Praktikum za krivično proceno pravo

1

                                         RE

Č

 UREDNIKA 

Zakonik o krivi

č

nom postupku iz 2011. godine  poslednji je rezultat rada na reformi 

krivi

č

nog procesnog zakondavstva Srbije koja traje duže od deset godina.   Podse

ć

anja radi 

isti

č

emo reforma je zapo

č

eta radom na izradi  ZKP iz 2001. godine i jedna od njenih 

prepoznatljivijih osobenosti  su izetno 

č

este,  za zakonske tekstove ovog karaktera 

nesvojstvene tako 

č

este, izmene i dopune. (Nekada i po više puta godišnje  ). Ako se ovome 

doda i 

č

injenica da je u me

đ

uvremenu ( 2006. godine) bio donesen i novi ZKP koji nikada 

nije doživeo  svoju primenu onda ova negativna osobenost svojstvena `` igrama bez granica `` 
postaje još izrazitija.  Ovo tim pre što je ovo i osobenost najnovijeg Zakonika. Zakonik je 
donesen u septembru mesecu 2011. godine  i trebalo je da po

č

ne sa primenom 15. januara 

2013. godine. Izuzetak su postupci za krivi

č

na dela organizovanog kriminala ili ratnih zlo

č

ina 

koji se vode pred posebnim odelenjima nadležnog suda u kojima je primena ovog zakonskog 
teksta po

č

ela 15. januara 2012. godine. Me

đ

utim, u me

đ

uvremenu ( i pre po

č

etka njegove 

celovite primene) Zakonik je 

č

etiri puta menjan i njegov po

č

etak celovite primene planiran je 

za 1. oktobar 2013. godine. Uz sve ovo, u me

đ

uvremenu (septembra meseca 2012. godine) 

bio je pokrenut i zvani

č

an postupak na izradi Zakona o izmenama i dopunama ZKP i njegov 

Nacrt smo dobili ve

ć

 krajem 2012. godine  sa izuetno obimnim predlogom izmena i dopuna. 

Me

đ

utim, od istih se odustalo.  

Izneseno samo po sebi više nego jasno govori ne samo o aktuelnosti , složenosti 

procesa reforme krivi

č

nog procesnog zakonodavstva Srbije  ve

ć

 i o  `` lutanju`` zakondavca u 

iznalaženu rešenja koja su u funkciji osnovnog cilja reforme kao celine. To je stvaranje 
normativne osnove za efikasniji krivi

č

ni postupak ali da to nije na uštrb me

đ

unarodnim 

aktima i nacionalnim zakonodavstvom zagarantovanih sloboda i prava subjekata krivi

č

nog 

postupka. Uprvo polaze

ć

i od ovog cilja svojstvenog, savim opravdano, svim zakonodavnim 

intervencijama dugogodišnjeg procesa reforme brojne su novine koje karakterišu proces 
reforme, i one se ti

č

u pre svega stalnog širenja polja mogu

ć

nosti primene pojednost

а

vljenih 

formi postupanja u krivi

č

nim stvarima koji posebno dolazi do izražaja u Zakonu o izmenama i 

dopunama ZKP iz  septembru 2009. godine, kada je u naš krivi

č

ni postupak prvi put uveden i 

jedan potpuno novi, do tada nepostoje

ć

i procesnopravni institut i mehanizam - sporazum o 

priznanju krivice kao dominantna forma pojednostavljenog postupanja u krivi

č

nim stvarima. 

Ovakav   trend je nastavljen i ZKP iz 2011.godine. Me

đ

utim,  za razliku od rešenja prisutnih 

pre njegovog donošenja, Zakonik  pitanja pojednostavljenih formi,  i ne samo 
pojednostavljenih formi postupanja,   reguliše u konceptualnom smislu,  na znatno druga

č

iji 

na

č

in. Obzirom na takav njegov pristup u regulisanju problematike krivi

č

nog postupka 

slobodno se može konstatovati da ZKP iz 2011. godine predstavlja  radikalan raskid sa našom 
dosadašnjom krivi

č

noprocesnom tradicijom. Istina Zakonik  sadrži i neka od ranije ustaljena 

krivi

č

noprocesna rešenja ali njihova normativna razrada je znatno druga

č

ija. Me

đ

u brojnim 

novinama ovakvog karaktera posebno  se isti

č

u  one koje se ti

č

u devalvacije na

č

ela istine , 

potpune adverzijalne konstrukcije glavnog pretresa, zna

č

ajnog minimiziranj

а

 uloge krivi

č

nog 

suda i uslovljavanja procesnog položaja okrivljenog lica njegovim imovinskim statusom.  
Takav  pristup zakondavca u normativnoj razradi ovih i niza drugih rešenja novog ZKP 
predmet je , 

č

ini se sasvim opravdane,  kritike ne malog broja stru

č

ne javnosti Srbije me

đ

u 

koje spadaju i urednici Priru

č

nika koji se nalazi pred nama.  Me

đ

utim , iz ovoga  se ne bi 

smeo izvu

ć

i zaklju

č

ak da Zakonik ne sdrži  i ne mali broj rešenja koja su na

č

elno posmatrano 

u funkciji osnovnog cilja reforme – da se krivi

č

ni postupak u

č

ini efikasnijim. No, sa druge 

strane na

č

in njihove normativne konkretizacije je takav da se opravdano mora postaviti i 

pitanje da li 

ć

e u praksi sva rešenja koja na

č

elno imaju takav ratio legis, zaista i proizvesti 

takve pozitivne efekte.  

2

Iz 

č

injenice da se radi o potpuno novom Zakoniku, koji sadrži niz potpuno novih 

normativnih rešenja, od kojih su neka 

č

ak i sasvim atipi

č

na, pa i ``strana`` u odnosu na ono 

što je naša dosadašnja krivi

č

noprocesna tradicija i uopšte, tipi

č

an kontinentalno - evropski 

krivi

č

noprocesni sistem, proizlazi  da   sagledavanje takvih odredbi nije baš laka delatnost. 

Ovo tim pre tim  što  novi Zakonik,  sadrži i brojne pravne praznine, ne sasvim jasne ili 
poprili

č

no nejasne norme, pa i neke, ne baš malobrojne, sasvim o

č

igledne omaške, što sve 

samo po sebi otvara brojna pitanja struke i otežava prakti

č

nu primenu Zakonika u skladu sa 

ciljem  istaknutim u njegovom stavu 1. 

č

lana 1. ( ``da niko nevin ne bude osu

đ

en ,a da se 

u

č

iniocu krivi

č

nog dela izrekne krivi

č

na sankcija pod uslovima koje propisuje krivi

č

ni zakon, 

na osnovu zakonito i pravi

č

no sprovedenog postupka`` ). U želju da se  olakša primena takvog 

teksta Zakonika u skladu sa ovim njegovim ciljem , u meri u kojoj  to tekst Zakonika 
dozvoljava,  prire

đ

en je o vaj Pruru

č

nik za njegovu prakti

č

nu primenu.  

Dva su aspekta sa kojih je predmetna problematika prikazana u Priru

č

niku. Prvi aspekt 

je analiza normi koje predstavljaju  osnovne i najdominantnije promene  krivi

č

nog postupka u 

skladu sa pravilima novog  Zakonika o krivi

č

nom postupku.  Drugi aspekt  sadrži modele za 

prakti

č

nu primenu odredaba novog   Zakonika o krivi

č

nom postupku.  

Posmatrano pojedina

č

no po pojedinim poglaljima autori teksta  Priru

č

nika su : 

1.Prof.dr Stanko Bejatovi

ć

: Uvodne napomene (Osnovne karakteristike Zakomnika) 

2. Mr Marina Mati

ć

:Sudska nadležnost i izuze

ć

e sudije  (Poglavlje prvo) 

3. Jugoslav Tintor: Branilac (Poglavlje drugo) 

4. Prof.dr Vojislav 

Đ

ur

đ

i

ć

: Dokazne radnje (Poglavlje tre

ć

e) 

5. Danilo Suboti

ć

:Posebne dokazne radnje ( Poglavlje 

č

etvrto) 

6. Prof.dr Milan Škuli

ć

:  Mere za obezbe

đ

enje prisustva okrivljenog i za nesmetano  

               vo

đ

enje krivi

č

nog postupka (Poglavlje peto) 

7.  Dr Goran Ili

ć

: Predistražni postupak( Poglavlje šesto) 

8. Dr Goran Ili

ć

: Istraga (Poglavlje sedmo) 

9. Mr Dragana 

Č

vorovi

ć

:  Sporazumi  javnog tužioca i okrivljenog ( Poglavlje osmo ) 

10. Lidija Komlen-Nikoli

ć

: Optuženje   (Poglavlje deveto) 

 11. 

Dragiša 

Đ

or

đ

evi

ć

: Glavni pretrtes ( Poglavlje deseto) 

12. Dragomir Milojevi

ć

: Presuda  ( Poglavlje jedanaesto)

13. Mr Jaasmijna Kiurski- Radovan Lazi

ć

: Redovni pravni  lekovi ( Poglavlje 

dvanaesto) 
‘ 

14. Svetlane Nenadi

ć

 - Verice Trnini

ć

: Vanredni pravni lekovi ( Poglavlje trinaesto) 

 15.Miodrag 

Plazini

ć

 - Svetlana Nenadi

ć

: Skra

ć

eni krivi

č

ni postupak  (Poglavlje 

č

etrnaesto) 

 Na kraju istaknimo i nadu  da 

ć

e tekst Priru

č

nika  biti od pomo

ć

i ne samo u upoznavanju 

sa danas bitno, 

č

ak i radikalno promenjenim normativnim ambijentom koji se ti

č

e krivi

č

nog 

procesnog prava Srbije,  ve

ć

 i u iznalaženu na

č

ina primene normi novog Zakonika u skladu sa 

univerzalnim  na

č

elima krivi

č

nog postupka bez obzira kojem sistemu on pripada što, imaju

ć

i 

u vidu izneseni stav urednika po pitanju sadržaja Zakonika,   ne

ć

e  biti ni malo lak posao.  

Obzirom na sadržaj teksta Zakonika u njegovoj primeni mora posebno do

ć

i do izražaja 

sposobnost glavnih subjekata njegove prakti

č

ne primene  (sudija, javnih tužilaca , zamenika 

javnih tužilaca, advokata koji imaju funkciju branilaca ili punomo

ć

nika u krivi

č

nom postupku 

i policajce  ) da norme  primene  u skladu sa ciljem Zakonika . U  primeni normi Zakonika  
posebno moraju do

ć

i do izražaja davno izgovorene re

č

i Enerika Ferija da  ``zakoni vrede 

koliko vrede ljudi koji te zakone primenjuju``. Nadajmo se da 

ć

e zahvaljuju

ć

i ovakvom 

pristupu struke u primeni norme  o

č

igledni nedostaci  Zakonika biti umanjeni, a da 

ć

e 

Priru

č

nik koji je pred nama biti dragocen doprinos realizaciji tog cilja. 

4

UVODNE NAPOMENE (  OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZAKONIKA) 

1

Zakonik o krivi

č

nom postupku iz 2011. god

2

. rezultat je dosadašnjeg rada na reformi 

krivi

č

nog procesnog zakonodavstva Srbije koja traje duže od deset godina.  Preciznije re

č

eno 

reforma krivi

č

nog procesnog zakonodavstva Srbije zapo

č

eta je donošenjem Zakonika o 

krivi

č

nom postupku iz 2001. god

3

. Poslednji rezultat rada na reformi je ZKP iz 2011. god., sa 

nekolike  (

č

etiri) svoje izmene i dopune i pre po

č

etka njegove celovite primene. Da podsetimo 

Zakonik je donesen u septembru mesecu 2011. god. i trebalo je da po

č

ne sa primenom 15. 

januara 2013. god. Izuzetak su postupci za krivi

č

na dela organizovanog kriminala ili ratnih 

zlo

č

ina koji se vode pred posebnim odelenjima nadležnog suda u kojma je primena ovog 

zakonskog teksta po

č

ela 15. januara 2012. god. Me

đ

utim, u me

đ

uvremenu ( i pre po

č

etka 

njegove celovite primene) Zakonik je 

č

etiri puta menjan i njegov po

č

etak celovite primena 

planiran je za 1. oktobar 2013. god. Uz sve ovo, u me

đ

uvremenu (septembra meseca 2012. 

god.) bio je pokrenut i zvani

č

an postupak na izradi Zakona o izmenama i dopunama ZKP i 

njegov Nacrt smo dobili ve

ć

 krajem 2012. god. sa izuetno obinim predlogom izmena i 

dopuna. Me

đ

utim, od istih se odustalo. Sve ovo samo po sebi više nego jasno govori o 

aktuelnosti , složenosti procesa rorme krivi

č

nog procesnog zakonodavstva Srbije . 

Na

č

elno posmatrano tri su osnovne karakteristike reforme krivi

č

nog procesnog 

zakonidavstva Srbije zapo

č

ete po

č

etkom veka kojem pripadamo. 

Prva

 su  veoma 

č

este 

intervencije u zakonskim tekstovima koji 

č

ine krivi

č

no procesno zakonodavstvo. Posmatrano 

sa aspekta ovog zakonodavstva kao celine intervencije su pisutne i po nekoliko puta godišnje. 
Opravdanost ovako 

č

estih intervencija ozbiljno se može staviti pod znak pitanja. Najbolji 

primer negativnosti ovakve jedne prakse je Zakonik o krivi

č

nom postupku  iz 2006. god

4

. 

Naime, i pored toga što je skoro prema jedinstvenom mišljenju stru

č

ne javnosti Srbije ZKP iz 

2001. god., predstavljao jednu dobru normativnu osnovu za efikasnu borbu protiv 
kriminaliteta i da je u cilju stvaranja još potpunije normativne osnove za pove

ć

anje efikasnosti 

krivi

č

nog postupka uopšte trebalo raditi na njegovoj daljnjoj dogradnji umesto ovog pristupilo 

se donošenju novog ZKP i isti je u izuzetno kratkom , za zakonske tekstove ovakvog 
karaktera, nezabeleženo kratkom, vremenskom intervalu (za svega nekoliko meseci), usvojen 
2006. god. Ovaj zakonski tekst doneo je, na

č

elno posmatrano, ne mali broj novina koje se u 

funkciji efikasnijeg delovanja nadležnih državnih organa na polju borbe protiv kriminaliteta, i 
koje su kao takve bile za pozdraviti. Me

đ

utim, njihova normativna razrada, usled brzine na 

radu ovog zakonskog projekta, nije bila ni približno na željenom nivou. Zakonski tekst 
karakterisali su ne mali normativni , pravnotehni

č

ki i suštinski nedostaci. Brojni su primeri 

bili za tako nešto i u vezi sa istim napisano je izuzetno dosta radova i svi su oni

ukazivali na 

brojne propuste u normativnoj razradi niza, na

č

elno posmatrano korisnih, rešenja ovog 

zaskonskog teksta. Upravo zahvaljuju

ć

i ovakvom njegovom stanju ovaj zakonski tekst je 

definitivno stavljen u koš i pre nego što je  po

č

eo i da se primenjuje. 

Č

l.149. Zakona o 

izmenama i dopunama ZKP iz 2009. god prestao je da važi. 

Drugo,

 pojava ne malog broja 

novih zakonskih tekstova kojima se na poseba na

č

in reguliše zna

č

ajan broj pitanja koja su do 

po

č

etka rada na reformi bila regulisana u okviru normi ZKP kao skoro jedinog zakonskog 

teksta iz korpusa krivi

č

nog procesnog zakondavstva Srbije shva

ć

enog u užem smislu re

č

i. 

Primera radi navodimo samo nekoliko novih zakonskih tekstova ovog karakterta koji su 

1

Imaju

ć

i u vidu prirodu Priru

č

nika u radu se daje samo prikaz najvažnijih novina koje donosi Zakon bez 

upuštanja u stru

č

no-kriti

č

ku analizu njihove normartivne razrade

2

 ‘’Sl.glasnik RS’’,br.72/2011, 

101/2011, 121/2012, 32/

2013 i 45/2013

3

 ``

Sl.

 list SFRJ", br.70/01 i 68/02, i "Sl. glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 , 20/09 , 72/09 i 76/2010 

4

5

doneseni u procesu reforme. To su: Zakon o maloletnim u

č

iniocima krivi

č

nih dela i 

krivi

č

nopravnoj zaštiti maloletnih lica; Zakon o me

đ

unarodnoj pravnoj pomo

ć

i u krivi

č

nim 

stvarima; Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivi

č

nog dela;  Zakon o saradnji sa 

me

đ

unarodnim krivi

č

nim sudom;  Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u 

suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivi

č

nih dela;  Zakon 

o nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zlo

č

ine; Zakon o nadležnosti državnih 

organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. 

Tre

ć

e,

 u krivi

č

nom postupku, 

posmatrano kao celini, uvedeni si i posebni postupci i specijalizovani organi za pojedine vrste 
krivi

č

nih dela (slu

č

aj pre svega sa krivi

č

nim delima organizovanog kriminala, ratnih zlo

č

ina i 

visokotehnološkog kriminala). 

Dva

su glavna cilja reforme krivi

č

nog procesnog zakonodavstva Srbije, a time i 

donošenja novog ZKP. Prvi je stvaranje normativne osnove za efikasniji krivi

č

ni postupak s 

tim da to ne ide na uštrb nacionalnim zakonodovstvom i releventnim me

đ

unarodnim aktima 

zagarantovanih sloboda i prava 

č

oveka i gra

đ

anina uopšte. Drugi je uskla

đ

ivanje krivi

č

nog 

procesnog zakonodavstva Srbije sa rešenjima prisutnim u savremenom komparativnom 
krivi

č

nom procesnom zakonodasvtvu i tendencijama prisutnih ovoj oblasti uopšte. Polaze

ć

i 

od ovako postavljenih ciljeva Zakonik o krivi

č

nom postupku iz 2001. god. uvodi ne mali broj 

izuzetno zna

č

ajnih novina kojima se stvara normativna osnova za efikasniji krivi

č

ni postupak 

i usaglašava krivi

č

no procesno zakonodavstvo sa prednje navedenim rešenjima i tendencijama 

krivi

č

nopravne nauke. U prvom redu to su: Proširivanje mogu

ć

nosti primene na

č

ela 

oportuniteta krivi

č

nog gonjenja i na punoletne u

č

inioce krivi

č

nih dela, i to na dva na

č

ina ( 

mogu

ć

nost odlaganja krivi

č

nog gonjenja i mogu

ć

nost odbacivanja krivi

č

ne prijave u slu

č

aju 

stvarnog kajanja ) ; Uvo

đ

enje mogu

ć

nosti izricanja krivi

č

nih sankcija bez glavnog pretresa, i 

to tako

đ

e na dva na

č

ina ( u postupku za kažnjavanje pre glavnog pretresa i u postupku za 

kažnjavanje i izricanje uslovne osude od strane istražnog sudije) ; Proširivanje funkcionalne 
nadležnosti sudije pojedinca; Proširivanje mogu

ć

nosti vo

đ

enja skra

ć

enog krivi

č

nog postupka i 

za krivi

č

na dela za koja je predvi

đ

ena kazna zatvora do pet godina; Ograni

č

avanje ukupnog 

trajanja pritvora; Odre

đ

ivanje roka za vešta

č

enje i propisivanje posledica propuštanja 

odre

đ

enog roka; Odre

đ

ivanje procesnog trenutka do kojeg se lice koje uživa pravo imuniteta 

može pozvati na imunitet; Ograni

č

enje broja branilaca jednog okrivljenog lica; Ustanova 

krivi

č

nog gonjenja po predlogu ošte

ć

enog lica; Nove mere prema subjektima koji svojim 

ponašanjem onemogu

ć

avaju ili otežavaju održavanje glavnog pretresa; Odre

đ

ivanje roka za 

povra

ć

aj privremeno oduzetih predmeta i sl.

Trend novih rešenja u krivi

č

nom procesnom 

zakonodavstvu Srbije zapo

č

et donošenjem Zakonika o krivi

č

nom postupku iz 2001. god. u 

cilju stvaranja

normativne osnove za efikasniji krivi

č

ni postupak i njegovog usaglašavanja sa 

rešenjima prisutnim u komparativnom krivi

č

nom procesnom zakonodavstvu nastavljen je 

njegovim izmenama i dopunama iz maja meseca 2004. dod., odnosno izmenama i dopunama 
iz avgusta meseca 2009. god., koje donose najzna

č

ajne novine upravo po pitanju stvaranja 

normativne osnove za još efikasnije delovanje krivi

č

nog pravosu

đ

a, i to prevashodno putem 

ozakonjenja sporazuma o priznanju krivice kao jedne od dominantnih formi 
pojednostavljenog postupanja u krivi

č

nim stvarima. Me

đ

utim, i pored svih ovih novina koje 

karakterišu krivi

č

no prcesno zakonodavstvo Srbije od zapo

č

injanja njegove reforme 2001. 

god. i svim kasnijim izmenama i dopunama ZKP iz 2001.god. nije se stalo. Nasuprot. Prišlo 
se radu na izradi novog ZKP . Rad na tom zakonskom projektu je okon

č

an usvajanjem novog 

ZKP 2011. god. Me

đ

utim ni tu nije kraj. Pre po

č

etka njegove celovite primene (1.oktobar 

2013.god.) Zakonik je je 

č

etiri puta menjan, a u me

đ

uvremenu izra

đ

en  je i Nacrt njegovih 

izuzetno obimnih izmena i dopuna krajem 2012. god. No, od njih  se odustalo. Sve ovo  samo 
po sebi govori više nego jasno o aktuelnosti , složenosti procesa rorme krivnog procesnog 
zakonodavstva Srbije . 

7

sprovo

đ

enju istrage; potvr

đ

ivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga; donošenjem 

rešenja o odre

đ

ivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skra

ć

enom postupku ; 

odre

đ

ivanjem glavnog pretresa ili ro

č

išta za izricanje krivi

č

ne sankcije u skra

ć

enom postupku 

,odnosno odre

đ

ivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog 

psihijatrijskog le

č

enja ( 

č

l. 7. Zakonika) 

4.

Teret dokazivanja

Jedna od važnijih novena koje donosi Zakonik je znatno izmenjena uloga u

č

esnika 

krivi

č

nog postuopka u dokazivanju. Ona je stavljena u ruke tužioca a uloga suda u tom 

postupku je više nego minimizirana.I zvo

đ

enje dokaza  ex officio je samo izuzetna 

mogu

ć

nost. Teret dokazivanja optužbe je na tužiocu , a sud izvodi dokaze na predlog 

stranaka. Samo izuzetno sudu se daje mogu

ć

nost uticaja na postupak dokazivana, i tu svoju 

mogu

ć

nost on po pravilu realizuje posredno - davanjem naloga stranci. Sud može dati nalog 

stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako 
oceni da su izvedeni dokazi protivre

č

ni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet 

dokazivanja svestrano raspravio. Me

đ

utim, nepostupanje stranke po nalogu suda ne povla

č

i 

nikakve  procesne konsekvence (

č

l.15. Zakonika) 

8

4.

