dijeli se 

na fitogeografiju (geografiju bilja), zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju 
(geografiju čovjeka)

biograf (grč. bios život, grafo pišem) onaj koji opisuje život, životopisac, pisac biografije; 
prid. biografski

biografija (grč. biografia) opisivanje (ili: opis) života, životopis
biografika (grč. bios, grafo) umijeće opisivanja života, umijeće pisanja biografija

biokemija (grč. bios, chemeia) dio fiziologije, znanost o kemijskom sastavu živih bića i o 
kemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu

bioklimatika (grč. bios, to klima nagib; predjel u pogledu zemljopisnog položaja) znanost 
koja proučava utjecaje atmosferskih promjena, raznih zraka na ljudski organizam i uopće 

na sve što živi
bioliti (grč. bios, lithos kamen) geol. kamenje koje je uglavnom nastalo od okamenjenih 

ostataka životinja i biljaka
biolog (grč. biologos) znanstvenik koji se bavi proučavanjem podrijetla i uvjeta života

biologija   (grč.   biologia)   znanost   o   životu,   osobito   znanost   koja   se   bavi   proučavanjem 
organskih prirodnih tijela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika); elektro-

biolo-gija znanost o električnim uvjetima života biljaka i životinja
biologist (grč. bios, logos) fil. pristaša biologizma

biologizam (grč. bios, logos) fil. pravac u teoriji spoznaje koji spoznavanje smatra činom 
održanja   i   unapređenja   života,   sredstvom   u   borbi   za   opstanak;   ona   filozofija   koja   na 

pojmu   "života"   izgrađuje   cjelokupni   pogled   na   život   i   svijet;   grana   sociologije   koja 
postupa po biološkim analogijama

biolominiscencija (grč.-lat.) svijetlje-nja živih organizama (npr. krijesnice, neke ribe)
biomagnetizam (grč. bios, magnes) magnetna  sila koja se nalazi u organskim bićima; 

prid. biomagnetni
biomantija   (grč.   bios,   manteia   proricanje)   1.   sudsko-liječničko   utvrđivanje,   prema 

određenim znacima na tijelu, je li se novorođenče rodilo živo ili mrtvo; 2. šarlatansko 
pretkazi-vanje   trajanja   života   na   osnovi   kucanja   bila,   crta   na   dlanu   i   drugih   tjelesnih 

karakteristika
biomehanika (grč. bios, mechanike) znanost o mehaničkim procesima na živim bićima i u 

njima
biometrija   (grč.   bios,  metria)   grana  biologije  kojoj  je  cilj  matematičko  izračunavanje  i 

određivanje raznih životnih pojava, osobito pojave nasljeđa; u širem smislu: proučavanje i 
mjerenje životnih sposobnosti čovjeka, tj. njegovih fizičkih i psihičkih osobina

bionegativan  (grč.   bios,   lat.  negare  nijekati)  koji  je  nepravilan   i  nepovoljan  za  život   i 
životne   funkcije   ili   za   potomstvo   (nakaze,   poremećaji   u   razvoju,   nepovoljne   varijacije 

duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili boležljivo)
bionika

182 biotit
bionika   (kratica   od   biologija   —   elektronika   —   tehnika)   znanstvena   grana   koja   traži 

polazne   točke   za   rješenje   tehničkih   problema   u   uzorima   što   ih   čovjeku   pruža   sama 
priroda

bionomija (grč. bios, nomos zakon) znanost o zakonima koji vladaju životom
bionti (grč.  bios,  to on, tou ontos postojeće, biće) mn. biol. ovako je njem. prirodnjak 

Ernest  Haeckel   (1866.)   nazvao   fiziološke   jedinice   koje   su   većinom   sastavljene   od 
morfoloških jedinica i koje predstavljaju jedinstveno živo biće

bioontologija (grč. bios, on, ontos, lo-gia) znanost o živim bićima
biopsihizam (grč. bios, psyche duša) fil. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje 

psihičke procese; usp. panpsihizam
biopsihologija (grč. bios, psyche, logia) fil. v. psihobiologija

biopsija (grč. bios, orao vidim) med. način kliničkog ispitivanja uzimanjem (operativnim 
putem) djelića nekog organa sa živog Čovjeka kad se sumnja na kakav tumor (rak, sar-

kom)
biorizacija   (grč.   bios)   1912.   g.   pronađena   metoda   sterilizacije   mlijeka   tako   da   zadrži 

karatker sirovog mlijeka; veoma brzo zagrijavanje mlijeka do 75 °C i naglo rashlađivanje 
pomoću posebnog uređaja — biori-zatora

birokracija   (fr.   bureau,   grč.   krateo)   uskogrudna   vladavina   činovništva   koja   ispravnost 
forme pretpostavlja stvarnoj svrsi svojeg posla; ukočenost, sit-ničavost i uskogrudnost u 

službenoj dužnosti; sustav upravljanja u kojem vlast drži činovništvo ne vodeći računa o 
stvarnim interesima ljudi; birokratizam

birokrat   (fr.   bureaucrate)   službenik   koji   je   u   obavljanju   dužnosti   strog,   krut   i   ohol; 
službenik koji misli da se sve rješava samo za uredskim stolom

birokratizam (fr. bureau, grč. krateo jak sam) v. birokracija
birokratski koji se tiče birokracije

biromanija  (fr. bureau,  grč. mania)  želja (ili: težnja,  navika) da  se svi upravni poslovi 
urede u kancelarijskom, tj. pretežno formalističkom duhu

biroutenzilije (fr. bureau, lat. utensi-lia) mn. kancelarijske potrepštine, kancelarijski pribor
birov (mad. biro sudac); općinski starješina; općinski sluga; Čuvar polja, poljar

birtija (njem. Wirtshaus) krčma, gostionica
birza   (lat.   birsa   koža)   prevlaka   iznad   (pokvarenog)   vina,   vinska   plijesan;   sol   vinske 

kiseline, tartarat
bis (lat.) dvaput; glaz. po drugi put, još jedanput, ponovno

bisage
184 bitevija

bisage (fr. bissac) mn. dvostruka torba (u Lici); torba na sedlu
bi segment (lat. bis, segmentum odsječak) mat. polovica, kao odsječak jedne linije ili 

površine
bisegmentabilan (lat. bis, segmentum) mat. koji se može podijeliti na dva dijela

bisegmentacija   (lat.   bis,   segmentum)   mat.   dijeljenje   na   polovice   ili   na   dva   (obično 
jednaka) odsječka, polovlje-nje

bisekcija (lat. bis, sectio) dijeljenje na dva (obično jednaka) dijela, polov-ljenje
biseksan (lat. bis, sexus spol) v. bige-neričan

bisekstilan (lat.  bisextilis)  prijestupni,  s  jednim prijestupnim danom; bi-sekstilna godina 
prijestupna godina (s 366 dana); usp. bisekstus

bisekstus (lat. bisextus) prijestupni dan, tj. onaj dan koji se svake četvrte godine dodaje 
nakon 28. veljače

biseksualan (lat. bis, sexus spol) koji ima oba spola, dvospolan, hermafro-ditski
biser (tur. biisre) kuglasta tvorevina oko zrnca pijeska ili oko kojeg drugog stranog tijela 

koje je ušlo u ljušturu nekih školjki; stvara se od sedefa i ima lijep bjelkast sjaj  s  pre-
ljevima te se smatra dragocjenošću i upotrebljava za nakit

biserijalan (lat. bi-, séries red, niz) koji ima dva reda, u dva niza, dvoredan
bisernica (tur, biisre) školjka koja proizvodi biser; vrsta najmanje tambure, prim

bisig (njem. bissig) zajedljiv, pakostan
bisilabiČan (lat. bis, grč. syllabe slog) gram. dvosložan, od dva sloga

bisirati (lat. bis dvaput) ponovno pjevati ili svirati nešto već izvedeno i tako udovoljiti 
publici

biskoten (fr. biscotin, tal. biscottino) mali, okrugli kolačić, okrugli dvopek
biskroma (tal. biscroma) glaz. trideset drugi dio neke note

biskup (grč. episkopos nadzornik, čuvar) visoki dostojanstvenik u Kat. crkvi; po rimokat. 
naučavanju biskup je nasljednik apostola

biskupija (grč. episkopia) područje jednog biskupa
biskvit  (fr.   biscuit,  tal.   biscotto,   lat.   bis   coctus  dvaput   pečen,   dvaput  kuhan)   dvopek; 

šećerni dvopek; dvaput pečen porculan bez cakline (glazure)
bisogno čit. bizonjo (tal.) nužda, potreba; al bisogno čit, al bizonjo (tal.) trg. u slučaju 

potrebe (na mjenicama)
bisolit   (grč.   byssos   pamuk,   lithos   kamen)   min.   mineral   svilenkasta   sjaja,   srodan   s 

azbestom
bista (fr. buste, tal. busto, n. Brust) poprsje, osobito kip koji prikazuje glavu i gornji dio 

prsiju
bistoke (fr. bistoquet) biljarski štap

bistrirati (fr. bistrer) slikati (ili: bojiti, obojiti) čađavom akvarelnom bojom
bistro (fr. bistro) nekada: vinotočje, danas: ekspresni restoran

bisturi   (fr.   bistouri,   tal.   bistori)   kir.  nož  s   pokretnom  oštricom   koja   se   može  zatvoriti, 
obično dug 7 do 8 cm

bisus (grč. byssos pamuk)  veoma fina i skupocjena pamučna ili lanena tkanina starih 
naroda, osobito Egipćana

bišof (njem. Bischof biskup) piće od crnog vina, narančine kore i soka, cimeta, klinčića i 
šećera

bit (engl.) sitan novac od 12,5 centa (SAD) ili 3 penija (Velika Britanija)
biteizam (lat. bis, grč. theos bog) vjerovanje u dva boga, dvoboštvo

biter (njem. bitter gorak) vrsta gorke rakije
bitevi (tur. bitevi čitav) jak, snažan, čvrst, masivan; temeljan, temeljit

bitevija (tur. bitevi) plosnato koplje; ljudina, čovjek "kao od brijega odvaljen", ljudeskara
bitometrija

185 bizon
bitometrija   (grč.   bythos   dubina,   me-tron)   mjerenje   dubine   (pomoću   viska   ili 

proračunavanjem)
bitumen (lat. bitumen zemljana smola) smjese organskih zapaljivih tvari koje se javljaju u 

zemlji, osobito uglji-kovodične tvari smolasta mirisa, npr. petrolej, nafta, asflat i si.
bituminirati (lat. bitumen) prevući (ili: pokriti, premazati) zemljanom smolom, asfaltirati

bituminizacija (lat. bitumen) pretvaranje u zemljanu smolu, u asfalt
bituminozan (lat. bituminosus) sličan zemljanoj smoli, koji sadrži u sebi zemljanu smolu

biva   glaz.   japanski   narodni   instrument,   sličan   lutnji;   ima   4   žice   po   kojima   se   udara 
drvenim štapićima; prati pjevanje starih ljubavnih i ratničkih pjesama

bivak (fr. bivouac) voj. poljski logor; stanovanje vojske pod malim šatorima
bivalentan   (lat.   bi-,   valens   koji   vrijedi,   valere   vrijediti)   kem.   dvovrijedan,   od   dvije 

vrijednosti, koji ima dvije vrijednosti, naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom 
spaja sa dva atoma vodika, odnosno sa dva atoma drugog nekog jedno valentnog ele-

menta,   ili   se  zamjenjuje   dvama   atomima  vodika,   kao   npr.   kisik,  sumpor,   bakar,   cink, 
olovo, željezo i dr.

biver (eng. beaver) trg. engleska pamučna tkanina (upotrebljava se za zimske hlače)
bivertin (engl. beaverteen) trg. grub vunen porhet

bivij (lat. bivium) mjesto gdje se sastaju dva puta, raskrižje
bizam (lat. bisamum, hebr. besem) gust sok jakog i ugodnog mirisa, nalazi se kod nekih 

životinja, osobito kod moškavca (upotrebljava se kao miris i kao lijek za jačanje živaca); 
mošus

bizantinci (grč. Bizantion) 1. mn. grčki pisci koji su pisali od vremena Kon-stantina Velikog 
(325. god.) pa do pada Carigrada (1453. god.j, tj. do propasti Bizantskog Carstva, i radili 

na povijesti, analitici, geografiji, arheologiji, filozofiji, teologiji, retorici i poeziji; 2. zlatnici 
grčkih careva

bizantinizam (grč. Bizantion) 1. bizantska umjetnost; 2. sustav vladavine sličan onome u 
Istočnorimskom Carstvu gdje je neograničeni vladar bio istodobno glava države i Crkve te 

dopuštao   svojim dvorjanima  i ljubimcima  da  utječu  na najvažnije državne poslove;  3. 
pren.   pokorno   služenje   i   podilaženje   vladarima   i   njihovim   prohtjevima,   puzanje   pred 

višima, a umišljenost prema nižim od sebe
bizantolog (grč. Bizantion) znanstvenik koji se bavi proučavanjem duhovne i materijalne 

kulture u starom Bizantu
bizantologija   (grč.   Bizantion,   logia)   znanost   koja   se   bavi   proučavanjem   cjelokupnog 

života (duhovne i materijalne kulture) starog Bizanta
bizantski   (grč.   Bizantion)   koji   se   tiče   Grčkog   ili   Istočnorimskog   Carstva;   pren.   koji   se 

dvolično ophodi
bizar (fr. bizarre) čudak, osobenjak, nastran čovjek

bizaran (fr. bizarre) čudan, nastran; Čudnovat, čudesan, neobičan
bizarnost (fr. bizzare) čudnost, neobičnost, osebujnost

bizmut   (lat.   bismutum)   kem.   element   atomske   težine   209,0,   redni   broj   83,   znak   Bi 
(upotrebljava se i kao anti-septičko sredstvo, pri liječenju sifilisa i dr.)

biznis (engl. business) posao, trgovački posao
bizon (grč. bison) zool. divlji bivol, zubar (u Europi); buffalo, američki divlji bivol

bizonalan
186 blastomikoza

bizonalan (lat. bi-, grč. zone pojas, područje) podijeljen na dvije zone, koji se sastoji od 
dvije zone

bizzarria bicarija (tal.) glaz. brz skok iz jedne vrste tona u drugu

blefaritis (grč. blefaron) med. upala očnih kapaka
blefarizam (grč. blefaron očni kapak) med. žmirkanje, treptanje

blefarofimoza (grč. blefaron, fimosis suženje) med. suženost očnih otvora
blefaroftalmija (grč. blefaron, ofthal-mos oko) med. upala rubova i vezni-ca očnih kapaka

blefaroptoza (grč. blefaron, ptosis pad) med. spadnutost očnih kapaka
blefarospazam (grč. blefaron, spasmos grč) med. grč očnih kapaka

blefarotomija (grč. blefaron, tome rezanje) med. zasijecanje vanjskog kuta očnog kapka
blefirati (engl. bluff) plašiti, zaplašiti, varati, zavaravati, obmanjivati; pretvarati se, praviti 

se, hvaliti se; zbunjivati razmetljivom reklamom, bacati nekom prašinu u oči u cilju ob-
manjivanja

blena (grč. blenna) med. sluz; izlučivanje sluzave tekućine
blenadenitis (grč. blenna, aden žlijezda) med. upala sluzničkih žlijezda

blend (engl.) mješavina, smjesa, spoj
blenda (njem. Blende) arhit. dio dodan zidu s vanjske strane; udubljenje sa svodom u 

zidu; slijepi prozor; slijepa vrata; španjolski zid; opt. mali otvor na fotografskom aparatu 
pomoću kojeg se otvor objektiva može smanjiti i povećati, prema potrebi, radi uklanjanja 

svjetlosti sa strane; min. sulfid cinka
blenemeza (grč. blenna, emeo povraćam) med. povraćanje sluzi

blenenterija (grč. blenna, enteron utroba) med. sluzni proljev, sluzna di-zenterija
blenoftalmija (grč. blenna, ofthalmos oko) med. upala veznice očnih kapaka

blenometritis (grč. blenna, metra maternica) med. upala maternice s izlučivanjem sluzi
blenoragija (grč. blenna. regnymi izbijam, procurim) med. kapavac

blenoreja (grč. blenna, rheo tečem) med. izlučivanje sluzavo-gnojne tekućine iz nekog 
organa (npr. očiju, spolnih organa i dr.)

blenotoreja (grč. blenna, us gen. otos uho, rheo curim) med. curenje iz ušiju
blenurija (grč. blenna, uron mokraća) med. sluzavo mokrenje

blestrizam (grč. blestrizo bacakam, bacam tamo-amo) med. nemir kod teških bolesnika, 
prevrtanje, bacakanje

blickrig  (njem.   Blitzkreig)   voj.   munjeviti  rat.   tj.   rat  koji   se   vodi  munjevitom   brzinom  i 
silinom i zbog toga

blindaža
188 blue peter

se treba vrlo brzo završiti potpunim porazom neprijatelja
blindaža (fr. blindage) fort. zaštićivanje od zrna (projektila); pojačavanje rova gredama; 

oklop (na ratnoj lađi, Čamcu, automobilu, zrakoplovu); oklop-ljivanje, oblaganje čeličnim 
pločama

blinderica (njem. blind) tramvaj bez oznake određenog smjera
blindirati (fr. bbnder) fort. osigurati od zrna, pojačati rov gredama; čelikom ili željezom 

oklopiti (ratni brod, Čamac, automobil, zrakoplov); prid. blindiran
blineta (fr. bluette) iskra; pren. iskrica duha, duhovita sitnica; malo kazališno djelo puno 

dosjetaka, poza; usp. farsa
blinker (njem. blink sjajan, svjetlucav) varalica, imitacija ribice (s udicom) kao mamac za 

veće ribe; konjski naočnjaci
blinji (rus. blin) mn. ruski kolači, slični palačinkama, od finog pšeničnog brašna, prženi na 

maslacu i premazani kavijarom i dr.
blok   (fr.   bloc)   veliki   komad   (npr.   mramora);   gomila   (knjiga);   velika   količina   (robe); 

mnoštvo, gomila; cjelina; panj, klada, trupac; zajednica, udruženje više različitih stranaka 
iz   taktičkih   razloga,   osobito   za   vrijeme   izbora   i   radi   sprovođenja   određenih   zahtjeva; 

naslaga listova papira koji se mogu otkidati; bilježnica za pisanje ili crtanje; geol. veliki 
komad stijene; en bloc čit. an blok (fr.) naveliko, poprijeko

blok-haus   (lat.   Blockhaus)   voj.   kulica,   karaula,   tvrđavica   (obično   na   planinskim 
prijevojima i granicama); zatvor

blok-pismo oznaka za slova (blok-slova) kod kojih svi potezi imaju istu debljinu
blokada   (fr.   blocus,   tal.   bloccata)   voj.   opsada,   zatvaranje   jedne   luke   ili   cijele   obale 

pomoću ratnih brodova radi sprječavanja svakog uvoza i izvoza; opsada, zatvaranje sa 
svih   strana   grada,   tvrđave;   zatvaranje   željezničke   skretnice;   blokiranje   blokaža   (fr. 

blocage) komadi kamenja ili opeka za popunjavanje praznina u zidovima; tisk. stavljanje 
kovnih umetaka radi popunjavanja redova ili radi kasnije zamjene pravim slovima

blokiranje (fr. bloquer) v. blokada

blokirati (fr.  bloquer)  voj. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj način 
spriječiti svaki uvoz i izvoz (živežnih namirnica, vojske, streljiva i si.); vojnim postrojbama 

zatvoriti pristup nekom gradu; zatvoriti skretnicu; građ. ispuniti šupljinu kamenčićima i 
komadima cigle; tisk. stavljati kovne umetke radi kasnije zamjene pravim slovima

blond (fr. blond, tal. bfondo) plav, svijetle boje, žućkast
blonda (fr. blonde) čipka od sirove svile, nazvana zbog žućkastog sjaja

blondin (fr. blondin) mladić plave kose; pren. kicoš, udvarač ženama
blondina (fr. blondine) djevojka ili žena plave kose, plavuša

blondinka (fr. blondine) v. blondina
blooming  condition  Čit. bluming kon-dišn (engl.) šport, dobro, povoljno stanje u kojem 

konj stigne na cilj
Blue Bird čit. blu berd. (engl) modra ptica, jedan od američkih umjetnih Zemljinih satelita 

iz programa Intel-sat II.
Blue  book   čit.  Blu   buk  (eng.)  "Plava   knjiga",   knjiga   koju   izdaje   britansko  Ministarstvo 

vanjskih poslova, a koja sadrži diplomatsku korespondenciju britanske vlade s drugim dr-
žavama o kakvom važnom pitanju međunarodne politike

blue peter čit. blu piter (engl.) pom. signalna zastava koja znači slovo P
blue-jean

