На основу члана 77. став 12. Закона о основама система
образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 72/09),
министар просвете доноси
П Р А В И Л Н И К
О
БЛИЖИМ УПУТСТВИМА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПРАВА НА
ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАН, ЊЕГОВУ ПРИМЕНУ И
ВРЕДНОВАЊЕ
Предмет Правилника
Члан 1.
Овим правилником прописују се ближа упутства за утврђивање
права на индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП), његову примену
и вредновање у предшколској установи, основној и средњој школи, (у даљем
тексту: установа) с циљем постизања оптималног укључивања детета и ученика
у редован образовно-васпитни рад и његово напредовање и осамостављивање у
вршњачком колективу, као и за ИОП за ученике са изузетним способностима.
Право на индивидуални образовни план
Члан 2.
Право на ИОП има дете и ученик који има потребу за додатном
подршком у образовању и васпитању због тешкоћа у приступању, укључивању,
учествовању или напредовању у васпитно-образовном или образовно-васпитном
раду, ако те тешкоће утичу на остваривање општих исхода образовања и
васпитања, а нарочито ако дете, односно ученик:
1. има тешкоће у учењу (због специфичних сметњи учења или
проблема у понашању и емоционалном развоју);
2. има сметње у развоју или инвалидитет (телесне, моторичке,
чулне, интелектуалне или вишеструке сметње или сметње из спектра аутизма);
3. потиче, односно живи у социјално нестимулативној средини
(социјално, економски, културно, језички сиромашној средини или дуготрајно
борави у здравственој, односно социјалној установи);
4. из других разлога остварује право на подршку у образовању.
Право на прилагођен и обогаћен начин образовања по ИОП-у има
и ученик са изузетним способностима који стиче основно и средње образовање
и васпитање.
2
Прикупљање података и формирање документације
Члан
3.
Васпитач, наставник, односно стручни сарадник прати развој и
напредовање детета, односно ученика у току учења и развоја вештина за учење,
социјалног развоја, развоја комуникације и самосталности.
Ако у поступку праћења напредовања детета, односно ученика,
васпитач, односно наставник или стручни сарадник, утврди да дете, односно
ученик не остварује очекиване исходе образовања и васпитања или су резултати
које ученик остварује значајно изнад нивоа општих и посебних стандарда,
приступа се прикупљању података, ради формирања неопходне документације
за пружање одговарајуће подршке у образовању и васпитању.
Васпитач, наставник, односно стручни сарадник поред већ датих
података о детету, односно ученику, прикупља податке из различитих извора
(од родитеља, односно старатеља детета или ученика, стручњака ван образовне
установе који добро познаје дете, односно ученика, од вршњака и самог детета,
односно ученика, на начин на који је то могуће), при чему се користе различите
технике (систематско посматрање активности детета, односно ученика у
различитим ситуацијама, тестирање, као и интервјуисање и попунавање
упитника од стране ученика и других који познају дете, односно ученика).
Медицински налази су, по потреби, саставни део документације.
На основу прикупљених података и документације из ст. 2 и 3.
овог члана стручни сарадник координира израду и у сарадњи са васпитачем,
односно наставником израђује педагошки профил детета, односно ученика.
Педагошки профил садржи опис образовне ситуације детета,
односно ученика и основ је за планирање индивидуализованог начина рада са
дететом, односно учеником.
Отклањање физичких и комуникацијских препрека (индивидуализован
начин рада)
Члан 4.
На основу педагошког профила детета, односно ученика утврђују
се подручја у којима постоји потреба за додатном подршком у образовању и
васпитању и планира се отклањање физичких и комуникацијских препрека
(индивидуализован начин рада) у образовно-васпитном, односно васпитно-
образовном раду.
Отклањање
физичких
и
комуникацијских
препрека
(индивидуализован начин рада ) у установи остварују се путем:
1) прилагођавања простора и услова у којима се одвија активност
у предшколској установи, односно настава у школи (отклањање физичких
баријера, осмишљавање додатних и посебних облика активности, израде
посебног распореда активности итд.);
2) прилагођавања метода рада, наставних средстава и помагала и
дидактичког материјала, а посебно приликом увођења нових садржаја, начина
задавања задатака, праћења брзине и темпа напредовања, начина усвајања