 Procesni subjekati

Promena arhitektonike krivi

č

nog postupka kao jednog od bitnijih  obeležja novog ZKP 

uticala je i na promenu statusa (prava i obaveza  procesnih subjekata - pre svega suda, tužioca 
, okrivljenog, branioca , policije i ošte

ć

enog). Tako npr.kada je re

č

 o sudu  istraga nije više u 

nadležnosti suda, ali to ni ukom slu

č

aju nezna

č

i da on nema nikakvu ulogu u njenoj 

realizaciji. Nasuprot on ima i dalje veoma važnu ulogu kako u zaštiti sloboda i prava 
okrivljenog a i nekih drugih subjelata istrage, tako i u obezbe

đ

enju dokaza odbrane i sl. Ili, 

sud je taj koji odlu

č

uje o statutusu posebno osetlljivog  i zašti

ć

enog svedoka i sl. Dalje, kada 

je re

č

 o sudu onda posebno treba   uzeti u obzir njegovu potpuno drugu ulogu  u postupku 

dokazivanja i dr. Kada je re

č

 o javnom tužiocu onda pre svega  tu su tri osobenosti Zakonika 

vezane za ovaj krivi

č

noprocesni subjekt. Prvo, kod krivi

č

nih dela za koja se goni po službenoj 

dužnosti javni tužilac je taj koji sprovodi istragu.Drugo, sužavanjem uloge suda u postupku 
dokazivanja težište je preneto na tužioca. Tužilac je taj koji ima primarnu ulogu u 
obezbe

đ

enju dokaza (teret dokazivanja optužbe je nanjemu, a sud izbvodi dokaze samo na 

predlog stranaka). Tre

ć

e, proširene su mogu

ć

nosti primene pojednostavljenih formi 

postupanja  od strane javnog tužioca . 

-

 Kod ošte

ć

enog kao procesnog subjekta klju

č

na novena je nemogu

ć

nopst sticanja 

svojstva supsidijarnog tužioca a time i izmenjeni na

č

in njegovog uticaja na odluku javnog  

tužioca o koriš

ć

enju na

č

ela oportuniteta krivi

č

nog gonjenja. 

-

 Sli

č

no ostalim procesnim subjektima i ne mali broj pitanja stru

č

ne odbrane rešeno je 

na  druga

č

iji na

č

in od njihove rešenosti u predhodnom ZKP. Tu je pre svega širenje podru

č

ja 

obavezne odbrane (dojnja granica propisane kazne kao kriterijum obavezne odbrane sada je 
osam godina) zatovra. Isto tako okrivljeni mora imati branioca i prilikom primene mere 
zabrane napuštanja stana i prilikom skrivljenog odsustva sa zglavnog pretresa. Dalje, npr. 
branilac ima pravo da neposredno pre prvog saslušanja pro

č

ita krivi

č

nu prijavu, zapisnik o 

uvi

đ

aju i nalaz i mišljenje veštaka, a nakon  prvog saslušanja da  razmatra spise i razgleda 

predmete koji služe kao dokaz. Ili,  predvi

đ

ena je obaveza izabranog branioca da zastupa iako 

postoji razlog zbog kojeg više ne želi da brani klijenta.  U takvom slu

č

aju branilac je 

obavezan da pruža pravnu pomo

ć

 u roku od 30 dana od dana kada je otkazao punomo

ć

je.  

Zatim,  rešava se pitanje kvaliteta rada postavljenih branilaca tako što se  propisuje da 
advokatska komora prilikom sastavljanja njihovog spiska mora voditi ra

č

una  ‘’da prakti

č

ki ili 

stru

č

ni rad advokata u oblasti krivi

č

nog prava daje osnova za pretpostavku da 

ć

e odbrana biti 

delotvorna’’. Uz ovo, važnu ulogu u kvalitetu odbrane ima i predvi

đ

ena mogu

ć

nost 

angažovanja stru

č

nog savetnika. Dalje, pravo je  tužioca da ispita o

č

evice neposredno nakon 

doga

đ

aja i bez prisustva odbrane ( Re

č

 je o licima koja mogu dati važne podatke za postupak, 

a 

č

ije se ispitivanje kasnije ne bi moglo izvršiti ). U slu

č

aju primene mere zadržavanja 

okrivljeni mora imati branioca od donošenja rešenja o zadržavanju.Kod saslušanja uhapšenog 
koji je doveden kod javnog tužioca u roku od 8 sati, a još uvek nije zadržan niti je u pritvoru 
prisustvo branioca potrebno je samo u slu

č

ajevima obavezne odbrane.   

Kada je re

č

 o istrazi nekolike  su klju

č

ne novine vezane za branioca .Prvo,  pravo je  

branioca da tokom istrage prisustvuje dokaznim radnjama koje preduzima tužilac. U cilju 
prakti

č

ne realizacije ovog njegovog prava tužilac je dužan da braniocu uputi poziv, a ne da 

dostavi poziv za saslušanje osumnji

č

enog i ispitivanje svedoka i veštaka . Tužilac može 

saslušati svedoka ili veštaka nezavisno od urednog pozivanja branioca ako pribavi prethodno 
odobrenje sudije za prethodni postupak.Drugo, pravo je  branioca da tokom istrage prikuplja 
dokaze u korist odbrane (Okrivljeni i branilac u istrazi imaju pravo da samostalno prikupljaju 
dokaze i materijal u korist odbrane i da u tom cilju razgovaraju sa licem koje im može pružiti 
podatke korisne za odbranu, kao i da od tog lica pribavljaju potrebne izjave i obaveštenja, pod 
uslovom da nije re

č

 o ošte

ć

enom i licima koja su ve

ć

 ispitana od strane policije ili javnog 

tužioca. Ili, tu je i pravo na razgovor sa licem koje mu može pružiti podatke korisne za 

10

č

ini ga odgovornim i za otkrivanje krivi

č

nih dela i u

č

inilaca i omogu

ć

ava  mu da i fakti

č

ki, a 

ne samo prividno ostvari rukovodeu ulogu u predistražnom postupku. Sa druge strane, policija 
zadržava svoju dominantnu ulogu u otkrivanju krivi

č

nih dela i u

č

inilaca, ali pod daleko 

neposrednijom i aktivnijom kontrolom tužioca. 

Pored iznesenog kada je re

č

 o drugim konkretnim pojedina

č

nim  novinama vezanim za 

č

oliciju onda je tu i   ovlaš

ć

enje policije da u predistražnom postupku  po nalogu tužioca 

pribavi evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, koriš

ć

enih baznih stanica ili izvrši 

lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija (tzv. pribavljanje listinga telefonskih 
razgovora . Zatim, novinu predstavlja i odredba po kojoj policija odmah, a najkasnije u roku 
od 24 

č

asa nakon preduzimanja neke od operativno-takti

č

kih radnji, obaveštava javnog 

tužioca. Dalje, nezakonito ili nepravilno postupanje policije sankcionisano je mogunoš

ć

u 

svakog lica, prema kome je primenjena neka od mera i radnji u predistražnom postupku, da 
podnese pritužbu javnom tužiocu. Kod dokaznih radnji policije Novi ZKP, za razliku od 
prethodnog, izrito ovlaš

ć

uje policiju na preduzimanje pojedinih radnji dokazivanja u 

predistražnom postupku. U skladu sa usvojenom rukovodeom ulogom tužioca, o svakoj 
dokaznoj radnji mora se, bez odlaganja, obavestiti javni tužilac, a vrednost pribavljenih 
dokaza ceni se zavisno od toga da li su i u kojoj meri dokazne radnje preduzete u skladu sa 
Zakonikom . Me

đ

utim  u sklopu ovog bilo bi pogešno zakljku

č

iti da policija može da 

preduzme bilo koju dokaznu radnju u ovom postupku. ZKP je izri

č

ito zabranio policiji 

preduzimanje pojedih radnji dokazivanja, a za preduzimanje drugih potrebno je prethodno 
ispunjenje odre

đ

enih formalnih uslova. Po pravilu u pitanju su dokazne radnje koje su hitne i 

ne trpe odlaganje (pretresanje stana i drugih prostorija i lica, bez naredbe suda, privremeno 
oduzimanje predmeta, saslušanje osumnji

č

enog, uvi

đ

aj).  Dalje, novinu  predstavlja i 

policijsko hapšenje . Zatim tu je i druga

č

iji na

č

in u

č

eš

ć

a javnog tužuioca u realizaciji radnje 

saslušanja osumnji

č

enog. Novi ZKP, kao i prethodni predvi

đ

a obavezno obaveštavanje 

javnog tužioca o saslušanju osumnji

č

enog, ali naglašava da to treba u

č

initi bez odlaganja, što 

raniji nije bio slu

č

aj, što zna

č

i  da se javni tužilac mora obavestiti pre saslušanja a nikako u 

toku ili nakon saslušanja. Osim toga,  prethodni ZKP je predvi

đ

ao samo mogu

ć

nost prisustva 

javnog tužioca ovoj radnj dok novi ostavlja tri mogu

ć

nosti tužiocu. Tužilac može sam obaviti 

saslušanje osumnji

č

enog, poveriti policiji preduzimanje ove radnje ili prisustvovati 

saslušanju. Prisustvo tužioca i dalje nije obavezno. Me

đ

utim,  ukoliko tužilac nije 

prisustvovao saslušanju osumnji

č

enog, policija mu mora, bez odlaganja dostaviti zapisnik o 

saslušanju. Na kraju, angažovanje policije u istrazi, pored stru

č

ne pomo

ć

i tužiocu, manifestuje  

se i u preduzimanju pojedinih dokaznih radnji koji joj poveri tužilac .U ovoj fazi tužilac može 
poveriti policiji bilo koju dokaznu radnju, pa 

č

ak i one koje policija ne bi mogla preduzeti u 

predistražnom postupku ( ispitivanje svedoka ili veštaka) i sl. Ne nabrajaju

ć

i druge novine 

Zakonika vezane za policiju i njen odnos sa javnim tužiocem teba konstatovati da je cilj 
zakonodavca da se ovakvim normiranjem ove problematike javni tužilac u

č

ini ne samo  

potpuno dominantan subjektom  prethodnog postupka, ve

ć

 i  subjekatom  koji aktivno i 

neposredno nadzire i kontroliše sve radnje koje preduzima, pre svega policija, ali i drugi 
državni organi u toj fazi postupka.  

5. 

Dokazi 

Pitanjima dokaza Zakonik posve

ć

uje posebno (VII) poglavlje. P

osmatrano sa aspekta 

svoje arhitektonike problematika dokaza je svrstana u tri celine ( osovne odrebe, redovne 
dokazne radnje i posebne radnje dokazivanja). 

-Kod osnovnih odredaba  tri  su 

č

lana koja na nešto druga

č

iji na

č

in regulišu na

č

elna 

pitanja ove problematike. 

Prvo,

 tu je 

č

l. 82. koji predvi

đ

a da se u postupku  dokazi prikupljaju 

i izvode ne samo u  skladu sa odredbama  ZKP , ve

ć

  i na drugi zakonom predvi

đ

en na

č

in. 

Drugo,

 tu je 

č

l. 83. koji reguliše pitanje predmeta dokazivanja. Prema istom predmet 

11

dokazivanja su 

č

injenice na koje je usmerena konkretna dokazna radnja, odnosno 

č

injenice do 

kojih se dolazi izvo

đ

enjem dokaza u krivi

č

nom postupku, a koje imaju odre

đ

eni stepen 

krivi

č

nopravne relevantnosti , kako u materijalnopravnom, tako i u procesnopravnom smislu. 

Prema odredbama Zakonika predmet dokazivanja su: 

č

injenice koje 

č

ine obeležje krivi

č

nog 

dela, 

č

injenice od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivi

č

nog zakona, kao i  

č

injenice 

od kojih zavisi primena odredaba krivi

č

nog postupka. U kontekstu ovog treba ista

ć

i da 

Zakonodavac odre

đ

ene 

č

injenice 

isklju

č

uje od 

dokazivanja. Prema stavu Zakonika ne 

dokazuju se 

č

injenice za koje sud oceni da su opštepoznate,  u dovoljnoj meri raspravljene, da 

ih okrivljeni priznaje na na

č

in koji ne zahteva dalje dokazivanje ( zna

č

i da se radi o priznanju 

tih 

č

injenica od strane okrivljenog u pogledu kojeg ne postoji osnovana sumnja u istinitost 

priznanja takvih 

č

injenica, a koje je pored toga, potpuno, neprotivre

č

no, jasno i nije u 

suprotnosti sa drugim dokazima, kao i u pogledu kojih postoji saglasnost stranaka, a što nije u 
suprotnosti sa drugim dokazima). Kod prve dve vrste 

č

injenica koje se ne dokazuju, radi se o 

č

injenicama u pogledu kojih sud nepotrebnost  njihovog dokazivanja, zasniva na kvalitetu, 

odnosno osobinama samih tih 

č

injenica. U prvom slu

č

aju 

č

injenica koje se ne dokazuju, radi 

se o opštepoznatim 

č

injenicama - 

č

injenicama koje se u datim okolnostima i prema odre

đ

enim 

uobi

č

ajenim životnim kriterijumima, realno mogu smatrati svakom poznatim i to u toj meri i 

na takav na

č

in, da nikom ni iole razumnom, to ne može da  bude sporno. Sl

č

aj npr. sa 

č

injenicom da godina ima dvanaest meseci. U drugom slu

č

aju se radi o 

č

injenicama koje sam 

sud u procesnom smislu tretira kao nesporne, jer su u dovoljnoj meri raspravljene. Obzirom 
na ovo, fakti

č

ko je pitanje  je kad 

ć

e sud smatrati da je odre

đ

ena 

č

injenica dovoljno 

raspravljena. O  tome 

ć

e se po pravilu  raditi, onda kada je sud u pogledu odre

đ

ene relevantne 

č

injenice, na temelju prethodno izvedenih dokaza, ve

ć

 stekao 

č

vrsto uverenje, u toj meri da je 

bilo kakvo novo dokazivanje nepotrebno.Obzirom na ovo  kod ove  vrste 

č

injenica, sud 

na

č

elno posmatrano  ima znatno ve

ć

u slobodu u oceni, koja se po logici stvari, ali i na temelju 

nekih opštih dokaznih na

č

ela, zasniva na slobodnoj oceni dokaza i slobodnom sudijskom 

uverenju. U tre

ć

em slu

č

aju se radi o oceni suda da odre

đ

ena procesno relevantna izjava 

okrivljenog ispoljava odre

đ

eni kvalitet, a to je da se radi o validnom priznanju okrivljenog. U 

č

etvrtom slu

č

aju je 

conditio sine qua non 

da postoji saglasnost stranaka u odnosu na odre

đ

ene 

č

injenice, što se u stvari, svodi na saglasan stav stranaka da nije potrebno izvo

đ

enje dokaza u 

odnosu na odre

đ

ene 

č

injenice, ali je pored toga, neophodno i da sud oceni da to nije u 

suprotnosti sa drugim dokazima. Ovde nije potrebno da postoje drugi dokazi koji su u 
saglasnosti sa 

č

injenicama koje stranke smatraju nespornim, odnosno koje prihvataju bez 

daljeg dokazivanja, ili dokazi koji potkrepljuju takav stav stranaka, odnosno 

č

injenice u 

odnosu na koje se stranke saglašavaju, ve

ć

 je sasvim dovoljno da postoje bilo koji drugi 

dokazi u krivi

č

nom postupku, koji nisu u suprotnosti sa 

č

injenicama u odnosu na koje postoji 

saglasnost stranaka.  

Tre

ć

a

 na

č

elna odredba ti

č

e se nezakonitih dokaza. Oni  ne mogu biti 

koriš

ć

eni u krivi

č

nom postupku, i kao takvi  izdvajaju se  iz spisa, stavljaju u poseban 

zape

č

a

ć

eni omot i 

č

uvaju kod sudije za prethodni postupak do pravnosnažnog okon

č

anja 

krivi

č

nog postupka, a nakon toga se uništavaju i o tome se sastavlja zapisnik. Izuzetk od ovog 

opšteg pravila  je 

č

uvanje nezakoinitih dokaza  do pravnosnažnog okon

č

anja sudskog 

postupka koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.  

-Kada je re

č

 o dokaznom radnjama kao drugom segmentu ove problematike  onda 

njihova opšta karakteristika je brojnost novena. me

đ

u njima se posebnoisti

č

u  slede

ć

e: 

1

. U slu

č

aju priznanja okrivljenog  da je u

č

inio krivi

č

no delo, organ postupka dužan je 

da i dalje prikuplja dokaze o u

č

iniocu i krivi

č

nom delu samo ako postoji osnovana sumnja u 

istinitost priznanja ili je priznanje nepotpuno, protivre

č

no ili nejasno i ako je u suprotnosti sa 

drugim dokazima , ane kao do sada  ``koje nije potkrepljeno drugim dokazima``. 

2. 

U normiranju problematike zaštite svedoka Zakonik pravi razliku  u instrumentima  

zaštite posebno osetljivih svedoka  (Svedoka koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, 

13

stranke, po pravilu, u originalu.  Ako je original isprave uništen, nestao ili ga nije mogu

ć

e 

pribaviti, može se pribaviti kopija isprave. Organ postupka  u zapisnik unosi  sadržaj isprave i 
pravi  njenu kopiju, a u slu

č

aju potrebe original vra

ć

a podnosiocu. 

6. Kod radnje uzimanja uzoraka Zakonik pravi tri vrste uzoraka (biometrijski uzorci, 

uzorci  biološkog porekla i  uzorci  za forenzi

č

ko-geneti

č

ku analizu ). Biometrijski uzorci  ( 

otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i li

č

ni podaci, sastaviti li

č

ni opis i fotografija  

osumnji

č

enog -forenzi

č

ka registracija ) mogu biti uzeti od osumnjio

č

enog I bez njegovog 

pristanka. Kad je to neophodno radi utvr

đ

ivanja istovetnosti ili u drugim slu

č

ajevima od 

interesa za uspešno vo

đ

enje postupka, sud može odobriti da se fotografija osumnji

č

enog javno 

objavi.  Dalje, radi otklanjanja sumnje o povezanosti sa krivi

č

nim delom, od ošte

ć

enog ili 

drugog lica zate

č

enog na mestu krivi

č

nog dela mogu se i bez pristanka uzeti otisci papilarnih 

linija i delova tela i bukalni bris. Radnju  po naredbi javnog tužioca ili suda preduzima stru

č

no 

lice.  

Uzimanje uzoraka biološkog porekla  i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje 

su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize i utvr

đ

ivanja 

č

injenica u postupku, 

može se pristupiti i bez pristavnka okrivljenog, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva šteta 
po njegovo zdravlje. Pored okrivljenog  uzorci biološkog porekla mogu biti uzeti i od drugog 
lica ako je potrebno utvrditi postojanje traga ili posledice krivi

č

nog dela na tom licu, i to  i bez 

njegovog pristanka   izuzev ako bi nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje. Dalje, od 
okrivljenog, ošte

ć

enog, svedoka ili drugog lica može se radi utvr

đ

ivanja 

č

injenica u postupku 

uzeti uzorak glasa ili rukopisa radi upore

đ

ivanja. Uzimanje tre

ć

e vrsta uzoraka  (uzorci za 

forenzi

č

ko-geneti

č

ku analizu)

5

    javni tužilac ili sud mgu narediti ako je to potrebno radi 

otkrivanja u

č

inioca krivi

č

nog dela ili utvr

đ

ivanja drugih 

č

injenica u postupku. Uzorci se mogu 

uzeti : sa mesta krivi

č

nog dela i drugog mesta na kome se nalaze tragovi krivi

č

nog dela;  od 

okrivljenog i ošte

ć

enog, a pod uslovima predvi

đ

enim u odnosu na uzimanje bioloških 

uzoraka, što zna

č

i da se uzorci za forensi

č

ko-geneti

č

ku analizu mogu uzeti i bez pristanka 

lica, izuzev ako bi nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje; kao  i od drugih lica ako postoji 
jedna ili više karakteristika koja ih dovodi u vezu sa krivi

č

nim delom. 

U odluci o izricanju krivi

č

ne sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, prvostepeni sud 

može po službenoj dužnosti odrediti da se uzorak za forenzi

č

ko-geneti

č

ku analizu uzme od 

slede

ć

ih lica: okrivljenog kome je za krivi

č

no delo u

č

injeno sa umišljajem izre

č

ena kazna 

zatvora preko jedne godine;  okrivljenog koji je oglašen krivim za umišljajno krivi

č

no delo 

protiv polne slobode;  lica kome je izre

č

ena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog 

le

č

enja.  

Vo

đ

enje evidencije o uzetim uzorcima za forenzi

č

ko-geneti

č

ku analizu, kao i uslovi 

koji se odnose na njihovo 

č

uvanje i uništavanje ure

đ

uje se podzakonskim koji donosi Vlada, 

shodno propisima po kojima se takvim aktom ure

đ

uje pitanje vo

đ

enja kaznene evidencije. 

7.

 I kod radnje pretresanja prisutne su novine. Klju

č

ne su tri. 

Prvo,

 pretresanje ure

đ

aja 

za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se 

č

uvaju ili se mogu 

č

uvati elektronski 

zapisi preduzima se na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomo

ć

 stru

č

nog lica. 

Drugo,

pretresanje po naredbi suda izdatoj na  obrazloženi zahtev javnog tužioca  mora zapo

č

eti 

najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe. U protivnom - po proteku tog 
roka   pretresanje se ne može preduzeti i naredba  se vra

ć

a  sudu. 

Tre

ć

e,

 u slu

č

aju pretresanja  

stana i drugih prostorija ili lica od strane javng tužiioca  ili ovlaš

ć

enog  službenog lica policije 

bez naredbe suda o pretresanju  njihova je obaveza da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji 
za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.  

5

 Pod  ``forenzi

č

ko-geneti

č

kom analizom“ zakonodavac podrazumeva 

DNK analizu, 

tj. analizu 

dezoksribonukleinske kiseline, što se svodi na utvr

đ

ivanje specifi

č

ne genetske „šifre“ ili „koda“, karakteristi

č

nog 

za sva živa bi

ć

a``. 

14

-U kategoriju posebnih dokaznih radnji Zakonik svrstava  šest radnji. To su:  Tajni 

nadzor komunikacije; Tajno pra

ć

enje i snimanje; Simulovani poslovi; Ra

č

unarsko 

pretraživanje podataka; Kontrolisana isporuka;  Prikriveni islednik. Posmatrano sa aspekta 
obima njihove primene predvi

đ

eno je da se posebne dokazne radnje mogu odrediti prema licu 

za koje postoje osnovi sumnje da je u

č

inilo krivi

č

no delo za koja je posebnim zakonom 

odre

đ

eno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, kao i za neka druga taksativno 

navedena kriovi

č

na dela. Pored ovog, za mogu

ć

nost primene posebne dokazne radnje 

neophodno je ispunjenje još jednog uslova. To je da se  na drugi na

č

in se ne mogu prikupiti 

dokazi za krivi

č

no gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano. Uz ovo, posebne 

dokazne radnje se izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da 
priprema neko od navedenih krivi

č

ih dela , a okolnosti slu

č

aja ukazuju da se na drugi na

č

in 

krivi

č

no delo ne bi moglo otkriti, spre

č

iti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teško

ć

e ili 

veliku opasnost.   

Kada je re

č

 o uslovima mogu

ć

nosti primene ovih radnji pažnju zaslužuju i slede

ć

e dve 

stvari. 

Prvo,

 svaka od Zakonikom mogu

ć

ih posebnih radnji ne može biti primenjena kod 

svakog od navedenih krivi

č

nih dela. Tako npr. angažovanje prikrivenog islednika može se 

odrediti  samo  za krivi

č

na dela za koja je posebnim zakonom podre

đ

eno da postupa 

tužilaštvo posebne nadležnost. 

Drugo,

 prilikom odlu

č

ivanja o odre

đ

ivanju i trajanju posebnih 

dokaznih radnji organ postupka 

ć

e posebno ceniti da li bi se isti rezultat mogao posti

ć

i na 

na

č

in kojim se manje ograni

č

avaju prava gra

đ

ana. 