189
boćanje

u međunarodnom signalnom kodu; plavo polje s bijelom Četvorinom u sredini; označuje 
da brod napušta luku

blue-jean čit. bludžin (engl., prema starofr. obliku Janne za tal. grad Ge-novu, gdje se 
prvobitno tkala) vrsta Čvrste pamučne tkanine, najčešće plave boje, od koje se proizvode 

hlače karakterističnoga "traperskoga" kroja, ah i drugi odjevni predmeti;  blue-jeans  čit. 
blu džins (engl.) hlače od takve tkanine, "traperice"

blue-stocking  Čit.   blu-stoking   (engl.)   "plava   čarapa",   podrugljivo   ime   za   žene   koje   za 
ljubav svojih duhovnih sklonosti zanemaruju svoje kućne poslove i obveze, ili koje se vole 

raz-metati svojim znanjem (izraz nastao u XVIII. st. u Engleskoj po plavim čarapama koje 
su nosili članovi jednog uglednog društva intelektualaca)

blues  čit. bluz (engl.) glazbeni stil nastao u Americi među Crncima prije 150 godina s 
osobitim ritmom uz instrument od 12 žica, popularan u različitim inačicama (pjevanje, 

solo-gitara, bas-gitara, bubnjevi, harmonika) sve do danas; ples u paru uz takvu glazbu
blumenštender (njem. Blume cvijet, Stander stalak) stalak za uzgajanje cvijeća u kući

blumirati   (njem.   Blume   cvijet,   blumi-eren)   ukrasiti   neku   tkaninu   cvjetnim   šarama, 
cvjetnim uzorcima

blumistika (njem. Blume) poznavanje cvijeća; uzgoj cvijeća, cvjećarstvo
bluza (fr.  blouse)  laka gornja ženska haljina (do pasa); vojnički kaput koji se kopča po 

sredini
BMW (be-em-ve) kratica za Bayerische Motorenwerke (Bavarska tvornica motora)

boa (lat. boa constrictor) zool. zmijski car, udav (najveća zmija u Indiji i
Africi); žensko krzno u obliku zmije koje se ovija oko vrata

board of trade čit. bord ov tred (engl.) trgovačka komora
bob (engl. to bob) v. bobslej

bobadiljizam nepravedno, lažno optuživanje — po šp. plemiću Franciscu de Bobadilli (j 
1502.) koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namjerava 

odcijepiti od Španjolske dio Amerike koji je otkrio (zbog toga je Kolumbo bio uhićen, ali se 
potpuno opravdao i dobio punu zadovoljštinu)

bobi   (engl.   bob)   nadimak   londonskih   policajaca   koji   su   dobili   po   imenu   organizatora 
londonske   policije,   sir   Ro-bertu   Peelu,   (ime   Bob   je   kod   anglosaksonskih   naroda 

hipokoristik imena Robert)
bobina (fr. bobine) svitak (za konac); fiz. svitak od namotaja bakrene žice

bobinet (eng. bobbinet, fr. bobine) prozirno pletivo od pamuka, engleski til, pamučni til
bobslej (eng. bob-sleigh) saonice s više sjedala i dva para klizaljki od kojih je prednji par 

pokretan i služi za upravljanje; skraćeno: bob
Boccaccio čit. BokaČo (tal.) ime talijanskog pisca iz 14. stoljeća; glavno djelo Dekameron

bocman  (niz. boot  lađa, man  čovjek) pom. brodarski;  niži zapovjednik  Čija je dužnost 
održavanje   čistoće   na   brodu,   nadzor   nad   brodskim   poslovima   i   izobrazba   posade   u 

pomorstvu

boka (tal. bocca, fr. bouche, lat. bucca) usta; ulaz, otvor; ušće, tjesnac, zaljev
bokal (fr. šp. bocal, tal. boccale, grč. bokalion posuda s uskim grlićem) pehar, vrč, veća 

Čaša s poklopcem
bokasin (tal. bocassino, fr. boucassin) vrsta pamučnog sukna s perzijskim uzorcima

bokaža (fr. bocage, tal. bosco, lat. bas-cagium) šumarak, šumica, lug
bokerica dvocijevka, vrsta lovačke puške koja ima jednu cijev iznad druge b

bokmàl  čit. bukmol (norv.) norveški književni jezik na čiji je razvoj utjecao danski jezik 
(prije su ga zvali riksmàl, tj. državni jezik)

boks (engl. box) 1. šport, šakanje u rukavicama, po ugledu na antičke borbe šakama kod 
Grka i Rimljana; u ovoj borbi zabranjeno je udaranje ispod pasa i iza leđa, guranje i uda-

ranje nogama, glavom i leđima; boksanje
boks (engl. box) 3. kutija; loža u kazalištu; pregrada u konj usnici za pot-kivanje nemirnih 

konja; pregrada  u konjušnici samo  za jednog konja boks (engl.  boxcalf)  2. v. bokskaf 
boks-meč   (engl.  box-match)  javno   natjecanje   u   šakanju   amatera   ili   profesionalnih 

boksača (traje od 3 do 15 rundi, svaka runda po 3 minute, s 1 minutom odmora između 
svake runde)

boksač   (engl.  boxer)  1.   šport,   šakač,   onaj   koji   je   stručno   izvježban   u   Šakanju,   tzv. 
"plemenitoj vještini"; boksači se dijele s obzirom na težinu u 12 kategorija: od kategorije 

"papir"
(do 48 kg) do superteŠke kategorije (više od 91 kg)

boksanje (engl. box) Šport. v. boks
boksati se (engl. box) šakati se, tući se šakama u rukavicama

bokser   (njem.  Boxer)  2.   buldogu   slična   rasa   njemačkih   pasa,   živa   i   okretna,   srednje 
veličine

Bokseri  (kin.  Ta-chuan)   "udruženje   saveznih   prijatelja   domovine",   kineska   tajna 
organizacija (osnovana oko 1890.) koja je 1900. digla ustanak protiv kršćana i Europljana 

u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila
boksit min. hidrat čiste gline, jedan od glavnih izvora aluminija; naziv po mjestu Les Baux 

u Francuskoj
bokskaf (engl. boxcalf) stavljena i obojena teleća koža za obuću i dr.; boks

bokun  (tal. boccone)  komad; zalogaj bola (engl. bowle) staklena ili porculanska zdjela s 
pićem od rashlađenog vina, šećera, nekog aromatičnog voćnog soka i dr.  bolanča  (tal.) 

vrsta mletačkog sitnog novca
bolandža (tal. mlet. balanza) vaga, te-zulja

bolas (šp.) zamka za bacanje, opterećena olovnim i  dr.  kuglicama (kod južnoameričkih 
urođenika i gauča)

bolero (šp.) španjolski narodni ples u 3/4 taktu, praćen pjesmom, kasta-njetima, gitarom 
ili tamburinom; mod. kratak, do struka, ženski proljetni ogrtač s rukavima ili bez rukava

boleta (tal. bollo, bolletta, bulletta) cedulja, priznanica
boletit (lat. boletus gljiva, grč. bolites jestiva gljiva) geol. okamenjena gljiva

bolidi   (grč.   bolis,   bolidos   oružje   za   bacanje,   strijela)   mn.   astr.   meteori   kbji   sjajem 
nadmašuju najljepše i najveće zvijezde te se mogu vidjeti i danju

boliviano
192

bombaža
boliviano (šp. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji = 100 centavosa

bolometar  (grč. bole zrak, metron)  fiz. zračni  termometar,  sprava  za  mjerenje veoma 
malih razlika u temperaturi (do 0,000001 °C), temelji se na činjenici da električni otpor 

kovine raste što je temperatura viša
bolonjska škola slikarska škola koju je potkraj XVI. st. osnovao u Bologni L. Carracci (1556

—1619) i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora
bolonjske bočice fiz. staklene bočice kruškasta oblika, brzo hlađene na zraku i s veoma 

debelim dnom (vrlo otporne na vanjsku silu, ali se raspadaju u sitne dijelove kad se u njih 
baci komadić  kremena koji zapara  površinu  i time otklanja otpor kojim se površina  u 

nedirnutom stanju protivi unutarnjem naponu mase)
bolta (tal. volta) luk, svod; prodavaonica; šator na sajmovima, cirkuski šator

bolus (lat. bolus, grč. bolos) kem. lem-noska zemlja, smeđ ili crven mastan glineni silikat 
koji se upotrebljava za boje, kit i obloge radi zaustavljanja krvi

boljševici (boljšinstvo većina) "članovi većine", pristaše boljševizma, nazvani po tome što 
su, na II. kongresu Socijal-demokratske radničke partije u Londonu 1903. bili u većini i 

otcijepili se od umjerenih manjinaša (menjševika); Oktobarska revolucija (1917.) dovela 
je u Rusiji boljševike na vlast

boljševizam (od riječi boljšinstvo većina) oblik marksizma kako ga je shvatio i uspostavio 
Lenjin, s ciljem da se u svijetu uvede komunistički društveni i privredni poredak, bes-

klasno   društvo   bez   državne   vlasti;   filozofska   osnova   boljševizma   je   dijalektički 
materijalizam; usp. boljševici, lenjinizam, marksizam

bomba (fr. bombe, tal. bomba, grč. bombos potmuo, dubok ton) voj. željezna ili čelična 
kugla ili kutija ispunjena eksplozivom; ručna granata; atomska bomba; vodikova bomba 

ispunjena   eksplozivom   Čije   je   razorno   djelovanje   jače   od   atomske   bombe;   velika 
trbušasta boca, balon

bombarda  (tal.)   nekadašnja   ratna   sprava   za   bacanje   kamena;   veliki   top;   prangija, 
lubarda; kugla koja se izbacuje iz bombarde

bombarder (fr. bombardeur) voj. onaj koji bombardira, osobito: vrsta teških zrakoplova za 
nošenje velikih količina bombi i bombardiranje

bombardir topnik, vojnik koji upravlja bombardom
bombardirati   (fr.   bombarder,   lat.   bom-bardare)   voj.   tući   (ili:   gađati)   iz   topova 

neprijateljske položaje ili utvrđenja; bacati avionske bombe; pren. gađati (ili: obasipati) 
nekoga   (cvijećem,   konfetima);   hrabriti   koga,   dosađivati   komu   (molbama,   ljubavnim 

izjavama, svojim pjesmama i si.)
bombast (engl. bombast, grč. bombyx) 1. pamuk, vata za ispunjavanje haljina i si.; 2. lit. 

bujica riječi, riječ koja kvari jezik i stil svojom pre-tjeranošću i neumjesnošću
bombastičan (engl. bombast) lit. pretjeran, pretjerano kićen, izvještačen (način pisanja, 

izražavanja)
bombaš (fr. bombe) voj. topnik; bacač bombi

bombazen  (fr. bombasin, lat.  bomby-cinus, grč.  bombyx  dudov  svilac; svila) pamučna 
svila; vrsta keplane svilene tkanine; vrsta pamučne tkanine za podstavu

bombaža   (fr.   bombage   ispupčenost)   na-puhnutost   limenke  s  konzerviranom   hranom 
izazvana razvijanjem plinova iz hrane koja se kvari i raspada

bombikometar
193 bonitet

bombikometar   (grč.  bombyx  pamuk,   metron)   u   pamučarstvu;   tablica   za   određivanje 
finoće (numere) konca prema težini njegove određene dužine

bombiks (grč. bombyx, lat. bombyx pamuk) zool. dudov svilac; svila, svilena tkanina
bombo (engl.) vrsta rakije od ruma, mu-škata i šećera u Sjev. Americi

bombola (tal.) posuda za tekućine; tuba za sprej
bombon (fr. bonbon) poslastica od otopljenog, aromatiziranog i obojenog šećera, često s 

dodatkom želatine, brašna, voća i dr.
bombonijera  (fr.  bonbonnière)  kutija  za  bombone,  obično  ukusno  i luksuzno  izrađena; 

pren. vrsta ženske kape; ukusno namještena soba, ukusno namješten stan i si.
bon   (fr.)   trg.   nalog   za   plaćanje;   nalog   za   izdavanje   neke   robe;   priznanica,   potvrda 

primitka; bons à vue čit. bonz a vi (fr.) mn. nalozi koji se isplaćuju odmah, po viđenju
bon enfant čit. bon anfan (fr. bon enfant dobro dijete) dobroćudan čovjek, dobričina

bon mot (fr. bon dobar, mot riječ) dosjetka, duhovita izreka
bon pour čit. bon pur (fr.) dobar za vrijedi za ...

bon-sens čit. bon-sans (fr.) zdrav (ljudski) razum, prirodna nadarenost
bona (lat. bonum dobro, bona dobra) mn. dobra, imanje, imetak; ostavština

bona  adventitia čit. bona  adventicia (lat.) mn. prav. naknadno pridošla dobra, dijelovi 
imanja koji nisu ostali od oca, nego potječu od neke druge strane

Bona   Dea   (lat.)   "Dobra   božica",   staro-rimska   božica   plodnosti   i   djevičanske   čistoće; 
proslavama njezina kulta (prvoga svibnja ili početkom prosinca) nije smio biti nazočan 

nijedan muškarac
bona fide (lat.) dobronamjerno, u dobroj namjeri (učiniti, kazati)

bona hereditaria (lat.) mn. prav. naslijeđena dobra, nasljedna dobra, imanja
bona mente (lat.) u dobroj namjeri, dobronamjerno

bona minorum (lat.) mn. prav. dobra (ili: imanje) maloljetnika
bonaca (tal. bonazza) potpuno tiho i mirno more, bezvjetrica

bonapartisti mn. pristaše dinastije Bo-naparte u Francuskoj

hording (dan.) pom. manji brod koji prima dio tereta s velikih brodova i time ih olakšava 
kako bi mogu preploviti plića mjesta

bording-haus   (engl.   boarding-house)   pansion   sa   stanom   i   hranom,   gostionica,   javna 
kuhinja

bordirati   (fr.  border)  opšiti,   opšivati,   porubiti,   porubljivati;   obložiti   brod   daskama;   u 
slikarstvu: premazati platno osnovnom bojom, grundirati

bordo-boja (fr. bordeaux) boja crnog vina, tj. tamnocrvena boja
bordo-vino (fr. Bordeaux) opći naziv za sva francuska vina koja se šalju u trgovinu preko 

Bordeauxa
bordro

195
botanofil

bordro (fr. bordereau) trg. knjiga u kojoj su računi; izvadak, lista, popis računa, mjenica, 
novčanih vrijednosti

bordura (fr. bordure) rub; porub; okvir, vijenac
borealan (grč. boreios, lat. borealis) sjeverni

boreas (grč. boreas) sjeverac, sjeverni vjetar; sjever
Borej mit. starogrčki bog sjevernog vjetra; borej sjeverni vjetar

borer (njem. bohren bušiti) svrdlo, burgija; usp. bormašina
Borgia Čit. Borđa (tal.) talijanska velikaška porodica španjolskog podrijetla iz koje potječu 

papa Aleksandar VI. i njegova djeca Cesare i Lukre-cija
borgis (po fr. bourgeois građanin) tisk. slova od 9 tiskarskih točaka (po veličini između 

garmonda i petita)
bormašina (njem. Bohrmaschine) strojno svrdlo, bušilica; usp. borer

borniran (fr. borne) ograničen, mali; pren. ograničen, skučen, glup
bornirati   (fr.   borner)   ograničiti,   omeđiti,   postaviti   granične   znakove,   kamene   međaše; 

pren. ublažavati, ublažiti želje, ograničavati, ograničiti se
borsalino (tal., po imenu proizvođača) vrsta talijanskih muških Šešira

boršč (rus.) omiljeno rusko narodno jelo: juha od prosenog brašna i raznog zelenja
bortna (njem. Borte) v. borda borusofobija (lat. Borussia Pruska, grč. fobos strah) strah od 

Prusa, mržnja prema Prusima i svemu što je prusko
borusomanija (lat. Borussia Pruska, grč. mania) pretjerana ljubav prema Prusima i svemu 

što je prusko
bos (engl. boss) šef, gazda, gospodar, poslodavac, majstor

bosa (fr. bosse, tal. bozza) grba, čvrga, kvrga; ispupčeno kiparsko djelo izliveno od gipsa; 
okrugle kiparske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu, u skupini)

bosaža (fr. bossage) gruba kiparska obrada kamena koja služi kao priprema za konačnu 
izradu modela

boselaža (fr. bosselage) izrada u ispup-čenim, brežuljkastim, valovitim oblicima, šarama
boselirati (fr. bosseler) raditi ispup-Čene, valovite oblike, šare; pr. bose-liran

bosirati (lat. bossare) praviti plastične predmete od ilovače, voska, gipsa
bosoni   mn.   (po   J.   C.   Boseu,   indijskom   fizičaru   i   biljnom   fiziologu,   1858—   1938) 

subatomske čestice s cijelim kvantnim brojevima spina
boston (engl.) 1. kartaška igra s četiri igrača slična vistu, ili s manjim brojem karata i tri 

igrača (tri-boston), nazvana po gradu Bostonu u Sjev. Americi; 2. vrsta plesa (američka, 
nešto jednostavnija vrsta valcera)

boš (fr. boche) ime kojim Francuzi podrugljivo i prijezirno nazivaju Nijemce
bot   (tal.   botto)   mah,   zamah,   udarac;   otkucaj   sata,   pa   odatle   i   sat,   ura;   jedan   bot 

jedanput, jednom
botana (tal. bottana) obično, grubo tkano pamučno platno

botaničar   (grč.   botanikos   travni,   biljni)   poznavatelj   bilja   i   raslinja,   onaj   koji   se   bavi 
proučavanjem bilja i raslinja

botanika (grč. botanike) znanost o biljnom svijetu, o biljkama i raslinju
botanizirati (grč. bosko napasam, bo-tane trava) skupljati biljke; baviti se biljkama

botano- (grč. botane krmna trava) pred-metak u složenicama sa značenjem; biljka, trava
botanofag (grč. botane, fagos) zool. biljojed, biljožder

botanofil (grč. botane, filos) ljubitelj bilja, onaj koji se voli baviti botanikom t
botanograf

196 br

botanograf (grč. botane, grafo) opisivač bilja i raslinja
botanoliti (grč. botane, lithos kamen) mn. geol. okamenjene biljke

botanolog (grč. botane, logos) poznavatelj i proučavatelj bilja i raslinja
botanologija (grč.  botane, logia)  poznavanje i proučavanje biljaka, znanost o biljkama; 

botanika; prid. botanički
botanomantija (grč. botane, manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka

botar (lat. compater) kum
botarga   (šp.  bota   larga,  botarga,  tal.   bottarga)  jelo   slično   kavijaru,   od   usoljene   ikre 

morskog lipljena, tunjevine i dr., u južnoj Europi i na Istoku
botega (tal. bottega, fr. boutique, lat. apotheca) dućančić, mala trgovina; krčma, vinara; 

sluga, konobar
botelar (lat. botella, botellarius) šef kuhinje, čuvar živežnih namirnica na brodovima

botra (lat.) kuma
botrinitičan (grč. botrys) grozdast, u obliku grozda; bortiotičan

botrinti (grč. botrys grozd, -ites) mn. geol. okamine grozdasta oblika
botriokefal(us) (grč. botrion jamica, kefale glava) zool. širokočlana trakavica, sa 3 do 4 

tisuće članaka, živi u tankom crijevu čovjeka, psa i dr.
botriomikoza   (grč.  botrys  grozd,  mykes  gljiva)   med.   crvena   izraslina   na   ruci   ili   nozi, 

veličine zrna graška do sitnijeg lješnjaka, pričvršćena na kožu jednom peteljkom
botriotičan v. botritičan

botroilit (grč. botrys grozd, lithos kamen) min. kamen grozdasta oblika
botulizam   (lat.   botulus   kobasica)   med.   trovanje   pokvarenom   hranom,   naročito 

pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom
botunada (tal. bottonata) zadirkivanje, peckanje, bockanje,

botuše (mađ. botos) mn. pustene ("falcane") papuče
bouche-trou   čit.  buš-tru  (fr.) beznačajan, sporedan  lik  ili sporedna  uloga  u  kazališnim 

djelima
boufort čit. bofor (prema vlastitom imenu Beaufort) ljestvica od 12 stupnjeva po kojoj se 

mjeri jačina vjetra:
0 = tišina, 2 = lagan, 4 = umjeren, 6 = jak, 8 = vrlo jak, 10 = jaka oluja, 12 = orkan

boule čit.  bui  (fr. boule) rezbarija u drvu s metalnim umecima, nazvan po francuskom 
rezbaru A. Ch. Bouleu (1642—1732)

Bourbon  čit.   Burbon   (fr.)   ime   poznate   vladarske   porodice;   Burbonska   palača   pren. 
francuski parlament

Bourdonova   cijev   čit.   Burdonova   ...   zrakoprazna   ili   tekućinom   ispunjena   (najčešće 
metalna) cijev prstenastog oblika, koja se pruža ili savija pod utjecajem vanjskog tlaka ili 

temperature;   služi   kao   osjetilo   u   manometrima   i   termometrima   (naziv   po   izumitelju, 
francuskom inženjeru E. Bourdonu, 1808—1884)

bouts-rimćs čit. bu-rime (fr.) mn. unaprijed napisani srokovi za koje se tek trebaju naći 
stihovi; pjesme kod kojih su najprije napisani srokovi, a tek nakon toga stihovi

bowie-knife  čit.   boi-najf   (engl.)   veliki   lovački   nož   oštar   s   obje   strane,   pronalazak 
američkog pukovnika J. Bowiea

bowling-green čit. boling-grin (engl.) igralište za kuglanje u zelenilu
boy (engl.) dečko, dječak; sluga; trčkaralo, teklić

božole (fr. beaujolais) vrsta francuskog vina (po gorskim predjelima sjeverno od Lyon a)
božur (ar. busur) bot. biljka s velikim

1 lijepim cvjetovima iz porodice žab-njača, peonija
Br kem. kratica za brom

brabansona
197 brahikatalektičan

Brabansona   (fr.  Brabançonne)  belgijska   nacionalna   pjesma,   "Marseljeza"   belgijske 
revolucije

brabansoni   (fr.  brabançons)  mn.   bra-bantski   vojnici   koji   su,   osobito   u   XII.  st.,  bili   u 
engleskoj ili francuskoj službi, poznati zbog svojih pljačkaških izgreda po Francuskoj

brabanta (fr.) trg. vrsta nizozemskog platna
bracera  (tal. brazzera  = brački  brod)  drveni obalni  jedrenjak od 18 do  40 t  s  jednim 

latinskim jedrom i prečkom
brač (tal. viola di braccio) glaz. viola, nešto veća violina; vrsta tambure za pratnju

bradiekoja (grč. bradys spor, akuein slušati) med. gluhoća, teško slušanje

brahipodi (grč. brachion, pus, podos noga) zool. veoma rasprostranjene morske Životinje, 
imaju   dva   kapka,   i   po   tome   nalikuju   na   školjke,   ali   se   po   gradi   tijela   od   njih   znatno 

razlikuju
brahipteran (grč. brachvs, pteron krilo) kratkokrilan, kratkih krila; metr. koji ima kratke 

metričke stope
brahipteri (grč. brachvs, pteron krilo) mn. zool. životinje kratkih krila; in-sekti koji imaju 

kratka krila
brahiscijan (grč. brachvs, skia sjena) zem. koji ima kratku sjenu (kaže se za stanovnike 

najtoplijih dijelova svijeta, tj. za ljude koji bacaju kratku sjenu zbog toga što im sunčane 
zrake

padaju na tjeme gotovo vertikalno,
uspravno) brahisilab (grč. brachys, syllabe slog)

metrička stopa koja se sastoji samo
od kratkih slogova brahistohrona (grč. brachys, brachi-

stos najkraći, chronos vrijeme) mat.
linija najbržeg pada; cikloida brahit opt. skraćeni naziv za brahite-

leskop
brahiteleskop (grč. brachys, tele daleko, na udaljenosti, skopeo gledam) opt. 

