Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi – Primer Aik Banka

UNIVERZITET SINGIDUNUM 

Departman za postdiplomske – Master studije 

POSLOVNA EKONOMIJA 

Finansije i bankarstvo 

MASTER RAD 

ANALIZA USPEŠNOSTI POSLOVANJA BANAKA NA 

BEOGRADSKOJ BERZI 

Primer „Aik Banka“ 

               Mentor:

Student: 

     Prof. dr 

Zoran Jeremić

Željka Milisavljević, 

401918/2009

Beograd,

2011. god. 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

2

SADRŽAJ 

I UVOD ......................................................................................................................................4

1.1.

Predmet i polazišta istraživanja ........................................................................................6

1.2. Značaj i aktuelnost istraživanja

 .........................................................................................6

1.3. Ciljevi istraživanja ............................................................................................................7

1.4. Hipoteze istraživanja ........................................................................................................7

1.5. Metode istraživanja ..........................................................................................................8

1.6. Struktura rada ................................................................................................................. 12

II  STRATEŠKO  PLANIRANJE  I  KONKURENCIJA  KAO  FAKTORI  USPEŠNOSTI 
POSLOVANJA BANAKA ...................................................................................................... 13

2.1. Strateško planiranje i upravljanje bankama ..................................................................... 13

2.2. Konkurencija .................................................................................................................. 15

III 

PRINCIPI 

POSLOVANJA 

I 

RIZICI 

KAO 

FAKTORI 

USPEŠNOSTI 

POSLOVANJA BANAKA ...................................................................................................... 18

3.1. Principi poslovanja kao faktori uspešnosti poslovanja ..................................................... 18

3.1.1.

Likvidnost banaka ................................................................................................... 18

3.1.2.

Poslovnost i efikasnost ............................................................................................ 20

3.1.3.

Sigurnost................................................................................................................. 21

3.1.4.   Profitabilnost (rentabilnost) banaka ........................................................................ 21

3.1.5.

Solventnost ............................................................................................................. 22

3.1.6.   Ažurnost ................................................................................................................ 23

3.2.

Rizici kao faktori uspešnosti poslovanja......................................................................... 23

3.2.1.

Kreditni rizik .......................................................................................................... 24

3.2.2.

Kamatni rizik .......................................................................................................... 24

3.2.3.

Valutni (devizni) rizik ............................................................................................. 25

3.2.4.

Ostali tržišni rizici ................................................................................................... 25

3.2.5.

Inflacioni rizik ........................................................................................................ 26

3.2.6.

Rizik likvidnosti...................................................................................................... 26

3.2.7.

Operativni rizik ....................................................................................................... 27

3.2.8.

Zakonski rizik ......................................................................................................... 27

3.2.9.

Državni rizik ........................................................................................................... 27

3.2.10.

Reputacioni rizik .............................................................................................. 28

3.2.11.

Moralni hazard ................................................................................................. 28

IV  MERENJE I PROCENA USPEHA BANAKA ................................................................ 29

4.1. Finansijski izveštaji banaka ............................................................................................ 30

4.1.1. Bilans stanja ............................................................................................................ 30

4.1.2. Bilans uspeha ........................................................................................................... 31

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

4

I UVOD 

Poslednjih  decenija  razvijene  zemlje  karakterišu  brojne  promene  u  bankarstvu. 

Tačnije,  došlo  je  do  pojačane  konkurencije  između  banaka  i  nebankarskih  finansijskih 
institucija,  zbog  čega  su  banke  izgubile,  i  još  uvek  gube,  značajan  udeo  na  finansijskom 

tržištu.  Usled  novonastale  situacije,  banke  sve  više  u  svoju  lepezu  bankarskih  proizvoda 

uključuju  novije  proizvode,  odnosno  usluge,  kako  bi  parirale  konkurenciji  nebankarskih 
institucija. Time se banke upuštaju u zonu povećanog rizika, koji ako se ne usmeri na pravi 
način može ugroziti samo poslovanje banke.