Novinu predstavlja i normativna razrada pojedinih pitanja vezanih za postupanje sa 

prikupljenim materijalom. Ako javni tužilac ne pokrene krivi

č

ni postupak u roku od šest 

meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim koriš

ć

enjem posebnih dokaznih 

radnji ili ako izjavi da ga ne

ć

e koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnji

č

enog ne

ć

e 

zahtevati vo

đ

enje postupka, sudija za prethodni postupak 

ć

e doneti rešenje o uništenju 

prikupljenog materijala. Materijal se uništava pod nadzorom sudije za prethodni postupak koji 
o tome sastavlja zapisnik. Ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno 
suprotno odredbama  Zakonika ili naredbi organa postupka, na prikupljenim podacima se ne 
može zasnivati sudska odluka, sa njima se postupa ka i sa drugim nezakonitim dokazima. Po 
pravilu se po pravnosnažnom okon

č

anju krivi

č

nog postupka uništavaju. Novinu predstavlja i 

dozvoljena mogu

ć

nost  

č

uvanja ovakvih dokaza do pravnosnažnog okon

č

anja sudskog 

postupka koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza. Posebna dokazna radnja tajnog 
pra

ć

enja i  snimanja  je procesno osamostaljena. Ona se može odrediti prema osumnji

č

enom 

radi otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnji

č

enog na javnim mestima i mestima na 

kojima je pristup ograni

č

en ili u prostorijama, osim u stanu; ili  utvr

đ

ivanja istovetnosti lica ili 

lociranja lica ili stvari. Mesta ili prostorije odnosno prevozna sredstava drugih lica mogu biti 
predmet tajnog nadzora i snimanja samo ako je verovatno da 

ć

e osumnji

č

eni tu biti prisutan ili 

da koristi ta prevozna sredstva. Naredbu o primeni mere 

č

ije je ina

č

e vremensko trajanje 

ograni

č

eno  izvršava policija, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojno-bezbednosna 

agencija. O sprovo

đ

enju tajnog pra

ć

enja i snimanja sa

č

injavaju se dnevni izveštaji koji se 

zajedno sa prikupljenim snimcima dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu, 
na njihov zahtev. Predmet  radnje simulovani poslovi  može biti simulovana  kupovina, 
prodaja ili pružanje poslovnih usluga i  simulovano davanje ili primanje mita. Pored ovog, 
pažnju zaslužuje   i to da  ovlaš

ć

eno lice  koje zaklju

č

uje simulovani posao ne 

č

ini krivi

č

no 

delo ako je radnja koju preduzima krivi

č

nim zakonom predvi

đ

ena kao radnja krivi

č

nog dela. 

No sa druge strane zabranjeno je i kažnjivo da ovo lice podstrekava drugog na izvršenje 
krivi

č

nog dela. Sadržinu radnja ra

č

unarskog pretraživanje podataka predstavlja  ra

č

unarsko 

pretraživanje ve

ć

 obra

đ

enih li

č

nih i drugih podataka i njihovo pore

đ

enje sa podacima koji se 

odnose na osumnji

č

enog i krivi

č

no delo. 

16

se odazvati na svaki poziv suda. Uz ove garancije, alternativno je predvi

đ

ena mogu

ć

nost da 

okrivljeni umesto njih položi jemstvo. Zatim, predvi

đ

eno je  i da se opravdanost daljeg 

trajanja mere preispituje na svaka tri meseca. 

- Što se pak ti

č

e 

privremenog oduzimanja voza

č

ke dozvole

, ona je kao samostalna 

mera pozicionirana u posebnom 

č

lanu (

č

l. 201 ) i u odre

đ

enoj meri je renovirana. Ostala je 

mogu

ć

nost njenog odre

đ

ivanja kada je re

č

 o krivi

č

nom postupku i krivi

č

nom delu 

ugrožavanja javnog saobra

ć

aja koje je u

č

injeno sa umišljajem, ali je izostao deo iz ranijeg 

ZKP-a koji je govorio o teškim posledicama koje su prouzrokovane. Uz ovo, novina je i 
predvi

đ

anje još jednog razloga za njeno izricanje, a to je da se radi o krivi

č

nom delu u vezi sa 

č

ijim izvršenjem ili pripremanjem je koriš

ć

eno motorno vozilo. 

-

Mera jemstva 

tako

đ

e je pretrpela ne male sadržinske izmene. Pre svega prošireno je 

polje njegove primene. Uz dosadašnje mogu

ć

nosti za odre

đ

ivanje jemstva, koje su se odnosile 

na postojanje opasnosti od bekstva ili izbegavanje dolaska na glavni pretres, novina je 
mogu

ć

nost odre

đ

ivanja jemstva i u slu

č

aju skrivanja okrivljenog, nemogu

ć

nosti utvr

đ

ivanja 

njegovog identiteta ili kada je propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet 
godina za krivi

č

no delo sa elementima nasilja, a na

č

in izvršenja dela ili težina posledica su 

doveli do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravi

č

no vo

đ

enje krivi

č

nog 

postupka. Slede

ć

a novina jeste davanje mogu

ć

nosti sudu da i bez predloga ali po 

pribavljenom mišljenju stranaka odredi nov

č

ani iznos koji u konkretnom slu

č

aju može biti 

položen kao jemstvo. Drugim re

č

ima to zna

č

i, da sud može i ne 

č

ekaju

ć

i inicijativu stranaka, 

u odluci kojom prema okrivljenom odre

đ

uje pritvor, istovremeno odrediti nov

č

ani iznos 

jemstva koji treba da bude položen, u kojem slu

č

aju 

ć

e okrivljeni biti ostavljen na slobodi, 

odnosno ukoliko se ve

ć

 nalazi u pritvoru, bi

ć

e pušten na slobodu. Dalje, zna

č

ajna novina ti

č

e 

se predlaganja jemstva, odnosno uloge javnog tužioca u odlui

č

vanju o istom. Naime, ako

jemstvo nije predložio javni tužilac, a postupak se vodi za krivi

č

no delo za koje se goni po 

službenoj dužnosti, sud 

ć

e pre donošenja odluke zatražiti mišljenje javnog tužioca. U toku 

istrage obrazloženo rešenje o odre

đ

ivanju, oduzimanju ili ukidanju jemstva donosi sudija za 

prethodni postupak, a posle podignute optužnice predsednik ve

ć

a, a na glavnom pretresu ve

ć

e. 

Dalje, predvi

đ

ena je situacija oduzimanja jemstva, kada se u slu

č

aju da se okrivljeni sakrije ili 

bez odobrenja napusti boravište, 

č

ime je okrivljeni dakle prekršio obe

ć

anje da se ne

ć

e kriti, 

donosi rešenje o oduzimanju vrednosti date kao jemstvo, a prema okrivljenom se odre

đ

uje 

pritvor . 

-

Zabrana napuštanja stana

 je potpuno nova mera

 kojom se obezbe

đ

uje prisustvo 

okrivljenog u krivi

č

nom postupku i nesmetano vo

đ

enje krivi

č

nog postupka. Sadržinski 

posmatrano mera se sastoji u zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem 
boravi i odre

đ

ivanju uslova pod kojima 

ć

e boraviti u stanu, kao što su zabrana okrivljenom da 

koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan. Izuzetno od ove zabrane okrivljeni 
može i bez odobrenja napustiti svoj stan ako je to neophodno radi hitne medicinske 
intervencije u odnosu na njega ili lice sa kojim živi u stanu, odnosno radi izbegavanja ili 
spre

č

avanja ozbiljne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu ve

ć

eg obima. U 

takvom sl

č

uaju, okrivljeni je dužan da o napuštanju stana, razlogu i mestu na kojem se 

trenutno nalazi, bez odlaganja obavesti poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje 
krivi

č

nih sankcija. 

Sud meru može se odrediti meru : ako se okrivljeni krije ili se ne može utvrditi 

njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog o

č

igledno izbegava da do

đ

e na glavni pretres ili 

ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; ako osobite okolnosti 
ukazuju da 

ć

e u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivi

č

no delo ili dovršiti pokušano 

krivi

č

no delo ili u

č

initi krivi

č

no delo kojim preti; ako je za krivi

č

no delo koje mu se stavlja na 

teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za 
krivi

č

no delo sa elementima nasilja, ili mu je presudom prvostepenog suda izre

č

ena kazna 

17

zatvora od pet godina ili teža kazna, a na

č

in izvršenja ili težina posledica krivi

č

nog dela su 

doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravi

č

no vo

đ

enje krivi

č

nog 

postupka. Shodno ovome meže se zaklju

č

iti da su izostali kao razlozi za odre

đ

ivanje ove mere 

onaj osnov za odre

đ

ivanje pritvora iz 

č

lana 211 stav 1 ta

č

ka 2 ZKP-a, ta

č

nije razlozi za 

koluzioni pritvor, odnosno kada postoje okolnosti koje ukazuju da 

ć

e okrivljeni uništiti, 

sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivi

č

nog dela ili ako osobite okolnosti 

ukazuju da 

ć

e ometati postupak uticanjem na svedoke, sau

č

esnike ili prikriva

č

e. 

Mera se može izre

ć

i ne samo kao prva mera, ve

ć

 i u situaciji kada je prema 

okrivljenom prethodno bio odre

đ

en pritvor i kada se vrši zamena pritvora za ovu blažu meru. 

O odre

đ

ivanju mere odlu

č

uje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvr

đ

ivanja optužnice i 

po službenoj dužnosti. U toku istrage obrazloženo rešenje o odre

đ

ivanju, produženju ili 

ukidanju mere donosi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optužnice ve

ć

e suda. 

Ako meru nije predložio javni tužilac, a postupak se vodi za krivi

č

no delo za koje se goni po 

službenoj dužnosti, sud 

ć

e pre donošenja odluke zatražiti mišljenje javnog tužioca. Okrivljeni 

se u rešenju o izricanju mere upozorava da se protiv njega može odrediti pritvor ako prekrši 
izre

č

enu zabranu. Mera može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti 

presude, odnosno do upu

ć

ivanja okrivljenog na izdržavanje krivi

č

ne sankcije koja se sastoji u 

lišenju slobode. Sud je dužan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano. 
Ovome dodajmom i to da protiv rešenja kojim se odre

đ

uje, produžava ili ukida  mera stranke i 

branilac mogu izjaviti žalbu, a  javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je 
odbijen predlog za odre

đ

ivanje mere. Me

đ

utim, žalba nema suspenzivno dejstvo. 

-

kada je re

č

 o pritvoru  

kao najtežoj meri ovog karaktera tri su kljune novine u 

njegovoj normativnoj razradi. To se modifikacije razloga za odre

đ

ivanje pritvora, 

funkcionalne nadležnosti za odluivanje o istom i dužuna njegovog trajanja po odluci sudije za 
prethodni postupak u istrazi. Što se ti

č

e razloga za odre

đ

ivanje pritvora novinu predstavlja 

izmenjeni sadržaj take 2,3 i 4. U taci 2. izostavljeni su veštaci kao lica, ta

č

nije kao u

č

esnici u 

krivi

č

nom postupku na koja se sada ne može uticati i na taj na

č

in ometati krivi

č

ni postupak. 

Ta

č

ka 3. može da bude osnov za odre

đ

ivanje pritvora samo onda ``kada osobite okolnosti 

ukazuju da 

ć

e u kratkom 

(a ne i u bilo kom kao do sada)

 vremenskom periodu ponoviti 

krivi

č

no delo ili dovršiti pokušano krivi

č

no delo ili u

č

initi krivi

č

no delo kojim preti.`` Pored 

ovog ,izmenjen je i uslov za odre

đ

ivanje pritvora na osnovu zapre

ć

ene ili izre

č

ene kazne 

zatvora. Sada se pritvor može odrediti ‚‚ ako je za krivi

č

no delo koje se stavlja na teret 

propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za 
krivi

č

no delo sa elementima nasilja ili je presudom  prvostepenog suda izre

č

ena kazna zatvora 

od pet godina ili teža kazna, a nai

č

n izvršenja ili težina posledice krivi

č

nog dela su doveli do 

uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravi

č

no vo

đ

enje krivi

č

nog postupka.`` 

Odlu

č

ivanje o meri  pritvora u istrazi (odredivanje, produženje , ukidanje ) je u funkcionalnoj 

nadležnosti sudije za prethodni postupak ili vanraspravnog ve

ć

a. Na osnovu rešenja sudije za 

prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja 
slobode, s tim što je sudija za prethodni postupak dužan  da i bez predloga stranaka i branioca, 
po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o 
produženju ili ukidanju pritvora. 

7.

 Dostavljanje pismena 

Polaze

ć

i od proklamovanih ciljeva donošenja Zakonika i problematika dostavljanja 

pismena je donela ode

đ

ene novine.Tu je pre svega i predvi

đ

anje mogu

ć

nosti dostavljanja 

pismena telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije. 
Shodno 

č

l. 242. st.1. ‘’Pismena se dostavljaju, po pravilu, posredstvom službenog lica organa 

postupka koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa, preko pošte ili druge 
organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, 
zamolnim putem preko drugog državnog organa, telekomunikacionim ili elektronskim putem, 

19

koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se 
prona

đ

e u

č

inilac  krivi

č

nog dela, da se u

č

inilac ili sau

č

esnik ne sakrije ili ne pobegne, da se 

otkriju i obezbede tragovi krivi

č

nog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da 

prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vo

đ

enje krivi

č

nog postupka. 

U cilju ispunjenja ovih dužnosti policija može: da traži potrebna obaveštenja od gra

đ

ana; da 

izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno 
vreme, a najduže do osam 

č

asova ograni

č

i kretanje na odre

đ

enom prostoru; da preduzme 

potrebne mere u vezi sa utvr

đ

ivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiše potragu za licem 

i predmetima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda odre

đ

ene objekte i 

prostorije državnih organa, preduze

ć

a, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu 

dokumentaciju i da je po potrebi oduzme; da preduzme druge potrebne mere i radnje. O 

č

injenicama i okolnostima koje su utvr

đ

ene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu 

biti od interesa za krivi

č

ni postupak, kao i o predmetima koji su prona

đ

eni ili oduzeti, 

sastavlja  se zapisnik ili službena beleška. Pored ovog, policija po nalogu javnog tužioca može 
pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, koriš

ć

enih baznih stanica ili izvršiti 

lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija. O preduzimanju mera i radnjama policija 
odmah, a najkasnije u roku od 24 

č

asa nakon preduzimanja, obaveštava javnog tužioca, a lice 

prema kome je primenjena neka od mera i radnji ima pravo da podnese pritužbu nadležnom 
javnom tužiocu kao rukovidiocu predistražnog postupka. Na sli

č

an na

č

in se postupa i u 

slu

č

aju preduzimanja dokaznih radnji od strane policije . Ako policija u predistražnom 

postupku preduzme dokaznu radnju o tome 

ć

e bez odlaganja obavestiti javnog tužioca. 

Dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti koriš

ć

eni u daljem 

toku krivi

č

nog postupka, pod uslovom da su dokazne radnje sprovedene u skladu sa  

Zakonikom. 

Jedna od najvažnijih dokaznih radnji kada je re

č

 o ovoj fazi postupka je saslušanje 

osumnji

č

enog, gde se pravi razlika izme

đ

u saslušanja osumnji

č

enog i saaslušanja uhapšenog. 

Saslušanje osumnji

č

enog se odnosi na lice koje se u svojstvu osumnji

č

enog odazvalo na poziv 

policije ili mu je u toku informativnog razgovora saopšteno da ga policija smatra 
osumnji

č

enim , dok se salušanje uhapšenog odnosi na lice koje je od strane policije ili 

gra

đ

anina uhapšeno i sprovedeno javnom tužiocu. Dalje, kada je re

č

 o ove dve vrste 

saslušanja napravljena je razlika i po pitanju aktinog subjekta saslušanja. Saslušanje 
uhapšenog je u isklju

č

ivoj nadležnosti javnog tužioca dok saslušanje osunji

č

enog može da 

obavi i policija. Da bi iskaz osumnji

č

enog dat prilikom saaslušanja mogao da bude koriš

ć

en 

kao doklaz neophodno je da je  dat u prisustvu branioca. S druge strane kod saslušanja 
uhapšenog prisustvo branica je potrebno samo u slu

č

ajevima obavezne odbrane. 

Jedna od slede

ć

ih novina kada je re

č

 o ovom postupku ti

č

e se nekih pitanja 

zadržavanja osumnji

č

enog. O zadržavanju osumnuji

č

enog odlu

č

uje javni tužilac i po njegovoj 

odluci osumnii

č

eni može biti zadržan radi saslušanja najduže 48 

č

asova od 

č

asa hapšenja, 

odnosno odazivanja na poziv. O zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, 
policija odmah, a najkasnije u roku od dva 

č

asa od kada je osumnji

č

enom saopšteno da je 

zadržan, donosi i uru

č

uje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnji

č

eni 

tereti, osnovi sumnje, dan i 

č

as lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme po

č

etka 

zadržavanja. Protiv rešenja o zadržavanju osumnji

č

eni i njegov branilac imaju pravo žalbe u 

roku od šest 

č

asova od dostavljanja rešenja. O žalbi odlu

č

uje sudija za prethodni postupak u 

roku od 

č

etiri 

č

asa od prijema žalbe s tim da  žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Ovome 

dodajmo i to da osumnji

č

eni mora imati branioca 

č

im se donese rešenje o zadržavanju. Ako 

osumnji

č

eni sam, u roku od 

č

etiri 

č

asa, ne obezbedi branioca, javni tužilac 

ć

e mu ga 

obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna 
advokatska komora. 

20

Širenje mogu

ć

nosti odlaganja krivi

č

nog gonjenjaje jedna od slede

ć

ih osobenosti 

Zakonika kada je re

č

 o ovom postupku. Novi ZKP daje mogu

ć

nost javnom tužiocu da odloži 

krivi

č

no gonjenje za krivi

č

na dela za koja je predvi

đ

ena nov

č

ana kazna ili kazna zatvora do 

pet godina, ako osumnji

č

eni prihvati jednu ili više od slede

ć

ih obaveza: da otkloni štetnu 

posledicu nastalu izvršenjem krivi

č

nog dela ili da naknadi pri

č

injenu štetu; da plati odre

đ

eni 

nov

č

ani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove; da obavi odre

đ

eni 

društvenokorisni ili humanitarni rad; da ispuni dospele obaveze izdržavanja; da se podvrgne 
odvikavanju od alkohola ili opojnih droga; da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi 
otklanjanja uzroka nasilni

č

kog ponašanja; da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom 

odlukom suda, odnosno poštuje ograni

č

enje utvr

đ

eno pravnosnažnom sudskom odlukom. Uz 

ovo, novena je dužina roka u kojem osumnji

č

eni mora izvršiti preuzete obaveze. On sada  

može da iznosi do godinu dana. Zatim, nadzor nad izvršenjem obaveza obavlja poverenik iz 
organa uprave nadležnog za poslove izvršenje krivi

č

nih sankcija, u skladu sa propisom koji 

donosi ministar nadležan za poslove pravosu

đ

a. Ako osumnji

č

eni u ostavljenom roku izvrši 

obavezu javni tužilac 

ć

e rešenjem odbaciti krivi

č

nu prijavu i o tome obavestiti ošte

ć

enog koji 

nema pravo podnošenja prigovora protiv odluke o odba

č

aju prijave. 

Uz izneseno predistražni postupak karakterišu i neke druge osobenosti. Slu

č

aj pre 

svega sa tri. Prvo, predistražnim postupkom formalno rukovodi javni tužilac.  Ve

ć

inu radnji u 

njemu fakti

č

ki vrši policija koja je po logici stvari, operativnijeg karaktera i koju zakonodavac 

u bitnoj meri svodi na svojevrstan servis  javnog tužioca, koji policiji može da izdaje 
obavezuju

ć

e naloge, pri 

č

emu su mu na raspolaganju ja

č

i procesno-pravni mehanizmi 

delovanja na policiju u predistražnom postupku u odnosu na mogu

ć

nosti koje je u tom 

pogledu imao u predkrivi

č

nom  pretkrivi

č

nom postupku; Drugo, u odnosu na raniji  

pretkrivi

č

ni postupak, sadašnji predistražni postupak je  formalnijeg karaktera. Tre

ć

e, u 

predistražnim postupku, bez obzira na dominiraju

ć

u ulogu javnog tužioca i policije, odre

đ

enu 

funkciju ima i krivi

č

ni sud u  funkcionalnom obliku sudije za prethodni postupak u 

č

ijoj je   

npr.  nadležnosti odre

đ

ivanje pritvora, izdavanje naredbe za preduzimanje odre

đ

enih posebnih 

dokaznih radnji i sl.   

10. 

Promena koncepta istrage

Me

đ

u ne malim brojem novina koje je doneo proces reforme srpskog krivi

č

nog 

procesnog zakonodavstva je napuštanje sudskog i prelazak, po stavu zakonodavca,  na 
tužila

č

ki koncept istrage. No, za razliku od najve

ć

eg broja drugih novina koje je doneo 

desetogodišnji  proces reforme promena koncepta istrage je najnovija osobenost reforme 
krvi

č

nog procesnog zakonodavstva Srbije . Kao takva ozakonjena je tek donošenjem ZKP iz 

2011. god. Istina tužila

č

ki koncept istrage bio je i obeležje i ZKP iz 2006. mod., me

đ

utim 

obzirom na njegovu sudbinu on kao takav nije prakti

č

no primenjen uopšte. 

Osnovne karakteristike novog koncepta istrage prema ZKP iz 2011. god. ogledaju se u 

slede

ć

em: 

1.

 Istraga se pokre

ć

e naredbom nadležnog javnog tužioca. Naredba se donosi pre ili 

neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u 
predistražnom postupku, a najkasnije u roku od trideset dana od dana kada je javni tužilac 
obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela. Naredba o sprovo

đ

ernju istrage 

se dostavlja osumnji

č

enom i njegovom braniocu, ako ga ima, zajedno sa obaveštenjem o prvoj 

dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati, a o pokretanju istrage javni tužilac obaveštava i 
ošte

ć

enog i pou

č

ava ga o pravima koja mu tim povodom pripadaju. 

2.

 Mogu

ć

nost pokretanja istrage dozvoljena je i protiv nepoznatog u

č

inioca. 

3.

Za pokretanje istrage dovoljan je najniži stepen sumnje – osnov sumnje, tj. isti onaj 

stepen sumnje koji se traži i za postupanje policije u predistražnom postupku. 

22

Odnosno, predstavljaju samo druga

č

ije nomotehni

č

ko regulisanje instituta svedoka saradnika. 

Kada je re

č

 o njegovom osnovnom  bliku (sporazumu o priznanju krivi

č

nog dela) njegove 

osnovne karakteristike - novine ogledaju  se u slede

ć

em: 

Prvo,

 promenjen je naziv ovog vida pojednostavljenog postupanja. Umesto naziva 

``Sporazum o priznanju krivice`` uzet je naziv ``Sporazum o priznanju krivi

č

nog dela``. 

Ovakvo rešenje je ispravnije i u skladu je sa koncepcijom pojma krivi

č

nog dela iz 

č

l.14st.1. 

KZ RS prema kojoj je krivica sastavni – bitan elemenat krivi

č

nog dela. 

Drugo,

 umesto normativno ograni

č

ene mogu

ć

nosti primene (za krivi

č

no delo ili 

krivi

č

na dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina) predvi

đ

ena je 

mogu

ć

nost primene sporazuma kod svih , pa i najtežih krivi

č

nih dela.  