Tsta

 kratkih 

dalekozora sa zrcalima koja se odlikuju svojom praktič-nošću
Brahma   (sanskr.   Brahma)   u   indijskoj   filozofiji   Veda   ovako   se   zove   vrhovno   indijsko 

božanstvo
brahmaizam  (sanskr.   Brahma)  starije  naučavanje   o  Brahmi,   onako   kako   je  izloženo   u 

Upanišadama (za razliku od naučavanja izloženog u Vedanti)
Brahman (sanskr. Brahman) ind. fil. apsolutno Biće i nebiće u isto vrijeme

Brahmana   (sanskr.   Brahma)   zbirka   djela   koja   predstavljaju   dogmatsko-spekulativne 
rasprave indijske književnosti, neku vrstu komentara Ve-dama

brahmani (sanskr. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji koji su, dajući 
oduvijek   svećenike,   pjesnike,   znanstvenike   i   političare,   stalno   zauzimali   najistaknutiji 

položaj i uživali velik vjerski ugled
brahmanizam (sanskr. brahma) indijska religija utemeljena, otprilike, u 8. st. pr. n. e., a 

od svojih pristaša tražila je visoko moralan život; brahmanizmom se i danas naziva religi-
ja koja vlada u Indiji, ali točnije ju je zvati neobrahmanizam i hinduizam

Brailleovo   pismo   međunarodna   abeceda   za   slijepe   koja   se   sastoji   od   svega   šest, 
jagodicama prstiju opipljiv

brain draining
199

bravo
ih točaka (pronalazak slijepog francuskog učitelja slijepih Louisa Brai-llea)

brain draining čit. brein dreining (engl.) "isušivanje mozgova", naziv za pojavu odlaženja 
školovanih stručnjaka iz manje razvijenih zemlja u zemlje višeg standarda

brain-storming   čit.   brein-storming   (engl.)   sastanak   na   kojem   bez   reda   svaki   sudionik 
iznosi sve što mu trenutačno pada na pamet u vezi s postavljenim problemom koji valja 

riješiti
brain-trust čit. brein-trast (engl.) savjetodavna ekipa stručnjaka oko nekog političkog ili 

gospodarstvenog rukovoditelja
brajda (lat, braida od njem. breit širok) stupovi s letvama ili žicama po kojima se penje 

vinova loza; pergola
brakadabra (bracadabra) v. abraka-dabra

brakonijer (fr. braconnier) zvjerokra-dica, krivolovac; čovjek koji se bavi nedopuštenim 
lovom na tuđoj zemlji; lovokradica, prekršitelj zakona o lovu

brakteja (lat. bractea list) bot. zaštitni, pokrovni list na biljci
Bramahova brava sigurnosna brava s više ušica nejednake veličine (obično 6 do 7) koje 

moraju   biti   jednako   udaljene   da   bi   se   brava   mogla   otvoriti   (nazvana   po   svom 
pronalazaču, engleskom mehaničaru Bramahu, 1749—1814)

Bramahova  preša fiz. hidraulični  ti-jesak koji radi  pod vodenim tlakom;  v. Bramahova 
brava

Bramarbas   (šp.   bramar   rikati)   ime   glavnog   lika   nekih   Holbergovih   komedija;   pren. 
hvalisavac, junak na riječima

brancin (tal. branzino) lubin (morska riba)

brand (njem. Brand) med. lokalno izumiranje jednog dijela tijela; gangrena, nekroza
branda (tal. branda) viseći (mornarski) krevet; preklopna postelja

brander   (njem.  Brand  požar)   požar-njak;   malen   jedrenjak   napunjen   smolom,   uljem   i 
kučinom; nekad se puštao zapaljen protiv ratnih jedrenjaka kako bi izazvao požar

brandy Čit. brendi (eng.) alkoholno piće dobiveno destilacijom vina, vinjak
branhijati sve životinje koje dišu na škrge, škrgaši

branhije (grč. branchion) mn. zool. škrge
branhus (grč. branchos) med. promu-klost; upala krajnika

branša (fr. branche, ta. branca) grana; dio, odsjek, ogranak (neke znanosti, nekog posla), 
struka; poziv, posebno, uže područje zanimanja

bratvuršt (njem. braten peći, Wurst kobasica) vrsta kobasice za pečenje
brauning (engl, brawning) v. brawning

brauning naziv za različite vrste pištolja, puške i mitraljeze (po engleskom konstruktoru 
Johnu Mosesu Browningu, 1855 —1926)

braunizam med. naučavanje engleskog liječnika Johna Browna (1735—1788) po kojem se 
živa   bića   razlikuju   od   neživih   stvari   po   tome   što   imaju   sposobnost   podraživanja,   tj. 

sposobnost   da   vanjskim   utjecajima,   "podražajima",   bivaju   pokretana   na   djelatnost; 
podrijetlo   bolesti   je,   prema   tome,   nedostatak   ili   postojanje   prevelike   podražljivosti 

organizma
braunovci mn. med. pristaše naučavanja Johna Browna; v. braunizam

bravissimo (tal.) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro, vrlo lijepo, sjajno, odlično!
bravo (tal.) 1. usklik u znak odobravanja, odlično, tako je!

bravo
200 brice si

bravo (tal.) 2. junak; valjan i vrijedan čovjek; plaćeni ubojica, podmukli ubojica
bravur-arija (fr. bravour, tal. aria) glaz. glazbeno djelo (za sviranje ili pjevanje) s osobito 

velikim tehničkim teškoćama
bravura (fr. bravoure, tal. bravura) valjanost; hrabrost, junaštvo, neustra-. šivost; junačko 

djelo; nešto izrađeno ili izvedeno s velikom vještinom i stručnošću; tehnička vještina i 
okretnost izvođenja, osobito u glazbi

brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta
brazleta (fr. bracelet, lat. brachiale) narukvica, grivna

bredizam med. = hipnotizam, nazvan po engleskom liječniku Jamesu Brai-deu (1795—
1860) koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu između hipnoze i sugestije

brefotrof (grč. brefos novorođenče, tro-feus branilac) nadstojnik, upravitelj brefotrofija
brefotrofij (grč. brefos, trofeus) zavod za nahočad, zavod za prehranu i podizanje djece

bregma (grč. bregma) anat. srednji dio lubanje, tjeme
brek (engl. break) otvorena kola na 4 kotača, lovačka kola s 3 do 6 sjedala, s dvije klupe 

namještene po dužini ili poprijeko i s visokim bokom '
bremsberg   (njem.   Bremse   kočnica,   Berg   brdo)   uređaj   za   spuštanje   tereta   niz   kosinu; 

upotrebljava se kod rudarskih i šumskih poslova, gradnje i dr.
bremza  (njem.  Bremse) kočnica  brenšer (njem.  brennen  paliti, Schere škare) željezna 

naprava u obliku škara koja se zagrije i takva služi za 1 kovrčanje kose; kovrčalo breša 
(fr. breche, tal. breccia) voj. proboj, prodor (u zidu, bedemu, utvrđenju); pren. šteta, uštrb

bretanja   (fr.   bretagne)   stari   francuski   ples   udvoje;   vrsta   odličnog   francuskog   platna 
(naziv po Bretanji, pokrajini u sjevernoj Francuskoj)

bretela (fr. bretelle) uprta, remen za nošenje tereta; voj. kosi položaj koji povezuje dva 
uzastopna položaja; mn. bretele naramenice, hlačnjaci

bretona (fr. bretonne) vrsta ženskog kišnog ogrtača, nazvanog po fr. pokrajini Bretanji
brev(e)te (fr. brevete) pr. s diplomom, s poveljom; s patentom, patentiran

brev(e)tirati (f.. breveter) dati, izdati dekret, diplomu, patent, povelju
breve (tal. breve) svaki službeni pisani akt, osobito Papino pismo državama, vladarima i 

dr. koje nema strogo formalni oblik (za razliku od bule); (fr.  brevet)  diploma, povelja, 
dekret;   pismo,   povlastica,   patent;  brevet  d'in-vention   čit.   breve   d'envansjon   (fr.) 

pronalazačka povelja, patent
brevi manu (lat.) otvoreno, bez uvijanja, odmah, kratkim putem

brevijacija (lat. breviatio) skraćivanje, kraćenje; brevijatura
brevijar (lat. breviarium) kratak pregled, kratak izvadak, kratak popis, kratak izvještaj; 

molitvenik katoličkih svećenika za svakodnevna bogoslužja

brimborium (lat.) govorenje nebitnih stvari; okolišanje, izmotavanje
brimer  (fr.  brumaire,  lat. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: 

drugi mjesec u godini, od 23. listopada do 24. studenog, magleni mjesec; 18. brimera (9. 
studenog 1799.) uzeo je Bonaparte, kao prvi konzul, vladu u svoje ruke

brinet (fr. brunet) crnomanjast ili sme-dokos muškarac
brineta (fr. brunette) crnomanjasta ili smedokosa žena

brinirati (fr. brunir) metalne predmete smeđe uglačati, usjajiti i na taj ih način sačuvati od 
hrđanja; bojiti (ili obojiti) smeđe, pocrniti

briofiti (grč. bryon mahovina, fyton biljka) mn. bot. skupni naziv za mahovine
brioidan (grč. bryon, eidos oblik) bot.

sličan mahovini, mahovinast briologija (grč. bryon, logia) bot. dio
botanike koji proučava mahovine brion (fr.) vrsta kvalitetnog francuskog

vina
brioso čit. briozo (tal.) glaz. živahno, šumno, bučno, plameno; con brio

brioš (fr. brioche) vrsta peciva, Čajni kruščić, pletenica; sendvič
briozoe (grč.  bryon  mahovina, zoon životinja) zool. morske, rjeđe slatkovodne, životinje 

nalik na mahovine, žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate
briskirati  (fr.  brusquer)  obrecnuti  se na  nekoga;  htjeti  nešto brzo  sprovesti,  prenagliti 

čime
briškula   (tal.   briscola)   vrsta   kartaške   igre,   osobito   raširena   u   primorskim   krajevima 

Hrvatske
britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronađena metalna smjesa cinka, antimona i nešto 

bakra   (ponekad   i   nikla   i   bizmuta),   bijele,   srebrnaste   boje;   upotrebljava   se,   umjesto 
srebra, za izradu stolnog pribora

Briti naziv za keltska plemena naseljena u Britaniji u doba rimskih osvajanja
British   Museum  čit.   Britiš   muzeum  (engl.)  veliki   narodni   muzej   u   Londonu   (osnovan 

1753.) s veoma bogatim znanstvenim i umjetničkim zbirkama
brizantan (fr. briser, brisant) koji lomi, rasprskava, koji razmrskava, razoran, uništavajući

brizantnost (fr. briser) sposobnost ras-prskavanja, razornost, razorna snaga
brizer (fr. briseur) lomitelj, razbijač; prednji valjak na spravi za predenje

brizolete (njem. Brisoleten) mn. pečeni valjušci od mesa
brizomant (grč. brizo spavam, mantis prorok) stručnjak u tumačenju snova

brizomantija (grč. brizo, manteia proricanje) vještina tumačenja snova
brnistra (tal. ginestra) primorski grm s lijepim žutim cvjetovima, žuka

broad-casting čit. brodkasting (engl.) odašiljanje radio emisija, radio emitiranje
broad-side čit. brod-sajd  (engl.)  pom.  strana  broda;  svi topovi na jednoj strani ratnog 

broda; paljba iz topova s jedne strane broda
Broadway  čit. Brodvej  (engl. Broadway  široki put) glavna poslovna ulica u  New  Yorku, 

dugačka 25 km, srednjim dijelom centar američkog kazališnog života
broajon (fr. broyon) tučak za mrvljenje, trljanje boja

brockhaus
203 bronhije

Brockhaus Čit. Brokhaus (njem.) veliki njemački konverzacijski leksikon s mnogo izdanja; 
nazvan po velikom njem. izdavačkom poduzeću u Leip-zigu, osnovanom 1805.

broderija   (fr.   broderie)   vez,   vezivo;   vezenje;   trgovina   vezivom;   pren.   kiće-nje, 
uljepšavanje

brodet (tal. brodetto) kuh. vrsta jela od ribe s gustim umakom od rajčica, luka i maslinova 
ulja, obično se jede s palentom

brodirati   (fr.   broder)   vesti,   izvesti   zlatom,   srebrom,   svilom;   pren.   krasiti,   uljepšavati 
izmišljenim dodacima

brojler (engl. to broil peći na otvorenoj vatri, na roštilju) pile za pečenje, "pohanac"
brokanter   (fr.   brocanteur)   trgovac   starim   umjetničkim   predmetima,   osobito   slikama; 

staretinar
brokantirati   (fr.   brocanter)   trgovati   umjetničkim   stvarima,   osobito   slikama;   kupovati   i 

prodavati stare stvari
brokat (tal. broccato) skupocjena i teška, zlatnim i srebrnim koncima protkana svilena 

tkanina; grub metalni prašak od slitine bakra i cinka; fini obojeni tinjac u prašku (obje 
vrste   ovog   praška   upotrebljavaju   se   za   brončane   boje);   brokatni   papir   papir   u   boji   s 

uzorcima, oblicima i si., utisnutim u zlatu ili srebru

brokatel (tal. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina, od svile i pamuka, ili samo 
od pamuka, s utkanim velikim cvjetovima; vrsta žutog, crvenkastog ili ljubičastog talijan-

skog mramora
broker (engl. broker) trgovački posrednik

brokeraža (engl. broker) trg. nagrada
koju trgovački posrednik dobiva za

posredovanje brokula (tal. broccoli) vrsta cvjetače s
mesnatim i sočnim cvjetovima i stab-

ljikama
brom (grč. bromos smrad, lat. bromium) kem. element, nemetal atomske težine 79,916, 

redni broj 35, znak Br, crvenkastosmeđa teška tekućina, oštrog mirisa
bromatika (grč. broma jelo) znanost o pripremanju jela po znanstvenim i ekonomskim 

načelima
bromatografija (grč. broma jelo, gra-fein opisivati) opisivanje jela i sredstava za prehranu

bromatologija (grč. broma jelo, logia) znanost o jelima, znanost o sredstvima za prehranu
bromatometar (grč. broma jelo, me-tron) sprava za odmjeravanje dnevne količine hrane

bromizam (grč. bromos) med. trovanje bromom
bromoform (lat. bromoformium) farm.

tekućina veoma slična kloroformu,
upotrebljava se kao sredstvo protiv

jakog kašlja bromural (grč. bromos) farm. bromov
pripravak, poznati lijek za živce bronca (fr. bronze, tal. bronzo, lat. bron-

zium) legura (slitina) bakra, cinka i
željeza

bronce (tal. bronzo) zvonce, mjedeni-čica, klepčica, poklepčica
brončana   bolest   med.   tuberkulozna   bolest   nadbubrežnih   žlijezda   praćena   velikom 

slabokrvnošću i smeđom bojom kože
brončano doba geol. pretpovijesno razdoblje (između kamenog i ledenog doba) u kojem 

su se ljudi služili broncom za izradu oružja, posuđa . dr.
brončati (fr. bronser) obojiti brončanom, tj. smeđom, crnom, bakrenom bojom (drvo, gips, 

kožu i dr.); obojiti modrikastim preljevima na vatri
bronhijalni   (grč.   bronchos   dušnik)   duš-nički,   koji   se   tiče   dušnika   ili   dušni-ca,   npr. 

bronhijalni katar = bronhitis
bronhije (grč. bronchia) mn. ani». dva kanala, lijevi i desni, koji nastaju

bronhitis
204 bruderšaft

račvanjem dušnika od trećeg leđnog pršljena
bronhitis {grč. bronchia) med. upala

bronhija, bronhijalni katar bronho- (grč. bronchos) predmetak u
složenicama sa značenjem: dušnik bronhoblenoreja {grč. bronchos, blem-

ma sluz, rheo tečem) med. gnojna
upala dišnih kanala bronhocela (grč. bronchos, kele kila,

bruh) med. kila dušnika, guša bronhofonija (grč. bronchos, fone glas)
med. piskutavost glasa (kod promu-

klosti)
bronholitija (grč. bronchos, lithos kamen) med. stvaranje kamena u dišnim kanalima

bronhomikoza   (grč.   bronchos,   mykes   gljiva)   med.   upala   dušnika   izazvana   zaraznim 
gljivicama

bronhoplegija (grč. bronchos, plesso udarim) med. uzetost (ili: paraliza) dišnih kanala
bronhopneumonija   (grč.   bronchos,   pneuma   dah)   med.   upala   bronhija   koja   prelazi   na 

plućno tkivo i izaziva upalu pluća, tuberkuloza pluća
bronhoragija (grč. bronchos, regnvmi skršim, slomim) med. krvarenje dišnih kanala

bronhoreja (grč. bronchos, rheo tečem) med. pretjerano izlučivanje sluzi kod kronične 
upale dišnih kanala

bronhoskopija   (grč.   bronchos,   skopeo   gledam)   med.   pregled   dušnika   i   dišnih   kanala 
pomoću posebnog zrcala

bronhospazam (grč. bronchos, spasmos grč) med. grč u dišnim kanalima
bronhostenoza (grč. bronchos, stenos tijesan) sužavanje (ili suženost) dišnih kanala

bubikopf (njem. Bubikopf) "dječačka glava", kratka ženska frizura kao u dječka
bubonadenitis   (grč.   bubon   preponske   žlijezde,   aden   žlijezda)   med.   upala   preponskih 

žlijezda
bubonalgija (grč. bubon, algos bol) med. bolest prepona

buboni (grč. bubon) mn. med. upala limfnih žlijezda u preponama (obično u vezi s mekim 
čankirom), venerične ote kline

bubonocela (grč. bubon, kele) med. bruh prepona, kila
bubonulus (grč. bubon, lat. bubonulus) med. limfni triper (kapavac)

Buchenwald  Čit.  Buhnwald  (njem.) ime jednoga nacističkog koncentracijskog logora (u 
njemačkoj  pokrajini  Tirin-giji,  Thüringen),  osobito   poznatog  po  okrutnostima  koje  su u 

njemu   vršene  nad  zatočenicima   tijekom  Drugoga   svjetskog   rata   i  prije   njega   (1937—
1945); usp. Dachau, Auschwitz

bucina (lat.) truba, trublja
buckinghamska palača čit. bakingem-ska (engl.) kraljevski dvor u Londonu