Usled  pojačane 

deregulacije

  bankarskog  sektora  došlo  je  do  koncentracije  banaka  i 

globalizacije  svetske  privrede,  što  je  bilo  preduslov  za  brojne  fuzije  (međubankarska 

pripajanja,  spajanja)  banaka,  odnosno  za  smanjenje  broja  banaka  na  bankarskom  tržištu. 
Globalizacija  bankarskog 

tržišta,  odnosno  razuđenija  bankarska  mreža  dovodi  do 

približavanja banaka svojim klijentima, što će reći da jedan od osnovnih ciljeva banke postaje 

zadovoljenje finansijskih potreba klijenata.

Dalje,  pojačana  konkurencija,  kako  između  samih  banaka,  tako

i  između  banaka  i 

drugih  finansijskih  institucija,  dovela  je  do  porasta  zančaja  marketinga  u  bankama  tj.  do 

implementacije i ubrzanog razvoja marketing strategije u poslovnoj politici banaka. 
 

Sa  druge  strane,  zemlje  u  tranziciji  se  suočavaju  sa  potrebom 

transformacije 

bankarskog sistema zbog godinama nagomilavanih gubitaka i dubioza bankarstva. Takav vid 
transformacije  bankarskog  sistema  dogodio  se  u  našoj  zemlji  2001.  god.  Naime,  finansijski 
sistem naše zemlje se tradicionalno zasniva na dominantnom bankarskom sektoru.  Od 2001. 

godine  na  finansijsko  tržište  Srbije  dolaze  strane  banke  prvo  formirajući  nove  banke 
(afilijacije),  a  zatim  kupujući  postojeće  domaće  banke  u  društvenom  (državnom),  ali  i 

privatnom vlasništvu. Kao rezultat toga, od 37 banaka koliko ih je bilo u Srbiji krajem 2006. 

godine,  22  banke  bile  su  u  stranom  vlasništvu,  sa  učešćem  u  ukupnoj  bilansnoj  sumi 

bankarskog  sektora  Srbije  od  78,7%.  Uslov  za  dolazak  stranih  banaka  u  Srbiju,  bilo  je 

donošenje nove regulative u skladu sa međunarodnom pr

aksom i standardima, što je u velikoj 

meri  vratilo  poverenje  u  bankarski  sistem,  profesionalizovalo  delatnost,  poboljšalo  ponudu 
bankarskih  proizvoda  i  olakšalo  pristup  kapitalu  privrednim  subjektima  koji  zadovoljavaju 
postavljene standarde kreditne sposobnosti.  
 

Međutim,  ovakav  razvoj  bankarskog  sektora  nisu  pratile  odgovarajuće  promene  u 

ostalim  segmentima  finansijskog  sistema,  a  još  manje  u  realnom  sektoru  privrede.  Velika 
kreditna  ekspanzija  u  Srbiji  u  poslednje  tri  godine  zasnovana  u  dobroj  meri  na  zaduživanju 

banaka  u  stranom  vlasništvu  u  Srbiji  kod  svojih  matičnih  banaka  u  inostranstvu,  ali  i 

direktnom  zaduživanju  privrednih  subjekata  iz  Srbije  u  inostranstvu,  pored  rasta  ukupnog 

spoljnog  duga  zemlje,  generiše  značajan  inflatorni  pritisak  i  doprinosi

  deficitu 

spoljnotrgovinskog bilansa  i bilansa tekućih plaćanja. Pri tome, vezivanje obaveza domaćih 
krajnjih  korisnika  kredita  za  stranu  valutu  i  međunarodne  tržišne  kamatne  stope,  unosi 
dodatne rizike u domaći finansijski sistem. Povremene restriktivne k

reditno-monetarne mere 

Narodne  banke Srbije  daju  određene  efekte,  ali  postavlja  se  pitanje  koliko  i  dokle  Narodna 
banka Srbije može sama da uspešno kontroliše čitav finansijski sistem u kome ključnu ulogu 

ima bankarski sektor Srbije sa dominantnom stranom komponentom. 
 