Tre

ć

e,

 odsustvo propisivanja minimuma krivi

č

ne sankcije koja se može predložiti u 

ponu

đ

enom tekstu sporazuma o priznanju krivi

č

nog dela. Umesto toga propisano je samo ``da 

je kazna ili druga krivi

č

na sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i 

okrivljeni zaklju

č

ili sporazum predložena u skladu sa krivi

č

nim ili drugim zakonom.` Ovakvo 

jedno rešenje je suprotno rešenju iz Zakonika od 2009. god. u kojem je predvi

đ

eno da ``kazna 

po pravilu ne može biti ispod zakonskog minimuma za krivi

č

no delo koje se okrivljenom 

stavlja na teret.`` 

Č

etvrto,

 kada je re

č

 o sankciji obavezan elemenat sporazuma jeste i ``sporazum o 

vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivi

č

ne sankcije.`` 

Peto

, preicizirani su procesni trenuci mogu

ć

nosti zaklju

č

enja sporazuma (Sporazum o 

priznanju krivi

č

nog dela javni tužilac i okrivljeni mogu zaklju

č

iti od donošenja naredbe o 

sprovo

đ

enju istrage pa do izjašnjenja optuženog o optužbi na glavnom pretresu). 

Šesto, 

pravo predlaganja zaklju

č

enja sporazuma pripada isklju

č

ivo samo javnom 

tužiocu i okrivljenom, odnosno njegovom braniocu. Javni tužilac može predložiti okrivljenom 
i njegovom braniocu zaklju

č

enje sporazuma , odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu 

javnom tužiocu predložiti zaklju

č

enje sporazuma. Nakon upu

ć

ivanja predloga o zaklju

č

enju 

sporazuma stranke i branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja krivi

č

nog dela koje se 

okrivljenom stavlja na teret. Sud nema nikakva prava u pogledu inicijative, niti u pogledu 
procesa pregovaranja i zaklju

č

ivanja sporazuma. 

Sedmo,

 odluka o sporazumu o priznanju krivi

č

nog dela donosi se na ro

č

ištu na koje se 

pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.

O ro

č

ištu se 

č

ak i ne obaveštava ošte

ć

eni. 

Funkcionalna nadležnost suda za odlu

č

ivanje o sporazumu zavisna je od procesnog trenuka 

podnošenja sporazuma sudu. Shodno ovom kriterijumu, „O sporazumu o priznanju krivi

č

nog 

dela odlu

č

uje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon 

potvr

đ

ivanja optužnice – predsednik ve

ć

a . 

Sedmo

, tri su mogu

ć

e odluke suda o ponu

đ

enom tekstu sporazuma. To su: 

odbacivanje, prihvatanje ili odbijanje sporazuma. Ro

č

ište na kojem se odlu

č

uje o sporazmu 

drži se bez prisustva javnosti. 

Osmo

, presudu o prihvatanju sporazuma o priznanju krivi

č

nog dela i oglašavanju 

okrivljenog krivim sud 

ć

e izre

ć

i ako utvrdi: da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao 

krivi

č

no delo, odnosno krivi

č

na dela koja su predmet optužbe; da je okrivljeni svestan svih 

posledica zaklju

č

enog sporazuma, a posebno da se odri

ć

e prava na su

đ

enje i da prihvata 

ograni

č

enje prava na ulaganje žalbe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma; da 

postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je u

č

inio krivi

č

no 

delo; da je kazna ili druga krivi

č

na sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni 

tužilac i okrivljeni zaklju

č

ili sporazum predložena u skladu sa krivi

č

nim ili drugim zakonom. 

Izre

č

ena presuda mora da sadrži razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja 

sporazuma. U slu

č

aju da nije ispunjen jedan ili više od ovih

uslova , kao i u slu

č

aju kada 

postoje razlozi za obustavu postupka sud 

ć

e doneti obrazloženo rešenje kojim se sporazum o 

priznanju krivi

č

nog dela odbija. U takvom slu

č

aju priznanje okrivljeng dato u sporazumu ne 

23

može biti dokaz u krivi

č

nom postupku.

Po pravnosnažnosti ovako donesenog rešenja 

sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani , uništavaju se pred sudom, o 

č

emu se sastavlja 

zapisnik, a sudija koji je doneo rešenje ne može u

č

estvovati u daljem postupku. Ovome 

dodajmo i to da 

ć

e sud rešenjem odbaciti sporazum u dva slu

č

aja. Prvo, ako utvrdi da on ne 

sadrži zakonom propisanu sadržinu. Drugo, ako na ro

č

ište na kojem se odlu

č

uje o sporazumu 

nedo

đ

e okrivljeni pod daljnim uslovom da je uredno pozvan i da nije opravdao izostanak . 

Deveto

, sporazumom o priznanju krivi

č

nog dela okrivljeni se može obavezati na 

ispunjenje obaveza pod kojima javni tužilac ima pravo, shodno na

č

elu oportuniteta krivi

č

nog 

gonjenja, da odloži krivi

č

no gonjenje, pod uslovom da priroda obaveze omogu

ć

ava da se 

zapo

č

ne sa njenim izvršenjem pre podnošenja sporazuma sudu. 

Deseto,

 protiv presude kojom je prihva

ć

en sporazum o priznavanju krivi

č

nog dela 

postoji mogu

ć

nost ulaganja žalbe. Naime, shodno 

č

l. 319. st.3. Zakonika protiv ove presude 

javn tužilac, okrivljeni i njegov branilac mogu u roku od osam dana od dana dostavljanja 
presude izjaviti žalbu zbog postojanja razloga zbog kojih se postupak obustavlja po 
ispitivanju optužnice , kao i u slu

č

aju da se presuda ne odnosi na predmet sporazuma o 

priznanju krivi

č

nog dela. Nasuprot ovom, protiv rešenja kojim se sporazum o priznanju 

krivi

č

nog dela odbacije ili odbija žalba nije dozvoljena 

Jedanaesto, 

za razliku od  predhodnog ZKP, novi ZKP izri

č

ito propisuje obaveznost 

odbrane od po

č

etka pregovora sa javnim tužiocem o zaklju

č

enju sporazuma pa do donošenja 

odluke suda o sporazumu.  

12. 

Optuženje 

Izmenjena priroda krivi

č

nog postupka u novom ZKP za svoju posledicu imala je i ne 

male izmene u fazi optuženja. Me

đ

u njima posebno se isti

č

u slede

ć

e: 

1. Opravdana sumnja da je odre

đ

eno lice u

č

inilo krivi

č

no delo kao materijalni uslov 

podizanja optužnice

. Nju prema slovu ZKP ‘’

č

ini skup 

č

injenica koje neposredno potkrepljuju 

osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.’’ Optužnica se podnosi vanpretresnom 
ve

ć

u nadležnog suda u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i njihovih branilaca i jedan 

primerak za sud. Uz optužnicu, ve

ć

u se dostavljaju i spisi sa

č

injeni tokom istrage od strane 

javnog tužioca. Odmah po prijemu optužnice ve

ć

e 

ć

e ispitati da li je optužnica propisno 

sastavljena pa ako ustanovi da nije, vrati

ć

e je tužiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. 

Iz opravdanih razloga, na zahtev tužioca, ve

ć

e može produžiti  rok. No, ako javni tužilac 

propusti ostavljeni mu rok , ve

ć

e 

ć

e rešenjem odbaciti optužnicu, a u slu

č

aju da privatni 

tužilac propusti  rok, smatra

ć

e se da je odustao od gonjenja i optužba 

ć

e rešenjem biti 

odbijena.  

2. Ispitivamnje optužnice ex ofitio.

 Za razliku od ranija dva mogu

ć

a na

č

ina kontrole 

optužnice (putem prigovora i na zahtev predsednika ve

ć

a) sada je predvi

đ

ena obaveza suda da 

po službenoj dužnosti ispita svaku optužnicu. Sada vanrpretresno ve

ć

e suda ispitatuje 

optužnicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje odgovora na optužnicu . Ako ve

ć

e 

utvrdi da je za krivi

č

no delo koje je predmet optužbe nadležan drugi sud, done

ć

e rešenje o 

nenadležnosti suda i po pravnosnažnosti tog rešenja uputi

ć

e predmet nadležnom sudu. Kad 

ve

ć

e utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost 

optužnice, naredi

ć

e da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe odre

đ

eni dokazi. 

Javni tužilac 

ć

e, u roku od tri dana od dana kad mu je saopštena ovakva odluka ve

ć

a doneti 

naredbu o dopuni, odnosno sprovo

đ

enju istrage, a privatni tužilac 

ć

e, u roku od 30 dana od 

dana saopštenja odluke, prikupiti dokaze. No, ve

ć

e može na zahtev tužioca iz opravdanih 

razloga produžiti  rok. Ali, ako javni tužilac propusti i ovaj rok , dužan je da o razlozima 
propuštanja obavesti neposredno višeg javnog tužioca, a u slu

č

aju da privatni tužilac propusti 

pomenuti rok, smatra

ć

e se da je odustao od gonjenja i optužba 

ć

e rešenjem biti odbijena. U 

slu

č

aju da ve

ć

e utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja koji ne mogu biti 

25

Pojedina

č

no posmatrano  osnovne karakteristike pripremnog ro

č

išta su slede

ć

e.

Prvo,

obaveza je predsednika ve

ć

a da odredi pripremno ro

č

ište najkasnije u roku od 30 dana ako je 

optuženi u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optuženi na slobodi, ra

č

unaju

ć

i od 

dana prijema potvr

đ

ene optužnice u sud. U slu

č

aju da  predsednik ve

ć

a ne odredi pripremno 

ro

č

ište u ostavljenom mu roku  obavesti

ć

e o tome predsednika suda koji 

ć

e preduzeti mere da 

se pripremno ro

č

ište odmah odredi. Izuzetno od ovog, ako je optužnica podignuta za krivi

č

no 

delo za koje je propisana kazna zatvora do dvanaest godina i ako predsednik ve

ć

a smatra da s 

obzirom na prikupljene dokaze, sporna 

č

injeni

č

na i pravna pitanja ili složenost predmeta 

održavanje pripremnog ro

č

išta nije potrebno, ne

ć

e do

ć

i do  odre

đ

ivanja pripremnog ro

č

išta 

ve

ć

 se naredbom  odreduje  glavni pretres.  Sli

č

no ovom, u slu

č

aju da su  javni tužilac, 

optuženi i njegov branilac postigli sporazum o priznanju krivi

č

nog dela  u odnosu na 

odre

đ

ene ta

č

ke optužnice, predsednik ve

ć

a 

ć

e odrediti pripremno ro

č

ište samo za deo 

optužnice koji nije obuhva

ć

en sporazumom. 

Drugo,

 na pripremnom ro

č

ištu koje se održava 

pred predsednikom ve

ć

a  bez prisustva javnosti,  stranke se izjašnjavaju o predmetu optužbe, 

obrazlažu se dokazi koji 

ć

e biti izvedeni na glavnom pretresu i predlažu novi dokazi, utvr

đ

uju 

se 

č

injeni

č

na i pravna pitanja koja 

ć

e biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlu

č

uje 

se o sporazumu o priznanju krivi

č

nog dela, o pritvoru i o obustavi krivi

č

nog postupka, kao i o 

drugim pitanjima za koja sud oceni da su od zna

č

aja za održavanje glavnog pretresa. 

Tre

ć

e,

 u 

slu

č

aju da predsednik ve

ć

a utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja koji se ne 

mogu koristiti u krivi

č

nom postupku ili se na njemu ne može zasnivati sudska odluka   done

ć

e 

rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa.

Č

etvrto,

 na pripremno ro

č

ište pozvaju  se stranke i 

branilac, ošte

ć

eni, zakonski zastupnik i punomo

ć

nik tužioca i ošte

ć

enog, a po potrebi i 

prevodilac i tuma

č

. U pozivu za pripremno ro

č

ište stranke se  upozoravaju  da na pripremnom 

ro

č

ištu mogu predložiti nove dokaze ako su za njih saznale nakon potvr

đ

ivanja optužnice. 

Ako je potrebno da se za pripremno ro

č

ište pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze 

kod suda ili kod drugog državnog organa, predsednik ve

ć

a 

ć

e na predlog stranaka naložiti da 

se ti predmeti ili isprave blagovremeno pribave. 

Peto,

 prilikom izjašnjavanja  stranaka javni 

tužilac izlaže iz optužnice opis dela iz kog proizlaze zakonska obeležja krivi

č

nog dela, 

zakonski naziv krivi

č

nog dela i navodi dokaze koji potkrepljuju optužnicu, a može predložiti 

izricanje odre

đ

ene vrste i mere krivi

č

ne sankcije. Ako je re

č

 o optužbi ošte

ć

enog kao tužioca 

ili privatnoj tužbi, predsednik ve

ć

a može ukratko izložiti njen sadržaj. Nakon ovog, ako je 

ošte

ć

eni prisutan, može podneti imovinskopravni zahtev, a ako nije prisutan, predsednik ve

ć

a 

ć

e pro

č

itati taj zahtev, ako je podnet. Nakon što je optuženog pou

č

io o njegovim pravima i 

dužnostima  predsednik ve

ć

a 

ć

e ga pozvati da se izjasni o optužbi . Ako optuženi osporava 

navode optužbe, predsednik ve

ć

a 

ć

e ga pozvati da se izjasni koji deo optužnice osporava i iz 

kojih razloga i upozori

ć

e ga da 

ć

e se na glavnom pretresu izvoditi samo dokazi u vezi sa 

osporenim delom optužnice. Ako je saoptuženi priznao odre

đ

ene ta

č

ke optužbe koje se 

odnose i na drugog saoptuženog koji ih je osporio, glavni pretres 

ć

e se održati za oba 

saoptužena i done

ć

e se, po pravilu, jedna presuda. 

Šesto

, u cilju obezbe

đ

enja dokaza za glavni 

pretres predsednik ve

ć

a  poziva  stranke, branioca i ošte

ć

enog da obrazlože predložene dokaze 

koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu, pri 

č

emu 

ć

e ih upozoriti da se ne

ć

e izvesti 

oni dokazi koji su im bili poznati, ali ih bez opravdanog razloga na pripremnom ro

č

ištu nisu 

predložili.  Pored ovo, predsednik ve

ć

a može i bez predloga stranaka, branioca i ošte

ć

enog 

narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres .U slu

č

aju kada   optuženi prizna da je 

u

č

inio krivi

č

no delo, predlaganje dokaza za glavni pretres 

ć

e se ograni

č

iti na dokaze od kojih 

zavisi ocena da li je priznanje istinito, potpuno , nepriotivre

č

no , jasno i suprotnosti sa drugim 

dokazima, kao i dokaze od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivi

č

ne sankcije. Ovome 

dodajmo i to da se svaka stranka izjašnjava  o predlozima suprotne stranke i ošte

ć

enog. 

Sedmo,

  ako s obzirom na predložene dokaze, 

č

injenice koje 

ć

e biti predmet dokazivanja  i 

pravna pitanja o kojima 

ć

e se raspravljati predsednik ve

ć

a smatra da se u skladu sa odredbama  

26

zakonika može održati glavni pretres, nakon uzimanja izjava od stranaka done

ć

e rešenje o 

održavanju glavnog pretresa .

Osmo,

 jedna od odluka koja se može doneti ve

ć

 u ovoj fazi 

postupka je obustava postupka. Predsednik ve

ć

a 

ć

e rešenjem obustaviti krivi

č

ni postupak ako 

ustanovi:  da je tužilac odustao od optužbe ili je ošte

ć

eni odustao od predloga za gonjenje; da 

je optuženi za isto krivi

č

no delo ve

ć

 pravnosnažno osu

đ

en, oslobo

đ

en od optužbe ili je 

optužba protiv njega pravnosnažno odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnažno 
obustavljen;  da je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobo

đ

en od gonjenja ili se 

krivi

č

no gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja ga trajno 

isklju

č

uje. Protiv rešenja o obustavi postupka  tužilac može izjaviti žalbu i o njoj odlu

č

uje 

vanraspravno ve

ć

e.  Ako nije održano pripremno ro

č

ište stranke, branilac i ošte

ć

eni mogu 

posle odre

đ

ivanja glavnog pretresa predložiti da se na glavni pretres pozovu novi svedoci ili 

veštaci ili izvedu drugi dokazi, pri 

č

emu moraju ozna

č

iti koje bi se 

č

injenice imale dokazati i 

kojim od predloženih dokaza. Uz njih predsednik ve

ć

a može i bez predloga stranaka i 

ošte

ć

enog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres , o 

č

emu 

ć

e pre po

č

etka 

glavnog pretresa obavestiti stranke.  

2.Mogu

ć

nost prisustvovanja glavnom pretresu i starijih  maloletnih lica. 

U cilju 

prakti

č

ne realizacije na

č

ela javnosti glavnog pretresa kao pravila zakonodavac omogu

ć

ava da 

glavnom pretresu prisustvuju (kao publika) ‘’samo lica starija od 16 godina’’,  što je promena 
u odnosu na ranije pravilo po kojem je na

č

elo javnosti podrazumevalo pravo svakog 

punoletnog gra

đ

anina,

 koji pri sebi nema oružje ili opasno oru

đ

e i koji nije procesno 

zainteresovan, odnosno nema nikakvu procesnu funkciju, da prisustvuje glavnom pretresu i 
prati njegov tok. I pored opšteg stava da se u tekstu priru

č

nika nedaje kriti

č

ki osvrt na rešenja 

zakonika mora se konstatovati nejasnost  

ratio legis

 omogu

ć

avanja da i lica koja nisu 

punoletna budu shva

ć

ena kao deo opšte javnosti, te mogu da prisustvuju glavnom 

pretresu.Ovo tim pre , što u praksi, nekada može biti i komplikovano vezano za na

č

in 

utvr

đ

ivanja starosti  ``publike``, s obziorm da lica koja nemaju navršenih 18 godina života 

nemaju dužnost posedovanja li

č

ne karte kao osnovnog formalnog identifikacionog 

dokumenta.  

3.Strana

č

ko izvo

đ

enje dokaza kao pravilo a izvo

đ

enje dokaza  po službenoj dužnosti 

samo kao mogu

ć

nost.

 Jedna od najzna

č

ajnijih novina koju donosi  Zakonik ti

č

e se 

dokazivanja . Ono svoje podlogu nalazi pre svega u 

č

lanu 15. Shodno istom znatno je  

izmenjena uloga u

č

esnika krivi

č

nog postuopka u dokazivanju. Ona je stavljena u ruke tužioca 

a uloga suda u tom postupku je više nego minimizirana. Izvo

đ

enje dokaza  

ex officio

 je samo 

izuzetna mogu

ć

nost. Teret dokazivanja optužbe je na tužiocu , a sud izvodi dokaze na predlog 

stranaka. Samo izuzetno sudu se daje mogu

ć

nost uticaja na postupak dokazivana, i tu svoju 

mogu

ć

nost on po pravilu realizuje posredno-davanjem naloga stranci. Naime,  sud može dati 

nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, 
ako oceni da su izvedeni dokazi protivre

č

ni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet 

dokazivanja svestrano raspravio. Sud može dokaz izvesti jedino ako to predloži stranka, što 
sud stranci može sugerisati, ali je prakti

č

no ne može ‚‚prinuditi‚‚ na takav dokazni predlog. I 

ako sud naredi izvo

đ

enje odre

đ

enih dokaza, to podrazumeva da 

ć

e dokaze izvesti odre

đ

ena 

stranka, a ne sam sud, jer se sud ne može dokazno aktivirati ako stranka to niije predložila. Uz 
to,   nije propisana bilo kakva procesna konsekvenca za odbijanje stranke da ispuni nalog 
suda.  

Izneseno pravilo dokazivanja treba posmatrati u korelaciji sa dve tako

đ

e zakonske 

garancije okrivljenog  

(na

č

elom in dubio pro reo

 i predpostavkom nevinsti). Shodno 

č

l. 

16.st.5.``Sumnju u pogledu 

č

injenica od kojih zavisi vo

đ

enje krivi

č

nog postupka, postojanje 

obeležja krivi

č

nog dela ili primena neke druge odredbe krivi

č

nog zakona, sud 

ć

e u presudi, ili 

rešenju koje odgovara presudi, rešiti u korist okrivljenog``. Isto tako ``Svako se smatra 
nevinim sve dok se njegova krivica za krivi

č

no delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. 

28

procedure optuženja i su

đ

enja. U takvom slu

č

aju  predsednik ve

ć

a obaveštava  o tome 

nadležnog javnog tužioca. Analogno ovom, ako postoje osnovi sumnje da je svedok, veštak ili 
stru

č

ni savetnik na glavnom pretresu dao lažan iskaz, predsednik ve

ć

a 

ć

e narediti da se o 

iskazu svedoka, veštaka ili stru

č

nog savetnika sastavi poseban zapisnik koji 

ć

e, nakon što ga 

potpišu ispitani svedok, veštak ili stru

č

ni savetnik ili što predsednik ve

ć

a konstatuje da su 

odbili potpisivanje i navede razloge tog odbijanja I dostaviti nadležnom javnom tužiocu.  

10. Priznanje okrivljenog i obim izvo

đ

enja dokaza

. Ako optuženi na glavnom pretresu 

prizna da je u

č

inio krivi

č

no delo, u daljem toku dokaznog postupka, izvode se samo dve vrste 

dokaza: Prvo,  dokazi od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava opšte pretpostavke da se 
smatra procesno validnim, što zna

č

i da se onda kada je svojim iskazom  optuženi ispoljio 

priznanje, dokazi o u

č

iniocu i krivi

č

nom delu i dalje prikupljaju samo ako postoji neka od 

slede

ć

ih  alternativno propisanih okolnosti: osnovana sumnja u istinitost priznanja ili 

manjkavost priznanja, koja postoji kada se radi o priznanju koje je u alternativnom smislu 
nepotpuno,  protivre

č

no, nejasno, odnosno  u suprotnosti sa drugim dokazima; Drugo, dokazi 

od kojih zavisi odluka suda o vrsti krivi

č

ne sankcije i meri kazne.   

11. Predlaganje dokaza na glavnom pretresu . 

Stranke, branilac i ošte

ć

eni mogu do 

završetka glavnog pretresa predlagati da se izvedu novi dokazi, a mogu ponoviti predloge koji 
su ranije odbijeni, a o izvo

đ

enju dokaza koji su predloženi, odlu

č

uje predsednik ve

ć

a. 

Predsednik ve

ć

a ima striktunu zakonsku dužnost da obrazloženim rešenjem odbije dokazni 

predlog, ako je predloženo izvo

đ

enje dokaza koji je 

nezakonit

, što je slu

č

aj kada se o 

dokaznom predlogu koji je usmeren na izvo

đ

enje dokaza koji bi neposredno ili posredno, 

sami po sebi ili prema na

č

inu pribavljanja, bili u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o 

krivi

č

nom postupku, drugim zakonom ili opšteprihva

ć

enim pravilima me

đ

unarodnog prava i 

potvr

đ

enim me

đ

unarodnim ugovorima. Predsednik ve

ć

a može obrazloženim rešenjem odbiti 

dokazni predlog ako oceni da je re

č

 o dokazu u pogledu kojeg postoji neki od slede

ć

ih 

alternativno propisanih razloga: ako su za dokaz stranke, branilac i ošte

ć

eni znali u toku 

pripremnog ro

č

išta  ili nakon odre

đ

ivanja glavnog pretresa, ali ga bez opravdanog razloga 

nisu predložili;  ukoliko je dokazni predlog usmeren na dokazivanje 

č

injenica koje nisu 

predmet dokazivanja (ne ti

č

e se 

č

injenica koje su obeležja krivi

č

nog dela ili drugih 

relevantnih krivi

č

nopravnih ili krivi

č

noprocesnih pitanja) ili se odnosi na 

č

injenice koje se ne 

dokazuju, tj. kada se radi o 

č

injenicama za koje sud oceni da su: opštepoznate,  u dovoljnoj 

meri raspravljene,  da ih okrivljeni priznaje na na

č

in koji ne zahteva dalje dokazivanje ili  da 

saglasnost stranaka o tim 

č

injenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima;  kada su u 

pitanju dokazi 

č

ije izvo

đ

enje je o

č

igledno usmereno na odugovla

č

enje postupka. Predsednik 

ve

ć

a može u toku postupka opozvati rešenje o odbijanju konkretnog dokaznog predloga, a 

ve

ć

e povodom prigovora podnosioca dokaznog predloga, može preina

č

iti rešenje predsednika 

ve

ć

a, te odlu

č

iti da se predloženi dokaz izvede.  