Buda  (sanskr.  Buddha)  v.  Budha   budak   (tur.  budak)  trnokop,   kramp,   oruđe   s  drškom 
kojemu je na vrhu s jedne strane željezni Šiljak a s druge uska motičica; pren. glupan, 

velika budala
Budha   (sanskr.  Buddha)  "Probuđeni,   Prosvijećeni",   osnivač   po   njemu   nazvane   religije 

(budhizma), rođen u Indiji polovicom VI. st. pr. n. e. u staroj plemićkoj obitelji, štovan kao
budhisti

206 bujnim
bog, "sveti mudrac", i kao deveto utjelovljenje boga Višnua; usp. budhizam

budhisti (sanskr. Buddha) mn. pristaše religije i filozofije budhizma
budhizam (sanskr. Buddha) naučavanje Gautama Budhe (557—447 pr. n. e.); ind. rehgija 

koju je osnovao Budha, čija se filozofija temelji na dvama pojmovima: patnji i spasenju; 
život je patnja, uzroci patnje su strasti (tj. žeđ za životom, volja za životom), osloboditi se 

tih strasti znači osloboditi se patnje, put prema oslobođenju vodi nirvani, tj. stanju bla-
ženog mira, bez strasti i patnje; budizam

budisti (sanskr. Buddha) mn. v. budhisti
budizam   (sanskr.  Buddha)  v.   budhizam   buđo   (jap.)   zajednički   naziv   za   sve   borbene 

vještine kao što su džudo, karate i si.
budoar (fr. boudoir) mali, lijepo uređen

ženski salon (obično u blizini spavaće sobe)
budžet (engl, fr.  budget, tal. bolgia,  lat. bulga novčanik) jednogodišnji zakon kojim se 

predviđaju, prethodno odobravaju i prethodno raspoređuju svi državni (kao i gradski i dr.) 
prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini; proračun prihoda i rashoda uopće; budžetska 

godina godina trajanja primljenog budžeta, proračunska godina
Buergerova (Birgerova) bolest bakterijska ili alergijska upala krvnih žila, obično u nogama

bufer (engl. buffer) odbojnik (na vagonu)
buffa (tal. buffa) šala, lakrdija; opera buffa komična opera

Buffalo Bill  čit. Bafelo Bil (engl.) pravim imenom  William Frederick  Cody  (1846—1917), 
američki   pustolov,   legendaran   u   poštanskoj   službi   i   u   američkom   građanskom   ratu, 

slavan po svojoj okretnosti; osnovao glasoviti cirkus Wild West buffalo čit. bafelou (engl.) 
zool. bivol, bik

buffo (tal. buffo) komični pjevač u talijanskoj operi; buffo caricato čit. bufo karikato (tal.) 
pretjeranost u lakr-dijašenju tal. komične opere; usp. bufon

bufon (tal. buffone) šaljivČina, lakrdijaš, komičar; dvorska luda
bufonerija (fr. bouffonnerie) šala, lakrdija, laka komedija; lakrdijašenje

buftalmičan (grč. bus vol, ofthalmos oko) med. s volovskim očima, volook, buljook
bugačica   (tal.   bucare   probijati;   venet,   bugazar   upijati)   sušilo,   posušilo,   posebno 

pripremljen papir za upijanje tinte izrađen od pamuka i sulfatne celuloze
bugenvilija bot. južnoamerička ukrasna biljka penjačica

bugi-vugi (engl.  boogie  loša improvizacija na glasoviru, loš ples,  woogie  način plesanja 
crnaca iz Arizone) poseban oblik glasovirske interpretacije bluza nastao početkom 20. st.; 

kao  ples sadrži  elemente bluza,  blek-bo-toma,  čarlstona,  ali je mnogo  brži  i s mnogo 
improvizacija

bugzirati (niz. bugsiren) pom. vući ladu pomoću broda ili pomoću čamca na vesla za koji 
je lađa vezana konopcima

buj (fr. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu; vrsta tkanine

bujatrika (grč. bus govedo, iatrike lijeČ-ništvo) stočno liječništvo, liječenje goveda
bujirati (fr. bouille, bouiller) staviti na

robu carinski žig, buj bujon (fr. bouillon) kuh. juha od povrća
i   mesa   u   kojoj   se   obično   razmuti   jaje   bujon  (fr.   bouillon)  kuh.   v.   buljon   bujnim   (tur. 

bujurmak zapovijedati)
zapovijedajte, izvolite; bujrumte

bujruntija
207

bularij
bujruntija   (tur.   bujurultu,   isp.   bujrum)   pašina   ili   valijina   pisana   zapovijed;   potvrda, 

uvjerenje, dokument (uopće); ukaz, povelja, pismo
bukanir (fr.  boucanier)  lovac na bivole; zvjerokradica u Sjev. Americi; morski razbojnik, 

gusar
bukanirati (ind.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom

bukardija   (grč.   bus   vol,   kardia   srce)   med.   povećanje,   hipertrofija   srca,   kao   posljedica 
jačanja srčane muskulature

bukasen (fr. boucassin) vrsta krutog
francuskog platna; pamučna tkanina

za podstavu bukcinator (lat. buccinator) trubač;
anat. obrazni mišić, mišić puhač buke (fr. bouquet) miris (npr. vina); v.

buket
Bukefal (grč. bus govedo, kefale glava, volovska glava) najmiliji konj Aleksandra Velikog 

(Aleksandra   Makedonskog),   poznat   iz   priča   (bojao   se   svoje   sjene   i   teško   gaje   bilo 
uzjahati)

buket (fr. bouquet) lijepo uređen stručak cvijeća; pren. hrpa, skup
bukiner (fr. bouquineur, bouquin) ljubitelj i skupljač starih knjiga

buking   (engl.   booking)   predbilježen   dolazak   gosta   u   neki   hotel,   najava   dolaska, 
rezervacija (u hotelu, na že-ljezinici, pri kupnji zrakoplovnih karata i si.); v. bukirati

bukinist (fr. bouquiniste) prodavač starih knjiga, antikvar
bukirati (engl. booking) rezervirati, obaviti upis, najaviti dolazak, predbilježiti se

bukle (fr. boucle  kopča, čvor) hrapava vunena tkanina od kovrčavog prediva; bukle-sag 
sag, tepih, tkan na čvoriće

bukmejker (engl. book-maker) onaj koji na konjskim trkama priređuje klađenja ili se sam 
kladi, posrednik pri klađenju

bukmejking (eng. book-making) sastavljanje knjiga, tj. običan način klađenja na konjskim 
trkama, za razliku od totalizatora

bukoličar (grč. bukolikos) poet. pisac pastirskih pjesama
bukolički (grč. bukolikos) poet. pastirski, seoski, u duhu ili u obliku pastirskog pjesništva; 

bukolićka cezura metr. uobičajena cezura na kraju Četvrte stope u heksametru grčkih 
bukoličara

bukolika   (grč.   bukolike)   poet.   pastirska   pjesma,   idila   (osobito   kod   rimskog   pjesnika 
Vergilija)

bukranij (grč. bus vol, kranion lubanja) arhit. ukrasi, osobito na dorskom fri-zu, u obhku 
golih lubanja na žrtvenim volovima

buks (engl. books) prozirna i laka tkanina od finog pamuka
buksa (šatr.) zatvor, tamnica

buksirati (niz. bugsieren) vući lađu u luku
bukskin (engl. buckskin) "jelenja, janjeća koža", vrsta čvrste vunene tkanine za hlače i 

športsku odjeću
bukvalan (starosl. bukva slovo) doslovan, točan

bula (lat. bulla) 1. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile ha-majlije; pečat od 
voska ili kovine na povelji; povelja s takvim pečatom; službena Papina povelja ili spis o 

važnim pitanjima na kojem je veliki crkveni pečat (za razliku od breve koja ima samo 
otisak pečata s prstena na kojem je riba); Zlatna bula. vladarska isprava Bele IV. (1242. 

g.)
bula (lat. bulla) 3. med. okruglo i ja-joliko izdignuće pokožice ispod kojeg se skuplja čista 

serozna, mutna, krvava ili gnojna tekućina, plik
bula (tur.) 2. turska žena, Turkinja

bularij (lat. bullarium) zbirka papinskih bula ili odredaba

napada; 3. pom. prostor, spremište na brodu za ugljen, cement, pijesak i dr.; 4. dio kom-
bajna: sanduk u koji pada zrnje

Bunsenov  plamenik  naprava  koja  se upotrebljava  za  zagrijavanje  različitih  supstanci   i 
kemikalija;   sastoji   se   od   metalne   cijevi   koja   pri   dnu   ima   dva   otvora,   a   spojena   je   s 

rezervoarom plina; u njemu se u određenim omjerima miješa zrak i plin i kad se tome 
prinese zapaljena Šibica, nastaje veoma vruć plamen s neznatnim postotkom plina (po 

njem. fizičaru i kemičaru Robertu Bunsenu, 1811—1899)
buntdruk (njem. Buntdruck) tiskanje u više boja, višebojni tisak

bunting (engl.) engleska laka vunena tkanina za izradu zastava
Buonarroti glasoviti talijanski umjetnik (imenom Michelangelo) iz 15. i 16. st.

Bur (niz. Boer seljak) pripadnik nizozemskih doseljenika koji su se u 17. st. iskrcali na Rtu 
dobre nade u južnoj Africi; Burski rat rat između Bura i Engleza početkom 20. st. u kojem 

su Buri izgubili samostalnost, ali je njihov jezik u javnim službama izjednačen s engleskim
bura  (tal. bora) žestok i hladan sjeverni vjetar na istočnojadranskom primorju, puše s 

kopna na more
bural (tal. borale) ormar s ladicama, komoda

buran (rus.) žestok vihor sa snježnom vijavicom u ruskim i sibirskim stepama
buraska (tal. burrasca, fr. bourrasque) bura, iznenadna nepogoda, iznenadan vihor; pren. 

izljev zlovolje, lju-tine
buratino (tal. burattino) pokretljiva lutka, marioneta

burda (ar.) Muhamedov ogrtač; kasnije: osobiti znak abasidijskih kalifa; također: naziv 
jedne arapske vjerske pjesme

burdalu (fr. bourdalou) vrpca na šeširu s kopčom; vrsta šarenog francuskog platna
burdon (fr. bourdon) glaz. duboki bas na orguljama; tisk. izostavljanje riječi pri slaganju

buret (fr. bourrette) tkanina od otpadaka svile
burg (njem. Burg) zamak, dvorac; mala tvrđava

Burgenland austrijska pokrajina u kojoj živi mnogo Hrvata, Gradišće
burgija (tur. burgu) svrdlo, bušilica; usp. borer; pren. nesmisao, besmislica, budalaština, 

izmišljotina,   podvala;   podmetanje,   zadirkivanje;   zabadalo,   zadirkivalo,   lakrdijaš,   ko-
medijant;   vječni   buntovnik,   smut-Ijivac,   poticatelj   nereda,   bukač,   vikač,   podvaljivač; 

čovjek koji svuda "zabada nos", koji želi sve znati i u svemu biti pametniji od drugih, 
spletkar, intrigant

burgundska smola pročišćena žuta omorikova smola
burgundska vina poznata crna i bijela francuska vina iz pokrajine Bur-gundije

Buri (niz. boer) "seljaci", stanovnici juž. Afrike nizozemskog podrijetla
Buridanov magarac fil. poznati primjer za nemogućnost slobodne volje

burin
210 buržoazija

koji se pripisuje francuskom sko-lastičkom filozofu Jeanu Buridanu (1300—1358): gladan 
magarac koji stoji između dvaju potpuno jednakih i podjednako od sebe udaljenih kupova 

sijena mora skapati od gladi budući da se, zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda, 
ne može odlučiti prići nijednom od ovih dvaju kupova

burin (tal.) slaba bura, lagan istočnjak
burka (rus. burka, perz. barak) čupav  krzneni kaput bez rukava, s dlakom okrenutom 

prema van i valjanom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi)
burla (tal. burla) šala

burlak (rus.) seljak koji traži posao izvan svoga mjesta, osobito kao lađ-arski radnik na 
Volgi

burlati (tal. burla šala) izvoditi šale, komedijati, lakrdijati; blebetati, lupetati, glupariti
burleska Uat. burra, tal. burla, burlesco, fr. burlesque) poet. šaljivo prikazivanje velikih i 

ozbiljnih stvari, šala, lakrdija; glazbeno djelo humorističnog karaktera; veselo i nestašno 
glazbeno djelo za ples

burleskan (fr. burlesque) smiješan, šaljiv, nakaradan, lakrdijaški
burleta (tal. burletta) mala vesela igra, mala burleska

burma   (tur.   burmak   uvijati,   usukati)   zavoj,   vitica;   gladak   prsten   (obično   zaručnički); 
vjenčani prsten

burmut (tur. burun, buri) sitan duhan za ušmrkavanje
burnetirati v. burnetizirati

burnetizirati (engl. burner) natopiti drvo u otopini klor-cinka i time ga učiniti otpornim 
prema truljenju

burnus  (ar.  burnus,  fr. bournous) ogrtač bez rukava, s kapom, obično od bijele vunene 
tkanine, Arapi (beduini) ga nose preko odjeće

Burovljeva voda farm. bezbojna tekućina, octenog mirisa, sladunjavog i trpkog okusa, 
otopina   baznog   alu-minijevog   silikata;   upotrebljava   se   za   obloge   kod   rana,   čireva, 

oteklina i dr.; nazvana po njem. kirurgu Bu-rovu (1809—1874)
bursa   (lat.)   vrećica   od   vrlo   finog   materijala   u   kojoj   katolički   svećenik   nosi   posljednju 

pomast i pričest umirućem
bursae muscosae čit. burze muskoze (lat.) mn. med. sluzne kesice

bursitis (lat. bursa vrećica, kesica) akutna ili kronična upala sluznih vrećica
burš   (lat.   bursa,   njem.   Bursch)   u   Njemačkoj:   član   njemačkog   studentskog   društva; 

neobuzdan, veseo, pun života student ili mladić uopće; momak; sluga; kurir
burza (fr. bourse, tal. borsa, lat. bursa, grč. byrsa koža, krzno) mjesto gdje se redovito 

sastaje poslovni i trgovački svijet radi zaključivanja poslova, osobito s mjenicama i vrijed-
nosnim papirima {efektna burza), zatim s robom: žitom, ugljenom i si. (produktna burza); 

tržište novca; bur-zijanci ljudi koji se bave burzovnim poslovima, koji trguju na burzi; bur-
za rada ustanova koja utječe na tržište radne snage time što posreduje između ponude i 

potražnje i na taj način utječe na suzbijanje nezaposlenosti
burzijanci (fr. bourse, njem. Bersianer) mn. v. pod burza

burzovni uzansi trg. mjesni običaji koje je utvrdila uprava neke burze, a koji vrijede za 
poslove obavljene na toj burzi

buržoazija (fr. bourgeoisie, bourg; usp. buržuj) 1. prvobitno: naziv za građanstvo nasuprot 
višim staležima feudalnog društva (plemstvu i svećenstvu); ekonomskim jačanjem bur

buržuj
211

butirometar
žoazije jača i njezin politički položaj: ona ukida feudalno društvo i sama uzima vlast; 2. 

danas: stalež koji ima sredstva za proizvodnju, građanski stalež
buržuj (fr. bourgeois, od bourg grad ili selo pod okriljem grada, tvrđave, njemački Burg; v. 

burg) 1. prvotno: (francuski) građanin ili stanovnik grada, za razliku od kmeta, seljaka, i 
plemića; 2. pripadnik buržoaskog staleža (v. buržoazija 2); 3. malograđanin, filistar

buržujka pripadnica buržoaskog staleža; bogatašica; malograđanka
bus (engl. bus, lat. omnibus svima) = omnibus

bus   (tal.   bussa   udarac)   nalet   vjetra   bus   (tal.   boso)   šimšir   busija   (tur.   pusu)   zasjeda, 
potaja, napad iz busije

business (engl. biznis) posao, trgovina, koriš; poslovna struka
busola   (tal.   bussola   kutijica,   lat.  ruxis  kutija,   grč.  pyxis  kutija   od   šimširo-vine)   fiz. 

mornarički kompas, osobito prilagođena magnetna igla za određivanje pravca
bustrofedon (grč. bus govedo, strofe okretaj) u davnini: način pisanja (Grci, Etruščani i 

dr.)   pri   kojemu   se   nakon   završetka   jednog   retka   prelazilo   u   sljedeći   odmah   ispod 
posljednjeg slova prethodnog retka i tako pisalo natraske; budući  da je takvo pisanje 

nalikovalo okretanju volova kod oranja, nazvano je gornjim imenom
bušel (eng. bushel) engleska mjera za žito, mjerica = 36,349 1

bušerizirati   (fr.   Bucherie)   telegrafske   stupove   natopiti   u   bakrenom   vitri-olu   (postupak 
nazvan po pronalazaču)

bušido 'jap.) kodeks časti, najviši cilj moralnih težnja kod Japanaca: kult predaka, odanost 
poglavarima, hrabrost, preziranje smrti, samozatajnost, blagost prema slabima, praved-

nost, bračna vjernost, a u slučaju povrijeđene časti obvezno samoubojstvo, tzv. harakiri
buširati (njem. Busch grm) lov. izraz kojim se označuje lovčevo lutanje poljima i šumama 

ne bi li slučajno naišao na divljač (za razliku od lova s hajkaČima)
Bušmani   (njem.   Busch   grm)   "ljudi   iz   grmlja",   danas   malobrojna   skupina   nomada   po 

pustinjama jugozapadne Afrike (nizak rast, najviše 1,50 m)
bušon (fr. bouchon) zatvarač, čep; neravnina (na svili)

butada (fr. boutade) duhovita šala, dosjetka; nagao i neobičan nastup ćudi; brzi solo-ples 
bez pripreme; glaz. = capriccio; par boutades čit. par butad (fr.) prema hiru, na mahove

butaforija (tal. buttafuori kazališni inspicijent) umjetnički predmeti koji daju iluziju pravih, 
a upotrebljavaju se u kazališnoj inscenaciji; pren. lažni predmeti koji služe za pokazivanje 

ili reklamu; usp. atrapa

call-girl čit. kolgerl (engl.) prostitutka koja dolazi svojoj mušteriji na telefonski poziv
calmato čit. kalmato (tal.) glaz. blago, tiho, mirno

Calmetteovo   cijepljenje   čit.   Kalme-tovo;   med.   cijepljenje   koje   služi   kao   zaštita   od 
tuberkuloze

calo di peso čit. kalo di pezo (tal.) trg. manjak, nedostatak u potrebnoj težini
calo di prezzo čit. kalo di prečo (tal.) trg. padanje cijene (nekoj robi)

cambio conto
214 capriccetto

cambio conto čit. kambio konto (tal.) trg. mjenični račun
cambio di polizza čit. kambio di polica (tal.) trg. mjenično pismo

cambio di ritorno čit. kambio di ritorno (tal.) trg. povratna mjenica
cambio secco čit. kambio seko (tal.) trg. "suha", tj. vlastita mjenica

camera clara  čit. kamera  klara (lat.) fiz.  "jasna komora", instrument  za  precrtavanje i 
neosvijetljenih predmeta

camera del commercio kamera del komerćo (tal.) trgovačka komora
camera   lucida  čit.   kamera  lucida  (lat.)   fiz.   "svijetla   komora",   instrument   u   kojem   se 

svjetlosne zrake  od  predmeta  odbijaju  pomoću  prizme  i oblikuju  lik  na  papiru  koji se 
nalazi dolje u instrumentu, te se taj lik može nacrtati olovkom

Camerata   fiorentina  čit.   kamerata  fiorentina   (tal.)  družina   firentinskih   znanstvenika   i 
umjetnika u 16.  st.,  koji su u svojim nastojanjima da ožive starogrčku tragediju stvorili 

novi glazbeno-scenski oblik — operu
campo  santo  čit. kampo santo  (tal.)  "sveto polje"; groblje, kosturnica, osobito: groblje 

okruženo otvorenim arkadama
campus  Čit.   kampus   (lat.)   američki   tip   sveučilišta   ili   koledža,   gdje   se   sve   zgrade, 

predavaonice, knjižnice, rekreacijski tereni i si. nalaze najednom prostoru
Campus  Martius  čit. Kampus  Marci-jus (lat.) Martovo  polje (tj. polje boga  rata Marsa), 

vojno vježbalište u starih Rimljana; danas: ratište, bojište, bojno polje
candy-store čit. kandi-stor (engl.) engleska slastičarnica

Canossa čit. Kanosa (tal.) dvorac u sjev. Italiji u kojem se 1077. njemački car Henrik IV. 
pokorio   papi   Grguru  VII.,  izvukavši   od   toga   poniženja   političke   koristi;   otuda:   ići   u 

