Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”
Zrenjanin
DISTRIBUIRANI OPERATIVNI SISTEMI
-seminarski rad-
OPERATIVNI SISTEMI
Predmetni nastavnik: Student:
ZRENjANIN, 2007
1. Definicija
Distribuirani operativni sistem je sistem koji upravlja kolekcijom nezavisnih kompjutera i
njihovim resursima čineći da se oni korisniku prikazju kao jedan računarski sistem.
Slika 1. Apstraktni distribuirani operativni sistem
Ovi računari ne dele zajedničku memoriju i sistemski časovnik. Umesto toga svaki računar
ima sopstvenu lokalnu memoriju dok se međusobna komunikacija ostvaruje putem LAN ili
WAN mreže. U najprostijem slučaju, distribuirani sistem se sastoji od servera, klijenata i
sekundarnih memorija smeštenih na raznim mestima. Osnovna namena distribuiranog sistema je
da obezbedi efikasno i pogodno deljenje resursa.
1
Karakteristike distribuiranih sistema
Distribuirane sisteme karakterišu sledeće osobine:
1. Transparentnost
Distribuirani sistem treba korisniku da izgleda kao jedan računarski sistem.
2. Otpornost na greške
Distribuirani sistem treba da nastavi funkcionisanje u slučaju bilo kakvog otkaza. Ako
bilo koji računar u distribuiranom sistemu otkaže, ostali računari mogu nastaviti i završiti
započeti posao. Od distribuiranog sistema se očekuje da detektuje otkaz i da pronađe
računar koji če zameniti onaj koji je ispao iz igre.
3. Skalabilnost
S povećanjem zahteva, sistem treba lako da prihvati dodavanje novih računara i resura.
4. Deljenje resursa
Distribuirani sistemi obezbeđuju mehanizme za deljenje datoteka, obradu informacija u
distribuiranim bazama podataka, deljenje štampača i specijalizovanog hardvera.
5. Ubrzavanje izračunavanja
Izračunavanje može da se ubrza takozvanim deljenjem opterećenja (
load sharing
). Proces
se izdeli na celine koje se obrađuju na posebnim računarima u mreži. Nakon toga spajaju
se rezultati parcijalnih ižračunavanja.
Otkrivanje greške i oporavak
U distribuiranim sistemima moguće su različite vrste hardverskih otkaza:
otkaz računara
otkaz veze
gubitak poruke.
Sistem treba da ima mogućnost da detektuje bilo kakav otkaz, da rekonfiguriše sistem
tako da može da nastavi normalan rad, i da se oporavi ako se veza ponovo uspostavi.
Pri otkrivanju greške sistem funkconiše na sledeći način: kada se greška dogodi preko
procedure usaglašavanja (
hadshake
) ustanovi se da li je otkazala veza ili računar. Predpostavimo
da računari A i B imaju fizičku vezu koja funkcioniše. U fiksnim intervalima oba računara šalju
poruke tipa <
I-am-up
>. Ako, na primer, računar A ne primi ovu poruku u propisanom intervalu,
onda se predpostavlja da su otkazali računar ili veza, ili da je poruka izgubljena. Kada i dalje
nema poruke računar A šalje poruku <
Are-you-up
>. U slučaju da i dalje nema odgovora računar
A pošalje poruku preko druge putanje i ako mu se odredišni računar javi, tada je prva putanja
otkazala. Ukoliko i preko druge putanje nema odgovora, tada se dolazi do nepreciznih
zaključaka:
računar B otkazao
prva veza otkazala
druga veza otkazala
poruka je izgubljena.
Dakle, dogodio se neki od ova četiri otkaza ali se ne može tačno ustanoviti koji.
U slučaju da je nastala greška i da je otkrivena kao u opisanom slučaju, procedura za
rekonfigurisanje sistema mora otpočeti na sledeći način:
Ako je otkazala direktna veza između A i B, to mora da se objavi svim računarima u
sistemu, kako bi se ažurirale ražličite tabele rutiranja.
Ako se predpostavi da je otkazao računar, svaki računar u sistemu mora dobiti tu
informacijukako više ne bi pokušavao da ostvari konekciju sa tim računarom.
3