12. Redosled izvo

đ

enja dokaza

.Posle saslušanja optuženog, predsednik ve

ć

a odre

đ

uje 

vreme u kojem se  najpre   izvode dokazi koje predloži tužilac, potom  dokazi koje predloži 
odbrana,   nakon toga dokazi 

č

ije izvo

đ

enje je odredilo ve

ć

e po službenoj dužnosti i po 

predlogu ošte

ć

enog, te  na kraju dokazi o 

č

injenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri 

krivi

č

ne sankcije. Ovako odre

đ

en redosled dokaza je 

pravilo,

 ali ono nije apsolutnog 

karaktera, jer ako postoje opravdani razlozi predsednik ve

ć

a može odrediti druga

č

iji redosled i 

produžiti vreme za izvo

đ

enje dokaza. Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o 

osu

đ

ivanosti optuženog za kažnjive radnje od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivi

č

ne 

sankcije se tako

đ

e izvode u skladu sa opštim pravilom o redosledu izvo

đ

enja dokaza, osim 

ako ve

ć

e odlu

č

uje o merama za obezbe

đ

enje prisustva okrivljenog i za nesmetano vo

đ

enje 

krivi

č

nog postupka. Ako ošte

ć

eni koji je prisutan treba da se ispita kao svedok, njegovo 

ispitivanje 

ć

e se obaviti pre ostalih svedoka. Posle izvo

đ

enja svakog dokaza, predsednik ve

ć

a 

upita

ć

e stranke, branioca i ošte

ć

enog da li povodom izvedenog dokaza imaju primedbe. 

29

13. Ispitivanje svedoka, veštaka ili stru

č

nog savetnika na glavnom

pretresu 

. Svedok 

koji nije ispitan, po pravilu, ne

ć

e prisustvovati izvo

đ

enju dokaza pre svog ispitivanja. Svrha 

ovog pravila je da se onemogu

ć

i da prethodno izvo

đ

enje dokaza, poput ispitivanja drugih 

svedoka ili veštaka, uti

č

e na budu

ć

i iskaz još neispitanog svedoka. Ispitani svedoci, veštaci ili 

stru

č

ni savetnici ostaju u sudnici ako ih predsednik ve

ć

a, nakon izjašnjenja stranaka, sasvim 

ne otpusti, ili ako, po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti, ne naredi da se privremeno 
udalje iz sudnice da bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i još jednom ispitani u prisustvu ili 
odsustvu drugih svedoka, veštaka ili stru

č

nih savetnika. Ako se kao svedok ispituje lice mla

đ

e 

od 14 godina, ve

ć

e može odlu

č

iti da se za vreme njegovog ispitivanja isklju

č

i javnost. Ako 

lice mla

đ

e od 16 godina prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili ošte

ć

eni, udalji

ć

e se iz 

sudnice 

č

im njegovo prisustvo nije više potrebno.   

Pre po

č

etka ispitivanja svedoka, veštaka ili stru

č

nog savetnika, predsednik ve

ć

a ga 

upozorava: na krivi

č

nopravne konsekvence davalja lažnosg iskaza - da lažno svedo

č

enje, 

odnosno davanje lažnog nalaza i mišljenja ili iskaza, predstavlja krivi

č

no delo;  na prethodno 

formalno preuzeto obavezivanje u odnosu na verodostojnost i kvalitet svog budu

ć

eg 

iskazivanja -  da je položio zakletvu pre glavnog pretresa; na centralnu dužnost ove vrste 
davaoca iskaza, a to je dužnost svedoka da tokom ispitivanja govori istinu i da ne sme ništa da 
pre

ć

uti, odnosno dužnost veštaka da ta

č

no i potpuno iznese svoj nalaz i mišljenje. Predsednik 

ve

ć

a 

ć

e pre po

č

etka ispitivanja pozvati svedoka ili veštaka, koji nije položio zakletvu pre 

glavnog pretresa, ili stru

č

nog savetnika da to u

č

ini. Na glavnom pretresu se svedok ili stru

č

ni 

savetnik ispituje uz shodnu primenu opštih zakonskih pravila koja se odnose na isptivanje 
svedoka, a veštak izlaže usmeno svoj nalaz i mišljenje, ali mu ve

ć

e može dozvoliti da pro

č

ita 

pisani nalaz i mišljenje koji 

ć

e potom priložiti zapisniku. Svedoku, veštaku ili stru

č

nom 

savetniku neposredno postavljaju pitanja stranke i branilac, predsednik ve

ć

a i 

č

lanovi ve

ć

a, a 

ošte

ć

eni ili njegov zakonski zastupnik i punomo

ć

nik, i veštak ili stru

č

ni savetnik mogu 

neposredno postavljati pitanja uz odobrenje predsednika ve

ć

a.  

Ispitivanje svedoka na glavnom pretresu je regulisano na adverzijalan na

č

in, što zna

č

i 

da je s jedne strane, re

č

 o dokaznoj aktivnosti koja primarno pripada strankama, dok je s 

druge strane, redosled postavljanja pitanja svedoku, formalno ure

đ

en zavisno od toga koja je 

stranka prva predložila ispitivanje konkretnog svedoka. Tada ta stranka vrši osnovno 
ispitivanje, a suprotna stranka ima mogu

ć

nost unakrsnog ispitivanja.  Ako obe stranke 

predlože ispitivanje istog svedoka ili isto vešta

č

enje, smatra

ć

e se da je dokaz predložila 

stranka 

č

iji je predlog prvi zaveden u sudu. Ako je sud odredio ispitivanje svedoka ili 

vešta

č

enje bez predloga stranaka, pitanja prvi postavljaju predsednik i 

č

lanovi ve

ć

a, potom 

tužilac, optuženi i njegov branilac i veštak ili stru

č

ni savetnik. Ošte

ć

eni ili njegov zakonski 

zastupnik i punomo

ć

nik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku ili stru

č

nom 

savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.   

Zakonik poznaje  

tri vida ispitivanja svedoka

 na glavnom pretresu( osnovno,  

unakrsno i  dodatno). 

Osnovno

 je prvo ispitivanje koje obavlja stranka koja je svedoka 

predložila, odnosno koja ga je prva predložila, dok je 

unakrsno

 ispitivanje, ono koje dolazi 

posle osnovnog i koje preduzima suprotna stranka i ono je po logici stvari, usmereno na 
pobijanje onih elemenata iskaza dobijenog tokom osnovnog ispitivanja, koji su negativni po 
suprotnu stranku. Svaka stranka ima bezuslovno pravo na osnovno ispitivanje svedoka kojeg 
je ona predložila ili ga je prvo ona predložila (ukoliko istog svedoka predlažu obe stranke). 
Stranka tako

đ

e, ima bezuslovno pravo na unakrsno ispitivanje svedoka kojeg je pre toga, 

osnovno ispitala suprotna stranka. Kada je re

č

 o 

dodatnom 

ispitivanju svedoka u pogledu 

njega ne postoji pravo stranke na njegovo preduzimanje, ve

ć

 je ono uslovljeno odobrenjem 

suda. Zakonikom se formalno ure

đ

uje redosled ispitivanja svedoka na glavnom pretresu, tako 

što se najpre  obavlja osnovno ispitivanje, posle toga unakrsno ispitivanje, a po odobrenju 
predsednika ve

ć

a mogu se postavljati dodatna pitanja. Prilikom ispitivanja svedoka, veštaka 

31

pretresu izjavila da ne

ć

e da svedo

č

e. U zapisniku o glavnom pretresu navede se  razlozi zbog 

kojih se dokaz izvodi  na ovakav  na

č

in  a predsednik ve

ć

a saopšti

ć

e da li je svedok ili veštak 

koji je dao iskaz položio zakletvu.  

15. Izdvajanje nezakonitih dokaza na glavnom pretresu.

Na glavnom pretresu  ve

ć

e 

ć

e 

rešenjem odlu

č

iti da se iz spisa izdvoje i odvojeno 

č

uvaju slede

ć

i zapisnici: Prvo, zapisnici o 

ranijem ispitivanju lica koji se ne mogu pro

č

itati iz razloga koji su u Zakoniku predvi

đ

eni kao 

osnov za odstupanje od na

č

ela neposrednosti u objektivnom smislu, kao na primer, kada 

svedok druga

č

ije iskazuje na glavnom pretresu u odnosu na iskaz koji je dao u istrazi . Drugo, 

zapisnici ili obaveštenja koji se prema opštim zakonskim pravilima (odredbe o izdvajanju 
zapisnika i obaveštenja), smatraju dokazno nevalidnim, jer sadrže `` dokaze``u pogledu kojih 
je Zakonikom propisano da ne mogu biti koriš

ć

eni u krivi

č

nom postupku ili da se na njima ne 

može zasnovati odluka suda. Protiv rešenja pretresnog ve

ć

a o izdvajanju zapisnika ili 

obaveštenja, dozvoljena je posebna žalba, a po pravnosnažnosti rešenja o izdvajanju zapisnika 
ili obaveštenja, ve

ć

e stavlja konkretne izdvojene zapisnike ili obaveštenja u poseban 

zape

č

a

ć

eni omot i predaje ih na 

č

uvanje kod sudije za prethodni postupak odvojeno od ostalih 

spisa, tako da se ne mogu razgledati niti koristiti u postupku.  U vezi sa ovom treba ista

ć

i i 

č

injenicu da  je  u Zakoniku  propisana i mogu

ć

nost da pretresno ve

ć

a naknadno i pod 

odre

đ

enim uslovima, promeni svoj prvobitni  ``stav`` u odnosu na zapisnike ili obaveštenja za 

koje je pre toga, ocenilo da sadrže nezakonite dokaze. Ako na osnovu izvedenih dokaza 
smatra da nije bilo mesta izdvajanju dokaza, ve

ć

e može do završetka dokaznog postupka 

opozvati svoje rešenje o izdvajanju zapisnika ili obaveštenja, ali samo pod uslovom da protiv 
tog nije izjavljena žalba, te potom,odlu

č

iti da se izdvojeni dokaz ipak izvede. 

16.

Kod završnih re

č

i

  dve su novine vredne posebne napomene. Prvo,t užilac u svojoj 

završnoj re

č

i predlaže vrstu i meru krivi

č

ne sankcije. Drugo, predsednik ve

ć

a može, nakon 

izjašnjenja stranaka, odrediti trajanje završnih re

č

i.  

14.

 Presuda 

Najzna

č

ajnija novena koju donopsi novi ZKP kada je re

č

 o presudi je 

izostanak 

obrazloženja ili delimi

č

no obrazloženje presude. Pismeno izra

đ

ena presuda ne mora da sadrži 

obrazloženje u dva slu

č

aja. Prvo, ako su stranke, branilac, ošte

ć

eni i lace 

č

iji je predmet 

oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist privbavljena krivi

č

nim delom ili imovina 

proistekla iz krivi

č

nog dela odmah po objavljivanju presude izjavile da se odri

č

u prava na 

žalbu. Drugo, ako je optuženom izre

č

ena kazna zatvora u trajanju do tri godine, nov

č

ana 

kazna, kazna rada u javnom interesu, kazna oduzimanja voza

č

ke dozvole, uslovna osuda ili 

sudska opomena, a osuda je zasnovana na verostoniom priznanju optuženog. Uz ovo dodatni 
uslov je da stranke , branilac, ošte

ć

eni koji ima pravo izjavljvanja žalbe i lace 

č

iji je predmet 

oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist privbavljena krivi

č

nim delom ili imovina 

proistekla iz krivi

č

nog dela nisu odmah po objavljivanju presude zahtevati dostavljanje 

pismeno izra

đ

ene presude koja sadrži obrazloženje.  

Pismeno izra

đ

ena presuda 

ć

e biti delimi

č

no obrazložena u tri slu

č

aja. Prvo, ako je 

optuženi priznao da je u

č

inio krivi

č

no delo – u kojem slu

č

aju se obrazloženje ograni

č

ava na 

č

injenice i razloge o verostojnosti priznanja i odluku o krivi

č

noj sankciji. Drugo,

ako je 

prihva

ć

en sporazum o priznanju krivi

č

nog dela – kada se obrazloženje ograni

č

ava samo na 

razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma. Tre

ć

e, ako su odmah po 

objavljivanju presude stranke i branilac izjavile da se odri

č

u prava na žalbu, a ošte

ć

eni koji 

ima pravo izjavljvanja žalbe i lice 

č

iji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska 

korist privbavljena krivi

č

nim delom ili imovina proistekla iz krivi

č

nog dela se nisu odreklo 

tog prava . U takvom slu

č

aju u obrazloženju presude 

ć

e se navesti razlozi za odluku o 

dosu

đ

enom imovinskopravnom zahtevu i o troškovima krivi

č

nog postupka, odnosno razlozi 

za odluku o oduzimanju predmeta ili imovinske koristi pribavljene krivi

č

nim delom ili 

imovine proistekle iz krivi

č

nog dela. 

32

15. 

Postupak po pravnim lekovima

I prema novom ZKP  postoje dve osnovne vrste pravnih lekova:  redovni pravni 

lekove, gde spadaju tri  vrste žalbe i  vanredni pravni lekovi (zahtev za ponavljanje krivi

č

nog 

postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti). U njihovoj normativnoj razradi nije mali broj novina 
koje donosi Zakonnik. Posmatrano pojedina

č

no posebno se isti

č

u slede

ć

e: 

15.1. Redovni pravni lekovi

. U redovne pravne lekove spadaju: žalba protiv 

prvostepene presude,  žalba protiv drugostepene presude i  žalba na rešenje. Kada je re

č

 o 

pojedina

č

nim novinama kod svakog od tri mogu

ć

a redovna pravna lreka one su pre svega 

vidljive kod 

žalbe protiv prvostepene presude

. Me

đ

u njima posebnu pažnju zaslužuju slede

ć

e

: 

Prvo,

 utvr

đ

ivanje druga

č

ijeg  na

č

ina    roka  za podošenje žalbe. Opšti  rok za izjavljivaje 

žalbe protiv presude donesene u prvom stepenu je 15 dana od dana dostavljanja prepisa 
presude. Me

đ

utim, u naro

č

ito složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po 

objavljivanju presude zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe. O zahtevu odlu

č

uje 

odmah predsednik ve

ć

a rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena. U slu

č

aju usvajanja  

zahteva rok može biti produžen   najviše za još 15 dana. 

Drugo,

 titular prava na izjavljivanje 

žalbe je i  lice 

č

iji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena 

krivi

č

nim delom ili imovina proistekla iz krivi

č

nog dela, a ošte

ć

eni  može izjaviti žalbu i 

protiv odluke o imovinskopravnom zahtevu. 

Tre

ć

e,

 kada je re

č

 o apsolutno bitnim 

povredbama  odredaba krivi

č

nog postupka dve su  osnovne razlike. Prvo, apsolutno bitna 

povreda odredaba krivi

č

nog postupka postoji  i ako je nastupila zastarelost krivi

č

nog gonjenja 

ili je gonjenje isklju

č

eno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar ve

ć

 pravnosnažno 

presu

đ

ena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isklju

č

uju krivi

č

no gonjenje. Drugo, , 

nedostaci u 

izreci presude

 predstavljaju apsolutno bitnu povredu odredaba krivi

č

nog 

postupka, samo ako se radi o izreci koja je 

nerazumljiva, 

a ako su u pitanju neki drugi 

nedostaci izreke presude, odnosno odre

đ

ene kontradikcijje izme

đ

u izreke  i obrazloženja, tada 

se radi o jednom obliku relativno bitne povrede odredaba krivi

č

nog postupka. 

Č

etvrto,

 kad je 

re

č

 o relativno bitnim povredama odredaba krivi

č

nog postupka  novina je pre svega to što  

takva povreda postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o 
krivi

č

nom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, o

č

igledno da 

bi i bez tog dokaza, bila donesena ista presuda. Pored ovog  relativno bitna povreda  postoji i 
kada  sud u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu 
Zakonika o krivi

č

nom posutpku, a to je bilo od odlu

č

nog uticaja na donošenje zakonite i 

pravilne presude. Dakle da sada mora postojati i uzro

č

no-posledi

č

na veza izme

đ

u takve 

povrede i nezakonitosti ili nepravilnosti presude, pri 

č

emu  još i dodatno naglašava da je 

povreda bila od 

odlu

č

nog uticaja

. 

Peto, 

mogu

ć

nost ponovnog otvaranja glavnog pretresa pred 

prvostepenim sudom. Ako su u žalbi iznete 

č

injenice i predloženi novi dokazi koji prema 

oceni predsednika ve

ć

a prvostepenog suda mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta 

dokazivanja, ve

ć

e 

ć

e ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak.  Protiv nove 

presude prvostepenog suda kojom je potvr

đ

ena ili preina

č

ena ranija presuda može se izjaviti 

žalba. Suprotno ovom,  ako predsednik ve

ć

a prvostepenog suda oceni da iznete 

č

injenice i 

novi dokazi koji su predloženi u žalbi ne mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta 
dokazivanja dostavi

ć

e žalbu na odgovor protivnoj stranci. 

Šesto,

 mogu

ć

nost odre

đ

ivanja više 

sudija izvestioca. U naro

č

ito složenim predmetima, više 

č

lanova ve

ć

a mogu biti sudije 

izvestioci. O tome  odluku donosi predsednik suda. U takvom slu

č

aju , pod uslovom da se 

pred drugostepenim sudom drži pretres sudija izvestilac je predsednik ve

ć

a, a ako ima više 

izvestilaca, ve

ć

e 

ć

e odrediti jednog sudiju izvestioca koji 

ć

e biti predsednik ve

ć

a.

Sedmo, 

mogu

ć

nost održavanja pretresa pred drugostepenim sudom samo u odnosu na pojedine 

deloove prvostepene presude.Ve

ć

e može odlu

č

iti da se pretres održi samo u odnosu na 

pojedine delove prvostepene presude, ako se oni mogu izdvojiti bez štete za pravilno 
presu

đ

enje. U odnosu na delove presude za koje nije odre

đ

en pretres, odluka o žalbi donosi se 

34

stav 1. ta

č

ka 5. novog Zakonika (novo procesno rešenje), s tim da se presuda ne može 

isklju

č

ivo ili u odlu

č

uju

ć

oj meri zasnivati na takvom dokazu.

Kod zahteva za zaštitu zakonitosti prisutno je tako

đ

e nekoliko novina. Najzna

č

ajnije 

su tri. 

Prva 

  se odnosi na titulare ovog vanrednog pravnog leka, koje je nekada bio isklju

č

ivo 

u nadležnosti Republi

č

kog javnog tužioca, 

к

oji   sada gubi to ``ekskluzivno`` svojstvo. Zahtev 

sada može podneti i odbrana,  okrivljeni  ali samo ``preko branioca``. 

Drugo,

  proširen je broj 

osnova dozvoljenosti podnošenja zahteva. Sada je zahtev mogu

ć

e podneti i protiv 

pravnosnažne odluke javnog tužioca . Zahtev  se  može se podneti  i ako je pravnosnažnom 
odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju: povre

đ

en zakon; 

primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvr

đ

eno da nije u saglasnosti sa 

Ustavom, opšteprihvaenim pravilima me

đ

unarodnog prava i potvr

đ

enim me

đ

unarodnim 

ugovorima; povre

đ

eno ili uskra

ć

eno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog u

č

esnika u 

postupku koje je zajem

č

eno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i 

osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvr

đ

eno odlukom Ustavnog suda ili 

Evropskog suda za ljudska prava

.

 Tre

ć

a

  novina  se  ti

č

e uvo

đ

enja mogu

ć

nosti da Vrhovni 

kasacioni sud koji je nadležan za odlu

č

ivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, onda kada se 

radi  o  povredi zakona kao osnovu za ulaganje ovog vanrednog pravnog leka  ne odlu

č

uje 

obavezno o svakom podnesenom zahtevu, ve

ć

 samo o onom zahtevu za zaštitu zakonitosti, za 

koga oceni da ima  potreban stepen „relevantnosti“. O zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je 
podnet zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud odlu

č

uje samo ako smatra da je re

č

 o 

pitanju od zna

č

aja za pravilnu ili ujedna

č

enu primenu prava. Vrhovni kasacioni sud 

odbacuje

zahtev  za zaštitu zakonitosti kada oceni da je podnet zbog povrede zakona koja nije od 
zna

č

aja za pravilnu ili ujedna

č

enu primenu prava. 

16

.Skra

ć

eni  krivi

č

ni  postupak

Kada je re

č

 o skrae

ć

nom krivi

č

nom postupku kao tradicionalnom vidu 

pojednostavljenog postupanja pre svega je vidljiv trend nastavljanja polja širenja primene 
odredaba o skra

ć

enom krivi

č

nom postuopku. Sada se u postupku za krivi

č

na dela za koja je 

kao glavna kazna propisana nov

č

ana kazna ili kazna zatvora do osam godina primenjuju   

odredbe o skra

ć

enom krivi

č

nom postuplku . Za razliku od ovog koje je za pozdraviti kada je 

re

č

 o obimu primene ovih odredaba prisutne si u dve 

č

ini se negativnosti. Prva  dozvoljava 

mogu

ć

nost da se odredbe o skra

ć

enom postupku primenjuju i pred posebnim odeljenjima 

Višeg suda u Beogradu. Druga  nemogu

ć

nost primene odredaba o skra

ć

enom krivi

č

nom 

postupka kod svih krivi

č

nih dela za koja se krivi

č

no gonjenje preduzima po privatnj tužbi. 

Druga novina ti

č

e se mere  pritvora u ovom postupku gde se pre svega šire mogu

ć

nosti 

njegovog odre

đ

ivanja. Naime sada se pritvor u skra

ć

enom postupku može odrediti i iz razloga 

dokazne opstrukcije, kao i ukoliko optuženi o

č

igledno izbegava da do

đ

e na glavni pretres. Od 

podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude, predvi

đ

ena je shodna primena odredaba 

o pritvoru nakon podizanja optužnice u opštem krivi

č

nom postupku,  s tim da ve

ć

e ispituje 

postojanje razloga za pritvor na svakih 30 dana. Dalje, novina u odre

đ

ivanju pritvora postoji i 

kod odre

đ

ivanja pritvora posle izricanja kazne. Naime, sada je potrebno da se kumulativno 

ispune dva uslova . Da je izre

č

ena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i da je to 

opravdano zbog posebno teških okolnosti krivi

č

nog dela. U odnosu na ranije zakonsko rešenje 

(

č

lan 436. stav 2. ZKP-a iz 2001), sada je produženo maksimalno trajanje pritvora pre 

podnošenja optužnog predloga na 30 dana i ovaj rok se izuzetno može produžiti na predlog 
javnog tužioca za još 30 dana radi prikupljanja dokaza od strane javnog tužioca koji iz

opravdanih razloga nisu prikupljeni, pod uslovom da se postupak vodi za krivi

č

no delo za 

koje se može izre

ć

i kazna zatvora od pet godina ili teža kazna . U skladu sa navedenim, u 

ovim slu

č

ajevima pritvor može da traje i do 60 dana pre podnošenja optužnog predloga. Na 

ovaj na

č

in uvodi se poseban osnov za odre

đ

ivanje, odnosno produženje pritvora u skra

ć

enom 

postupku i to pre podnošenja optužnog predloga, koji ne poznaje ni opšti krivi

č

ni postupak. 

35

To je potreba javnog tužioca da prikupi dokaze koje iz opravdanih razloga do tog procesnog 
momenta nije prikupio.  