Canossu poniziti se pred pred nekim kome si se dotle suprotstavljao
canpulfer (njem. Zahn zub, Pulver prah) prašak za čišćenje i raskuži-vanje zubi

canštajn (njem. Zahn zub, Stein kamen) zubni kamenac, sriješ
canšteher (njem. Zahnstocher) čačkalica; pren. (obično u mn.: canšteheri) tanke (ženske) 

noge
cantabile čit. kantabile (tal.) glaz. za pjevanje, što se može pjevati; pjevajući

cantando čit. kantando (tal.) glaz. pjevajući, tj. izvodeći tako kao da se pjeva
cantante Čit. kantante (tal.) glaz. pjevajući

cantante čit. kantante (tal.) glaz. pjevajući, tj. izvodeći tako kao da se pjeva
cantehniker (njem. Zahn zub, Techni-ker tehničar) zubni tehničar, zubo-tehničar, zubarski 

suradnik koji prema uputama liječnika zubara vrši sve tehničke poslove oko nadomještani 
a zubi

Canticum canticorum čit. Kantikum kantikorum (lat.) Pjesma nad pjesmama židovskog 
kralja Salomona, 970—930 pr. n. e.)

canjak (srednjonjem. Zanke) krpa, rita, cunja, dronjak, tralja, trulja
capin (tal. zappa motika) trnokop, budak; planinarski štap sa sjekiricom

capiner   tovarač;   radnik   šumarske   struke   koji   vrši   rovarenje   tehničkih   sorti-menata, 
privlačenje   i   smještanje   balvana   na   pogodno   mjesto   za   utovar,   pri   čemu   se   služi 

capinom; isto i ca-pinaŠ
capitis   deminutio   čit.   kapitis   deminu-cio   (lat.)   prav.   smanjivanje   ili   gubljenje   prava, 

osobito građanskih prava, građanska smrt
capriccetto čit. kaprićeto (tal.) glaz. mala, kratka fantazija

capriccio
215 causa criminali s

capriccio čit. kaprićo (tal.) ćudljivo, neobično umjetničko, poglavito kraće šaljivo glazbeno 
djelo, u obliku sonate; a capriccio čit. a kaprićo (tal.) glaz. po volji

capriccioso čit. kaprićozo (tal.) glaz. ćudljivo, prema volji
caprum expiatorum Čit. kaprum eks-pijatorum (lat.) pomirbeno janje, "jaganjac Božji koji 

oduzima grijehe svijeta", žrtva za tuđe grijehe; usp. priglbok

captatio benevolentiae čit. kaptacio benevolencije (lat.) retorička fraza kojom govornik, u 
početku govora, moli slušatelje za blagonaklonost; vješto zadobivanje naklonosti, lov na 

milost
CARE čit. ker (engl.) kratica Cooperative form American Remittances to Everywhere (ili: 

to Europe) — udruženje od 25 američkih dobrotvornih organizacija koje je nakon Drugoga 
svjetskog rata pomagalo obnovu ratom opustošene Europe i drugih krajeva

carezzando čit. karecando (tal.) glaz.
laskajući, ulagujući se carezzevole čit. karecevole (tal.) glaz.

laskavo
carizam carski apsolutizam, neograničena vlast careva

Carmina Burana Čit. Karmina Burana (lat.), naziv za poeziju srednjovjekovnih putujućih 
klerika (vaganata); predstavljaju izvor za poznavanje srednjovjekovnog života i načina 

mišljenja; neke je od njih uglazbio njem. kompozitor Carl Orff početkom našeg stoljeća
Carolina  Urbarialis Regulatio  čit. Karolina urbarijalis regulacio (lat.) uredbe o agrarnim 

odnosima u Slavoniji koje je izdao car Karlo III. 1737. g.
carpalia čit. karpalija (lat.) mn. med. kosti zapešća; usp. karpalistika

carpe diem Čit. karpe diem (lat.) "iskoristi dan, ugrabi dan", tj. koristi se vremenom!
carta   bianca   Čit.   karta   bjanka   (tal.   car-ta   bianca   "bijeli   papir")   pren.   neograničeno 

povjerenje, neograničena punomoć, potpuno slobodne ruke, potpuna sloboda
carte blanche Čit. kart blanš (fr.) "Čisti, bijeli papir"; v. carta bianca

Cartesius   čit.   Kartezijus   (lat.)   latini-zirano   ime   francuskog   filozofa   Des   Cartesa 
(Descartesa)

čast steel čit. kast stil (engl.) lijevani čelik
castitas   violata   čit.   kastitis   violata   (lat.)   prav.   povrijeđena   nevinost,   povrijeđeno 

djevičanstvo
casus belli čit. kazus beli (lat.) povod ratu, uzrok ratu, razlog zbog kojega se objavljuje ili 

vodi rat
casus foederis Čit. kazus federis (lat.) prav. slučaj kad jedan savez stupa na snagu, tj. kad 

treba ispuniti obveze savezništva
casus   mixtus   čit.   kazus   mikstus   (lat.)   prav.   mješovit   slučaj,   tj.   slučaj   u   kojem  postoji 

krivnja i oštećene osobe
casus obliquus čit. kazus oblikvus (lat.) gram. kosi, zavisni padež u lat. jeziku (genitiv, 

dativ, akuzativ i ablativ); per casum obliquum čit. per kazum oblikvum (lat.) pren. kosim 
putem, zaobilazno

casus rectus Čit. kazus rektus (lat.) gram. nezavisni padež (nominativ i vokativ)
catch-as-catch-can čit. keč-es-keč-ken (engl.) "uhvati kako možeš" — hrva-nje slobodnim 

stilom; v. keč
causa civilis čit. kauza civilis (lat.) prav. građanski spor; predmet građanske parnice

causa   criminalis   čit.   kauza   kriminalis   Gat.)   prav.   kazneni   predmet,   predmet   kaznene 
parnice

causa efficiens
216 celebritet

causa  efficiens  čit. kauza  eficijens (lat.) uzrok koji prethodi  djelu, stvarni uzrok (supr. 
cauza finalis)

causa finalis čit. kauza finalis (lat.) krajnji cilj
causa sine qua non čit. kauza sine kva non (lat.) uzrok bez kojega se nešto ne bi uopće ni 

dogodilo, tj. glavni, osnovni uzrok
causa sui čit. kauza sui (lat.) fil. sam sebi uzrok, bezuzročan, apsolutan

cave!  čit. kave (lat.) čuvaj se! čit, kaveat (lat. cavere,  caveat)  "neka se čuva, neka se 
pripazi"; prav. opomena; sudski prigovor

Cb znak za kem. element kolumbij (co-lumbium; isto što i niobij)
c/c krat. za lat. centum per centum (lat.) sto posto, a po nekima i za curae causa čit. kure 

kauza (lat.), tj. radi njegovanja; bilješka koja se stavlja na bolesničke liste radnika i ozna-
čuje stopostotnu nesposobnost za rad, tj. daje pravo na poštedu od rada za određeno 

vrijeme
Ce kem. kratica za cerij

ce-ce muha zool. rod muha iz tropske Afrike, siše krv domaćih životinja i čovjeka; na 
čovjeka prenosi opasnu bolest spavanja

celuloid (lat. cellula stanica, grč. eidos oblik) umjetna plastična masa koja se trljanjem i 
prešanjem dobiva od kamfora i piroksilina, rožnata, teško prozirna, vrlo elastična i lako 

zapaljiva; služi za izradu češljeva, biljarskih kugli, fotografskog pribora itd.
celuloza (lat. cellula stanica) kem. bezoblična amorfna bijela masa, bez mirisa i okusa, 

koja tvori čvrste sastojke biljaka; važna sirovina u proizvodnji papira
celulozan (lat. cellulosus) v. celularan

celvole (njem. Zellwolle) drvena umjetna vuna
Celzije,   Celzijus   švedski   fizičar   i   astronom  (Celsius,  18.   st),   koji   je   izumio   toplomjer 

podijeljen na 100 stupnjeva iznad i ispod ništice
cement   (lat.   caementum)   1.   posebna   vrsta   vapnenog   praha   koji   se,   kad   se   navlaži, 

stvrdne kao kamen; 2. anat. pozubica (sloj koštanog tkiva na zubnom korijenu)
cementiranje   (lat.   caementum)   1.   me-talurgijski   postupak   pri   kojem   se   jedan   metal 

(kovina) pokriva određenom supstancom u prašku koja treba putem zagrijavanja ući u taj 
metal (tako se od željeza i ugljičnog praha zagrijavanjem dobiva čelik, od bakra i cinka 

mesing itd.); 2. učvršćivanje cementom, izrada u cementu
cementirati (lat. caementum) učvrstiti cementom; pren. učiniti nešto solidno

cenakul   (lat.   coenaculum)   1.   blagovaonica   u   katoličkim   samostanima;   2.   Posljednja 
večera; 3. slika "Posljednja večera", glasovita slika Leonarda da Vincija (tal. il cenacolo)

cenerjauzn
218 centralizirati

cenerjauzn   (njem.   zehn   deset,   Jause   južina)   obrok   oko   10   sati   prije   podne,   (drugi) 
doručak, gablec

cenobij v. kenobij
cenobit v. kenobit

cent (lat. centum sto) jedinica za mjerenje težine od 100 funti = 50 kg; stoti dio; ime 
najmanje   novčane   jedinice:   u   Nizozemskoj   1/100   gulde-na,   u   SAD-u   1/100   dolara; 

metrička centa = 100 kg
Centaur (lat. Centaurus) mit. v. Ken-taur

centenar (lat. centenarium) 1. razdoblje od sto godina, stoljeće; proslava stogodišnjeg 
postojanja, stogodišnjica

centenar (lat. centenarius) 2. čovjek od sto godina, stogodišnjak
centesimo čit. ćentezimo (tal.) talijanski bakreni novac = 1/100 lire

centezimalan (lat. centesimalis) podijeljen na sto jednakih dijelova, stoti; centezimalna 
vaga vaga kod koje se teret drži u ravnoteži sa sto puta manjim utegom

centibar stoti dio bara; krat. cb
centifolija (lat. Centifolia rosa) bot. ruža s mnogo latica, stolisnik

centifolija (lat. centum sto, folium list biljke) vrsta ruže s vrlo mnogo latica; stolisnik
centigrad   (lat.   centum   sto,   gradus   stupanj)   stupanj   Celzijevog   toplomjera   (koji   je 

podijeljen na sto stupnjeva
— °C)

centigradan (lat. centum sto, gradus stupanj) podijeljen na sto stupnjeva
centigram (fr. centrigramme) = 1/100 grama

centigram (lat. centum sto, grč. gram-ma) stoti dio grama
centilitar (fr. centilitre) = 1/100 litre

centilitar (lat. centum sto, grč. litra) stoti dio litre
centimetar (fr. centimetre) = 1/100 metra

centimetar (lat. centum sto, grč. me-tron mjera, mjerilo) stoti dio metra
centipedan (lat. centum sto, pes gen. pedis noga) zool. stonožan, sa sto nogu

centner (lat. centenarius) uteg od 50 kg
Cento krat. za Centralni pakt (punim imenom Central Treaty Organization) — vojni pakt 

sklopljen 1959. između Turske, Irana, Pakistana i Velike Britanije
centon   (lat.   cento   "stokrpa",   haljina   od   sto   krpa)   pjesma   sastavljena   od   stihova, 

polustihova   odn.   izričaja   različitih   pjesnika   (uobičajena   literarna   vrsta   u   predbarokno 
doba)

centrala (lat. centrum središte, centralis središnji) 1. glavni grad, prijestolnica; 2. središte 
vrhovne vlasti ili uprave (neke ustanove, banke, poduzeća i  dr.),  matica, središnjica; 3. 

mjesto   gdje   su   smješteni   glavni   uređaji   neke   veće   tehničke   ustanove   (električna, 
vodovodna, telegrafska, telefonska, elektronska itd. centrala); geom. pravac koji spaja 

središte dvaju krugova; dužina između središta dvaju krugova, središnjica

centralan (lat.  centralis)  središnji, koji se nalazi u središtu ili mu pripada, koji djeluje u 
smjeru središta, koji je u vezi sa središtem; pren. glavni, bitni, matični; srednji; skupni

centralist (lat. centralis) pristaša (ili: pobornik) centralizacije
centralizacija   (lat.  centralis  središnji)   1.   usredotočenje,   usredotočivanje;   2. 

usredotočenost;   3.   sustav   vladavine   pri   kojem   sve   državne   funkcije   dolaze   s   jednog 
mjesta, iz jednog centra (centralizam); supr. decentralizacija i federalizam

centralizam (lat. centralis) v. centralizacija
centralizirati (lat. centralis) usredotočiti, skupiti ujedno, nagomilati u jednu točku

centralna pozicija
219

Centum revolutis...
centralna pozicija voj. glavni položaj, onaj koji je sa strategijskog stajališta najvažniji

centralna projekcija v. perspektivna projekcija
centralna sila fiz. sila koja, kod centralnog gibanja, održava tijelo koje se giba na njegovoj 

putanji
centralna   uprava   u   saveznim   državama   ili   pokrajinama:   najviša,   svima   zajednička 

uprava; kod banaka i industrijskih poduzeća s više podružnica: glavna uprava, matica
centralni organi zool. glavni životni organi (srce, pluća, želudac)

centralno gibanje fiz. gibanje koje se vrši oko središta gibanja pod djelovanjem sile koja 
je usmjerena prema tome središtu gibanja (ne središtu krivulje!), npr. gibanje Zemlje oko 

Sunca, Mjeseca oko Zemlje itd. vrši se po putanji koja je, po prvom Keple-rovom zakonu, 
elipsa

centralno grijanje zagrijavanje prostorija toplom vodom ili parom koja dolazi iz jednog 
kotla,   postavljenog   na   najnižem   mjestu   zgrade   (obično   u   podrumu),   pomoću   cijevi 

provedenih kroz prostorije koje treba zagrijavati
centre-forwards Čit. sentr-fovedz (engl.) šport, u nogometu: vođa navale

centričan (lat. centrum središte) v. centralan
centrifuga  v. centrifugalni stroj centrifugalan  (lat.  centrum  središte, fugere bježati od) 

koji teži udaljavanju od središta; centrifugalna sila sila koja se javlja kao reakcija cen-
tripetalnoj sili, jednake je veličine kao i centripetalna sila, ali je suprotnog smjera, sila 

koja teži udaljiti tijelo od središta njegove kružne putanje
centrifugalni stroj fiz. zamaŠajni stroj (upotrebljava se za sušenje rublja, vune, šećera, za 

cijeđenje meda iz saća i dr. budući da se kod njega, zbog centrifugalne sile, odvajaju te-
kućine od čvrstih tijela, ili tekućine različitih specifičnih težina jedne od drugih)

centripetalan   (lat.   centrum   središte,   petere   težiti   čemu)   koji   teži   prema   središtu; 
centripetalna sila fiz. sila koja je stalno usmjerena središtu gibanja; supr. centrifugalan

centrirati (lat. centrum) 1. geom. odrediti središte; dovesti u središte; utvrditi središnju 
osovinu; 2. šport, dobaciti loptu igraču centra

centrizam (lat. centrum središte) "srednja linija", sklonost kompromisima, oportunizmu; 
usp. centrum

centrobarika (lat. centrum središte, grč. baros težina) fiz. znanost o težištu (teži)
centrosfera (lat. centrum središte, grč. sfaira kugla) geol. centralna jezgra Zemljine kugle 

(za razliku od litosfe-re, Zemljine kore)
centrosom (lat. centrum središte, grč. soma tijelo) bot. tjelešce, stanični centar (u blizini 

stanične jezgre)
centrovertiran  (lat.   centrum   središte,  vertere  okrenuti)   okrenut   (duševno)  sam  prema 

sebi, povučen
centrum (grč. kentron, lat. centrum središte) 1. geom. u geometrijskom liku (krugu, kugli) 

točka koja je od svih točaka obujma ili površine podjednako udaljena; 2. voj. glavni dio 
fronte   (za   razliku   od   "krila");   3.   u   parlamentarnom   životu:   stranka   koja   Čini   sredinu 

između ekstremnih stranaka i u dvorani parlamenta sjedi u sredini, između tzv. "desnice" 
i "ljevice"; centrum gravitatis (lat.) težište

centum (lat.) stotina
Centum revolutis annis Deo respon-debitis et mihi (lat.) Za sto godina odgovarat ćete 

Bogu i meni — zna-
centuplirati

220 cerebralan
menita   rečenica   češkog   vjerskog   reformatora   Jana   Husa   pred   svoju   mučeničku   smrt 

(spalile su ga crkvene vlasti 1415. g.)

ceremonijal-majstor osoba koja se u određenim svečanim prilikama brine da se propisani 
običaji strogo vrše (na dvorovima itd.)

ceremonijalan   (lat.   caerimonialis,   fr.  cérémonieux)  svečan,   koji   odgovara   propisanim 
običajima (ceremonijalu); pristojan, pretjerano ljubazan, s puno formalnosti

ceremonijar   (lat,   caerimoniarius)   kat.   svećenik   koji   vodi   svečane   obrede;   također: 
ceremonijal-majstor

Cerera   (lat.   Ceres)   1.   mit.   rimska   božica   poljodjelstva   i   plodova   zemlje   (kod   Grka: 
Demetra); 2. astr. asteroid otkriven 1801. g.

ceres-mast biljna mast koja se dobiva iz kokosova oraha
cerezin (lat. cera vosak) bijeli ili žućkasti umjetni vosak, sličan parafinu; upotrebljava se 

za izradu svijeća, impregniranje tkanina i papira, premazivanje podova i dr. ceribaša (tur. 
čeri neredovita vojska, baša glavar, poglavar) ciganski starješina

ceribašinica žena ceribašina
cerij (lat. Ceres, cerium) kem. element iz skupine rijetkih ruda, atomska težina 140,13, 

red. broj 58, znak Ce; upotrebljava se za izradu raznih vrsta kresiva i kremena; nazvan po 
božici Cereri

cerin (lat. cera vosak) zelena smola, glavni sastojak pčelinjeg voska
cerkarije (grč. kerkos rep, lat. cerca-riae) mn. zool. repati mladi stadiji metilja

cerkopitek (grč. kerkos rep, pithekos
majmun) majmun s repom, zamorac,

psetoliki majmun cernirati (lat. circinare, fr. cerner) voj.
opkoliti, okružiti (utvrđenje, položaj,

trupu itd.) cerografija (lat. cera vosak, grč. grafo
pišem, crtam, slikam, grana) v. ke-

rografija
ceromantija (lat. cera vosak, grč. man-teia predskazivanje, proricanje) proricanje, gatanje 

u vosak
ceromel (lat, cera vosak, mel med) farm. mast od rastopljenog voska i meda

ceroplastika (lat. cera vosak, grč. plastike vještina uobličavanja) v. kero-plastika
cerozin (lat. cera vosak) vosku slično gorivo od sivozelenog praha koji se nalazi na kori 

šećerne trske
certificirati   (lat.   certe   jamačno,   sa   sigurnošću,   facere   učiniti)   pisano   posvjedočiti, 

potvrditi, potvrđivati, ovjeriti, ovjeravati
certifikacija (lat. certificatio) potvrđivanje, ovjeravanje; dokazivanje

certifikat   (lat.   certe   jamačno,   sa   sigurnošću,   facere   učiniti)   pisano   uvjerenje,   isprava; 
svjedodžba

cerulin
222 change

cerulin (lat. coeruleus tamnoplav) plavi karmin
ceruloza (lat. coeruleus tamnoplav)

med. v. cijanoza cerumen (lat. cerumen, cera vosak,
-umen nastavak) usna smola (izluČe-

vina lojnih žlijezda u usnom kanalu) ceruminozan (lat. ceruminosus) koji
sadrži usnu smolu; sličan usnoj smoli cervicitis (lat. cervix gen. cervicis vrat)

med. upala maternice; metritis cervikalan (lat. cervix gen. cervicis
vrat) anat. vratni, koji se tiče vrata cerviks (lat. cervix vrat) anat. vrat; vrat

maternice, grlić maternice ces glaz. za pola tona sniženi ton c cesar (lat.) isto što i car (u 
starijem

jeziku)
cesija (lat. cessio) prav. ustupanje, odustajanje; prenošenje nekog prava na drugu osobu

cesio bonorum (lat.) prav. ustupanje dobara (imanja) vjerovnicima
cesionar (lat. cessionarius) prav. onaj kojem se ustupa neka stvar ili neko pravo

c'est la guerre čit. se la ger (fr.) to ti je rat, tako ti je to u ratu
cestode (lat. cestodes) mn. zool. trakavice

cesus (lat. cessus) prav. onaj na čiji se račun nešto ustupa, tj. koji treba platiti
cetaceae čit. cetaceje (lat.) mn. zool. kitovi

cetaceum (lat.) kitova mast
cetera (lat.) mn. druge stvari, ostale stvari; et cetera (lat.) i tako dalje, itd.

ceteris paribus (lat.) pod inače jednakim okolnostima, tj. ako je sve ostalo u redu, onda...

