SEMINARSKI RAD
TEMA: Programski jezik LISP
Profesor:
Student:
LISP
LISP
(od LISt Processing) spada u jezike opšte namene, iako je zasigurno jedan
od glavnih predstavnika jezika za simboličku obradu u veštačkoj inteligenciji sa
funkcionalnim načinom programiranja. Programiranje u veštačkoj inteligenciji
je usko vezano za simbolično procesovanje, gde standardni programski jezici
neretko imaju problema. Simbolično procesovanje se koncentriše na
reprezentaciju koncepata iz stvarnosti i veze među objektima, umesto na
numeričko procesovanje.
Prva verzija ovog programskog jezika nastala je još daleke 1958. godine
što ovaj jezik čini drugim najstarijim jezikom visokog nivoa koji je i danas u
širokoj primeni, odmah posle Fortran-a. Naravno, kao i Fortran i sam Lisp se
dosta promenio od svoje inicijalne verzije. Razvili su se mnogi dijalekti ovog
jezika, a danas se najviše upotrebljavaju i najpoznatiji su Common Lisp i
Scheme.
Lisp je nastao iz ideje o matematičkom predstavljanju kompjuterskih
programa zasnovanoj na teoriji
λ
funkcija
.
Ovu ideju
je prvi pokrenuo John
McCarthyf svojim tekstom pod nazivom “Recursive Functions of Symbolic
Expressions and Their Computation by Machine, Part I“ objavljenim 1960.
godine u časopisu “Communications of the ACM”. U ovom radu John
McCarthy je dokazao da se primenom samo jednostavnih matematičkih
operacija i klasične notacije za matematički prikaz funkcija može u potpunosti
ostvariti Turing-ov sistem za predstavljanje algoritama.Prvi interpreter
namenjen Lisp-u napisan je od strane Steve Russell-a, na osnovu teksta kojeg je
objavio John McCarthy. Kasnije 1962. godine, Tim Hart i Mike Levin
implementirali su i prvi kompletni Lisp kompajler.
Lisp je pionir u mnogim danas široko rasprostranjenim konceptima u
programskim jezicima. Prvi je uveo if-then-else programsku strukturu,
automatski garbage collector, kao i dinamičku dodelu vrednosti i tipova
podataka. Zbog svojih osobina ubrzo je postao osnova u oblasti Veštačke
inteligencije. Popularizaciju ovog programskog jezika u ostalim oblastima
omela je velika hardverska zahtevnost za to vreme, tako da je za razliku od
Fortran-a i C-a ostao popularan samo u okviru naučnih krugova i nezamenjiv u
oblasti Veštačke inteligencije. Tokom dugih godina životnog ciklusa ovog
programskog jezika nastalo je mnogo verzija i dijalekta. Trenutno
najrasprotranjeniji je Common Lisp. Ovaj programski jezik je poslužio i kao
inspiracija za razvoj mnogih drugih jezika kao što su Haskell, SmallTalk, Ruby,
Perl, Mathematica, JavaScript, Python i td.