Tre

ć

a osobenost ovog postupka vredna posebne napomene ti

č

e se postupka medijacije. 

Novi ZKP   uvodi obavezno mirenje stranaka, umesto mogu

ć

eg. Njena suština se ogleda u 

obavezi sudije da pre odre

đ

ivanja glavnog pretresa za krivi

č

na dela za koja se goni po 

privatnoj tužbi pozove privatnog tužioca i okrivljenog da odre

đ

enog dana do

đ

u u sud radi 

upoznavanja sa mogunoš

ć

u upu

ć

ivanja na postupak medijacije. Okrivljenom se uz poziv 

dostavlja i prepis privatne tužbe. Ako u postupku medijacije do

đ

e do izmirenja privatnog 

tužioca i okrivljenog i namirenja imovinskopravnog zahteva, privatna tužba se smatra 
povu

ć

enom i sudija donosi rešenje o odbijanju privatne tužbe, a u slu

č

aju neuspešnog 

okon

ć

anja postupka medijacije, sudija 

ć

e po prijemu obaveštenja o tome odrediti glavni 

pretres . Ako privatni tužilac i okrivljeni ne prihvate postupak medijacije, sudija 

ć

e uzeti 

izjave od njih i pozvati ih da stave svoje predloge u pogledu pribavljanja dokaza, pri 

č

emu 

moraju ozna

č

iti koje bi se 

č

injenice imale dokazati i kojim od predloženih dokaza. Ako sudija 

smatra da nije potrebno pribavljanje dokaza, a ne postoje neki drugi razlozi za posebno 
zakazivanje glavnog pretresa, može odmah doneti rešenje da se glavni pretres održi i po 
završetku glavnog pretresa doneti odluku o privatnoj tužbi. Na ovo 

ć

e se posebno upozoriti 

privatni tužilac i okrivljeni prilikom dostavljanja poziva. Ako se privatni tužilac ne odazove 
na uredno dostavljen poziv , a izostanak ne opravda, sudija 

ć

e rešenjem odbiti privatnu tužbu. 

U slu

č

aju da  se okrivljeni ne odazove na uredan poziv  ili mu se poziv nije mogao uru

č

iti 

zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili boravišta, sudija pojedinac 

ć

e 

odrediti glavni pretres.U vezi sa ovom osobenosti Zakonika treba imati u vidi i to da se Ovaj 
postupak posredovanja  sprovodi prema Zakonu o posredovanju - medijaciji

6

  koji ure

đ

uje 

primenu medijacije u svim sporovima za 

č

ije rešavanje nije propisana isklju

č

iva nadležnost 

suda ili drugog organa, pri 

č

emu se medijacija može inicirati kako nakon ve

ć

 pokrenutog 

krivi

č

nog postupka, tako i pre, odnosno nezavisno od zapo

č

injanja bilo kakvog formalnog 

postupka, 

č

ime je pružena posebna podrška primeni medijacije u svakoj fazi razvoja sukoba. 

Medijator treba da pomogne strankama da razumeju prirodu problema, da im pomogne u 
spoznaji uzajamnih interesa i da im ukaže na sve mogu

ć

nosti kojima mogu da reše konflikt (u 

celini ili delimi

č

no). Posredovanje mogu obavljati sudije, advokati, ali i istaknuti stru

č

njaci iz 

nekih drugih oblasti što zavisi od vrste spornog odnosa u kome posreduju, a imenuju ih na 
predlog zainteresovanih lica, predsednik suda, odnosno starešina organa, ukoliko ispunjavaju 
zakonom predvi

đ

ene uslove. Uloga medijatora nije da donese odluku, ve

ć

 same stranke 

moraju da na

đ

u rešenje problema sporazumno. Postupak medijacije je hitan, a Zakonom je 

predvi

đ

en rok od 30 dana, koji se samo iz opravdanih razloga može produžiti na predlog 

strana ili posrednika .  

Postupak medijacije se okon

č

ava: zaklju

č

ivanjem sporazuma; odlukom posrednika, 

posle konsultacije sa stranama, da se postupak obustavlja, jer dalji postupak nije opravdan ili  
izjavom strane o odustajanju od daljeg postupka (

č

lan 10. Zakona o posredovanju -

medijaciji). Ukoliko se medijacija ne okon

č

a sporazumom, predmet se vra

ć

a sudiji na dalji 

postupak kada, u skladu sa principom poverljivosti medijacije, sudu treba preneti samo 
informaciju da je medijacija sprovedena, ali da sporazum nije postignut (osim ukoliko se 
strane druga

č

ije ne sporazumeju). 

17.

 Ro

č

ište za izricanje krivi

č

ne sankcije bez glavnog pretresa.  

Kod ovog kao i drugih pojednostavljenih formi postupanja u krivi

č

nim stvarima 

nastavljen je tend širenja polja mogu

ć

nosti njegove primene. Zakonikom je  proširena  

mogu

ć

nost primene ovog postupka na dela za koja je propisana nov

č

ana kazna ili kazna 

zatvora do pet godina. Uz ovo,  proširen je i spektar krivi

č

nih sankcija koje se mogu izre

ć

i u 

6

``

Sl. glasnik RS``, br. 18/2005

37

Poglavlje prvo 

SUDSKA NADLEŽNOST I IZUZE

Ć

E SUDIJE 

(

Č

lan 21-42) 

1.

Sudska nadležnost 

Sudska nadležnost regulisana je glavom II (

č

lanovi 21-36) novog Zakonika o 

krivi

č

nom postupku. Sastav suda (sudska ve

ć

a i sudija pojedinac) regulisani su 

č

lanovima 22. 

i 22. Zakonika. Kao i u starom Zakoniku, propisano je kao pravilo da se su

đ

enje odvija pred 

ve

ć

em.

7

 Zbornost u su

đ

enju (su

đ

enje u sudskom ve

ć

u), kao ustavno na

č

elo, jeste osnov 

organizacije sudova u doma

ć

em pravosudnom sistemu, izuzev za su

đ

enje u prvom stepenu za 

lakša krivi

č

na dela, kada sudi sudija pojedinac (skra

ć

eni postupak). 

U prvom stepenu sud sudi u ve

ć

u. Sudija pojedinac u prvom stepenu sudi samo za 

krivi

č

na dela za koja je propisana nov

č

ana kazna ili kazna zatvora do osam godina.

8

Sastav ve

ć

a i broj 

č

lanova ve

ć

a zavisi od težine i vrste krivi

č

nog dela. U prvom 

stepenu sud sudi u tro

č

lanom ili peto

č

lanom ve

ć

u. Sudska ve

ć

a su uvek mešovita. Tro

č

lana 

ve

ć

a, sastavljena od sudije profesionalca i dvoje sudije porotnika, sude za krivi

č

na dela za 

koja je propisana kazna zatvora preko osam godina, a do dvadeset godina. Najve

ć

i broj 

krivi

č

nih dela spada u ovu kategoriju, tako da je naj

č

eš

ć

i sastav ve

ć

a tro

č

lani. Peto

č

lana ve

ć

a, 

sastavljena od dvojice sudije profesionalaca i troje sudija porotnika, sude za krivi

č

na dela za 

koja je zapre

ć

ena kazna zatvora izme

đ

u trideset i 

č

etrdeset godina. Mešovitim ve

ć

em uvek 

presedava sudija profesionalac. Jedini izuzetak od mešovitih ve

ć

a je kada je posebnim 

zakonom propisano da za odre

đ

ena krivi

č

na dela postupa tužilaštvo posebne nadležnosti i u 

tim slu

č

ajevima ve

ć

a su tro

č

lana i 

č

ine ih troje sudija profesionalaca.  

U drugom stepenu sud uvek sudi u ve

ć

u koje 

č

ine isklju

č

ivo sudije profesionalci. Ve

ć

e 

od troje sudija profesionalaca postupa u drugom stepenu za krivi

č

na dela za koja je propisana 

kazna zatvora, preko osam, a do dvadeset godina, osim ako samim Zakonikom nije druga

č

ije 

predvi

đ

eno. Ve

ć

e od pet sudija profesionalaca sudi u drugom stepenu za krivi

č

na dela za koja 

je propisana kazna od trideset do 

č

etrdeset godina zatvora i za krivi

č

na dela za koja je 

posebnim zakonom odre

đ

eno da postupa tužilaštvo posebne nadležnosti. 

U tre

ć

em stepenu sud sudi u tro

č

lanom i peto

č

lanom ve

ć

u, koje je sastavljeno 

isklju

č

ivo od sudija profesionalaca. Broj

č

ani sastav ve

ć

a ure

đ

en je prema identi

č

nom 

kriterijumu vezanom za težinu i vrstu krivi

č

nog dela koja je predmet postupka, kao i u 

drugom stepenu. 

Zakonik ure

đ

uje i ulogu vanraspravnog (vanpretresnog) ve

ć

a, koje je sa

č

injeno od 

troje sudija profesionalaca. Vanpretresno ve

ć

e odlu

č

uje: o žalbama protiv rešenja sudije za 

prethodni postupak i drugih rešenja u skladu sa ovim zakonikom; donosi odluke van glavnog 
pretresa; i stavlja predloge u slu

č

ajevima predvi

đ

enim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu. 

Pored sudije pojedinca koji sudi za krivi

č

na dela za koja je propisana nov

č

ana kazna i 

kazna zatvora do osam godina, zakonik poznaje i sudiju za prethodni postupak, koji odlu

č

uje 

u predistražnom postupku i istrazi i sudiju za izvršenje krivi

č

nih sankcija, koji odlu

č

uje u 

postupku izvršenja krivi

č

nih sankcija.  

Mesna nadležnost suda regulisana je 

č

lanovima 23-29. Zakonika. U osnovi ovog 

instituta nalazi se rešavanje pitanja koji 

ć

e od više stvarno nadležnih sudova biti dužan i 

ovlaš

ć

en da postupa u odre

đ

enoj krivi

č

noj stvari.  Naziv instituta dolazi od osnovnog 

kriterijuma po kojem se ovo pitanje rešava, odnosno po mestu izvršenja dela, pa tako Zakonik 
o krivi

č

nom postupku odre

đ

uje da je, po pravilu, mesno nadležan sud na 

č

ijem podru

č

ju je 

krivi

č

no delo izvršeno ili pokušano. 

7

 M. Škuli

ć

, G. Ili

ć

, 

Vodi

č

 za primenu novog Zakonika o krivi

č

nom postupku

, Paragraf, Beograd, 2013. 

8

Č

lan 22. ZKP-a. 

38

Mesna nadležnost odre

đ

uje se prema mestu izvršenja krivi

č

nog dela; prebivalištu ili 

boravištu okrivljenog; ili mestu ro

đ

enja, hapšenja ili samoprijavljivanja okrivljenog. U slu

č

aju 

da se prema odredbama ovog zakonika ne može ustanoviti koji je sud mesno nadležan, 
Vrhovni kasacioni sud odredi

ć

e jedan od stvarno nadležnih sudova pred kojim 

ć

e se sprovesti 

krivi

č

ni postupak (odre

đ

ena nadležnost). 

Po pravilu mesno je nadležan suda na 

č

ijem podru

č

ju je izvršeno ili pokušano krivi

č

no 

delo, primarna nadležnost. Ukoliko je krivi

č

no delo izvršeno ili pokušano na podru

č

ju raznih 

sudova ili na granici tih podru

č

ja ili je neizvesno na kom je podru

č

ju izvršeno ili pokušano, 

nadležan je sud na 

č

ijem podru

č

ju je prvo pokrenut krivi

č

ni postupak (nadležnost prvenstva). 

Mesno nadležan je sud na 

č

ijem podru

č

ju okrivljeni ima prebivalište ili boravište u 

slu

č

aju da nije poznato mesto izvršenja krivi

č

nog dela ili je krivi

č

no delo izvršeno van 

teritorije Srbije. Tako

đ

e, privatna tužba se može podneti i sudu na 

č

ijem podru

č

ju okrivljeni 

ima prebivalište ili boravište. 

Mesno nadležan je sud prema mestu ro

đ

enja okrivljenog ili mestu gde bude uhapšen ili 

se sam prijavi, samo u slu

č

aju da nije poznato ni mesto izvršenja krivi

č

nog dela, ni 

prebivalište ili boravište okrivljenog ili su i prebivalište i boravište van teritorije Srbije. 
Tako

đ

e, Zakonikom se ure

đ

uju i situacije, odnosno reguliše mesna nadležnost kada je 

krivi

č

no delo izvršeno na doma

ć

em brodu i vazduhoplovu, putem sredstava javnog 

informisanja i ako je krivi

č

no delo izvršeno i u Srbiji i u inostranstvu. 

Ako je krivi

č

no delo izvršeno na doma

ć

em brodu ili doma

ć

em vazduhoplovu dok se 

nalazi u doma

ć

em pristaništu, nadležan je sud na 

č

ijem podru

č

ju se nalazi to pristanište. U 

svim ostalim slu

č

ajevima nadležan je sud na 

č

ijem se podru

č

ju nalazi mati

č

na luka broda, 

odnosno vazduhoplova ili doma

ć

e pristanište u kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put 

zaustavi. 

Za krivi

č

na dela izvršeno putem sredstava javnog informisanja, nadležan je sud na 

č

ijem podru

č

ju se nalazi sedište javnog glasila. Ukoliko nije poznato sedište javnog glasila ili 

se nalazi u inostranstvu, nadležan je sud na 

č

ijem podru

č

ju je objavljena informacija. U 

slu

č

aju da po zakonu odgovara autor informacije, nadležan je i sud mesta u kome autor ima 

prebivalište ili boravište ili sud mesta gde se desio doga

đ

aj na koji se odnosi informacija. 

Navedeno rešenje važi i ako se radi o delu u

č

injenom putem radija, televizije ili drugih 

sredstava javnog informisanja. 

U slu

č

aju kada je neko lice izvršilo krivi

č

na dela u Republici Srbiji i u inostranstvu, 

nadležan je sud koji je nadležan za krivi

č

no delo izvršeno u Republici Srbiji. 

2. Spajanje i razdvajanje krivi

č

nog postupka 

Spajanje i razdvajanje krivi

č

nog postupka regulisano je 

č

lanovima 30-31. Zakonika. 

Krivi

č

ni postupak 

ć

e se po pravilu spojiti u jedinstveni: 

1) ako je isto lice okrivljeno za više krivi

č

nih dela;  

2) ako je više lica okrivljeno za jedno krivi

č

no delo;  

3) prema sau

č

esnicima, prikriva

č

ima, licima koja su pomogla u

č

iniocu posle izvršenja 

krivi

č

nog dela, kao i licima koja nisu prijavila pripremanje krivi

č

nog dela, izvršenje krivi

č

nog 

dela ili u

č

inioca;  

4) ako je ošte

ć

eni istovremeno u

č

inio krivi

č

no delo prema okrivljenom.  

Za razliku od gore navedene situacije kada po pravilu dolazi do spajanja krivi

č

nog 

postupka, krivi

č

ni postupak se može spojiti u jedinstveni i u slu

č

aju kada je više lica 

okrivljeno za više krivi

č

nih dela. Spajanje krivi

č

nog postupka kada je više lica okrivljeno za 

više krivi

č

nih dela mogu

ć

e je samo ako izme

đ

u izvršenih krivi

č

nih dela postoji me

đ

usobna 

veza i ako postoje isti dokazi. 

Za sprovo

đ

enje jedinstvenog krivi

č

nog postupka uvek je nadležan viši sud, ukoliko je 

za neka od dela nadležan niži, a za neka viši sud. O spajanju krivi

č

nog postupka odlu

č

uje sud 

koji je nadležan za sprovo

đ

enje jedinstvenog postupka. 

40

rešavanje sukoba nadležnosti. Pre nego što donese rešenje povodom sukoba nadležnosti, sud 

ć

e zatražiti mišljenje javnog tužioca po 

č

ijem zahtevu se vodi postupak pred tim sudom ili 

posebnim odeljenjem. Protiv rešenja donetog povodom sukoba nadležnosti žalba nije 
dozvoljena. 

Prilikom odlu

č

ivanja o sukobu nadležnosti Vrhovni kasacioni sud može po službenoj 

dužnosti doneti i odluku o prenošenju mesne nadležnosti ako su ispunjeni razlozi 
celishodnosti, odnosno ako je o

č

igledno da 

ć

e se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje 

drugi važni razlozi.  

Dok se ne reši sukob nadležnosti izme

đ

u sudova, svaki od njih je dužan da preduzima 

one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.  

3. Izuze

ć

e sudije

Institut izuze

ć

a sudije trebalo bi da obezbedi ostvarivanje prava na nepristrasan sud, a 

ustanovljen je s ciljem da doprinosi objektivnosti u radu i odlu

č

ivanju suda. Na ovaj na

č

in 

spre

č

ava se da u odre

đ

enom predmetu odluku donese sudija 

č

ija je nepristrasnost dovedena u 

sumnju. Tako

đ

e, ovim institutom se iz postupka udaljavaju pored sudije i druga lica (sudije 

porotnici, predsednik suda, javni tužilac i njegovi zamenici, zapisni

č

ari, tuma

č

i,veštaci i 

stru

č

na lica) kada postoje razlozi koji dovode u sumnju njihovu objektivnost. 

I stari i novi Zakonik o krivi

č

nom postupku predvi

đ

aju obavezno i fakultativno 

izuze

ć

e. Izuze

ć

e je regulisano u posebnoj glavi novog Zakonika o krivi

č

nom postupku, 

č

lanovima 37-42. 

Č

lanom 37. Zakonika predvi

đ

eno je u kojim slu

č

ajevima 

ć

e sudija i sudija 

porotnik biti izuzeti, a ostavljena je mogu

ć

nost da mogu biti izuzeti od sudijske dužnosti u 

odre

đ

enom predmetu ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. 

3.1. Razlozi za izuze

ć

e 

Zakonodavac polazi od 

č

injenice da postoje situaciju u kojima postoji mogu

ć

nost da 

sudija ne

ć

e biti potpuno nepristrasan, odnosno polazi od toga da odre

đ

ene 

č

injenice po pravilu 

mogu da vode pristranom odnosu prema slu

č

aju. Zakondavac taksativno nabraja situacije za 

koje je predvi

đ

eno obavezno izuze

ć

e. S obzirom da uvek postoje situacije koje mogu 

ukazivati na to da je nepristrasnost dovedena u pitanje, a koje nisu obuhva

ć

ene razlozima za 

obavezno izuze

ć

e, predvi

đ

a se fakultativno izuze

ć

e, odnosno mogu

ć

nost da sudija bude 

izuzet. 

Na postojanje razloga za obavezno izuze

ć

e, pazi i predsednik ve

ć

a, kao i sam sudija, 

koji treba da podnese inicijativu.  

U slu

č

ajevima u kojima je predvi

đ

eno obavezno izuze

ć

e, zakonodavac to 

č

ini jer postoji 

velika verovatno

ć

a da je nepristrasnost sudije dovedena u sumnju: 

1) ako je ošte

ć

en krivi

č

nim delom;  

2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, ošte

ć

eni, njihov zakonski zastupnik ili 

punomo

ć

nik, bra

č

ni drug ili lice sa kojim živi u vanbra

č

noj ili drugoj trajnoj zajednici 

života ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobo

č

noj liniji do 

č

etvrtog 

stepena, a po tazbini do drugog stepena;  
3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tužiocem ili ošte

ć

enim u odnosu staratelja, 

šti

ć

enika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika;  

4) ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlu

č

ivao o 

potvr

đ

ivanju optužnice ili je u

č

estvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se 

pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je u

č

estvovao u postupku kao tužilac, 

branilac, zakonski zastupnik ili punomo

ć

nik ošte

ć

enog, odnosno tužioca ili je saslušan kao 

svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije druga

č

ije propisano. 

U situaciji kada je sudija ošte

ć

en krivi

č

nim delom, sudija treba biti neposredno ošte

ć

en 

radnjom za koju u postupku treba da oceni da li je krivi

č

no delo ili ne. 

Drugi razlog za izuze

ć

e postoji kada je sudija u odre

đ

enom bliskom porodi

č

nom odnosu sa 

nekim od u

č

esnika u postupku (okrivljeni, njegov branilac, tužilac, ošte

ć

eni, njihov zakonski 

41

zastupnik ili punomo

ć

nik). Novi ZKP, u skladu sa Porodi

č

nim zakonom, izjedna

č

ava bra

č

nu 

sa vanbra

č

nom zajednicom i drugom trajnom zajednicom života. 

Obavezan osnov za izuze

ć

e postoji i kada izme

đ

u okrivljenog, njegovog branioca, tužioca 

ili ošte

ć

enog i sudije postoji postoji odnos u kojem je jedno od tih lica drugom staratelj, 

usvojilac ili hranitelj, odnosno šti

ć

enik, usvojenik, hranjenik. 

Obavezno se mora izuzeti i sudija koji je u istom predmetu u

č

estvovao u postupku kao 

sudija za prethodni postupak ili je odlu

č

ivao o potvr

đ

ivanju optužnice, tužilac, branilac, 

zakonski zastupnik ili punomo

ć

nik ošte

ć

enog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili 

kao veštak. Ovom odredbom želi se izbe

ć

i situacija u kojoj dolazi do mešanja procesnih 

funkcija. Vide

ć

e se i iz prikaza prakse Evropskog suda za ljudska prava, koliko je složeno u 

svakom odre

đ

enom slu

č

aju proceniti da li je potrebno izuzeti sudiju ili ne. Tako

đ

e, predvi

đ

a 

se kao obavezan osnov za izuze

ć

e i ako je sudija u

č

estvovao u donošenju meritorne odluke o 

optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.  

Kada je u pitanju mešanje uloge sudije i uloge svedoka i veštaka, Zakon je jasan i predvi

đ

a 

da je sudija morao biti saslušan kao svedok ili kao veštak, nije dovoljno da je pozvan, ve

ć

 da 

je zaista i dao iskaz kao svedok, odnosno veštak.  

Sve što nije izri

č

ito predvi

đ

eno u ta

č

kama 1-4. 

č

lana 37. kao obavezan osnov, može se 

ista

ć

i u zahtevu samo kao fakultativan osnov. Kod fakultativnog izuze

ć

a se ne postavlja samo 

pitanje da li odre

đ

ene 

č

injenice postoje, ve

ć

 je potrebno da one izazivaju sumnju u 

nepristrasnost sudije. Da li 

ć

e u konkretnom slu

č

aju fakultativnog izuze

ć

a sudija biti izuzet, 

zavisi od osnova i ocene nadležnog organa tih 

č

injenica kao indikatora nepristrasnosti. 

Da bi sudija bio izuzet uvek je potreban odgovaraju

ć

i akt organa koji odlu

č

uje o izuze

ć

u. 

Ukoliko postoji neki od obaveznih osnova za izuze

ć

e, sudija ili sudija-porotnik ima dužnost 

da po saznanju obavesti predsednika suda o tome i dužan je da prekine svaki rad na tom 
predmetu.

10

 Predsednik suda 

ć

e ga rešenjem izuzeti i odrediti da se predmet dodeli drugom 

sudiji po redosledu. Sudija ili sudija-porotnik obaveštava predsednika suda o tome da smatra 
da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost (fakultativni osnov). 

Stranke (tužilac i okrivljeni) i branilac mogu uvek, ali nakon po

č

etka glavnog pretresa 

odmah po saznanju, ista

ć

i neki od osnova u svom zahtevu.

11

Sudija ili sudija porotnik koji sazna da je podnet zahtev za njegovo izuze

ć

e u kome se 

isti

č

e obavezan osnov za izuze

ć

e, dužan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu.

12

 Kada 

je u zahtevu istaknuto postojanje fakultativnog osnova za izuze

ć

e, sudija može do donošenja 

rešenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Sudija 
koji se izuzima zbog postajanja obaveznog osnova mora se uzdržati od svake, pa i neodložne 
procesne radnje. 

