LEUCIN
Leucin
(Leu, L) je esencijalna (ljudsko telo je ne može sintetizovati) aminokiselina. Leucin je
hidrofobna aminokiselina i izomer je izoleucina.
(CH
3
)
2
CHCH
2
CHNH
2
COOH
2-amino-4-metil-pentatonska kiselina.
Leucin nalazimo u mnogim prehrambenim proizvodima kao što su:
mlečni proizvodi, teletina,
svinjetina, piletina i lisnato povrće.
Leucin je jedna od tri aminokiseline razgranatog lanca (BCAA) i jedinstvena je u svojoj
sposobnosti da stimuliše proteinsku sintezu skeletnih mišića. Činjenica je da leucin ima čak 10
puta veći uticaj na proteinsku sintezu u odnosu na bilo koju drugu aminokiselinu!
BCAA (Branched Chain Amino Acids), odnosno aminokiseline razgranatog lanca,
čine leucin,izoleucin i valin i oni zajedno sačinjavaju jednu trećinu mišićnog proteina. BCAA (sa
akcentom na leucin) stimulišu proizvodnju insulina, a takođe i hormona rasta (hGH)! Danas je
uveliko poznato da je optimalan odnos leucina, izoleucina i valina u preparatima BCAA 2:1:1, i
svi preparati se i proizvode u ovoj razmeri.
Kada je telo u fazi oporavka i kada dolazi do izgradnje mišićne mase najbitnija su dva faktora, od
kojih je prvi insulinski nivo – ukoliko je on na primerenom, visokom nivou tada je telo dobilo
prvi anabolički signal. Svakako, za izgradnju mišića neophodan je i proteinski unos, gde je od
neizmerne važnosti nivo leucina, koji predstavlja meru telu koliko aminokiselina telo ima na
raspolaganju. Ukoliko su jednako visoki insulinski nivo i nivo leucina – proteinska sinteza može
da započne. Taj anabolički signal od insulina i leucina se posreduje kroz aktiviranje mTOR,
jednog enzima koji pokreće proteinsku sintezu.
Leucin proizvodi oba anabolička efekta na skeletnim mišićima, stimulaciju sinteze proteina i
inhibiciju razlaganja proteina. Studije pokazuju da se neki od anaboličkih efekata leucina
regulišu mehanizmima sličnim onim koji regulišu efekte insulina. Danas se zna da postoji
interakcija leucina sa putanjama signaliziranja insulina sa očiglednom kontrolom sinteze
proteina, što rezultuje održavanjem mišićnog proteina tokom perioda smanjenog unosa energije.
Čini se da leucin takođe stimuliše sintezu proteina nezavisno od insulina. Na primer, doza
leucina rezultuje stimulacijom sinteze proteina nezavisno od promena koncentracije plazma
insulina, dok doza koja sadrži ugljene hidrate (glukoza plus saharoza) koja je povećala
koncentraciju insulina preko 2,5 puta koncentraciju insulina tokom dijete, nije uticala na sintezu
proteina.Sve u svemu, rezultati pokazuju da leucin može da izazove porast sinteze proteina koja
je nezavisna od insulina.
Oralni unos leucina stimuliše sintezu mišićnog proteina nakon vežbanja ili nakon noći spavanja,
tj uzdržavanja od jela. Ove studije podržavaju ulogu leucina kao ključne amino kiseline u
preokretu kataboličkih uslova. U pret-hodnim studijama, postoje dokazi da u kataboličkim
uslovima, mišićno tkivo postaje otporno na neke anaboličke efekte leucina, kao i to da je moguće
da ova anabolička rezistencija pokazuje zašto kortizol razgrađuje mišićno tkivo. Neka novija
laboratorijska istraživanja su dala direktan dokaz o ulozi kortizola u „anaboličkoj rezistenciji“ u
skeletnim mišićima.
Povećanje pojave leucina je u skladu sa smanjenjem insulina, zato što insulin obično inhibira
razlaganje proteina. Povrh toga, uzdržavanje od hrane povećava koncentraciju hormona
glukagona koje ima katabolički efekat na leucin. U skeletnom mišiću, izlaganje kortizolu je
karakterisano redukcijom stepena sinteze proteina što koincidira sa onemogućenom sintezom
proteina; međutim, oralna primena leucina je preokrenula kataboličke efekte u roku od jednog
časa nakon primene“. Čini se da i intenzivan trening i restrikcija kalorija povećavaju
koncentraciju kortizola; leucin izgleda neutralizuje negativne efekte kortizola.
Nikolina Mladenovic
Milica Djordjevic
IV1