ceterum censeo... (lat. ceterum censeo,  Carthaginem esse  delendam "uostalom mislim 
da Kartagu treba razoriti") poznate riječi kojima je rimski državnik Katon Stariji završavao 

svaki svoj govor u senatu; upotrebljavaju se kad se, na kraju krajeva, ipak vraćamo na 
nešto što smatramo nužnim i prijeko potrebnim i Što nam treba biti stalno pred očima 

cetologija (lat. cetus kit, grč. logia.) zool. opisivanje kitova, znanost o kitovima
Cezar (lat. Caesar) ime rimske patricijske obitelji Julija; kasnije su ga uzeli, kao titulu, svi 

rimski carevi osim Vitelija (od ove riječi nastala je slavenska car i njem. kaiser)
cezarizam (lat. Caesar) demokratsko-autokratski sustav vladavine kakav je uveo Cezar; 

apsolutna vojnička vladavina s parlamentarnim formama; usp. Cezar
cezaropapizam (lat. Caesar, papa) odnos između Crkve i države po kojem je svjetovni 

vladar   istodobno   i   vrhovni   crkveni   .poglavar;   miješanje   svjetovnih   vladara   u   crkvena, 
osobito papinska prava (supr. papocezarija)

cezij   (lat.   caesius   sivoplav)   kem.   element   iz   skupine   alkalnih   kovina,   atomska   težina 
132,91; red. broj 55; znak Cs

cezura (lat. caesura presijecanje) metr. presjek, usjek, stanka, ritmički odmor u stihu
cf., cfr. 1. kratica za confer Čit. konfer (lat.) usporedi! sravni!; 2. engl. cost and feight (čit. 

kost end freit) ugovor o prekomorskoj trgovini po kojem su troškovi utovara i prijevoza 
uračunani u cijenu robe

CH   kratica   za   Confederatio   Helvetica   čit.   Konfederacio   Helvetika,   tj.   Švicarska   (na 
automobilskim oznakama)

chain čit. čejn (engl.) mjera za dužinu u Engleskoj = 66 stopa, = 20,17 m
chambertin   čit.   šanberten   (fr.)   poznato   crveno   vino,   nazvano   po   istoimenom   selu   u 

gornjoj Burgundiji
change čit. čejndž (engl.) u tenisu: promjena strana u meču; vrši se samo pri neparnom 

zbroju gemova
charge d'affaires

223 cijanidi
Charge  d*affaires  čit.   šarže   d'afer   (fr.)   otpravnik   poslova,   zamjenik   izaslanika   u 

inozemstvu
chat noir čit. ša noar (fr.) "crna mačka", poznata vrsta parfema; Chat noir naziv jednog 

umjetničkog kabarea u Parizu (1881—1887) u kojem su prikazivani satirički spektakli
cherchez   Ia   femme   čit.   šerše   la   fam   (fr.)   tražite   ženu   (tj.   kao   skrivenog,   potajnog 

pokretača nečega, nekog zla, prijestupa, neke nesreće)
Chicco čit. Kiko (tal.) poznata talijanska marka različitih proizvoda za do-jenčad i malu 

djecu
Cibalae antičko ime današnjih Vinkovaca

cibarije (lat. cibaria) mn. hrana, jestivo, živežne namirnice; obroci
cibetka (tal.-ar. zibetto) mala krvoločna zvjerka slična mački ili kuni; cibet mast oštra 

mirisa koju izlučuju ci-betkine žlijezde, upotrebljava se u kozmetici
ciborij (grč. kiborion vrč, pehar) kod katolika: posuda u kojoj se nalazi posvećena hostija 

cibozan (lat. cibosus) hranjiv cic  (engl,  chintz, njem. Zitz) pamučno platno sa šarama u 
boji, indijskog podrijetla

cicero (lat. Cicero) tisk. slova, malo krupnija od garmonda, visoka 4,511 mm (nazvana po 
tome što su prvi put upotrijebljena 1467. za tiskanje Ciceronovih pisama)

Ciceron  (lat.  Cicero)  veliki  rimski  državnik,  govornik   i pisac   (106—43  pr.  n.  e.);  pren. 
odličan govornik; Cice-ronov stil sjajan govornički stil

ciceronijanizam težnja da se piše isključivo onim latinskim jezikom kojim je pisao glasoviti 
rimski govornik i filozof Ciceron

ciclvajze (njem. zitzeln dojiti, Weise način) malo-pomalo, nasitno, polako (u zagrebačkom 
govoru)

ciconia čit. cikonija (lat.) zool. roda
Cid čit. Sid (šp. Cid, ar. sid gospodar, knez) španjolski narodni junak, isticao se u borbi 

protiv španjolskih Ma-ura, njegova djela još i danas žive u narodnim pjesmama (zapravo 
Ruy Rodrigo Diaz de Bivar, kastilijanski plemić i vojvoda, živio u drugoj polovici XI. st.

-cid završni dio riječi sa značenjem: ubijanje, ubojstvo (lat. occidere ubiti), npr. geno-cid, 
insekti-cid, kulturo-cid

cif (engl. cif = cost trošak, insurance osiguranje, freight vozarina, prijevoz) trg. kratica u 
međunarodnoj   trgovini   kojom se  označava  da  prodavač   snosi  sve  troškove   (vozarinu, 

ukrcavanje, mjerenje i osiguranje robe), osim uvozne carine

ciklorama   (grč.  kyklos  krug,   orama   pogled,   izgled,   orao)   krug   sa   slikama   različitih 
predjela neke zemlje

cikloskop
225 cina

cikloskop   (grč.  kyklos  krug,   skopeo   promatram)   naprava   za   obilježavanje   željezničkih 
zavoja

ciklostil (grč. kyklos krug, stylos držak, pisaljka) stroj za umnožavanje dopisa, okružnica i 
dr.

ciklostome (grč. kyklos krug, stoma usta) zool. kružnouste (ribe, npr. pa-klara)
ciklotimija (grč. kyklos krug, thymos srce, duša) med. vrsta ludila s izmjeničnim, jačim ili 

slabijim, stanjima razdraženosti i duboke potiš-tenosti
ciklotron (grč. kyklos krug, elektron = elektron) fiz. elektromagnetni uređaj koji proizvodi 

naelektrizirane čestice veoma velike brzine (protone, neutrone, alfa-čestice) koje vrše 
kemijske   transmutacije   (pretvaranje   jednog   kemijskog   elementa   u   drugi)   i   razbijaju 

atomske jezgre
cikloturizam turizam na biciklima

ciklus (grč. kyklos) 1. krug, zaokružena cjelina; 2. niz spisa, predavanja, pjesama i si. koji 
su u vezi i čine zaokruženu cjelinu; 3. razdoblje, određen niz godina nakon kojeg se neke 

pojave ponavljaju istim redom
cikorija (grč.  kichorion,  lat.  Cichorium,  tal.  cicoria)  bot.  vodopija;  prah  ove  biljke (kao 

dodatak ili nadomjestak kavi)
cilijaran (lat. ciliaris) trepavični; koji ima trepavice, s trepavicama

cilije (lat. cilia) mn. trepavice; zool. dlake kod praživotinja koje im služe kao organi za 
kretanje; bot. pokretne spolne stanice

cilindar   (grč.  kylindros)  geom.   1.   valjak;   2.   visok   paradni   muški   šešir   od   crne   svile   s 
tvrdim   obodom;   3.   duga   i   okrugla   staklena   cijev,   staklo   (na   svjetiljkama);   4.   valjkast 

zapinjač (u satu); 5. dio parnog stroja
cilindričan (grč. kylindros valjak) u obliku valjka, valjkast

cilindrokoničan (grč. kylindros valjak, konos stožac) valjkasto-stožast
cilšajba (njem. Ziel cilj, Scheibe ploča) nišan, meta

cilj (njem. Ziel) meta, nišan, točka u koju se gađa, mjesto do kojega se utrkuje; želja koju 
čovjek hoće postići, nakana, namjera, težnja, svrha; ciljati nišaniti, gađati, smjerati, težiti, 

nastojati da se nešto postigne
cima (tal.) uže, konop; vriježe, liše u luka, repe, bundeve i si.

cimaza   (grč.   kymainein   uzbibati   se,   vreti)   ferment   kvasnih   gljivica   koje   uzrokuju 
alkoholno vrenje

cimbal (grč. kymbalon) glaz. 1. orguljski registar s usklađenim zvoncima; 2. instrument u 
obliku trapeza sa žicama u koje se udara drvenim batićima

cimelije   (lat.   cimelia)   mn.   skupocje-nosti,   dragocjenosti   (npr.   stari   rukopisi   neke 
biblioteke); crkveno blago

cimentirati (tal. cimentare) baždariti, provjeravati ispravnost (mjera i utega)
cimerfarbe (njem. Zimmer, soba, Farbe boja) bljedilo lica karakteristično za osobe koje 

mnogo borave u zatvorenim prostorima
cimerher   (njem.   Zimmer   soba,   Herr   gospodar)   podstanar;   samac   koji   stanuje   u 

iznajmljenoj sobi; cimerkole-ga sustanar u zajedničkoj sobi; dva "cimerhera" jedan prema 
drugome; kraće: cimer

cimerman (njem. Zimmermann) tesar, drvodjelja
cimet   (grč.   kinnamonon)   fini   začin   od   korice   cimetovca,   tropskog   drveta   čija   je   kora 

bogata eteričnim uljem
cimetovac (grč. kinnamonon) bot. v. cimet

cimotičan (zyme kvas) koji izaziva vrenje, skisnuće
cina (lat. Artemisia cina) biljka kojoj cvijet sadrži santonin i služi za lijek protiv glistavosti

cinabarìt
226

cinober
cinabarìt (grč. kinnabaris) min. živin sulfid, jedna od rudača žive, vrlo lijepe crvene boje

cinantropija (grč.  kyon  gen.  kynos  pas, anthropos  čovjek) med. ludilo u kojem Čovjek 
umišlja da je pas

Cinecittà  čit. činečita  (tal.  cine  kino,  citta  grad)  velika uređenja za produkciju  filmova 
nedaleko od Rima; pren. bilo koji "filmski grad"

cinefakcija (lat. cinis pepeo,  tacere  učiniti, načiniti) izgaranje, spaljivanje, pretvaranje u 
pepeo

cinegetika (grč. kvnegetikos lovački, kynegetike) vještina lovljenja pomoću pasa, lov
cineracija (lat. cineratio) v. cinefakcija

cinerarij (lat. cinerarium) posuda u kojoj se čuva pepeo mrtvaca, urna
cinerarij (lat. cinis, gen. cineris pepeo) urna, žara u kojoj su stari Rimljani držali pepeo 

spaljenih pokojnika
cinerarija (lat. cinis, gen. cineris pepeo) bot. pepeljuga (biljka krasnica pepeljaste boje; 

vrsta glavočika)
cingara (grč. kymbalon) zvonce koje se vješa stoci o vrat, mjedenica

cingareska (tal. cingaresca) ciganska pjesma
cingulum (lat. cingulum) pojas uz svećeničku odjeću

cinici fil. pristaše Sokratovog učenika Antistena koji su naučavali da su najveća dobra u 
životu nepostojanje želja, autarkija i vrlina, s posebnim naglašavanjem potrebe za što 

većom  prirodnošću;   kod  kasnijih  cinika   ovo  se  naučavanje   izvrgnulo   u   često   bezočno 
zanemarivanje svih običaja i vrijednosti, tako da se izraz cinizam može smatrati tipičnim 

za   oznaku   ovakvog   ponašanja;   naziv   po   gimnaziji  Kynosarges  u   kojoj   je  Antisten 
poučavao

ciničan nepristojan, bezobrazan, bestidan, bezočan; usp. cinici
cinija (po imenu njem. botaničara Got-tfrieđa Zinna) vrtna biljka iz porodice glavočika

cinijatrija   (grč.  kyon   gen.   kynos  pas,   iatreia   liječenje)   umijeće   liječenja   pasa,   pseće 
liječništvo

cinik čovjek potpuno  i podjednako   ravnodušan  prema  dobru   i  prema  zlu; nepristojan, 
bezočan čovjek; usp. cinici

cinizam   fil.   naučavanje   cinika;   pren.   zanemarivanje   vanjske   pristojnosti,   bezobrazluk, 
bezočnost,   bestidnost,   zajedljivost,   zagriženost;   odricanje   i   preziranje   svih   kulturnih 

vrijednosti
cink (njem. Zink) min. plavičastobijela kovina, element, atomska težina 65,38, redni broj 

30, znak Zn
cinkati   (iz  njem.  zinken  dojavljivati)   dojaviti   vlastima,   optužiti,   "otkucati",   denuncirati; 

cinker potkazivač, doušnik, "tužibaba"
cinkograf (njem. Zink, grč. grafo crtam, slikam) onaj koji urezuje slike ili slova u cinkove 

ploče (radi tiskanja)
cinkografija (njem. Zink, grč. grafo crtam, slikam) urezivanje (nagrizanjem) slika ili slova 

u cinkove ploče (radi umnožavanja tiskanjem)
cinkografirati (njem. Zink, grč. grafo) raditi pomoću cinkografije

cinkova mast (njem. Zinksalbe) bijela mast koja se upotrebljava za liječenje lakših ozljeda 
kože

cinkove   legure   slitine   cinka   s   drugim   kovinama,   npr.   s   bakrom   (mesing),   s   bakrom   i 
niklom (novo srebro), s kositrom (bronca) itd.

cinkuš (mađ. csengo) zvonce
cinkvajs   (njem.   cink,  weiss  bijel)   bijela   slikarska   boja;   cinčano   bjelilo,   umjetni   bijeli 

slikarski pigment, po sastavu cinkov oksid
cinkvajs (njem. Zinkweiß) bijela slikarska boja, neotrovna

cinober (grč. kinnabaris) min. v. cina-barit
cinofil

227
cirkulacijski papiri

cinofil (grč. kyon pas, filos ljubitelj) ljubitelj pasa
cinografija (grč. kyon gen. kynos pas, grafo opisujem) opisivanje pasa

cinolisa (grč. kyon pas, lyssa bjesnilo) med. pseće bjesnilo
cinologija (grč. kyon pas, logia) v. kinologija

cinoreksija (grč. kyon pas, orexis težnja, prohtjev) pseća, neutaživa glad
cintor (tal. cimitero) prostor oko crkve, crkveno dvorište; groblje

Cion   (hebr.   zijjon)   najviši   jugozapadni   brijeg   Jeruzalema   s   "Davidovim   gradom"   i 
Salomonovim hramom; Jeruzalem; pren. Crkva i njezini vjernici; Sion

cionist (hebr.) pristaša (ili: pobornik) cionizma

cirkumpolarne   zvijezde   astr.   zvijezde   koje   ne   silaze   s   vidika   jer   se   okreću   u   blizini 
zvijezde Sjevernja-če

cirkumskripcija   (lat.   circumscriptio)   opisivanje;   ograničavanje,   zatvaranje   u   određene 
granice; ret. opisivanje riječima, stvaranje razdoblja

cirkumskripcijska   bula   papinska   bula   kojoj   je   cilj   uređivanje   prilika   Katoličke   crkve   u 
nekatoličkim zemljama

cirkumspektivan (lat. circumspicere ogledavati se) koji se ogledava oko sebe
cirkumstancija (lat. circumstare stajati uokolo) okolnost, stjecaj događaja

cirkumvalacija  (lat.   circumvallatio)   voj.  opkopavanje,  opkop   (napravljen  od  bedema   ili 
rovova)

cirkus (lat. circus, grč. kirkos krug) 1. kod Rimljana: duguljasto-okruglo trkalište za konje i 
kola u kojem su priređivane circenzijske igre; 2. danas: okruglo mjesto s amfiteatralnim 

sjedalima za artističke i si. izvedbe (obično pod šatorom)
cirokumulusi   (lat.   cirrocumulus)   mn.   meteor,   oblaci   koje   čine   slojevi   snježnobijelih 

kuglica, u nizovima ili kao stada bijelih ovaca
cirostratusi (lat. cirrostratus) mn. meteor, oblaci u obliku tankog, bjeli-Častog i prozirnog 

vela
ciroza  (grč. kirros žut,  boje limuna)  med. ciroza  jetara bolest praćena  umnožavanjem 

jetrenog vezivnog tkiva koje očvrsne i pokazuje jaku žućkastu boju (posljedica kroničnog 
alkoholizma, sifilisa i dr.)

cirozan (lat. cirrus kovrčava kosa, uvo-jak, cirrosus) kovrčast
cirusi (lat. cirrus kovrča, uvojak) mn. meteor, ovčja vuna, paperjasti oblaci, sastavljeni od 

ledenih iglica, potpuno bijeli; pri lijepom vremenu, ako barometar pada, nagovještavaju 
skoru kišu

cis
229 citrin

cis (lat.) 1. s ove strane (za prostor); za
(za vrijeme) cis (lat.) 2. glaz. ton C povišen za pola

tona
cisalpinski (lat. cis-alpinus) koji leži s ove strane Alpa

cisoida (grč. kissos bršljan, eidos lik) vrsta krivulje (trećeg stupnja) u geometriji
cista   (grč.   kystis   mjehur)   med.   vrsta   šu-pljikaste   izrasline   ispunjene   tekućinom   ili 

kašastim sadržajem, okrugla poput kugle (za razliku od drugih tvrdih izraslina)
cistektomija (grč. kystis mjehur, tem-no režem) operativno uklanjanje neke ciste

cistercit   pripadnik   jednog   ogranka   benediktinskog   reda   (ime   po   opatiji   Citeaux,   lat. 
Cistertium, u Burgun-diji)

cisterna (lat. cisterna) 1. bunar za skupljanje kišnice (osobito u bezvodnim krajevima); 2. 
posebni vagon za prijevoz benzina, ulja, petroleja i dr.

cistitis (grč. kystis mokraćni mjehur) med. akutna ili kronična upala mokraćnog mjehura
cistoskopija   (grč.   kystis   mokraćni   mjehur,   skopeo   gledam,   promatram)   med,   pregled 

ciste cistoskopom
cistotomija (grč. kystis, temno režem) med. operativno otvaranje mokraćnog mjehura ili 

koje druge ciste
citacija (lat, citatio) navođenje, navod (citata); prav. poziv pred sud

citadela   (tal.   cittadella)   fort.   mala   utvrda   koja   se   nalazi   u   većoj   i   služi   kao   glavna 
utvrđena točka cjelokupnog utvrđenja; tvrđava za obranu grada

citara   v.   citra;   Cithara   octochorda   čit.   citara   oktokorda   (lat.   osmerostruna)   katolička 
crkvena pjesmarica prvi put  objavljena u 18. st., sadrži latinske i hrvatske pjesme za 

osam različitih prigoda (odatle joj i ime)
citat   (lat.   citatum)   1.   navod,   mjesto   doslovno   navedeno   iz   neke   knjige   ili   spisa,   s 

navodnim znacima i točnim navođenjem izvora
citat (lat. citatus) 2. prav. onaj koji je pozvan pred sud

citator (lat. citator) 1. prav. onaj koji poziva sudu; 2. navoditelj citata
citirati   (lat.   citare)  1.   prav.   pozvati  pred  sud;   2.  doslovno,   točno  navesti   Čije  riječi  ili 

mjesto iz nekog djela
citius, altius, fortius čit. cicijus, alci-jus, forcijus (lat.) brže, više, hrabrije (geslo današnjih 

Olimpijskih igara)
citoblast (grč. kytos šuplje tijelo, omot, blastema klica, izdanak) bot. jezgra, hladetinasta 

tvar iz koje se razvija biljno stanično tkivo

citogonija (grč. kytos šuplje tijelo, gone rađanje) biol. razmnožavanje putem pojedinačnih 
stanica

citologija (grč. kytos šuplje tijelo, logia znanost) dio biologije koji se bavi proučavanjem 
stanice

citometar (lat. citus brz, grč. metron mjera) sprava za mjerenje brzine, brzinomjer
citoplazma   (grč.   kytos   šuplje   tijelo,   omot,   plasma   tvorevina)   bot.   prozirna   sluzava 

tekućina koja struji u stanici, jedna od najvažnijih  tvari u prirodi jer o njoj, zajedno  s 
jezgrom, ovise pojave života

citostoma (grč. kytos šupljina, stoma usta) biol. ušće stanice
citotoksičan   (grč.   kytos   šuplje   tijelo,   toxikos   otrovan)   med.   koji   uništava   stanice; 

citotoksična   moć   svojstvo   imunih   krvnih   seruma   da   uništavaju   stanice   (eritrocite, 
leukocite i dr.)

citra   (grč.   kithara)   glaz.   veoma   stari   žičani   instrument   na   kojem  se   tonovi   proizvode 
metalnim prstenom

citrat (grč. kitron, lat. citrus limun) kem. sol limunske kiseline
citrin (grč. kitron limun) vitamin P, uvjetuje normalnu propustljivost kapilara; kremen žute 

(limunove)
citroen

230 clavus oculi
citroen  čit, sitroen (fr.) poznata  francuska marka automobila (prema Andreu Citroenu, 

"kralju automobila" u Francuskoj)
citrona (grč. kitron limun, lat. citrus) bot. limun (drvo i plod)

citronat (lat. citrus limun) nezrela, još zelena ušećerena limunova kora
citrusi (lat. citrus od grč. kitron limun) drveće i grmlje s trajnozelenim lišćem i mirisnim 

cvjetovima; plodovi njihovi imaju koru koja sadrži eterična ulja i sočnu jezgru (u citruse 
spadaju: naranče, limuni, mandarine itd.)