O zahtevu za izuze

ć

e odlu

č

uje predsednik suda, odnosno predsednik neposredno višeg 

suda ukoliko se zahtev za izuze

ć

e odnosi na predsednika suda. Ukoliko se traži izuze

ć

e 

predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odluku izuze

ć

u donosi Opšta sednica. Pre donošenja 

rešenja o izuze

ć

u, pribavi

ć

e se izjava sudije, sudije porotnika, odnosno predsednika suda, a po 

potrebi sproveš

ć

e se i druge radnje.

13

 Žalba je mogu

ć

a samo onda kada je zahtev odbijen, a ne 

i kada je usvojen. Rešenje kojim se zahtev za izuze

ć

e odbija može se pobijati posebnom 

žalbom, o kojoj odlu

č

uje apelacioni sud, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute 

optužbe, onda samo žalbom na presudu. 

10

Č

lan 38. ZKP-a. 

11

Č

lan 39. ZKP-a. 

12

Č

lan 40. ZKP-a. 

13

Č

lan 41. ZKP-a. 

43

tužioca, što je uticalo na nastanak situacije koja može da proizvede opravdanu (legitimnu) 
sumnju u nepristrasnost sudije. 

Kao potvrdu svoje prakse ESLJP navodi predmete 

Fey protiv Austrije

17

 i 

Wettstein 

protiv Švajcarske

18

. Prema shvatanju ESLJP, u svakom pojedina

č

nom slu

č

aju potrebno je 

odlu

č

iti, da li je odnos u pitanju takve prirode i stepena da ukazuje na nedostatak 

nepristranosti suda (

Pullar protiv Ujedinjenog Kraljevstva

19

). 

U predmetu 

Hauschildt protiv Danske

20

radilo se o situaciji gde je isti sudija 

u

č

estvovao u istrazi i u glavnom pretresu, pri 

č

emu je u

č

estvovao u donošenju odluka o 

pritvoru, zapleni pisama, odre

đ

ivanju smeštaja u samicu. ESLJP utvrdio je povredu 

č

lana 6. 

stav 1. ali ne zbog toga što je sudija u

č

estvovao u donošenju odluka u fazi koja prethodni 

glavnoj raspravi, ve

ć

 iz razloga što je isti sudija 

č

ak 15 puta odlu

č

ivao o produženju 

pritvora i smeštaju u samicu 

(

Hauschildt, 

§ 20). Što se ti

č

e eventualne pristranosti koja bi 

proizlazila iz u

č

eš

ć

a sudije u raspravnom ve

ć

u u donošenju odluka pre glavne rasprave, 

zaklju

č

ak ESLJP je druga

č

iji. ESLJP isti

č

e da s obzirom da je danski pravni sistem 

akuzatorni, odluke koje prethode glavnoj raspravi zasnivaju se na zahtevima tužilaštva i 
policije, dok sam sudija obavlja nezavisnu funkciju odlu

č

ivanja o njima. Drugim re

č

ima 

sudija nije angažovan na na

č

in da zastupa interese jedne od stranaka u postupku tj. tužilaštva. 

U postupku koji prethodi glavnoj raspravi (predistrazi i istrazi) podnosilac zahteva mogao se 
izjasniti pred sudom o zahtevima tužilaštva. Iz tog razloga ESLJP smatra da priroda funkcije 
koju je sudija obavljao u fazi koja prethodi glavnoj raspravi sama po sebi ne dovodi do 
zaklju

č

ka o pristranosti sudije. Upravo iz ovog predmeta sledi da 

č

ak i 

č

injenica da je sudija 

koji odlu

č

uje u meritumu predmeta u

č

estvovao u donošenju odluka pre glavne rasprave, 

sama 

po sebi nije dovoljna da bi se izveo zaklju

č

ak o njegovoj pristranosti

, ve

ć

 moraju postojati 

dodatne okolnosti koje na to upu

ć

uju (§ 50 presude).  

ESLJP je jasno stavio do znanja da se mora povu

ć

i svaki sudija za koga postoji 

legitimni razlog da se posumnja u njegovu ili njenu objektivnost (Piersack protiv Belgije, stav 
30, Nortier, stav 33, Hauschildt, stav 48.). Ovo na

č

elo Sud je još jednom naglasio u predmetu 

Sigurdson protiv Islanda

.

21

 Muž jedne od sudija koja je odlu

č

ivala u tužbi podnosioca 

predstavke protiv neke banke imao je finansijske veze s tom bankom. Ti povoljni aranžmani 
naveli su Evropski sud da zaklju

č

i da, mada nije bilo ni

č

ega što bi predstavljalo nagoveštaj 

stvarne pristrasnosti, pritužbe koje je podnosilac predstavke izneo u pogledu odsustva 
objektivne nepristrasnosti jesu opravdane pa je, iz tih razloga, došlo do kršenja 

č

lana 6. 

U predmetu 

Fey protiv Austrije

, ESLJP primenio je isto shvatanje i u okvirima 

austrijskog inkvizitornog sistema. Što se ti

č

e testa objektivnosti, ESLJP je u predmetu Fey 

protiv Austrije saopštio da, prema testu objektivnosti, mora biti ustanovljeno da li, bez obzira 
na li

č

no ponašanje sudije, postoje proverljive 

č

injenice koje mogu poslužiti kao osnov za 

sumnju u sudijsku nepristrasnost.

22

 U tom smislu, 

č

ak i pojavni oblici ponašanja mogu imati 

izvestan zna

č

aj. Ovde se radi o poverenju koje u demokratskom društvu sudovi moraju 

pobu

đ

ivati u javnosti i, pre svega, kada je re

č

 o krivi

č

nim postupcima, poverenju koje u njega 

17

 Predstavka broj 14396/88, presuda od 24. februara 1993. godine. 

18

 Predstavka broj 33958/96, presuda od 21. decembra 2000. godine. 

19

 Predstavka broj 22399/93, presuda od 10. juna 1996. godine. 

20

 Predstavka broj 10486/83,

presuda od 24. maja 1989. godine. 

21

 Sigurdsson protiv Islanda, Predstavka broj 39731/98, presuda od 10. april 2003. 

22

  „

prema testu objektivnosti, mora biti utvr

đ

eno da li je, potpuno odvojeno od li

č

nog ponašanja sudije, bilo 

dokazivih 

č

injenica koje mogu uzrokovati sumnju u njegovu nepristrasnost. U ovom pogledu, 

č

ak i utisak koji 

sudija ostavlja može imati izvestan zna

č

aj. Ono što je ovde važno jeste poverenje koje sudovi u demokratskom 

društvu moraju ulivati javnosti i, iznad svega, kada su u pitanju krivi

č

ni postupci, poverenje koje ulivaju samom 

optuženom. To zna

č

i da kod odlu

č

ivanja o tome da li u nekom konkretnom slu

č

aju postoji opravdani razlog za 

strah da odre

đ

eni sudija nije nepristrasan, stav okrivljenog jeste važan, ali nije odlu

č

uju

ć

i. Ono što je 

odlu

č

uju

ć

e jeste da li se takav strah može smatrati objektivno opravdanim.“

44

moraju imati optuženi. To podrazumeva da prilikom odlu

č

ivanja o tome da li u datom 

predmetu postoji legitimni razlog za strahovanje da odre

đ

eni sudija nije nepristrasan, 

stanovište optuženog jeste važno, ali nije odlu

č

uju

ć

e. Odlu

č

uju

ć

e je da li se taj njegov strah 

može smatrati objektivno opravdanim. Pozivaju

ć

i se na presudu u predmetu 

Hauschildt protiv 

Danske

, ESLJP je zaklju

č

io da isti razlozi moraju “biti relevantni i u sistemima inkvizitorne 

prirode, poput austrijskog” (§ 30 presude). Ono što je po shvatanju suda bitno su “obim i 
priroda mera koje preduzima sudija pre glavne rasprave”. Drugim re

č

ima, dokle god je uloga 

sudije dovoljno odvojena od uloge tužilaštva, ne

ć

e biti povrede 

č

lana 6. stav 1, kao što je nije 

bilo ni u ovom predmetu. 

U presudi 

De Haan protiv Holandije

23

, povreda 

č

lana 6. stav 1. zasnivala se na 

okolnostima da je isti sudija predsedavao sudskim ve

ć

em koje je odlu

č

ivalo povodom žalbe o 

odluci u 

č

ijem je donošenju prethodno u

č

estvovao taj isti sudija. ESLJP je tako

đ

e smatrao 

zna

č

ajnim što je bila re

č

 o jedinom profesionalnom sudiji u tro

č

lanom ve

ć

u, dok su preostala 

dvojica sudija bili sudije laici (§ 51 presude). U ovom predmetu situacija je bila sli

č

na kao i u 

ranijem 

Oberschlick protiv Austrije

24

, gde je ESLJP tako

đ

e utvrdio povredu 

č

lana 6. stav 1. 

Predmet se ticao postupka pred apelacionim sudom u kome su u

č

estvovala trojica sudija koji 

su tako

đ

e ranije bili uklju

č

eni u donošenje odluke prvostepenog suda. Evropski sud je 

zaklju

č

io da to predstavlja kršenje prava na nepristrasni sud. 

U predmetu 

Wettstein protiv Švajcarske

, advokati stranke i suprotne strane delili su 

istu kancelariju sa sudijama koji su odlu

č

ivali u slu

č

aju. ESLJP utvrdio je povredu 

č

lana 6. 

stav 1. na osnovu objektivnog kriterijuma, a ne na osnovu subjektivnog straha stranke da bi 
nepristranost sudije time mogla biti ugrožena. Re

č

ima suda, “takav strah mora biti objektivno 

opravdan.”

Evropski sud je zaklju

č

io da je prekršen 

č

lan 6, stav 1. zbog slede

ć

ih okolnosti: 

podnosilac predstavke je u

č

estvovao u postupku pred sudom koji je bio sastavljen od pet 

sudija, od kojih su dvojica bili honorarne sudije koji su u odvojenom postupku istog 
podnosioca predstavke zastupali drugu stranu. Evropski sud je smatrao da se zakoni i praksa 
koji se odnose na ustanovu honorarnih sudija generalno gledano mogu uobli

č

iti tako da budu 

uskla

đ

eni sa 

č

lanom 6, tako da se ovde radilo isklju

č

ivo o na

č

inu na koji je u datom predmetu 

vo

đ

en postupak. Mada nije postojala nikakva materijalna veza izme

đ

u predmeta podnosioca 

predstavke i odvojenog postupka u kojima su ta dvojica pravnika imala ulogu pravnih 
zastupnika, u suštini je tu postojalo vremensko preklapanje. Prema tome, podnosilac 
predstavke je imao razloga za zabrinutost da 

ć

e doti

č

ni sudija nastaviti i dalje da ga smatra 

suprotnom stranom, pa je ovakva situacija mogla dovesti do opravdanog strahovanja da sudija 
ne pristupa predmetu s neophodnom nepristrasnoš

ć

u. 

U presudi 

Castillo Algar protiv Španije

25

ESLJP utvrdio je povredu 

č

lana 6. stav 1. 

Radilo se o postupku pred vojnim sudovima. Pri tome su odre

đ

ene istražne radnje 

preduzimale sudije koji su kasnije odlu

č

ivali u meritumu spora o krivici. Dva od troje sudija 

koji su odlu

č

ivali o krivici, prethodno su odlu

č

ivali u sudskom ve

ć

u koje je podiglo optužnicu 

protiv okrivljenog, pri 

č

emu se optužnica, prema španskom pravu, smatrala 

prima facie 

dokazom da je okrivljeni u

č

inio delo protiv oružanih snaga koje mu se stavljalo na teret. 

U predmetu 

Piersack protiv Belgije

26

u istom postupku došlo je do spajanja uloge 

javnog tužioca i sudije u jednoj osobi, pa ESLJP nije imao poteško

ć

a da utvrdi povredu 

č

lana 

6. stav 1. EKLJP. U ovom slu

č

aju, s obzirom na raniju ulogu predsednika kao višeg zamenika 

tužioca, koji kao nadre

đ

eni zamenicima zaduženim za konkretan predmet, ima pravo da 

prepravi pisane podneske, diskutuje o pristupu predmetu i savetuje o primeni zakona, ESLJP 
je zaklju

č

io da je imao ulogu u postupku. Evropski sud nije smatrao neophodnim da se utvrdi 

23

 Predstavka broj 22839/93, presuda od 26. avgusta 1997. godine.  

24

 Predstavka broj 11662/85, presuda od 23. maja 1991. godine. 

25

 Predstavka broj 28194/95, presuda od 28. oktobra 1998. godine. 

26

 Piersack protiv Belgije, predstavka broj 8692/79, presuda od 1. oktobra 1982. godine. 

46

njegova uloga u postupku podnosioca predstavke u vezi s „odlukom o trasiranju“ nisu 
odnosile na „isti“predmet ili odluku. 

Evropski sud je zauzeo stav da se sudija smatra nepristrasnim dok se ne dokaže 

suprotno.

32

U predmetu 

Ferrantelli i Santangelo protiv Italije

33

radilo se o situaciji da je sudija 

višestruko odlu

č

ivao o krivici. Tako je isti sudija, predsedavaju

ć

i sudija apelacionog suda 

prethodno u

č

estvovao u postupku protiv jednog od sau

č

esnika gde je doneo osu

đ

uju

ć

u 

presudu, a nakon toga u postupku protiv preostalih sau

č

esnika. U presudi apelacionog suda 

kojom se podnosioci osu

đ

uju navedeni su brojni izvodi iz ranije presude protiv sau

č

esnika 

podnosilaca predstavke. Evropski sud je zaklju

č

io da su sve okolnosti takve da potkrepljuju 

strah podnosilaca u vezi s nedostatkom nepristrasnosti apelacionog suda. U toj situaciji ESLJP 
je utvrdio povredu 

č

lana 6. stav 1. Ova situacija je sli

č

na onoj iz predmeta 

De Haan 

i 

Castillo 

Algar

. 

Mešanje procesnih uloga sudije nalazimo u predmetu 

De Cubber protiv Belgije 

ista 

osoba pojavila se u funkciji istražnog sudije i sudije raspravnog ve

ć

a. Tako u § 29 ESLJP 

isti

č

e da, u

č

estvuju

ć

i u istrazi, sudija sti

č

e detaljno, ponekad i sveobuhvatno znanje o spisu 

koji je sam sastavio. Prema shvatanju suda, potpuno je zamislivo da bi kao sudija raspravnog 
ve

ć

a, odlu

č

uju

ć

i o krivici, sudija mogao da bude u situaciji da odlu

č

uje o zakonitosti mera 

koje je odredio kao istražni sudija. Ti razlozi naveli su sud da odlu

č

i kako u konkretnom 

slu

č

aju postoji povreda 

č

lana 6. stav 1. EKLJP. 

U praksi ESLJP nalazimo i situacije, kada je nepristranost sudije kompromitovana 

zbog sukoba interesa koji nije usko vezan za prethodni postupak. 

U predmetu 

Pullar protiv Ujedinjenog Kraljevstva

, pojavio se problem nepristranosti 

porotnika koji je bio zaposlen kod glavnih svedoka optužbe. ESLJP utvrdio je da nije bilo 
povrede 

č

lana 6. stav 1. EKLJP jer iz 

č

injenice da 

č

lan suda ima odre

đ

eno li

č

no znanje o 

nekom od svedoka u slu

č

aju, ne sledi da 

ć

e imati predrasudu u korist svedo

č

enja te osobe. 

Uvek je u svakom pojedina

č

nom slu

č

aju potrebno odlu

č

iti ima li odre

đ

eno poznanstvo 

prirodu i stepen koji bi indicirali manjak nepristranosti suda (§ 38 presude). 

U predmetu 

Pescador Valero protiv Španije

34

, radilo se o slu

č

aju otkaza zaposlenom 

na Univerzitetu. U sastavu suda koji je odlu

č

ivao bio je sudija koji je istovremeno bio 

zaposlen na Univerzitetu. Podnosilac zahteva tražio je izuze

ć

e pred Upravnim odeljenjem 

istog suda. To odeljenje ipak je odbilo da izuzme sudiju s obrazloženjem da je podnosilac 
trebao da zatraži izuze

ć

e 

č

im je saznao za 

č

injenicu koja dovodi u pitanje nepristranost, pa je 

odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, a pokušaj osporavanja odluke pred Ustavnim sudom 
tako

đ

e je bio neuspešan. ESLJP našao je sudiju pristranim, uzimaju

ć

i u obzir okolnost da je 

od Univerziteta godišnje primao 7.200 €, i da je imao redovne i bliske odnose sa 
Univerzitetom tokom dugog niza godina (§ 27). 

Kao što se iz navedenih primera može zaklju

č

iti sama 

č

injenica da je sudija prethodno 

imao veze sa podnosiocem predstavke, nije dovoljna da se automatski donese odluka da je re

č

o kršenju 

č

lana 6. stav 1. Potrebne su posebne odlike, koje se ne svode samo na sudijinu 

upu

ć

enost u predmet.  

MODELI ZA PRIMENU

32

 Isto, paragraf 196. 

33

 Predstavka broj 19874/92, presuda od 7. avgust 1996. godine. 

34

 Predstavka broj 62435/00, presuda od 17. juna 2003. godine. 

47

Republika Srbija 
Osnovni sud u --------------------------- 
Ki. br.--------------------------------- 
Datum------------------------------ 
Mesto------------------------------------  
 

Sudija za prethodni postupak ____________ Osnovnog suda u __________________, 

sa sudijskim pripravnikom __________________________, kao i zapisni

č

arem u krivi

č

nom 

predmetu protiv okrivljenog _________________________, zbog krivi

č

nog dela teška kra

đ

a 

iz 

č

lana 166. stav 1. Krivi

č

nog zakonika (KZ), rešavaju

ć

i po predlogu sudije za prethodni 

postupak Višeg suda u _____________ da se sprovede jedinstveni postupak, na sednici ve

ć

a 

održanoj dana _________ godine, doneo je 
 
R E Š E NJ E 
 

SPAJAJU SE POSTUPCI, u smislu 

č

lana 30. stav 1. Zakonika o krivi

č

nom postupku 

(ZKP), u kriv

č

nom predmetu Osnovnog suda u __________________ Ki. br. 

___________________ protiv okrivljenog _________________ zbog krivi

č

nog dela teške 

kra

đ

e iz 

č

lana 166. stav 1. Ta

č

ka 1 KZ RS i postupak koji se protiv istog okrivljenog vodi kod 

Osnovnog suda u ____________ pod oznakom Ki. br. _____________ zbog krivi

č

nog dela 

kra

đ

a iz 

č

lana 165. KZ RS i ima se sprovesti jedinstveni postupak pred Osnovnim sudom u -

____________ i doneti jedna odluka. 

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba. 

 
OBRAZLOŽENJE 
  
  

Pred ovim sudom vodi se istraga protiv okrivljenog ____________ zbog krivi

č

nog 

dela iz 

č

lana 166. stav 1. ta

č

ka 1. KZ RS, po rešenju sudije za prethodni postupak ovog Suda 

Ki._________ od _________ godine. 
  

Sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u ____________ stavio je predlog da se 

sa navedenim predmetom sprovede jedinstveni postupak sa istražnim postupkom koji se kod 
tog suda vodi protiv istog okrivljenog za krivi

č

no delo kra

đ

a iz 

č

lana 165. KZ RS. 

Prema 

č

lanu 30. stav 3. ZKP, ako je isto lice okrivljeno za više krivi

č

nih dela za koja 

su nadležni sudovi iste vrste, za vo

đ

enje jedinstvenog postupka nadležan je onaj sud na 

č

ijem 

podru

č

ju je prvo pokrenut krivi

č

ni postupak. U konkretnom slu

č

aju, Osnovni sud u 

____________ je ranije zapo

č

eo postupak protiv istog okrivljenog. 

Pošto je predlog za spajanje postupaka osnovan, odlu

č

eno je kao u izreci ovog rešenja, 

na osnovu 

č

lana 30. stav 3 ZKP. 

  
  
ZAPISNI

Č

AR 

     SUDIJA 

ZA 

PRETHODNI 

POSTUPAK 

________________ 

    ___________________________

49

optužbe« u stvari predstavlja obaveštavanje o dokazima na kojima je sumnja zasnovana. 
Treba imati u vidu da ovde nije re

č

 o pravu okrivljenog da izvrši uvid u sadržinu prikupljenih 

dokaza, ve

ć

 o njegovom pravu da bude obavešten o njihovom postojanju u na

č

elu, što je 

preduslov za koncipiranje bilo kakve odbrane 

42

3. 

Okrivljeni i branilac imaju pravo da neposredno pre prvog saslušanja pro

č

itaju 

krivi

č

nu prijavu, zapisnik o uvi

đ

aju i nalaz i mišljenje veštaka

. Nedore

č

enost ove norme 

ostavlja prostor za restriktivno tuma

č

enje koje je u praksi prisutno - da imaju pravo da 

pro

č

itaju samo krivi

č

nu prijavu, ali ne i njene priloge. Ova norma nastala je u vreme kada su 

zapisnik o uvi

đ

aju i nalaz i mišljenje veštaka predstavljali jedine dokaze iz priloga krivi

č

ne 

prijave, a okrivljeni se saslušavao na po

č

etku istrage. Me

đ

utim, to više nije slu

č

aj jer tužilac 

koji vodi istragu može do saslušanja okrivljenog preduzeti mnoge dokazne radnje na kojima 
se može zasnovati sudska odluka. Zbog toga je nepravilno restriktivno tuma

č

enje prema 

kojem prilozi nisu deo krivi

č

ne prijave.  

4. 

Uhapšeni i branilac imaju pravo da pre prvog saslušanja obave poverljiv razgovor. 

Pravo na poverljiv razgovor propisano je u okviru prava uhapšenog ali ne i u okviru prava 
okrivljenog

što 

ć

e u praksi biti tuma

č

eno – 

argumentum a contrario

 – kao da okrivljeni koji 

nije uhapšen nema pravo na poverljiv razgovor, tako da u slu

č

aju odazivanja na poziv nakon 

obaveštenja o delu koje mu se stavlja na teret okrivljeni ne

ć

e imati mogu

ć

nost da obavi 

poverljiv razgovor sa braniocem pre nego što otpo

č

ne sa iznošenjem odbrane. Samim tim, 

okrivljeni koji se odazove na poziv bi

ć

e diskriminisan u odnosu na uhapšenog jer ne može 

unapred znati zašto se poziva, a kada mu se to saopšti on više nema pravo da se konsultuje sa 
svojim braniocem u pogledu odbrane - koju mora osmisliti pre nego što uopšte sazna šta mu 
se konkretno stavlja na teret. Do izmene ZKP-a ovu procesnu nelogi

č

nost mogu

ć

e je otkloniti 

samo praksom koja 

ć

e izjedna

č

iti okrivljenog i uhapšenog u pravu na poverljiv razgovor sa 

braniocem nakon predo

č

avanja šta mu se stavlja na teret a pre prvog saslušanja

5. 

Okrivljeni ima pravo da mu se osigura dovoljno vremena i mogu

ć

nosti za 

pripremanje odbrane. 

Upoznavanje sa krivi

č

nom prijavom i poverljiv razgovor neposredno 

prethode saslušanju, tako da se okrivljeni i branilac u vrlo kratkom roku upoznaju sa 
osnovima sumnje, obavljaju poverljiv razgovor, koncipiraju odbranu i iznose je, što devalvira 
smisao samog prava jer se poverljiv razgovor u praksi redovno ograni

č

ava iz prakti

č

nih 

razloga na neko „normalno vreme od 20-tak minuta“ koje je nedovoljno i za upoznavanje sa 
sadržinom dokaza i za koncipiranje odbrane. Važno je uo

č

iti da za ograni

č

avanje trajanja 

poverljivog razgovora ne postoji nikakav zakonski osnov i znati da je razli

č

itim licima 

potrebno razli

č

ito vreme za pripremanje odbrane u istom slu

č

aju. 

