Interamerički sistem zaštite ljudskih prava

INTERAMERIČKI SISTEM ZAŠTITE LJUDSKIH PRAVA

Interamerički sistem za zaštitu ljudskih prava počiva na dva pravna osnova:



Povelja Organizacije američkih država (OAD)-1948.god.



Američka konvencija za ljudska prava-1969/1978.god

1.Sistem Povelje:

Sistem zasnovan na Povelji se primjenjuje na sve države članice OAD-a (njih 
35). Povelja, kojom je ova organizacija i uspostavljena, usvojena je   u Bogoti 
5.maja 1948.g.
Njome   se  između  ostalog  garantuju  osnovna  prava  pojedinaca  bez  razlike  u 
pogledu   rase,   nacionalnosti,vjeroispovjesti   ili   pola-   doduše,   ova   prava   nijesu 
preciznije definisana.
Ova Povelja predviđa mehanizme za mirno rješavanje sporova među članicama, 
ali   istovremeno   promoviše:   demokratske   principe,   razvoj   demokratskih 
inicijativa,   saradnju   država   članica,   društveni   i   ekonomski   razvoj   i   zaštitu 
ljudskih prava.
Organi OAD-a su:



Generalna skupština, u kojoj su predstavljene sve države članice



Stalni savjet, izvršni organ koji ima nadležnost da razmatra pitanja mira i 
bezbjednosti. 

U   Bogoti   je   usvojena   i  

Američka   deklaracija   o   čovjekovim   pravima   i 

dužnostima,

  koja   sadrži   najveći   dio   političkih,   građanskih,   ekonomskih, 

socijalnih i kulturnih prava.Ova Deklaracija ima poseban autoritet u pogledu 
ljudskih prava. Ona nije predviđala nikakve mehanizme nadzora sve do 1959.g.
U okviru OAD-a je te godine formirana  

Interamerička komisija za ljudska 

prava,  

čiji zadatak je bio da kontroliše da li članice poštuju osnovna ljudska 

prava. Njeno sjedište je u Vašingtonu.
Ova Komisija je postala formalan organ OAD-a Protokolom uz Povelju OAD-a, 
usvojenim   u   Buenos   Airesu   1965.g.   ;   sa   zaduženjem   da   unapređuje   ljudska 
prava i ovlašćenjem da prima pojedince.
To znači da se sada njene funkcije odnose čak i na one zemlje koje nijesu 
ugovornice   Američke   konvencije   o   ljudskim   pravima.   Te   funkcije   su   bile 
brojnije:



razvijanje svijesti o o ljudskim pravima među narodima Amerike



davanje preporuka vladama država članica radi usvajanja zakona u korist 
ljudskih prava



može da zahtijeva od država članica da je obavještavaju o mjerama koje 
su usvojile u oblasti ljudskih prava.

Interameričkoj   komisiji   se   može   obratiti   svako   lice,   grupa   lica   ili   nevladina 
organizacija koja je zakonom priznata u državama ugovornicama.Ona prima, 
razmatra i rješava kako individuale tako i međudržavne sporove.
Danas Interamerička komisija radi u dvostrukom svojstvu:



kao   organ   OAD-a   u   cilju   unapređenja   i   zaštite   ljudskih   prava   u   svim 
državama članicama 



kao organ Američke konvencije, nadležan za nadzor Konvencije.

2.Sistem Konvencije:

Američka konvencija o ljudskim pravima je usvojena 1969.g. a stupila je na 
snagu 1978.g. i obavezuje samo one stane koje potpišu ugovor za to.
Ona uglavnom štiti građanska i politička prava; mada su njome priznata i neka 
prava   koja   su   specifična   samo   za   američki   kontinent   (   pravo   na   ime,na 
državljanstvo, na traženje i dobijanje azila,na imovinu,prava djeteta...)
Međutim, SAD, iako su najrazvijenije i izuzetno se zalažu za zaštitu ljudskih 
prava,potpisale su ovu konvenciju ali je nikada nijesu ratifikovale. 

Interamerički sud za ljudska prava 

je osnovan 1978.g. kao organ uspostavljen 

Američkom konvencijom. Broji 7 članova, koji su priznati stručnjaci u oblasti 
ljudskih prava i njihov mandat je 6 godina. Sudije biraju države ugovornice 
Američke konvencije. 
Nije dovoljna ratifikacija Konvencije za prihvatanje nadležnosti suda,potrebna 
je posebna izjava države da priznaje obaveznu nadležnost suda. Odnosno, ako 
neka država ne poštuje i ne pristaje na mjere Komisije, ona može da nastavi 
postupak pred Sudom (naravno,ako je ta država priznala njegovu nadležnost). 
Postupak pred Sudom je utvrđen Konvencijom.
Sjediše Suda je u San Hozeu(Kostarika), mada se Sud može sastati i u bilo kojoj 
državi članici OAD-a kada većina njegovih članova smatra da je to poželjno i sa 
tim se saglasi država koja je u pitanju. 
Sudu   se   mogu   obraćati   samo   države   ugovornice   Američke   konvencije   i 
Interamerička komisija. Presude Interameričkog suda su konačne, obavezujuće 
za stranke i ne mogu se osporavati; ali nije predviđen nijedan organ koji bi se 
starao o njihovom izvršenju.
Interamerički sud ima i savjetodavnu nadležnost,odnosno sve članice i organi 
OAD-a mu se mogu obratiti za savjet o saglasnosti domaćeg zakonodavstva sa 
međunarodnim standardima.

Pošto je Komisija počela da radi mnogo prije Suda,ona je u određenoj mjeri 
zadržala   svoj   autonomni   položaj.   Ona   često   donosi   odluke   samostalno   i   ne 
smatra da je pomoćno tijelo Suda, kao i da nije obavezna da svako značajno 
pravno pitanje podnosi sudu.

U   okviru   američkog   sistema   zaštite   ljudskih   prava   je   usvojeno   još   nekoliko 
značajnih konvencija:



Interamerička konvencija o prevenciji i kažnjavanju mučenja 



Interamerička konvencija o prisilnim nestancima