city  čit. siti (engl.) grad; osobito: dio Londona kao bankarsko i trgovačko središte  (the 
City)

civil   (lat.   civilis   građanski)   1.   građanstvo,   građanski   stalež   (za   razliku   od   vojničkog, 
militera); 2. građansko odijelo; ići u civilu ići u građanskom odijelu

civil (lat.  civis  građanin)   1.  građanin   (za  razliku   od vojnika);  2.  nastavnik  građanskog 
(civilnog), posebno rimskog prava (za razliku od kanonista i kriminalista); 3. sudac koji 

sudi u građanskim sporovima
civilan (lat. civilis) građanski; uglađen, uljudan, uljuđen, pristojan; prav. privatnopravni

civiliter mortuus (lat. civiliter mortu-us) prav. građanski mrtav, proglašen umrlim, koji se 
smatra mrtvim iako je živ, tj. bez građanskih prava

civilizacija  (lat. civilisatio) stupanj  kulture koji dolazi  nakon   barbarstva  i na  kojem sc, 
malo-pomalo,   čovjek   privikava   življenju   u   skladnoj   zajednici   sa   svojim   bližnjima; 

prosvijećenost, školovanost, uljuđenost, društvena usklađenost
civilizirati   (lat.   civilisarc)   provesti   civilizaciju;   školovati,   učiniti   uglađenim,   uljuditi, 

uljuđivati, učiniti koga skladnim članom ljudskog društva
civilna lista (engl. civil list) stavka u državnom proračunu koja se svake godine isplaćuje 

vladaru radi uzdržavanja njega i njegovog dvora
civilna služba (lat. civilis) građanska služba, služba u građanstvu

civilni brak građanski brak, brak koji se sklapa pred državnim vlastima
civilno pravo građansko pravo

civis (lat.) građanin; civis academicus čit. civis akademikus (lat.) akademski građanin, 
student sveučilišta

civitet (lat.) građansko pravo
cizeler (fr. ciseleur) rezač kovine, kovi-norezbar

cizelirati   (fr.  ciseler)  fino,   umjetnički   dotjerivati   površinu   iskovanih   predmeta   tako   da 
budu glatki; u metalnu ploču i staklo finim malim dlijetom urezivati razne figure i ukrase

cizelirati (fr.  ciseler,  tal. cesello, lat. caedere rezati) dlijetom oklesati, dlijetom otesati; 
kiparske radove izlje-vene u kovini dlijetom umjetnički popraviti i ukrasiti; prid. cizeliran

clairvoyance čit. klervoajans (fr.) vidovitost, sposobnost predviđanja, vidov-njaštvo
clandestina possessio čit. klandesti-na posesio (lat.) prav. imovina do koje je netko došao 

potajno
clandestina sponsalia (lat.) mn. prav. potajni zaručnici

clandestinum coniugium čit. klande-stinum konjugijum (lat.) prav. potajni brak

comodaménte Čit. komodamente (tal.) glaz. v. comodo
comodétto

232 consignation bonorum
comodétto čit. komodeto (tal.) glaz. v. comodo

comodo čit. komodo (tal.) glaz. udobno, umjereno
compiacevole čit. kompijaćevole (tal.) glaz. ljupko, dopadljivo

complices delicti čit. komplices delikti (lat.) mn. prav. v. komplici
composto Čit. komposto (tal.) glaz. složeno

con allegrezza čit. kon alegreca (tal.) glaz. sa živošću, živahno, s veseloš-ču
con amarezza Čit. kon amareca (tal.) glaz. s gorčinom, tužno

con amore čit. kon amore (tal.) glaz. s ljubavlju, radosno, sa zadovoljstvom
con anima čit. kon anima (tal.) glaz. s izrazom punim duše

con brio čit. kon brio (tal.) glaz. živahno, burno, vatreno
con diligenza Čit. kon dilidženca (tal.) glaz. pažljivo, brižljivo

con dolcezza čit. kon dolčeca (tal.) glaz. ljupko, umilno, slatko
con dolore čit. kon dolore (tal.) glaz. s bolom, tužno, žalosno

con espressione čit. kon espresione (tal.) glaz. izražajno
con fuoco čit. kon fuoko (tal.) glaz. vatreno, sa žarom, živahno

con gravità čit. kon gravita (tal.) glaz. dostojanstveno, s dostojanstvom
con grazia čit. kon gracija (tal.) glaz. ljupko, umilno

con moto Čit. kon moto (tal.) glaz. v. pod motus
con osservanza čit. kon oservanca (tal.) glaz. s pažnjom, pažljivo

con passione čit. kon pasione (tal.) glaz. strasno, strastveno, s uzbuđenjem
con suono pieno čit. kon suono pjeno

(tal.) glaz. punim tonom con tenerezza Čit. kon tenereca (tal.)
glaz. s nježnošću, nježno, dirljivo

con variazioni čit, kon varijacioni (tal.) glaz. s varijacijom, s djelomičnim odstupanjima od 
glavne teme

con vigore čit. kon vigore (tal.) glaz. krjepko, živahno, snažno, izražajno
con vivezza čit. kon viveca (tal.) glaz. živahno, živo

concertino  Čit.   končertino   (tal.)   glaz.   manje   glazbeno   djelo,   obično   s   jednim   do   tri 
samostalna stavka

concurrentiae   clausula  čit.   konkurencije   klauzula   (lat.)   trg.   prav.   pogodba   kojom   se 
službenik (npr. trgovački pomoćnik) ograničava, u korist svoga nekadašnjeg poslodavca, 

u svom privrednom radu
concursus creditorum čit. konkurzus kreditorum (lat.) v. pod konkurs

conditio sine qua non Čit. kondicio sine kva non (lat.) uvjet bez kojega se nešto ne može 
zamisliti ili izvršiti, tj. neophodan, nužan, apsolutan uvjet

confer  čit. konfer (lat.) usporedi (upućivanje na neko mjesto u knjizi); upotrebljava se 
obično u skraćenom obliku: cf.; usp. konferatur

conferatur (lat.) neka se usporedi
Confiteor Čit. Konfiteor (lat.) "ispovijedam se"; pokajna molitva u katoličkom bogoslužju; 

pren. pokajanje
consecutio temporum čit. konsekucio temporum (lat.) gram. vremenski slijed, pravilno 

slaganje vremena u rečenici
consensus gentium čit. konsenzus gencijum (lat.) teol. suglasnost svih naroda u pogledu 

vjerovanja u postojanje božanstva (uzima se često kao dokaz za postojanje Boga)
consignatio  bonorum čit. konsigna-cio bonorum (lat.) prav. sudski popis  imovine (npr. 

nakon smrti onoga koji umre bez oporuke, kod javnih prodaja, u slučaju bijega nekog 
prijestupnika); simbolično oduzimanje imovine

consilium abeundi
233 corona

consilium abeundi čit. konzilijum abeundi (lat.) savjet đaku da napusti školu (zbog slabog 
učenja ili ponašanja), nešto blaža vrsta relegacije

consilium medicum čit. konzilijum medikum (lat.) liječnički savjet, liječničko mišljenje
consortes litis čit. konsortes litis (lat.) mn. prav. drugovi pred sudom, svi koji pred sudom 

zajednički zastupaju isto pravo

constitutum   possessorium   čit.   kon-stitutum   posesorijum   (lat.)   prav.   jedan   od   načina 
stjecanja vlasništva u pokretnim stvarima bez stvarne predaje, tj. tako da ta stvar i dalje 

ostane kod prijašnjeg vlasnika u uporabi
contano Čit. kontano (tal.) glaz. brojte, tj. pravite stanku (u partituri kod onih glasova koji 

kasnije počinju)
continuet čit. kontinuet (lat.) med. neka nastavi (bolesnik upotrebljavati lijek)

continuetur čit. kontinuetur (lat.) med. neka se nastavi (uzimanje lijeka)
continuo čit. kontinuo (tal.) glaz. bez prekidanja

conto   a   meta   čit.   konto   a   meta   (tal.)   konto   o   poslovima   na   zajednički   račun,   tj.   na 
dijeljenje gubitka i dobitka

conto   corrente   čit.   konto   korente   (tal.)   trg.   tekući   račun,   tj.   kad   banke,   trgovci   i 
industrijalci otvaraju jedan drugom mjenični ili akceptni kredit ili račun (konto), pa na 

temelju toga kredita međusobno posluju
contractus socidae čit. kontraktus so-cide (lat.) prav. v. socida

contradictio in adjecto čit. kontra-dikcio in adjekto (lat.) log. proturječnost u pridanome, 
npr. četvorokutan krug, drveno željezo, hladna vatra itd.

contradictio   svmptomatum   čit.   kon-tradikcio   simptomatum   (lat.)   med.   proturječnost 
znakova bolesti

copo (tal. zoppo) sakato, kljasto; alla zoppa čit. ala copa (tal.) glaz. nejednako
copy-right  čit,   kopi-rajt   (engl.)   uobičajena   formula   za   zaštitu   autorskog   i   izdavačkog 

prava
copy-right bill čit. kopi-rajt bil (engl.) zakon o autorskom i izdavačkom pravu

coque! čit. kokve (lat. coquere, coque) farm. kuhaj! (na receptima)
eoram populo čit. koram populo (lat.) v. koram publiko

coram publico čit. koram publiko (lat.) pred skupljenim narodom, pred cijelim svijetom, 
javno i otvoreno

corned   beef   čit.   kornd   bif   (engl.)   usoljena   govedina   konzervirana   u   limenim   kutijama 
(konzerva)

coro pieno čit. koro pjeno (tal.) glaz. pun zbor, potpun zbor
corona  Čit. korona (lat.) vijenac;  corona  castrensis čit. korona kastrenzis (lat.) taborski 

vijenac  (dobivao  gaje vojnik  koji  je boreći se prvi  ušao  u  neprijateljski  tabor);  corona 
civica čit. korona civika (lat.) građanski vijenac, odlikovanje vojniku koji je u boju spasio 

život   rimskom   građaninu;  corona  muralis   čit.   korona   muralis   (lat.)   zidni   vijenac, 
odlikovanje vojniku koji se prvi popeo na zid neprijateljske utvrde;  corona  navališ čit. 

korona   navališ   (lat.)   brodski   vijenac,   dobivao   ga   je   vojnik   koji   je   prvi   stupio   na 
neprijateljski   brod;  corona  obsidio-nalis   čit.   korona   obsidionalis   (lat.)   opsadni   vijenac, 

dobivao  gaje vojskovođa  koji je oslobodio  grad od opsade;  corona  vallaris čit. korona 
valaris   (lat.)   nasipni   vijenac,   dobivao   ga   je  vojnik   koji   se   prvi   popeo   na   neprijateljski 

nasip;  corona  triumphalis Čit. korona trijumfalis (lat.) dobivao je vojskovođa kojemu je 
bilo dopušteno da slavi trijumf; ovaj posljednji vijenac bio je prvotno od svježeg

Corona borealis
234 cucla

lovorova   lišća   a   kasnije   od   zlata,   dok   su   ostali   vijenci   bili   od   neke   druge   kovine,   a 
predstavljah su npr. utvrd-ni zid, valove itd.

Corona borealis čit. Korona borealis (lat.) Sjeverna kruna, zviježđe na sjevernoj nebeskoj 
polutki (najsjajnija zvijezda Gemma)

Corona Veneris čit. korona Veneris (lat.) med. "Venerin vijenac", sifilisne ospice po čelu
corps de logis čit. kor d'loži (fr.) arh. srednji glavni dio palače ili dvorca

corps diplomatique čit. kor diploma-tik (fr.) svi predstavnici stranih država u nekoj državi, 
diplomatski zbor, diplomatsko tijelo

corpus delicti čit. korpus delikti (lat.) prav. predmet koji dokazuje krivnju, tj. oruđe kojim 
je djelo izvršeno ili objekt nad kojim je izvršeno

corpus Domini čit. korpus Domini (lat.) u Kat. crkvi: tijelo Gospodnje (Kristovo); pričesna 
hostija kao tijelo Kristovo; Tijelovo (blagdan)

Corpus   juris   canonici  čit.   Korpus  juris  kanonici   (lat.)   zbirka   pravnih   izvora   kanonskog 
prava

Corpus juris civilis čit. Korpus juris civilis (lat.) zbirka Justinijanovih pravnih knjiga

curik   (njem.  zurück)  natrag   (izraz   uobičajen   kod   kočijaša   kad   žele   da   konji   povuku 
natrag)

curikštos (njem. zurück natrag, Stoss udarac) udarac lopte u nogometu tako da je igrač 
usmjeri natrag (iza sebe, a preko sebe)

curriculum vitae čit. kurikulum vite (lat.) tijek života, životopis
custodia honesta čit. kustodija honesta (lat.) prav. zatvor koji ne lišava Časti (osobito za 

manje političke prijestupe)
cušnajder (njem. Zuschneider) krojač (pomoćni)

cušpajz (njem. Zuspeise) dodatak uz glavno jelo, sporedno jelo, varivo
cuštendig (njem. zuständig) zavičajan

cuzamenštos (njem. Zusammenstoss) sukob, sudar
cvajakter (njem. zwei dva, Akt čin) kazališna igra u dva čina; dvočinka

cvajer   (njem.  Zweier)  dvojka,   znak   broja   dva   ili   neki   predmet   druge   kategorije   (npr. 
brašno)

cvajzicer (njem. zwei dva, Sitz sjedalo) vozilo, kola, saonice, zrakoplov i si. sa dva sjedala; 
dvosjed

cvancig (njem. zwanzig) dvadeset (obično kao figura u kartaškoj igri "šnap-sl", kad igrač 
ima kralja i damu iste boje); usp. fircig

cvancik (njem. zwanzig) nekadašnji novac od dvadeset krajcara
cvebe (ar. zabib, tal. zibibbo) mn. suho grožđe, grožđice; rozine

cvečknknedli (njem. Zwetschke šljiva) mn. okruglice, "knedli" sa šljivama
cvergl (njem. Zerge) patuljak; zool. vrsta sitne ribe, tzv. američki somić

cvibak (njem. Zwieback) kruh dvaput pečen, dvopek; biskvit
cviblsos (njem. Zwiebel crveni luk, fr. sauce umak) umak od crvena luka

cvighjanizam v. cvinglijanci
cvik (njem. Zwick) vrsta kartaške igre; igra "mlin"

cvika (njem. cvikl klin); obično u frazi: zabiti cviku podvaliti kome, nasamariti koga i si.
cvikati

236
Cyrano de Bergerac

cvikati (njem. zwicken) bušiti, bušenjem poništiti (kartu, ulaznicu)
cvikcange   (njem.  zwicken  štipati,  Zange  kliješta)   vrsta   osobitih   kliješta   sa   šiljastim 

štipaljkama
cviker (njem. Zwicker) naočale koje se drže na nosu pomoću štipaljke, bez nožica

cviki-pusa (njem. zwicken štipati, "pusa" poljubac) poljubac pri kojemu se cjelivana osoba 
uštine za obraz

cvikl (njem. Zwickel) klin, uklinak, umetak (izraz osobito uobičajen kod krojača, kad treba 
proširiti hlače ili si. umetkom u obliku klina)

cvilih   (lat.   bilih   dvonitni,   od   dvije   žice,   njem.  Zwillich)  dvonitka   (jako   i   gusto   laneno, 
kudjeljno i pamučno platno)

cviling (njem. Zwilling) blizanac, jedno od blizančadi; usp. triling
cvinglijanci pristaše cvinglijanizma, nauČavanja vjerskog reformatora Ul-richa Zwinglija 

(1484—1531)
Cyrano de Bergerac Čit. Sirano d' Ber-žerak (fr.) francuski prozni i dramski pisac (pravim 

imenom   Hector   Sa-vinien,   1619—1655);   njegov   je   lik   ne-oromantički   idealiziran   u 
istoimenoj drami Edmonda Rostanda

Č, č četvrto slovo hrvatske latinice
ča-ča-ča   (cha-cha-cha)   latinskoamerič-ki   društveni   ples   u   4/4   taktu;   pleše   se   u   paru, 

partneri   se   ne   drže,   ah   se   kreću   po   točno   određenoj   shemi   koraka;   pijani   ča-ča-ča 
varijacija spomenutog plesa, imitacija (koracima i pokretima) pijanog svijeta (gubljenje 

ravnoteže)
čabuk (tur.) brzo

ćador (perz.-tur.) v. šator
čaga (šatr.) ples

čair (tur. Čajyr) livada, poljana, travnjak, pašnjak, dolina
čajka (rus. čaika, mađ. sajka) lak i brz Čamac na Dunavu i Dnjestru (služio i kao ratni 

čamac); šajka
čakarita (šp. chacarita) divovski inkvizicijski požar zabranjenih knjiga (proveo argentinski 

katolički kler)

čakija (tur. čaki) džepni nožić, perorez
čakija   (mađ.   csaklya)   motka   sa   željeznom   kukom   za   privlačenje   udaljenih   predmeta; 

motka uz koju se penje loza, grah i si.
čakmak (tur.) kresivo, ognjilo

čakov (mad. csako) kožna vojnička kapa, šešir s remenom ispod brade
Čakra (šp. chacra) seljačka koliba, seoska kuća u -Južnoj Americi

Čakšire (tur.) hlače
čalgija (tur. čalgi) glazbalo, glazbeni instrument; svirka, sviranje; ansambl od tri svirača 

(melodijski instrument i udaraljke)
čalma (tur.) bijeli platneni ovoj oko fesa kod muslimana; zaviti čalmu pren.

* poturčiti se, prijeći na islamsku vjeru
čam (tur.) 1. bor, jela, smreka; 2. čamac od jelovine

čama tur, (kjamis) gornja ženska haljina (drugo je čama — dosada)
Čamac (tur,) v. čam 2,

čanak (tur.) drvena zdjela
čančara vrsta kornjače

čang (kin.) kineska mjera za dužinu, = 3,18—3,58 m
čankir (fr. chancre) čir uopće (obično se upotrebljava u vezi meki odnosno tvrdi čankir) 

opasna spolna bolest
čantra (tur.) putnička torbica

čantrati (tur.) cendrati, čangrizati, prigovarati, gunđati
čapetoni (šp. chapetonis) novi europski doseljenici u prijašnjim španjolskim pokrajinama 

Latinske Amerike (za razliku od kreolaca koji su rođeni u Latinskoj Americi)
čapka (polj. csapka) četvrtasta ulanska kapa; poljska narodna kapa

čapkun (tur.) konj sa sitnim i brzim hodom, ravan konj (koji istodobna diže obje desne pa 
obje lijeve noge); pren. vragolan, nestaško

čapljan (tal. cipllina) bot. poriluk
čaptija (tur.) svileni rubac

č' a ^mađ. csarda) krčma na pusti u Mađarsko4
čardak  (tur.) zarada  drvena  ih zidan«  ili na stupovima  s (izbočenim) drvenim gornjim 

katom; gornji t ili katovi u takve zgrade; spremate v kukuruz; stražarska kula
Čardaš

238 čembalo
čardaš (mađ. csardas) mađarski narodni ples u 2/4 taktu, ispočetka lagan, pa sve življi i 

burniji
čarka (rus.) 1. ruska mjera za tekućinu = 0,132 1

čarka   (perz.)   2.   puškaranje   između   prednjih,   istaknutih   dijelova   vojnih   postrojbi   radi 
izazivanja i uznemira-vanja neprijatelja ili kao počinjanje ozbiljnije borbe

čarkaš (perz.-tur.) vojnik na prednjem položaju, onaj koji započinje čarke
čarlston (engl. charleston) američki salonski ples u 2/4 ili 4/4 taktu

čar šija (perz. čehar su, tur. čaršu) 1. tržnica, sajam; 2. poslovni, trgovački dio grada; 3. 
trgovački stalež; pren. javno mnijenje, neobaviješte-ni, nestručnjaci, npr. "čaršija priča"

čarter (engl. charter) povelja, isprava,  dokument;  ugovor;  pravo,  povlastica; ugovor  o 
najmu broda ili zrakoplova

Čartirati (engl. charter) povlastiti, po-vlaštivati; dati brod ili zrakoplov pod zakup
čartisti (engl. charter) mn. pristaše i pobornici čartizma u Engleskoj

čartizam (engl. charter povelja) politički i socijalni pokret engleskih radnika (1836—1848) 
protiv aristokracije, velikog posjeda i kapitala; borio se za široke demokratske slobode, 

osobito za opće pravo glasa i tajno glasovanje
čarug (tur. čaryk) opanak

častuška (rus.) narodna pjesma vedroga karaktera, kratka pjesmica (obično četiri stiha), 
poskočica

čatija (tur. čati) rubac, koprena, veo, prekri vač
čatma (tur.) pleter, preplet; kuća od dasaka i brvana

čauš (tur. čavuŠ) dočasnički čin u turskoj vojsci; debeli svat (koji zbija šale u svatovima); 
općinski podvornik u Dalmaciji; usp. alaj-čauš

