Metodika nastave matematike: Motivisanje učenika za učenje matematike
Uvod
Motivacija nije nešto što se može obezbediti prostim "njihanjem šargarepe ispred
zeca". Stvaranje motivacije kod učenika obuhvata mnoge različite faktore među kojima su:
pristup profesora, pogodno okruženje i dobra međusobna komunikacija. Savremeni profesori
su suočeni sa pitanjima kako da motivišu učenike da usmere svoju energiju, znanje i veštine,
i sposobnosti da primene stečeno znanje. Najveća greška, koju profesor može da učini jeste
da pretpostavi da su svi učenici svesni značaja učenja i njegove primene u praksi. Njihova
motivacija je inspirisana, najčešće poklonom od roditelja za dobru ocenu, ili kaznom za lošu.
Ne možemo očekivati da će učenik biti motivisan za rad znajući da ga čeka dobra ocena, već
je potrebno da se stvori okruženje koje će u njima pokrenuti energiju da urade ono što se
traži.
1
Metodika nastave matematike: Motivisanje učenika za učenje matematike
Razvijanje interesovanja za matematiku
Među najznačajnije faktore koji utiču na odnos učenika prema nastavi matematike
spada interesovanje za nju. Pitanje razvoja interesovanja za matematiku ima dva aspekta:
Kako probuditi interesovanja?
Kako započeto interesovanje razviti i održati?
Veliki francuski matematičar Poisson (Simeon Denis Poisson, 1781-1840) priča da je
poželeo da bude matematičar još kada je u detinjstvu rešio sledeći zadatak o deljenju vina
na dva jednaka dela pretakanjem, pomoću sudova nejednakih zapremina:
"Imamo balon od
8 litara ispunjen vinom, i dva prazna od 5litara i 3litre. Kako podeliti vino na dva jednaka dela
(po 4litre) uz pomoć pomenutih balona?".
1
Poznati Ruski matemetičar I.I.Čistjakov, 1911.g., na jednom od svojih predavanja izjavljuje
da je zavoleo matematiku onog trenutka kad je rešio ovaj zadatak:
"
Dokazati da je svaki
prost broj, počev od broja 5, ili povećan, ili umanjen za jedan, deljiv brojem 6
."
2
I dok ona početna iskra, koja u nama budi interes za matematiku, može biti slučajna,
dalji razvoj interesa ne sme da se prepusti slučaju. Pored nastave, koja kroz svoje različite
oblike najviše doprinosi buđenju interesovanja za matematiku, postoje mnoga posebna
sredstva i aktivnosti koje utiču na povećavanje interesa za predmet. Na primer: matematičke
igre, trikovi, zagonetke, odnosno: zanimljiva matematika, isticanje primena matematike,
značaja matematike u drugim naukama, njene veze sa merenjima u prirodi, elementi istorije
matematike, matematička društva, isticanje ciljeva učenja matematike, ličnost učitelja. Ova
sredstva i aktivnosti predstavljaju podsticaje koje izazivaju veće interesovanje. Ovakve
pobude ne smeju biti same sebi svrha, već samo sredstvo kojim ćemo postići cilj:
Razvijanje
interesa za matematiku.
Možda bi pravo rešenje bilo upravo krenuti predavanje pomoću
nekog rebusa ili slagalice i time osvežiti nastavnu jedinicu:
Primer 1
: Prekopirajte ova dva cveta na papir ili karton, zatim isecite latice, stabla i listove i
napravite krug:
1
2
2
Metodika nastave matematike: Motivisanje učenika za učenje matematike
Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh
Poznata izreka: "ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh", ukazuje na psihološku i
dinamičku važnost postizanja uspeha. Na profesoru je da učenicima njihovu " nadu u
neuspeh " zameni " nadom u uspeh ". Učenike treba ubediti da njihov neuspeh nije
posledica nedovoljne nadarenosti, već nedovoljnog ulaganja truda. Uspeh u učenju stvara
nove mogućnosti za uspešno učenje, kao što i neuspeh u učenju otežava uslove za kasniji
uspešan razvoj učenika.
Da bi učenik doživeo uspeh, mora uložiti odredjeni trud, tj. mora uraditi zadatak ili rešiti
problem koji je po težini nešto iznad njegove trenutne mogućnosti. Otuda je uloga nastavnika
da odredi težinu zadataka i zahteva za svakog pojedinca, kako bi "naterao" učenike da
povećaju napore, a da ih pritom ne obeshrabri. Dajući im lakše zadatke , u početku,
omogućuje im uspeh, koji oni pripisuju sebi. Što češće učenici dožive uspeh, to će biti veći
optimisti u pogledu budućih pokušaja, tj. hvataće se u koštac sa većim i težim zadacima i
problemima, jačaće njihovo poverenje u samog sebe, u sopstvene mogućnosti i metode
učenja. I suprotno, ako dožive više neuspeha, neće želeti da preduzmu nove pokušaje, jer
predviđaju nove neuspehe. Jačaće osećaj nesigurnosti, manje vrednosti, frustriranosti i
uznemirenosti, koji rađa izvesne odbrambene mehanizme prema školi, učenju i nastavniku.
Takva deca se povlače od rešavanja zadataka pre nego što su oprobala svoje mogućnosti i
gube spremnost za napore koje učenje podrazumeva. Zato profesor pravi zadatke postupno i
sistematično, od lakših ka težim, po logičkoj strukturi, kako bi svaki urađeni zadatak bio
podsticaj za dalje napredovanje učenika. Ovoj svrhi koriste se
nastavni listići na više nivoa
težine, za ispitivanje učenika. Zadaci u nastavnom listiću kreću od očiglednih,
najjednostavnijih. Rad sa njima omogućuje potpunu individualizaciju nastavnog rada, brže
osamostaljivanje učenika u procesu nastave i stalnu aktivizaciju svih učenika u odeljenju.
Motivaciju povećava i zainteresovanost učenika za sadržaj koji uči. Ako očekuje
primenu pravila, zakonitosti, obrasca , matemetičkih pojmova i objekata u svakodnevnom
životu, biće aktivniji u procesu "osvajanja" tog sadržaja.
Zašto baš o broju
Broj
je jedan od onih matematičkih pojmova koji imaju poseban značaj: kako u
matematici kao nauci, tako i u nastavi matematike i u praktičnom životu i radu. Ostavljajući
za sada, čistu nauku po strani, podsetimo se da se broj
provlači, počev od I razreda
Gimnazije, kroz nastavu matematike svih razreda svih srednjih škola, i da danas ne postoji
4
