Turizmološko oblikovanje hotela visoke kategorije

Turizmološko oblikovanje hotela visoke kategorije

Diplomski rad

Najlepše se zahvaljujem svima koji su mi nesebi

no pružili podršku tokom mog

školovanja. Pre svega mojim roditeljima, sestri, prijateljima, koji su uvek bili uz mene sa puno
strpljenja i podrške. Tako

e bi se zahvalila i prijateljima koji su mi pomogli prilikom izrade rada,

kao i njegove prezentacije.
Imam i tu

ast da zahvalim mom mentoru profesoru Slobodanu Tojagi

u na korisnim savetima,

kao i ostalim

lanovima komisije.

Puno hvala.

Turizmološko oblikovanje hotela visoke kategorije

Diplomski rad

Uvod

eci hotelijerstva se vezuju za kretanje ljudi i zadovoljavanje njihovih egzistencijalnih potreba

na putovanju.Prvi objekti, prete

e današnjih ugostiteljskih objekata za smeštaj su nastali u

gradovima, centrima trgovinske aktivnosti, svetilištima, le

ilištima, na glavnim pravcima

komunikacija.
U dosadašnjoj praksi za oblikovanje hotelskih objekata su bili zaduženi isklju

ivo arhitekti.Oni

su projektovali hotele uglavnom ili isklju

ivo koji su se dopadali njima, a eventualno

naru

iocima – investitorima, malo ili nikako ne vode

i ra

una o dopadljivosti budu

korisnicima, gostima..Smatralo se da spoljašnji izgled nije toliko važan za korisnike jer nemaju
izgra

en stav, ukus, niti odgovaraju

e znanje i d a

e kao lepo prihvatit sve što im ponude

arhitekte.
S obzirom da se hoteli ipak zidaju za korisnike, a ne za arhitekte, jer ga korisnici doživljavaju
kao drugi dom, nužno je poštovati žalje i potrebe korisnika na

emu se bazira savremeni

marketing pristup.
U principu se postavlja pitanje kako trba da izgleda hotelski objekat visoke kategorije porastom
standarda i tehni

kim omogu

enjem brze promene lokacija i boravka da bi bio privla

an za

potencijalne korisnike, ciljne segmante tražnje.Savremeni pristup hotelskog oblikovanja je na
marketig konceptu koji u centar pažnje stavlja potrebe i interes budu

ih korisnika.Postoji

itav

niz bitnih atributa totalnog hotelskog proizvoda kojima korisnici daju zna

aj.To su pre svega lep

izgled soba po mogu

stvu sa pogledom na atrktivni predeo destinacije, zatim lep izgled restorana

sa kulinarskim specijalitetima, društvenim prostorijama sa mogu

noš

u višenamenskog

koriš

enja, kao i mogu

noš

u raznih tipova rekreacije ( razne vrste gazena na otvorenom ili

zatvorenim prostoru, sa no

nim kupanjima kao deo zabavnog programa namenjenog omladini,

tereni za tenis i golf ).
U osnovi se podrazumeva da svaki hotel pogotovo objekti visokih kategorija moraju zadovoljiti
svoju osnovnu namenu smaštaja, usluge ishrane i pi

a, ali i da zadovolji i ostale materijalne i

psihološke potrebe turista.Da bi se ovo ostvarilo realizatorima ideje gradnje hotela je potrebna
pomo

odnosno neophodna pomo

prostornih psihologa, turizmologa, hotelijera i brojnih

stru

njaka drugih profila kako bi se utvrdile relevantne potrebe i želje korisnika.

Turizmološko oblikovanje hotela visoke kategorije

Diplomski rad

Izbor optimalnog razmeštaja i lokacije

Od toga gde se hotel nalazi u velikoj meri zavisi njegova atraktivnost za goste odnosno obim
prometa, cene usluga, prihodi, efektivnost, rentabilnost investicije.

Izbor optimalnog razmeštaja

Pod pojmom razmeštaj podrazumevamo planski sistem optimalnih hotelskih lokacija. Razmeštaj
hotela je uslovljen brojnim faktorima manjeg ili ve

eg zna

aja, koji su podložni promenama u

vremenu i prostoru. U praksi se javljaju dva mogu

a pristupa razmeštaju hotela:

•

razmeštaj pojedina

nih hotela na nivou odre

enog prostornog obuhvata, administrativnih

teritorijalnih jedinica (regija, grad) koji se može ugraditi u prostorni plan.

•

razmeštaj lanaca hotela na odre

enom prostornom obuhvatu.

Na izbor optimalne lokacije uti

itav niz lokacionih faktora:

•

položaj prema resursu, putu, naselju

•

turisti

kim objektima

•

radna snaga

•

gra

evinsko zemljište

•

infrastruktura

•

zemljišna politika

•

sigurnost i kontinuitet poslovanja

•

konkurencija

•

ekološki faktori i dr.

Kako jednom izgra

ena hotelska zgrada ne može da se pomera i sledi potencijalne kupce i kako

hotel ne može da transportuje i šalje svoje proizvode u svet – na tržište, jedini na

in da se

proizvod „približi“ kupcima je izbor takve lokacije koja

e biti maksimalno prilago

ena

potrebama ciljnih segmenata tražnje.