čeb-brava vrsta brave sa 5 do 7 zatvarača od kojih se svaki treba dignuti na svoje mjesto 
kako bi se brava otvorila (nazvana po pronalazaču, engleskom mehaničaru Chubbu)

čehizam češki izraz u nekom drugom jeziku; usp. bohemizam

Čimpanza (fr. chimpanzé) vrsta antro-poidnog majmuna, srodnog gorili
čimpanza (njem. Schimpanse) zool. vrsta afričkog antropoidnog majmuna, "afrički divlji 

čovjek", po duševnim osobinama životinja najbliža čovjeku, živi obiteljskim životom i lako 
se pripitomljava

čin-čiplak (tur. cyrcyplak) gol golcat; pren. bez igdje ičega
činampas (šp. shinampas) mn. plivajući vrtovi u Meksiku

ČinČila (šp.  chinchilla)  1. zool. južnoamerički zec, zec-miš; 2. krzno  s  izrazito mekanom 
gustom sivom dlakom ove životinje

činčila (šp. chinchilla) vrsta južnoame-ričkog glodavca (love ih radi krasnog gustog i finog 
krzna)

činela (tal. cinelle) glazbena sprava u obliku diska (udara se jednom o drugu), plitica
činele   (tal.   cinelle)   mn.   glaz.   plitice   (udaraljke   u   obliku   mesinganih   tanjura,   služe   za 

davanje posebnog tona pojedinim mjestima u glazbenom djelu)
čing

čvenk
čing (kin.) kineska mjera za žito = 1/ 100 či = oko 11

činkvečentisti {tal. cinquecento) mn. tal. pjesnici (T. Tasso i dr.) i umjetnici (Rafael i dr.) 
iz doba činkvečen-ta

činkvečento  (tal. cinquecento)  lit. "pet stotina", skraćeno umjesto "tisuću pet stotina"; 
uobičajeni naziv za XVI. st. talijanske književnosti i umjetnosti, doba cvjetanja renesanse

Čino (šp. chino) "Kinez"; potomak crnca i Indijanke u Americi
Čino (šp. chino) mješanac od bijelca ili Indijanca i osobe neodređene rase

čipolin (tal. cipollino) talijanski mramor sa zelenkastim žilama
čips   (engl.  chip  komad,   kriška,   iver)   vrsta   sendviča;   na   ulju   pečena   tanka   kriščica 

krumpira
čir (ar. džirahat) med. grizlica, oštećenje kože ili sluznice zbog raspada bolesnog tkiva

čirak (tur. cyrakman) svijećnjak; (cyrak, čerag) sluga, momak; šegrt, kalfa
čistka   (rus.)   čišćenje;   povremena   revizija   članova   stranke   i   provjeravanje   njihove 

idejnosti; uklanjanje neprijateljskih elemenata iz neke zajednice uopće
čivit (tur. čivit) isto što i indigo, modri-lo; plavi pigment biljnog podrijetla; pren. zelenaš, 

lihvar
čizma (tur., mađ. csizma) kožna cipela s visokom sarom

čoček (tur. ćoček) plesač
čoha (tur. čoha, Čuha) vrsta tvorničkog čvrstog valjanog sukna i odjeća od njega

čok   (engl.   chok)   tehn.   prigušivač;   zatvarač   zraka   na   rasplinjaču   koji   služi   za   brže 
stavljanje motora u pogon

čokanj (tur. čokal) staklenka za rakiju od 1/8 litre, 1 dl i 1/2 dl; stabljika kupusa; okomak 
od kukuruza, klip bez zrna

čokolada   (meks,   cacauati,   xocoati,   šp.   chocolate,   tal.   cioccolata,   fr.   chocolat,   njem. 
Schokolade) masa pripremljena od kaše prženog kakao-ploda u zrnu, šećera, vanilije i dr.

čolak (tur. čolak) jednoruk, sakat čovjek, invalid u jednu ruku, bogalj
čolo (šp. cholo) potomak Zamba; također: Indijanac koji je odrastao među Europljanima i 

koji govori španjolski
čom, čoma (mađ. csomo) zamotuljak npr. duhana

čomor (mađ. csomor) 1. otrovni žabnjak (biljka); 2. bolest koja dolazi od masnih jela, 
groznica praćena osjećajem gađenja i mučnine

čorba (tur. čorba) juha
čota (tal. ciotto hrom) skvrčeno stopalo; gruda, grumen zemlje

Ču (jap.) 1. japanska mjera za dužinu od 60 kenga ili 360 šaka = 109,310 m; 2. mjera za 
površinu = 99,573 a

čukur (tur.) rupa, jama, jarak, dolina
čulo (šp. chulo) pomoćnik borca s bikovima koji razdražuje bika

čurma (tal. ciurma) momčad, svjetina, družba, rulja
čuros (šp. cliurros) mn. ovce s grubom, obično crnom vunom

čuruk (tur. čuruk) nedostatak, mana
čuti vrsta himalajskog majmuna za kojega neki misle daje ljudsko biće; usp. jeti, miti

čuvida (tal. ciovetta) maska, krinka, obrazina, maškara, krabulja; lažan izgled
čvenk (šatr.) sastanak, "spoj"

Ć, ć peto slovo hrvatske latinice Ćaba (ar. Kalali, perz. Ća'be) v. Kaba čafir (ar.) onaj koji 
ne priznaje Boga,

nevjernik   (osobito  kao  pogrda)   ćafurija   (ar.  kjafur)   kamfor   ćakule   (tal.   venet.   ciacole) 
brbljarije ćao! (tal. ciao!) zdravo! ćapati (tal. chiappare) uhvatiti, uloviti,

zgrabiti, ščepati čar (tur. kjar) trgovina, zarada, dobitak;
korist; trgovački posao ćasa (tur. kjase) duboka porculanska,

zemljana ili bakrena zdjela ćatib (ar.) pisar; pisac, mudrac, učenjak ćeča (tur. keča) bijela 
(albanska) kapa

od uvaljane vune čef (ar. ćeif) dobro raspoloženje, radost,
veselje, uživanje; volja, prohtjev ćefil (tur. kefil) svjedok, jamac ćehaja (perz. kethhuda, 

ćahje) domaćin, starješina; zamjenik, nadzornik ćehaja (tur.) 1. nadstojnik, upravitelj
dobara; 2. starješina pastira ćeif (ar.) v. ćef

ćela (tur. kel gol) glava bez kose ćelepir (tur. kelepir) ono do čega se dođe na lak način; 
pljačka, plijen, dobit ćelija (lat. cella soba, soba za ostavu, ostava, dem. cellula, grč. kalia 

koliba) zasebna sobica, samica, osobito redovnička ćemane (tur. keman) gusle; violina 
ćenar (perz.) obala, strana, kraj, rub,

kut; vrsta platna ćenevir (tur. kenevir) konoplja; konopac, uže
ćeramida (tur. ćeremid) krovni crijep

ćerana (perz. ćar-hhane) radionica sapuna; užarska radionica
ćerčivo (perz. čarčuve) okvir, oplata, prozorski okvir

ćeresta (tur. kereste) materijal, građa; pribor uopće (za pravljenje nečega)
ćerpič (perz. ćerpidž) nepečena cigla

ćesam (tur.) sreća; kupiti na ćesam kupiti na sreću
ćesatluk (tur.) nedostatak novca, novčana kriza, besparica

ćesim (tur.) cijena na veliko, paušal; najam; zakupnina
česma (tur.) vrsta veza na šupljike

ćeten (perz.) lan
ćevap (tur. kebap) komadić mesa pečen na žeravi

ćifaur (tur. kibir) oholost, gordost; samo-dopadljivost
ćifta (perz.-tur) = Cifut; lihvar; škrtac; filistar

ćilibar (perz. kehruba, tur. ćehribar) "ono što privlači slamu", fosilna smola koja potječe 
od crnogorice, jantar

čilim (perz.-tur. kilim, kelim) prostirač, tepih, sag
ćilit (tur.) lokot, brava

ćiriš (perz. ćiriš) postolarsko ljepilo
ćiriz (perz. ćiriš) v. ćiriš

ćispet (ar. ćisvet) nakit, odijelo
ćitab (ar. ćitab) pismo, knjiga; zakon, naredba; Kur'an, Biblija

ćiveta (tal. civetta) ćuk (ptica); pren. namiguša, koketa
ćor, ćorav (tur. kor) prid. slijep na jedno oko; ćorac, ćorak slijepi metak, tj. bez oštrog i 

ubitačnog naboja
ćoriti

242 ćuza
ćoriti (tur. ćor) šatr. spavati

ćorka (tur. ćor slijep, kome je tamno) šatr, tamnica, zatvor
ćorsokak   (tur.   ćor   slijep,   sokak   ulica)   slijepa   ulica;   pren.   bezizlazan   položaj;   kritična 

situacija
ćotija (tur. kotu) nevaljalac, izrod, ne-čovjek

Cozot stanovnik talijanskog mjesta Chi-
oggie (poznati kao vješti ribari) ćufte (perz.) mn. kuglice od mljevenog

mesa s paprom i lukom ćulav (tur.) polukružna vunena kapa,
nosi se ispod fesa ćulbastija (tur.) meso pečeno na žaru ćumez (tur.) kokošinjac; kućica 

ćumur (tur.) drveni ugljen ćup (perz.) velika zemljana posuda (za
pekmez, vrhnje i dr.)

ćuprija (tur.) most
ćurak (tur.) kratak gornji zimski kaput podstavljen krznom, bunda

ćurdija   (tur.)   kratak   krzneni   kaput;   dug   ženski   kaput   bez   rukava   od   bijelog,   crnog   ili 
crvenog sukna

ćurs (tur. kursu) propovjedaonica, govornica (u džamiji)

daktilioteka (grč. daktvlios, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema), osobito 
grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; draguljarski sandučić

daktilitis (grč. daktvlos) med. upala prsta, Čir na prstu
daktilograf (grč. daktvlos, grafo pišem) onaj koji piše na pisaćem stroju

daktilografija (grč. daktvlos, grafo) pisanje na pisaćem stroju
daktilografkinja (grč. daktylos, grafo pišem) ona koja umije pisati na pisaćem stroju

daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju
daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, vještina iskazivanja misli pomoću 

prstiju
daktilomantija (grč. daktylos, man-teia) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju

daktilomuzikograf stroj za pisanje glazbenih znakova
daktilonomija   (grč.  daktylos,  nomizo   mislim,   smatram)   vještina   računanja   na   prste, 

računanje na prste
daktilosimfiza (grč. daktylos, symfy-sis) sraslost prstiju na ruci ili nozi

daktiloskopija   (grč.  daktylos,  skopeo   gledam,   promatram)   metoda   prepoznavanja 
zločinca  po  individualnoj  razlici finih  linija na  unutarnjoj  strani prstiju,  na jagodicama; 

ispitivanje otisaka prstiju
daktiloteka (grč. daktylos, tithemi stavljam) med. zavoj kojim se povrijeđeni prst održava 

u ravnom položaju
daktilotip (grč. daktylos, typos otisak)

pisaći stroj dal segno čit. dal senjo (tal.) glaz. v. al
segno

dalaj-dama vrhovni budistički svećenik; obožavani poglavar duhovne i svjetovne vlasti u 
Tibetu

dal ga (tur. dalga val) 1. valovlje, valovi, bura na moru; nalet, udar vjetra; 2. ispuh dima 
(pri pušenju)

dalija bot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dahlu (1789. g.)
Đalila (hebr.) v. pod Samson

dalkilič (tur. dalkilič gola sablja) pripadnik nekadašnjih  turskih oružanih snaga  (glavno 
oružje bila mu je sablja

dalmatika
245

Damon i Fintija
dalmatika gornja odjeća katoličkih svećenika, nazvana po tome što se nekada nosila u 

Dalmaciji; dio svečanog odijela njemačkih careva
dalmatinac  vrsta  doge  iz Dalmacije (pas  srednje visine,  mišićava  tijela, dlake bijele  s 

crnim mrljama)
dalmatski   jezik   autohtoni   romanski   jezik   koji   se   iz   vulgarnog   latinskog   razvio   na 

dalmatinskoj obali i Kvarneru
daltonizam sljepilo za boje, nesposobnost osjetila vida da razlikuje boje, osobito crvenu 

(naziv po engleskom kemičaru Daltonu koji je zamjećivao samo tri boje i prvi opisao ovu 
pojavu)

daltonski plan (Dalton-plan) metoda učeničke samoradnje čija je karakteristika da učenici 
pod nadzorom nastavnika sami izabiru i proučavaju znanstvenu građu (naziv prema ame-

ričkom gradu Daltonu gdje je 1922. prvi put primijenjena)
dama dat. domina gospođa, fr. dame, tal. dama) gospođa, gospa, žena iz višeg staleža; 

plemkinja,   vlastelinka:   otmjena   žena   koja   drži   do   sebe;   figura   na   igraćim   kartama; 
"kraljica" u šahu

damar (tur.) 1. žila (arterija i vena); živac; bilo, puis; 2. podzemni put vode do izvora na 
površinu zemlje; 3. podzemna "žica" neke rude

damasciran išaran, izvezen; usp. da-mast
damascirati (fr. damasquiner) zažariti željezo ili čelik, osobito oštricu noževa i mačeva, pa 

onda išarati zlatom i srebrom (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku)
damasirati (fr. damasser) tkati na đa-mastni način, tkaninu šarati (ili: išarati) cvjetovima

damasket  (fr.  damasquette)  bogata  da-mastna  tkanina  s  cvjetnim šarama  na atlasnoj 
osnovi

damast (tal. damasto) svilena, vunena ih platnena tkanina s cvjetovima
damba (niz. dam nasip) uzvišenje od zemlje, kamena ili betona u obliku nasipa; služi za 

zaštitu obale od poplave, podrivanja i si.

damenval (njem. Dame gospođa,  Wahl  izbor) "dame biraju" tj, običaj na plesovima da 
žene biraju svoje plesače

danila (tur.) kap, paraliza, apopleksija
damnacija (lat. damnatio) osuda na vječne muke, prokletstvo

damnatio memoriae čit. damnacio  memorije (lat.) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili 
pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnatur   (lat.)   odbacuje   se,   zabranjuje   se   (cenzorska   formula   kojom   se   zabranjuje 
tiskanje neke knjige ili nekog mjesta u knjizi)

damnatus (lat.) osuđen; osuđenik
damnincirati (lat. damnificare) nanijeti štetu, oštetiti

damnifikacija (lat. damnificatio) nanošenje Štete, oštećivanje
damnifikat (lat. damnificatus) onaj koji je pretrpio štetu, oštećeni

damnum (lat. damnum) šteta, gubitak
Damoklo ime laskavca koji je tiraninu  Dioniziju pozavidio  na sreći; da bi mu  pokazao 

kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovim stolom kao kakva kralja, 
ali mu je iznad glave objesio mač o konjsku dlaku; otuda: Damoklov mač opasnost koja 

čovjeku stalno prijeti
Damon   i  Fintija   prema   starogrčkoj   priči  dva   filozofa   (pitagorovca)  u   službi  sirakuškog 

vladara Dionizija Mlađeg; kad je ovaj Fintiju osudio na smrt, zamolio je osuđenik da ga 
prije   izvršenja   osude   pusti   kući   kako   bi   završio   neke   poslove;   kralj   to   dopusti,   ali   je 

Damon morao svojim životom jamčiti da će se Fintija vratiti; Fintija se zadržao na putu 
dulje nego je oče-

dampfbad
246

Darije
kivao, pa je Damon već stajao pod vješalima kad je pravi osuđenik stigao u posljednji 

trnutak; vidjevši ovakvu vjernost, vladar oprosti kaznu osuđeniku i zamoli oba prijatelja 
da ga prime kao trećeg u svoje društvo

dampfbad (njem. Dampf para, baden kupati) parna kupelj
damping (engl. to dump prodavati po niskoj cijeni, izvoziti robu i prodavati je ispod cijene 

koštanja ili ispod cijene domaćeg tržišta,  dumping)  trg. prodavanje robe u inozemstvu 
ispod   cijene   koštanja,   obično   radi   konkurencije   i   osvajanja   tržišta;   prodavanje   robe, 

osobito tvorničkih proizvoda, po nižoj cijeni inozemstvu nego domaćim potrošačima radi 
osiguravanja monopola

Danaide mit. u staroj Grčkoj: 50 kćeri argoskoga kralja Danaja koje su poubijale svoje 
muževe u prvoj bračnoj noći i bile osuđene od bogova da pune vodom bačvu bez dna

Danaja mit. kći kralja starogrčkog Akrisitja, majka Perzejeva (rodila ga je sa Zeusom koji 
joj se približio u obliku zlatne kiše)

Danajci (grč. Danaos) pjesničko ime starih Grka
danajski dar opasan dar iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja (u kojem su 

bili najbolji grčki junaci) što su ga Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, 
smatrajući ga darom, uvukli u svoj grad (Vergilije:  "Timeo  Danaos  et  dona ferentes" — 

"Bojim se Danajaca i kad darove donose", tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove 
donosi, što znači: uvijek)

dandy čit. dendi (eng.) kicoš, gizdelin, čovjek koji se napadno oblači
dandy-valjak  čit. denđi-valjak (eng.) u proizvodnji papira: valjak za utiskivanje vodenih 

znakova
danno (tal.) trg. šteta, gubitak

danse čit. dans (fr.) ples
dansing (engl. dance plesati, dancing) ples; mjesto, lokal (kavana, restoran i dr.) u kojem 

se posjetitelji mogu zabavljati i plesom
Dante   Alighieri   Čit.   Aligijeri   (tal.)   glasoviti   talijanski   pjesnik   iz   13.   i   14.   st.,   autor 

Božanstvene komedije
dantologija znanost o Božanstvenoj komediji; danteologija

danuncijada   pustolovina   talijanskog   književnika   Gabrielea   D'Annunzija   koji   je   po 
završetku Prvoga svjetskog rata na svoju ruku okupirao Rijeku i ondje vladao nešto više 

od godinu dana; pren. smiješan pustolovni pothvat
daosizam (kin. dao put) religioznofilo-zofska znanost koja potječe od Lao-tsea (6. st. pr. n. 

e.)

Daviš cup Čit. Dejvis kap (engl.) međunarodno natjecanje tenisača; sastoji se od četiri 
pojedinačna (singl) meča i jednog u paru (dabl); osnivač Amerikanac Daviš 1900. g.

Davus sum, non Oedipus čit. Davus sum, non Edipus (lat.) Ja sam Dav, a ne Edip, tj. 
nisam toliko oštrouman da bih se mogao upuštati u rješavanje zagonetaka (izreka roba 

Dava
dazimetar

248
debalkaiiizirati

u Terencijevoj komediji Djevojka s otoka Androsa)
dazimetar (grč. dasys gust, metron) fiz. sprava za mjerenje gustoće zraka

DDT   čit.   di-di-ti   (DDT   =   kratica   za   di-klor-difenil-triklormetil-metan)   sredstvo   za 
uništavanje   gamadi   (bijela   kristalna   tvar   slabog   mirisa   neškodljiva   za   bilje   i   više 

životinjske organizme); izumitelj Švicarac Paul Müller 1939.
de (fr. deux, lat. duo) 1. dva; deux a deux čit. dez-a-de (fr.) kod biljara: dva po dva, dva i 

dva, par i par
de facto čit. de fakto (lat.) zaista, doista, stvarno

de gravi causa čit. de gravi kauza (lat.) zbog važnog razloga
de  gustibus  (et  coloribus)  non est  disputandum  čit.  de  gustibus  (et  koloribus)  non est 

disputandum (lat.)
0 ukusima (i bojama) ne treba raspravljati, tj. ukusi su različiti

de jure (lat.) po pravu, s pravnog stajališta; usp. de facto
de  lana caprina  rixari  čit.  de  lana kaprina riksari (lat.) boriti se za kozju kostret, tj. za 

nešto nevrijedno, pravdati se za sitnicu, "mlatiti praznu slamu"
de lege ferenda (lat. lex zakon, feren-dus koji treba, mora biti donesen) po zakonu koji bi 

trebalo propisati kako bi o nekom prijeporu mogao biti izrečen pravorijek;  de lege lata 
(lat. latus donesen) po zakonu koji postoji

de luxe čit. d'liks (fr.) raskošno, luksuzno
de nihilo nihil (lat.) v. eks nihilo nihil

de   non  praejudicando  Čit.  de  non  pre-judikando   (lat.)  prav.   ne   nanoseći   štetu,   bez 
oštećivanja nečijih prava

de piano (lat.) prav. jednostavno, ukratko, bez okolišanja
de profunda s (lat.) "iz dubina" (početak 130. psalma, u Kat. crkvi pokajnička

1 žalosna pjesma)
de rigore juriš (lat.) po strogosti zakona

de  te fabula narratur (lat.) o tebi se basna priča (rečenica kojom — kad netko "grijeh 
kaže a grešnika neće" — upozoravamo tangiranoga da se o njemu radi)