PRILOG 1
PRAVILNIK BAB 87
1
PRILOG 1.1
PRAVILNIK
O TEHNI
Č
KIM NORMATIVIMA
ZA BETON I ARMIRANI BETON
I OPŠTE
ODREDBE
1
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju, izvo
đ
enju i
održavanju konstrukcija i elemenata od betona i armiranog betona.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na specijalne vrste betona i konstrukcija, betona za hidrotehni
č
ke
konstrukcije, betona za kolovozne konstrukcije i sli
č
no, ako nije druga
č
ije propisano.
2
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na konstrukcije i elemente od betona i armiranog betona koji su u
eksploataciji izloženi temperaturi višoj od 120°C, na konstrukcije i elemente sa krutim
č
elini
č
nim
profilima, kao i na konstrukcije i elemente od lakog betona.
3
Sigurnost i stabilnost elemenata i konstrukcija od betona u celini može se utvrditi i na osnovu teorijskih ili
eskperimentalnih dokaza, zasnovanih na nau
č
nim dostignu
ć
ima, ako se time obezbe
đ
uje sigurnost
utvr
đ
ena ovim pravilnikom.
4
Projektna dokumentacija za elemente i konstrukcije od betona i armiranog betona mora da sadrži: tehni
č
ki
izveštaj, stati
č
ki prora
č
un, planove za izvo
đ
enje, tehni
č
ke uslove za izvo
đ
enje radova sa postupkom ocene
i kontrole kvaliteta i projekat osmatranja i održavanja.
Za složene konstrukcije, projektna dokumentacija iz stava 1. ovog
č
lana mora da sadrži projekat skele, a
za montažne konstrukcije - projekat montaže.
Pre spravljanja i ugra
đ
ivanja betona u elemente i konstrukcije od betona i armiranog betona mora se
izraditi projekat betona.
5
Niže navedene oznake, u smislu ovog pravilnika, imaju slede
ć
e zna
č
enje:
1) Velika slova latinicom kao oznake
M - moment
savijanja
T -
transverzalna
sila
N -
normalna
sila
S -
uticaj
E -
modul
elasti
č
nosti
MB - marka betona
Č
-
č
elik
A -
površina
preseka
O -
obim
popre
č
nog preseka
D -
pre
č
nik
B -
beton
J -
moment
inercije
3
II MATERIJALI
1. AGREGAT (GRANULAT)
6
Za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji ispunjava uslove kvaliteta prema propisima o
jugoslovenskim standardima JUS B.B3.100 i JUS B.B2.010.
Projektom betona može se predvideti upotreba agregata koji, osim uslova iz stava 1. ovog
č
lana, mora da
ispunjava i posebne uslove.
Prirodni, neseparisani agregat može se upotrebiti samo za nearmirani beton, do najviše MB 15, za ispune,
slojeve izravnanja i sl.
7
Granulometrijski sastav mešavine agregata mora biti takav da osigurava dovoljnu obradljivost i zbijenost
betona.
8
Granulometrijski sastav mešavine agregata utvr
đ
uje se ispitivanjem i zavisi od propisanih uslova
kvaliteta, na
č
ina i uslova transporta i ugra
đ
ivanja betona i od drugih
č
inilaca koji mogu uticati na kvalitet
betona.
Granulometrijski sastav mešavine agregata utvr
đ
en na na
č
in iz stava 1. ovog
č
lana ne sme se menjati bez
odgovaraju
ć
ih dopunskih ispitivanja.
9
Izuzetno, granulometrijski sastav mešavine agregata može se odabrati prema propisima o jugoslovenskom
standardu JUS U.M1.057 i upotrebiti za beton kategorije B.I bez prethodnih ispitivanja, s tim da
najkrupnija frakcija agregata bude veli
č
ine od 16 do 32 mm.
10
Veli
č
ina najve
ć
eg zrna agregata ne sme biti ve
ć
a od jedne
č
etvrtine najmanje dimenzije preseka betonskog
elementa (kod plo
č
a - od jedne tre
ć
ine debljine plo
č
e), niti ve
ć
a od 1,25 najmanjeg
č
istog horizontalnog
razmaka profila armature.
2. CEMENT
11
Za spravljanje betona upotrebljava se cement koji ispunjava uslove kvaliteta utvr
đ
ene propisima o
jugoslovenskim standardima JUS B.C1.009, JUS B.C1. 011, JUS B.C1.013 i JUS B.C1.014.
U projektu konstrukcije od betona i armiranog betona može se predvideti upotreba specijalnog cementa
koji, osim uslova iz stava 1. ovog
č
lana, mora ispunjavati i uslove predvi
đ
ene projektom konstrukcije.
Portland-cement, sa dodatkom prirodnog pucolana ve
ć
im od 15%, može se upotrebiti samo za izvo
đ
enje
konstrukcije, odnosno delova konstrukcije od betona i armiranog betona koje su stalno u vodi ili u tlu.
Izuzetno, cement se može upotrebiti i za druge konstrukcije od betona i armiranog betona ako se
prethodnim ispitivanjem betona dokaže da takav beton ispunjava uslove kvaliteta propisane ovim
pravilnikom.
4
3. VODA
12
Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja ispunjava uslove utvr
đ
ene propisom o jugoslovenskom
standardu JUS U.M1.058.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog
č
lana, obi
č
na voda za pi
ć
e može se upotrebiti i bez dokaza o njenoj
podobnosti za spravljanje betona.
