Универзитет у Новом Саду
Факултет спорта и физичког васпитања
Семинарски рад из предмета
Евалуација у физичком васпитању
Тема:
Блумова таксономија циљева у образовању
и васпитању
Студент: ментор: Проф. Др
Вишња Ђорђић
Нови Сад, јануар 2014.
ФАКУЛЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
2
Резиме
Јасно дефинисање циљева наставе је неопходан услов да би наставник успешно
подстакао код ученика процес усвајања знања у настави.Операционализацијом циљева
наставе на нивоу исхода, односно репертоара понашања које ученик стиче учењем,
олакшава се планирање наставног процеса. У савременом научном и примењеном
педагошком окружењу најзаступљенија је Таксономија циљева васпитања и
образовања Блума и сарадника. Осврт на почетне облике таксономије у оквиру три
подручја учења је основа за приказ ревидираних верзија и даљег развоја таксономских
категорија операционализацијом понашања и навођењем захтева на сваком нивоу у
облику глагола. У раду је већа пажња посвећена развоју таксономије у когнитивном
подручју, а детаљније је приказана ревидирана верзија Блумове таксономије.
Ревидирана Блумова таксономија описује учење дводимензионалним моделом, а
исходи се одређују на димензији когнитивних процеса и димензији знања. Подаци о
заступљености ове таксономије у референтној педагошкој теорији и пракси
(уџбеницима, текстовима, програмима образовања, програмима усавршавања),
отварају простор за функционалнију примену Блумове таксономије у обликовању
наставе.
Кључне речи: таксономија циљева, подручја учења, ревидирана таксономија, циљеби
наставе.
Садржај
ФАКУЛЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
4
Важан и нужан услов за подстицање процеса усвајања знања у настави су јасно
дефинисани
циљеви
наставе.
Честодолазидонеспоразума
у
значењусинтагме„ученикјенаучио“.Различитисукритеријуминаучености
и
поједининаставницисезалажузаусвајањештовећегбројапојединачнихинформација, а
другинаученимсматрајуучениковчинселекције
и
креацијеинформација.Мадасепридефинисањуциљевашколовањадостапажњепосвећујеу
чениковојсамосталности
и
креативности,
тонезначи
и
дајеједанначинусвајањазнањаувекбољиоддругог.Критеријумнаученостизависиодпостав
љеногциљаизкогајепроистекао.
Сагласностокоциљеваваспитања
и
образовања
и
наставногпроцесајошувекнијепостигнутани
у
оквируразличитихтеоријскихпедагошкихприступа (школа и праваца), ни у
оквируинституционалне и ванинституционалнепедагошкепраксе, а јошмање у
ширемдруштвеномконтексту
у
комесепедагошкеодлукечестообликују
и
наосновуполитичкихпостулата.
Циљевинаставеседиференцирају
и
операционализујунавишенивоа.Најопштијисуциљевиваспитно-образовногпроцеса и
наставепојединихнаставнихпредметаукупно и наодређеномузрасту, задацинаставе,
потомопштиисходиваспитно-образовногпроцеса
и
наставе,
паоперативниисходиконкретнонаставногчасаилинаставнејединице.
У
актуелномнаучном
и
примењеномпедагошкомокружењувишејеприступаодређивањуциљеваваспитно-
образовнихпроцедура.Најчешћепримењивананасвимнивоимаобразовања,
највишекоришћена у заобликовањеучењановимтехнологијама (например е-учење) и
учење и наставу у општем и стручномобразовању, јестетаксономијаБенџаминаБлума и
сарадника, углавномприхваћенаподназивом„Блумоватаксономија“.
2. Концепт таксономије циљева васпитања и образовања
Блумова Таксономија је један од најкоришћенијих теоретских оквира за
планирање, припрему и вредновање основношколског, средњошколског и
високошколског образовања, као и курсева за одрасле на подручју образовања и
ФАКУЛЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
5
индустрије. Настала је током педесетих година двадесетог века на основу анализа
интелектуалних понашања уз помоћ којих ученици стичу академска знања.
Крајњи циљ школског учења је стицање трајних и употребљивих знања и умећа.
Знање и умеће су продукт мишљења. Мишљење се одвија у мозгу особе, ау њему су
похрањени и знање и умеће, па нису директно опажљиви и мерљиви. О њима
закључујемо на основу онога што ученик покаже према споља: на основу посматраног
понашања.
Блум и сарадници на учење гледају као на умеће понашања. Циљ њиховог рада
било је систематизовање категорија понашања која се користе током учења како би
учитељима помогли при планирању и процени школског учења. Циљеви учења и
понашања која ученик користи током учења поређани су у 3 подручја која се
међусобно повезана и преклапају се.
Подручја су:
Когнитивно
(интелектуална способност, знање, мишљење, нове
информације, мисаоне вештине);
Афективно
(осећања, однос, став, преференције, вредности);
Психомоторно
(физичке и перцептивне активности и вештине).
Сам Блум је непосредно учествовао у креирању таксономије у когнитивном
подручју (објављена је 1956. године), делом у афективном, а таксономију
психомоторног подручја су развијали његови сарадници и следбеници. У сваком од три
подручја дефинисани су и хијерархијски уређени циљеви васпитања и образовања
(табела 1), најпотпуније препознатљиви у организованим процесима образовања,
посебно у настави.
Табела 1. Блумова таксономија васпитно-образовних циљева – основна верзија
Подручја учења приказана хијерархијски од нижих ка вишим
Когнитивно подручје
Афективно подручје
Психомоторно подручје
Евалуација
Карактеризација
Невербална комуникација
Синтеза
Организовање
Физичке способности
Анализа
Вредновање
Перцептивне способности
Примена
Реаговање
Фундаментални покрети
Схватање
Примање
Рефлексни покрети
Знање