 

U  nastavku, ovog 

rada biće generalizovano naveden predmet naučno 

– 

istraživačkog 

rada, kako se došlo do ove teme i biće navedeni faktori uspešnosti poslovanja banaka koji će 
omogućiti  da  se  podrobnije  shvati  i  razume  suština  analize  uspešnos

ti  poslovanja  banaka 

kako u Srbiji kao šire obuhvatnom segmentu tako i na Beogradskoj berzi

.  Kraća potpoglavlja 

u  okviru  ovog  uvoda  detaljnije  će  se  baviti  predmetom  i  polazištima  ovog  naučnog 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

5

istraživanja,  zatim  značajem  i  aktuelnošću  istraživanja,  cilje

vima  i  metodama  istraživanja, 

zatim biće postavljena  hipoteza i opisane metode izrade ovog naučno 

– 

istraživačkog rada i 

na kraju struktura rada. 

Predmet ovog naučno 

– 

istraživačkog rada je analiza uspešnosti poslovanja banaka

 na 

Beogradskoj  berzi.  Zašt

o  baš  analiza  uspešnosti  poslovanja  banaka?  Posmatrajući  današnje 

okruženje  kako  u  Srbiji  tako  i  šire,  čitajući  razne  knjige  vezane  za  ovu  temu,  publikacije, 
nametnulo se pitanje, koja je to tajna upeha, odnosno uspešnosti poslovanja, tačnije koji su to 

faktori  koji  doprinose  uspešnosti  poslovanja?  Razmislimo  malo  bolje.  Prema  logici  stvari, 

zapravo  faktori  kao  činioci  ne  mogu  sami  uticati  na  uspešnost  poslovanja  banke  ili  neke 
druge  finansijske  organizacije,  već  na  uspešnost  utiče

način

  rešavanja  nastalog  problema 

usled  mikroekonomskog  ili  makroekonomskog  okruženja.  Tako  recimo,  problemi  koji  se 

javljaju  a obuhvaćeni  su  datim  faktorima  odnose  se  na  rešavanje  privremene  nelikvidnosti, 
nerentabilnost, nesolventnosti, zatim problemi određivanja strateškog plan

a, itd.  

Kako  se  uopšte  došlo  do  ove  teme?  Početna  ideja  su  bili  ’rizici  u  bankarstvu’. 

Međutim, kasnije se došlo do zaključka da je to možda suviše uska tema, koja kasnije može 

otežati  ovu  ’diskusiju  sa  samim  sobom’.  Naime,  bilo  je  potrebno  nešto  sveoubuhvatnije, 

nešto što zapravo predstavlja kompletan lanac u bankarstvu, nešto što povezuje čitav sistem 

poslovanja.  Tako  su  rizici  (kao  i  druge  kategorije,  likvidnost,  profitabilnost..)  postali  jedna 
važna  karika  u  tom  lancu.  Razlog  zašto  se  nije  mogla  uzeti  u  obzir  samo  jedna  kategorija, 

jeste u tome da je kako u ekonomiji tako i u čitavom društvu, sve međusobno povezano i da 
se  ne  može  izdvojiti  samo  jedna  kategorija  i  posmatrati,  jer  se  one  međusobno  prepliću  i 

zavise jedna od druge, posebno ako se ima u v

idu i potreba za praktičnim istraživanjem.

Na početku prethodnog odeljka pomenuli smo naučno

-

istraživački rad, što može biti 

zanimljiva  asocijacija  na  jedan  deo  uvoda  prvog  poglavlja  „Metodologija  naučnog  rada“ 
profesora Miljevića, gde on kaže da oni koji se bave naukom često „ne mare za pretpostavke 
svoga rada; oni određuju 

pojmove

,  ali  se  ne  pitaju  šta  je  pojam  i  istog  ne  promišljaju...; oni 

postavljaju  i  proveravaju 

hipoteze

,  ali  se  ne  pitaju  šta  je  to  hipoteza  i  koje  je  njeno  mesto u 

strukturi naučno

g  saznanja;  oni  otkrivaju 

zakone

, ali  se  ne  pitaju  za  njihove  opšte osobine  i 

klasifikaciju; oni stvaraju 

teorije

, ali izbegavaju da kažu šta je teorija i kakva je njena uloga u 

procesu  naučnog,  odnosno  istraživanja;...  oni  koriste  različite 

tehnike

,  ali  o 

prirodi  naučne 

metode izuzetno retko govore; oni dolaze do 

istinitih

 saznanja, ali pitanje  šta  je  istina i  koja 

su  merila  istine,  za  njih  nije  naučno  pitanje;  oni  valjano  rade  svoj  posao,  ali  šta  je  zadatak 