6. 

Branilac ima pravo da posle donošenja naredbe o sprovo

đ

enju istrage a i pre toga 

ako je okrivljeni saslušan, u skladu sa odredbama ovog zakona, razmatra spise i razgleda 
predmete koji služe kao dokaz. 

Kod realizacije ovog prava u praksi se postavlja pitanje da li se 

mogu razmatrati svi spisi ili samo oni koji se mogu koristiti kao dokaz. Pošto norma u tom 
delu ne sadrži zarez jasno je da su predmet razmatranja „spisi“ a ne „spisi koji služe kao 
dokaz“. Nije dopušteno u svakom konkretnom slu

č

aju ad-hoc procenjivati šta bi od spisa 

moglo predstavljati dokaz a šta ne, jer je to budu

ć

a neizvesna okolnost koja se ne može 

anticipirati na po

č

etku postupka. Tužilac donosi naredbu o sprovo

đ

enju istrage nezavisno od 

saslušanja okrivljenog u roku od 30 dana od dana kada je obavešten o preduzimanju prve 
dokazne radnje od strane policije

43

, a obavezan je da tu naredbu dostavi okrivljenom i 

braniocu tek kada odlu

č

i da preduzme prvu dokaznu radnji kojoj oni mogu 

42

 Da bi mogao koristiti svoje pravo iz 

č

l. 68. st. 1. ta

č

. 10. da se izjasni o dokazima koji ga terete okrivljeni mora 

znati o kojim dokazima je re

č

. Ne može se od okrivljenog o

č

ekivati da iznese odbranu bez prethodnih saznanja 

na kojim dokazima se zasnivaju osnovi sumnje 

43

 Vidi 

č

l. 296. st. 2. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)  

50

prisustvovati

44

Tužilac bez prisustva odbrane može saslušati zate

č

enog o

č

evidca (

č

l. 290), 

osetljivog svedoka (

č

l. 300. st. 2) ili bilo kojeg svedoka - ako pribavi odobrenje sudije za 

prethodni postupak ili ako istragu pokrene protiv NN u

č

inioca pa ga naknadno identifikuje 

(

č

l. 300. st. 6) što mu omogu

ć

ava da osmisli strategiju u pogledu redosleda preduzimanja 

dokaznih radnji kako bi istragu što duže vodio bez ikakvog u

č

eš

ć

a odbrane. 

45

Kako saslušanje okrivljenog nije preduslov za donošenje naredbe o sprovo

đ

enju 

istrage, postavlja se pitanje da li pravo na razmatranje spisa ima i branilac okrivljenog protiv 
koga je naredba doneta ali još uvek nije saslušan. Nesumnjivo da posle donošenja naredbe o 
sprovo

đ

enju istrage, svi okrivljeni na koje se ta naredba odnosi mogu razmatrati spise. 

Me

đ

utim, tužiocu je ostavljena mogu

ć

nost da suspenduje pravo na razmatranje spisa do 

saslušanja poslednjeg osumnji

č

enog

46

, što zna

č

i da može odre

đ

ivati redosled dokaznih radnji i 

dovesti branioca u poziciju da prisustvuje saslušanju svedoka, iako nije imao mogu

ć

nost da se 

prethodno upozna sa spisima iz razloga što još uvek nije saslušan neki od saosumnji

č

enih.  

7. 

Okrivljeni ima pravo da prikuplja dokaze za svoju odbranu. 

Za razliku od tužioca 

koji tokom istrage preduzima dokazne radnje, branilac je ovlaš

ć

en samo da prikuplja dokaze 

tj. da preduzima pripremne radnje na obezbe

đ

enju dokaza sa mogu

ć

noš

ć

u da predloži javnom 

tužiocu da neku od ovih radnji sprovede u istrazi. Okrivljeni i branilac u istrazi imaju pravo da 
samostalno prikupljaju dokaze i materijal u korist odbrane i da u tom cilju razgovaraju sa 
licem koje im može pružiti podatke korisne za odbranu, kao i da od tog lica pribavljaju 
potrebne izjave i obaveštenja, pod uslovom da nije re

č

 o ošte

ć

enom i licima koja su ve

ć

ispitana od strane policije ili javnog tužioca. 

47

 Me

đ

utim, nije propisana zabrana policiji i 

tužiocu da pribavljaju izjave od lica koje je ve

ć

 dalo izjavu braniocu, što zna

č

i da oni to mogu 

č

initi. Kako nije propisana obaveza prisustva branioca u slu

č

aju kada policija ili tužilac 

pozovu lice koje je ve

ć

 dalo izjavu braniocu radi davanja nove izjave realno je o

č

ekivati da 

ć

e 

se kod svedoka odbrane pojavljivati duple izjave koje 

ć

e dovoditi u pitanje njihov kredibilitet. 

48

Pravo na razgovor sa licem koje mu može pružiti podatke korisne za odbranu i da od tog 

lica pribavlja pisane izjave i obaveštenje, pravo na ulazak stan i u privatne prostorije i pravo 
na preuzimanje predmeta i isprava uz obavezu izdavanja potvrde – okrivljeni može ostvariti 
samo uz saglasnost tog lica. 

49

 Nije predvi

đ

ena mogu

ć

nost da branilac uz pribavljen nalog 

sudije za prethodni postupak ova prava može ostvariti i prinudnim putem uz asistenciju 
policije odn. nov

č

anu kaznu. 

50

 Pribavljene pisane izjave i obaveštenja branilac ne može 

neposredno koristiti kao dokaz, ve

ć

 ih može koristiti samo kao pomo

ć

ni materijal prilikom 

ispitivanja svedoka za proveru verodostojnosti njegovog iskaza ili kao osnov za donošenje 
odluke o ispitivanju odre

đ

enog lica kao svedoka od strane javnog tužioca ili suda. Kona

č

no, 

branilac je dužan da odmah po prikupljanju dokaza obavesti tužioca da je dokaz prikupio, kao 

44

 Vidi 

č

l. 297. st. 1. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)  

45

 U uslovima tajne istrage logi

č

no je da saslušanje osumnji

č

enog bude me

đ

u poslednjim radnjama i da tužilac 

koristi svoje pre

č

e pravo predlaganja svedoka i tako što 

ć

e svedoke odbrane ozna

č

iti kao svedoke optužbe kako 

bi onemogu

ć

io odbranu da ih kontaktira tokom istrage i da ih na glavnom pretresu ispituje u osnovnom 

ispitivanju 

46

 Vidi 

č

l. 303. st. 1. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)

47

 Vidi 

č

l. 301. st. 3. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)  

48

 Ovakvim zakonskim rešenjem data je mogu

ć

nost tužiocu da na osnovu podataka policije i uz njihovu pomo

ć

neposredno nakon doga

đ

aja identifikuje, locira i uzme izjave od svih potencijalnih svedoka i tako posredno 

ograni

č

i pravo odbrane na prikupljanje dokaza - što 

ć

e predstavljati pravilo u praksi ukoliko se tužioci budu 

dovoljno angažovani u identifikovanju i saslušanju o

č

evidaca 

49

 Vidi 

č

l. 301. st. 2. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)  

50

 U praksi 

ć

e se dešavati da branioci ne

ć

e biti u mogu

ć

nosti da realizuju odre

đ

ene zahteve za pribavljanje 

predmeta i uzimanje izjava zbog toga što lica ne

ć

e želeti da se mešaju u postupak koji ih se ne ti

č

e. Kako 

odbrana ne raspolaže mogu

ć

noš

ć

u da ovim licima stavi u izgled da izbegavanjem davanja doprinosa utvr

đ

ivanju 

istine u krivi

č

nom postupku prakti

č

no ometaju postupak i opstruiraju dokazivanje, ove norme osta

ć

e samo 

proklamovane bez realne mogu

ć

nosti da se izdejstvuje njihova delotvorna primena u praksi.  

52

2. DUŽNOSTI OKRIVLJENOG I BRANIOCA 
 

1. 

Okrivljeni je dužan da se odazove na poziv organa postupka i da obavesti organ 

postupka o promeni adrese 
Branilac je dužan da organu postupka podnese punomo

ć

je, da okrivljenom pruži pomo

ć

 u 

odbrani stru

č

no, savesno i blagovremeno, da ne zloupotrebljava prava u cilju odugovla

č

enja 

postupka i da okrivljenog upozori na posledice odricanja od prava.  

2

. Dužnost je izabranog branioca da zastupa iako postoji razlog zbog kojeg više ne 

želi da brani klijenta. 

Branilac je obavezan da pruža pravnu pomo

ć

 klijentu u roku od 30 dana 

od dana kada je otkazao punomo

ć

je

55

. Ako okrivljeni odlu

č

i da se brani protivno savetu 

branioca nije realno o

č

ekivati od branioca da pruži procesni kredibilitet odre

đ

enom na

č

inu 

odbrane sa kojim profesionalno nije saglasan. Na ovaj na

č

in stvara se obaveza advokatu da 

mora braniti okrivljenog koji odlu

č

i da prizna krivicu ili se sporazume sa tužiocem samo da bi 

izašao iz pritvora u situaciji kada ne postoje valjani dokazi za njegovu osudu. Advokatura je 
slobodna profesija

56

 i upravo je na

č

elo nezavisnosti i samostalnosti advokature u dubokoj 

suprotnosti sa ovom obavezom. Zbog toga bi tužilac u ovakvoj situaciji trebalo da što je 
mogu

ć

e pre postavi branioca po službenoj dužnosti, kako bi obezbedio kontinuitet odbrane i 

predupredio mogu

ć

e problematizovanje urednog zastupanja u daljem postupku. 

3. 

Dužnost je postavljenog branioca da zastupa i u slu

č

aju kada ga klijent odbija. 

Ako 

okrivljeni izjavi da želi da se brani sam, postavljeni branilac je dužan da prisustvuje radnjama 
u postupku ako se okrivljeni ne protivi i preduzima radnje u postupku uz izri

č

itu saglasnost 

okrivljenog. 

57

 Postavlja se pitanje uloge branioca ako se okrivljeni protivi. Okrivljenom je 

o

č

igledno data mogu

ć

nost da opredeli na

č

in profesionalnog zastupanja tako što 

ć

e braniocu 

dati ili uskratiti saglasnost za preduzimanje svake konkretne radnje. Samim tim, postavljeni 
branilac je primoran da pristane i na postupke ili propuštanja koja ne smatra ispravnim, bez 
mogu

ć

nosti da zahteva razrešenje na osnovu prigovora profesionalne savesti jer nije saglasan 

sa na

č

inom na koji okrivljeni sam sebe brani. 

58

 Tužilac bi u ovakvoj situaciji trebalo da 

postavi drugog branioca po službenoj dužnosti, jer tako otklanja svaki mogu

ć

i razlog za 

problematizovanje urednog zastupanja u daljem toku postupka.  

3. SPOSOBNOST DA SE BUDE BRANILAC 

1. Branilac može biti samo advokat, koga u postupcima za krivi

č

na dela za koja se 

može izre

ć

i kazna zatvora do 5 godina može zameniti advokatski pripravnik.  

2. Branilac ne može biti saokrivljeni, lice koje je kao svedok pozvano na glavni 

pretres, lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija, javni tužilac, zastupnik ošte

ć

enog 

ili službenik policije, ošte

ć

eni, bra

č

ni drug ili vanbra

č

ni suprug ošte

ć

enog, saokrivljenog ili 

tužioca, njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobo

č

noj liniji do 

č

etvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena.  

3. Branilac može zastupati više okrivljenih samo izuzetno 

- kada mu to dozvoli organ 

postupka ukoliko

proceni da to ne bi štetilo interesima njihove odbrane ili ako proceni da to 

ne ometa stru

č

no, savesno i blagovremeno pružanje pravne pomo

ć

i u odbrani

59

 Postavlja se 

pitanje zašto su sada razli

č

iti branioci pravilo a zajedni

č

ki branilac izuzetak uz ostavljenje 

diskrecionog prava organu postupka da odlu

č

i kada branilac može biti zajedni

č

ki i izostanak 

55

 Vidi 

č

l. 72. st. 1. ta

č

. 5. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)

56

 Vidi Preporuku 21 Komiteta ministara Saveta Evrope usvojenu 25. 10. 2000. godine 

57

 Vidi 

č

l. 72. st. 2. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)

58

 U praksi jeste prisutna pojava da branioci po službenoj dužnosti nekriti

č

ki izjavljuju žalbe i onda kada to nije u 

interesu klijenta u cilju pove

ć

anja troškova svog zastupanja. Me

đ

utim, ovaj problem bilo je mogu

ć

e otkloniti 

ustanovljavanjem obaveze organa postupka da na ovakve slu

č

ajeve ukaže disciplinskim organima nadležne 

advokatske komore.  

59

 Vidi 

č

l. 73. st. 3. ta

č

. 4 i 

č

l. 78. st. 1 i 2 ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)

53

bilo kakvih kriterijuma koji bi ovu ocenu interesa odbrane na bilo koji na

č

in determinisali 

Imaju

ć

i u vidu ustavno pravo gra

đ

ana na branioca po sopstvenom izboru, pravilo bi moralo 

biti zasnovano na izboru okrivljenog, a izuzetak na njegovom pretpostavljenom interesu. Ovo 
rešenje je posebno problemati

č

no u istrazi jer se o

č

ekuje da 

ć

e pretpostavljeni interes odbrane 

valjano proceniti tužilac koji je suprotna stranka. Zbog toga bi tužilac trebalo da postupa sa 
krajnjim oprezom kada odlu

č

uje da nekom ne dozvoli branioca po njegovom izboru samo 

zato što procenjuje da bi to moglo štetiti interesu njegove odbrane.  

4. IZABRANI BRANILAC 

1. Branioca može izabrati okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik, bra

č

ni drug, 

srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj i vanbra

č

na 

supruga, osim ako se okrivljeni tome ne protivi.  

2

. Kada nije obavezna odbrana branilac ne može imati razlog zbog kojeg nije u 

mogu

ć

nosti da pristupi

 . Ako je branilac uredno obavešten, tužilac može saslušati okrivljenog 

i u slu

č

aju kada branilac ne može pristupiti iz opravdanih razloga. Isto tako, okrivljeni se u 

pozivu za glavni pretres pou

č

ava da ima pravo da uzme branioca ali da se glavni pretres ne

ć

e 

odložiti zbog nedolaska branioca na glavni pretres. 

60

 Novi ZKP nigde ne propisuje 

mogu

ć

nost opravdanog izostanka branioca iz zdravstvenih, službenih ili drugih važnih 

razloga. Jedino propisuje da ve

ć

e može odlu

č

iti da se glavni pretres održi i bez prisustva 

branioca ako je uredno pozvan a ne obavesti sud o razlozima spre

č

enosti 

č

im je za taj razlog 

saznao. 

61

 Me

đ

utim, nejasno je kako 

ć

e sud u odsustvu branioca utvrditi kada je saznao za 

razlog spre

č

enosti i kako odluku donosi ve

ć

e kada je ova situacija mogu

ć

a samo u postupcima 

gde nije obavezna odbrana u kojima sudi sudija pojedinac. Kako ovlaš

ć

enje da pretres održi 

bez branioca zakon ne daje sudu nego ve

ć

u ne može se tuma

č

iti da ovo ovlaš

ć

enje ima i 

sudija pojedinac.  

5. BRANILAC PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI

Okrivljeni mora imati branioca ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam 

uspešno brani, ako se postupak vodi zbog krivi

č

nog dela za koje je propisana kazna zatvora 

od osam godina ili teža kazna, ako je zadržan ili se nalazi u pritvoru, ako mu se sudi u 
odsustvu, ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam 
prouzrokovao ili zbog njegovog udaljenja iz sudnice usled narušavanja reda, kao i u slu

č

aju 

otpo

č

injanja pregovora sa tužiocem radi zaklju

č

enja sporazuma.  

U kontekstu ovog treba imati u vidu 

č

injenicu da nije propisana obavezna odbrana za 

uhapšenog kojeg policija sprovodi tužiocu radi saslušanja. Kod saslušanja uhapšenog koji je 
doveden kod javnog tužioca u roku od 8 sati, a još uvek nije zadržan niti je u pritvoru 
prisustvo branioca potrebno je samo u slu

č

ajevima obavezne odbrane. 

62

 Ova odredba je u 

suprotnosti sa 

č

l. 74. st. 1. ta

č

. 3. koji propisuje da je odbrana obavezna u odnosu na sva lica 

koja su zadržana ili u pritvoru - od momenta lišenja slobode. Kada se uhapšeno lice sprovede 
javnom tužiocu ono je fakti

č

ki lišeno slobode ali nije zadržano sve dok javni tužilac ne donese 

rešenje o njegovom zadržavanju. U takvoj situaciji javni tužilac predo

č

ava uhapšenom licu da 

može obezbediti branioca u roku od 24 sata u kom slu

č

aju donosi rešenje o zadržavanju radi 

njegovog saslušanja ili da može da izjavi da ne želi da uzme branioca u kom slu

č

aju može biti 

saslušano odmah – bez zadržavanja. Realno je o

č

ekivati da 

ć

e se u takvoj situaciji veliki broj 

uhapšenih odlu

č

ivati da iznese svoju odbranu bez branioca, kako bi izbegli zadržavanje sa 

uvek neizvesnim epilogom, što 

ć

e imati za posledicu veliki broj iskaza koji 

ć

e biti osporavani 

u daljem postupku. Ova lica su de facto lišena slobode i zbog toga ih treba izjedna

č

iti sa 

60

 Vidi 

č

l. 85. st. 4. i 

č

l. 355. st. 3. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)

61

 Vidi 

č

l. 382. st. 1. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)

62

 Vidi 

č

l. 293. ZKP (Sl. Glasnik RS br. 72/2011)

55

potvrde o nezaposlenosti ili uverenje poreske uprave. Zbog toga bi valjalo posti

ć

i konsenzus u 

pogledu kriterijuma.  

8. PRESTANAK PRAVA I DUŽNOSTI BRANIOCA  

Prava i dužnosti branioca prestaju u slu

č

aju opoziva ili otkaza punomo

ć

ja ili 

razrešenjem. 

Punomo

ć

je opoziva davalac a otkazuje branilac, bez potrebe da navedu bilo 

kakav razlog. Branilac je dužan da otkaže punomo

ć

je iz istih razloga zbog kojih je imao 

obavezu da ne prihvati zastupanje, a može ga otkazati iz istih razloga zbog kojih je imao 
mogu

ć

nost da odbije prihvatanje odbrane. Branilac je dužan da odbije odbranu ako 

istovremeno u drugom predmetu zastupa stranku koja s okrivljenim ima suprotan interes ili je 
od takve stranke primao obaveštenja koja predstavljaju advokatsku tajnu, ako bi odbrana 
podrazumevala aktivniju ulogu u opravdavanju i dokazivanju 

č

injenica za koje on pouzdano 

zna da su neistinite, ako je odbrana u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome ima kakav 
položaj ili ga zastupa, ako mu se za odbranu obrati okrivljeni koji ve

ć

 ima branioca a advokat 

sa tim braniocem ne postigne dogovor o pravnoj koncepciji i organizaciji odbrane. Opravdan 
razlog za odbijanje odbrane jeste i ako su zahtevi okrivljenog o

č

igledno suprotni njegovim 

interesima, ako okrivljeni ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojan odnos ili ako 
ne može, ne želi ili uslovljava pla

ć

anje naknade za rad. Važno je razumeti da razlog za otkaz 

punomo

ć

ja mora biti u skladu sa Kodeksom profesionalne etike advokata koji propisuje da 

opravdan razlog za otkaz punomo

ć

ja ne mogu biti li

č

ne osobine okrivljenog, vrsta krivi

č

nog 

dela, visina zapre

ć

ene kazne, na

č

in materijalne odbrane, revolt koji je krivi

č

no delo izazvalo u 

javnosti i ponašanje ošte

ć

enih. 

Razrešiti se može i postavljeni i izabrani branilac. Izabrani branilac se razrešava ako 

se utvrdi da postoji neki od razloga nespojivosti proistekao iz postoje

ć

eg ili potencijalnog 

sukoba interesa (srodstvo ili odre

đ

ena procesna uloga koju ima ili je imao u postupku), kada 

posle opomene i nov

č

ane kazne i dalje narušava red, kada protiv njega bude pokrenut krivi

č

ni 

postupak u vezi sa istim predmetom zbog krivi

č

nog dela spre

č

avanja i ometanja dokazivanja 

ili zbog krivi

č

nog dela bekstvo i omogu

ć

avanja bekstva lica lišenog slobode, kada je posle 

opoziva ili otkaza ponovo opunomo

ć

en u cilju zloupotrebe procesnih prava, kada ne može da 

brani dvoje okrivljenih a oni se ne dogovore koga 

ć

e da brani, kada okrivljeni ima više od pet 

branilaca, a ne opredeli koji 

ć

e od njih da ga brane. Postavljeni branilac se razrešava i ukoliko 

se angažuje izabrani branilac, ako su usled promene imovinskog stanja prestali razlozi za 
odbranu siromašnog ili ako ne izvršava svoje dužnosti pružanja okrivljenom pomo

ć

i u 

odbrani stru

č

no, savesno i blagovremeno. 

O razrešenju branioca uvek odlu

č

uje sud, s tim što je prethodno dužan da pozove 

okrivljenog i branioca da se izjasne o razlozima za razrešenje u roku od 24 

č

asa i da prilože 

dokaze za svoje tvrdnje, uz upozorenje da 

ć

e ukoliko to ne u

č

ine sud odlu

č

iti na osnovu 

raspoloživih podataka. Dakle, branilac u izjašnjenju treba da prezentuje sudu dokaze protiv 
razrešenja a ako to ne u

č

ini sud odlu

č

uje na osnovu „raspoloživih podataka“ koji ne moraju 

imati kvalitet dokaza. Kod primene ovog instituta diskrecija, greške i zla namera moraju se 
svesti na najmanju mogu

ć

u meru – što bi se moglo posti

ć

i ukoliko u praksi zaživi pravilo da 

se ne može razrešavati na osnovu pukih indicija ili jednostranih tvrdnji.  

U vezi sa ovom problematikom problemi u praksi 

ć

e nastajati kod zaklju

č

aka o 

nestru

č

nom i nesavesnom zastupanju. Kodeks profesionalne etike advokata propisuje da se 

savesnost ogleda u brižljivom, odlu

č

nom i blagovremenom zastupanju, u neodložnom 

ukazivanju na sve povrede prava i druga kršenja zakona na štetu klijenta, u pretpostavljanju 
klijentovih interesa vlastitim interesima i interesima drugih u

č

esnika u postupku i u pružanju 

pravne pomo

ć

i nezavisno od politi

č

kih ili verskih uverenja ili rasne, nacionalne ili etni

č

ke 

pripadnosti. Statut AKS propisuje kao težu povredu dužnosti advokata „o

č

igledno nesavesno 

56

postupanje“. Me

đ

utim, za razrešenje ZKP ne propisuje da nesavesnost mora biti o

č

igledna što 

ć

e rezultirati problemima kod na

č

ina utvr

đ

ivanja vrste i mere nestru

č

nosti ili nesavesnosti. 

Zbog toga bi trebalo intervenisati razrešenjem samo u slu

č

ajevima kada su propusti odbrane 

o

č

igledni, jer bi se u tom slu

č

aju izbegla kolizija u normama koje ure

đ

uju ovo pitanje.  

Po prirodi stvari tužiocu nije u interesu da u slu

č

aju aljkave odbrane interveniše 

predlogom za razrešenje, kao što mu je u interesu da omete kvalitetnu odbranu, što bi mogao 

č