Lokacioni kriterijumi i faktori

Lokacioni faktori se u principu mogu svrstati u tri grupe:

Lokalni kriterijumi vezani za tržište

Turizmološko oblikovanje hotela visoke kategorije

Diplomski rad

kriterijumi koji se odnose na fizi

ke karakteristike mesta

Ostali kriterijumi

U zavisnosti gde se hotel nalazi – obala, planina, grad itd.Razlikuju i lokacioni faktori i zahtevi.
Prema iskustvenim normama hoteli se mogu formirati kao:

Gradski hoteli koje karakteriše da :

•

lokacija treba da bude u centru,

•

u blizini stanice,

•

u blizini administrativnih/komercijalnih ta

aka,

•

u blizini parkova, garaža, parking,

•

van bu

ne zone ulica.

Kako se poslovni ljudi i turisti se lakše odri

u tišine nego centralne lokacije, najbolje je kada je

to tiha i mirna ulica u centru grada.

Slika 1.Spoljašnji izgled hotela Hayat : (http://www.bookingroom.com/)

Obalni hoteli

Treba da su što bliže obali ili plaži, odnosno vodi, bez obzira da li je to more, jezero ili reka.
Turiste najviše privla

i kontaktna linija zemlja-voda.

Ako nisu uz obalu hoteli mogu biti i na nekoj istaknutoj lokaciji, uzvišenju sa koga se pruža lep
pogled na vodu ili okolinu, što tako

e može biti veoma privla

no.

Planinski hoteli koje karakteriše specifi

nost da se nalaze:

•

u zimskim turisti

kim centrima,

Turizmološko oblikovanje hotela visoke kategorije

Diplomski rad

ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE HOTELA

Koncepti hotelske arhitekture

Mnogi  su  umorni  od  arogancije  pojedinih  „velikih“  arhitekata  koji  proglašavaju  neznalicom
svakog  ko  „ne  razume“  njihovu  umetnost.  Treba  težiti  ka  ideji  da  se  u  principu  gostu  pruži
prijatna sredina. Lanac „Hayat“ hotela na primer predstavlja interesantnu ilustraciju savremenog
koncepta  oblikovanja  spoljašnjeg  i  unutrašnjeg  prostora  u  skoro  biblijskoj  razmeri.  Retki  su
primeri  koji  izazivaju  takvu  pažnju  i  divljenje  obi

nog

oveka. Unutrašnjost hotela u principu

predstavlja zatrvoreni atrijum sa zasa

enim drve

em, kavezima sa egzoti

nim pticama,

monumentalnom strukturom u obliku globusa gde sa okružuju

ih terasa padaju zelene puzavice,

a u sobe se odlazi zastakljenim liftovima do terasa sa direktnim ulazom do njih itd.
Ovaj hotelski lanac bolje od ostalih leži kada je arhitektura u pitanju da iza

e u susret gostima –

korisnicima. Shvata se potreba turista da budu zapanjeni i iznena

eni i stalno „bombardovani“

novim neuobi

ajenim vizuelnim nadražajima, odnosno utiskom da svaki korak, svaki trenutak

boravka  predstavlja  zanimljiv  doživljaj,  bilo  da  se  radi  o  posmatranju  objekta  sa  spoljašnje
strane,  o  utisku  na  recepciji,  tokom  vožnje  u  liftu,  sedenja  u  restoranu  itd.  Svaki  prostor  je
svojevrsni  spektakl –  doživljaj,  pa  korisniku –  turisti  –  gostu  sama  hotelska  zgrada  nikada  nije
dosadna ve

uvek izaziva divljenje i ose

aj prijatnosti što se u njoj nalazi tj. boravi. Dosadašnja

iskustva su pokazala da je komercijalni efekat ovakve arhitektonske koncepcije izuzetno
poželjan.

Marketinški i psihološki aspekti hotelske arhitekture

Savremeni pristup hotelskog oblikovanja je baziran na marketing konceptu koji u centar pažnje
stavlja potrebe i interes budu

ih korisnika. Postoji

itav niz bitnih atributa tj. elemenata totalnog

hotelskog proizvoda kojima korisnici pridaju zna

aj – lep izgled soba, restorana, društvenih

prostorija, mogu

nost rekreacije itd. Me

u kojima ipak visoko mesto zauzima arhitektonski

dizajn hotela.
U principu se postavla pitanje kako treba da izgleda hotelski objekat da bi bio privla

an za

potencijalne  korisnike,  ciljne  segmente  tražnje.  Jedan  od  baznih  principa  pri  izgradnji  hotela
mora  biti  poznavanje  ljudskih potreba  koje  moraju  i  mogu biti zadovoljene prostorom  totalnog
hotelskog  proizvoda.  Naravno,  prvo  se  podrazumeva  da  svaki  hotel  mora  zadovoljiti  svoju
osnovnu  namenu-smeštaj,    ishrana,    i  sli

no, ali i da zadovolji i ostale materijalne i psihološke

potrebe turista. Da bi se ovo ostvarilo arhitektama je potrebna pomo

prostornih psihologa i

drugih stru

njaka kako bi se utvrdile prostorno tj. arhitektonski relevantne potrebe i želje

korisnika koje se mogu zadovoljiti odgovaraju

im oblikovanjem hotela.

Pri projektovanju se sve više koristi propagandni princip AIDA-Attention, Interes, Desire,
Action, gde hotel svojim izgledom prvo mora privu

i Pažnju, pobuditi Interesovanje, izazvati

Želju i najzad podsta

i goste na Akciju – ulazak u hotel i koriš

enje usluga. Ovaj efekat može