Morska voda se sme upotrebiti samo za spravljanje betona za nearmirane konstrukcije.
13
Upotrebljivost vode za spravljanje nearmiranog betona može se proveriti uporednim ispitivanjem vremena
vezivanja i
č
vrsto
ć
e pri pritisku na uzorcima pripremljenim sa odgovaraju
ć
om vodom i destilisanom
vodom pri
č
emu razlike po
č
etka ili završetka vezivanja ne smeju biti ve
ć
e od 30 min, a razlike
č
vrsto
ć
e
pri pritisku smeju biti ve
ć
e od 101.
4. DODACI BETONU
14
Za spravljanje betona upotrebljavaju se dodaci betonu koji ispunjavaju uslove kvaliteta prema propisima o
jugoslovenskom standardu JUS U.M1.035.
15
Pre spravljanja betona sa upotrebom dodataka betonu mora se proveriti da li dodatak betonu odgovara
projektovanoj betonskoj mešavini, prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.037.
5. BETON
a) KLASIFIKACIJA BETONA
16
Kvalitet betona odre
đ
uje se projektom konstrukcije, na osnovu tehni
č
kih uslova za izvo
đ
enje betonskih
radova, kao i uslova za tu konstrukciju i elemente u toku eksploatacije.
Projektom konstrukcije od armiranog i nearmiranog betona, zavisno od stati
č
kih, eksploatacionih,
tehnoloških i drugih uslova, odre
đ
uju se potrebna marka betona (MB) i druga svojstva betona koja
uslovljavaju trajnost konstrukcije.
U projektnoj dokumentaciji mora se nazna
č
iti klasa betona (za datu konstrukciju ili elemenat) koja
obuhvata ili samo marku betona (MB) ili marku betona (MB) i druga svojstva betona propisana u
č
lanu
19. ovog pravilnika.
Vrsta betona, prema odredbama ovog pravilnika, jeste beton jedne klase ali drugog sastava.
17
Č
vrsto
ć
a betona pri pritisku ispituje se, prema propisima o jugoslovenskim standardima JUS U.M1.005 i
JUS U.M1.020, na kockama ivice 20 cm koje su
č
uvane u vodi ili u najmanje 95%-noj relativnoj vlazi, pri
temperaturi 20±3°C.
Karakteristi
č
na
č
vrsto
ć
a pri pritisku je vrednost ispod koje se može o
č
ekivati najviše 10% svih
č
vrsto
ć
a
pri pritisku ispitanog betona (10%-ni fraktil).
Marka betona (MB) jeste normirana
č
vrsto
ć
a pri pritisku u MPa, koja se zasniva na karakteristi
č
noj
č
vrsto
ć
i pri starosti betona od 28 dana.
U projektu konstrukcije može se odrediti karakteristi
č
na
č
vrsto
ć
a betona pri pritisku, pri starosti koja je
ve
ć
a ili manja od 28 dana.
6
Tabela 2.
Mere konzistencije sveže betonske mase
Opis (granice)
konzistencije
Mere konzistencije
VEBE
(u stepenima)
Sleganje
(u cm)
Rasprostiranje
(u cm)
Mera sleganja
vibriranjem
Kruta
više od 11
0
-
više od 1,25
Slabo plasti
č
na
5 - 1 0
2-5
do 40
1,11 - 1,24
Plasti
č
na
2-4
6 - 1 0
40 - 50
1,04 - 1,10
Te
č
na (žitka)
manje od 1
11 - 18
50 - 65
do 1,03
b) SASTAV BETONA
23
U projektu betona, koli
č
ina sastojaka betonske mešavine (agregat, cement, voda i dodaci) izra
č
unava se u
masama i apsolutnim zapreminama, a kona
č
ni sastav betona - u kilogramima.
24
Konzistencija betona odabira se tako da se raspoloživim sredstvima za ugra
đ
ivanje omogu
ć
ava dobro
zbijanje betona, što lakše ugra
đ
ivanje bez pojave segregacije i dobra završna obrada površina.
25
Usvojeni sastav betona može se menjati samo na osnovu statisti
č
ki obra
đ
enih podataka kontrolnih
ispitivanja betona.
BETON B.I
26
Najmanja koli
č
ina cementa klase 35 za betone kategorije B.I svih konzistencija osim žitke, s najkrupnijom
frakcijom 16 do 32 mm, ne sme biti manja od koli
č
ine date u tabeli 3.
Tabela 3.
Najmanja koli
č
ina cementa klase 35 za betone B.I
MB
Najmanja koli
č
ina
cementa klase 35 za
betone B.I (u kg/m
3
)
10
15
20
25
220
260
300
350
Za cement klase 45 koli
č
ina cementa data u tabeli 3 može se smanjiti za 10%, a cement klase 25 data
koli
č
ina cementa mora se pove
ć
ati za 10%.
Koli
č
ina cementa, u odnosu na koli
č
ine cementa navedene u tabeli 3 mora se pove
ć
ati za:
-
10% - ako je najkrupnija frakcija 8 do 16 mm u mešavini;
-
20% - ako je najkrupnija frakcija 4 do 8 mm u mešavini;
-
10% - ako se ugra
đ
uje beton te
č
ne (žitke) konzistencije.
27
Za sastav betona kategorije B.I može se primeniti i postupak odre
đ
ivanja sastava betona kategorije B.II
odre
đ
en u
č
lanu 29. ovog pravilnika.