nauke uopšte, to ne smatraju svojim problemom; b

ave se naučnim radom, ali krajnji 

smisao

svoga  rada  oni  ne  vide,  jer  je  smisao  rada  izvan  rada.“

1

  Istinitost,  napred  navedenog  je 

apsolutno doslovna. Naime, jako je mali broj knjiga uopšte koje na početku sadrže precizno 

definisane  kako  same  smernice  tako  i  njihove  precizne  pojmove,  što  nekad  može  biti 

prepreka za razumevanje suštine samog naučno 

– 

istraživačkog dela. Da bi smisao, odnosno 

poenta ovog rada bila u radu a ne izvan njega, u nastavku biće jasno definisani pojmovi svake 

od napred navedenih kategorija a koje su sadržane u radu. 

1

Miljević dr Milan, 

„

Metodologija naučnog rada

“, Filozofski fakultet – 

Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Pale, 

2007. god., str. 10. 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

7

1.3. Ciljevi istraživanja 

Naučni  cilj 

sastoji  se  u  objed

injenoj  deskripciji  pojedinih  naučno 

–  teorijskih 

kategorija, njihovoj povezanosti i međuzavisnosti svih elemenata sadržanih u radu, pri čemu 
su poštovane metode izrade naučno 

– 

istraživačkog rada.

Društveni  cilj 

predstavlja  prikaz  trenutne  situacije  bankarskog  sektora  u  zemlji  i 

uspešnosti poslovanja banaka u globalno posmatrano, teškim uslovima. Takođe, društveni cilj 
se  ogleda  u  pružanju  određenih  informacija  i  pojašnjenja  o  aktuelnim  pitanjima  iz  oblasti 
banakrstva, potencijalnim čitaocima.

1.4. Hipoteze istraživanja 

„Hipoteze su samo misaono objašnjenje objektivne stvarnosti koje još nije provereno 

činjenicama  te  iste  stvarnosti.“

5

  Hipoteza  podrazumeva  pretpostavku  koja  treba  da  dopuni 

oskudno empirijsko saznanje. 
 

U  skladu  sa  tim,  generalna  hipote

za  ovog  naučno 

– 

istraživačkog  rada  glasi:  uticaj 

ekonomsko  – 

političkih  faktora,  strateškog  planiranja,  marketinga,  stepena  poštovanja 

bankarskih principa, adekvatnog upravljanja rizicima a posebno uticaj berzanskog poslovanja 
i  berzanskih  kretanja,  determiniše  uspešnost  poslovanja  banaka  koje  se  kotiraju  na 
Beogradskoj berzi.  
 

Generelna hipoteza se dalje operacionalizuje na sledeće posebne hipoteze:



Povećanje  profitabilnosti,  konkurentnosti,  odnosno  ostvarenje  uspešnosti  poslovanja 

uslovljeno  je  primenom  strategije  i  strateškog  plana  i  detaljnijom  analizom 
konkurentskog okruženja. 
 



Uslov  opstanka  u  svetu bankarstva  podrazumeva  to da poštovanje  principa  bankarskog 
poslovanja mora da bude doslovno, jer opstanak  direktno zavisi od poštovanja principa 
likvidnosti, poslovnosti, efikasnosti, poverenja klijenata (sigurnosti), itd. Dok adekvatno 

upravljanje rizicima može smanjiti nepredviđene troškove, povećati profitabilnost i time 

poboljšati uspešnost celokupnog poslovanja. 
 



Analizu  određene  kompanije  tj.  njene  akcije  nije  moguće  izvršiti  bez  izračunavanja  i 
predviđenja  cena  akcija  na  tržištu,  bez  pravilne  diversifikacije  portfolija  i  bez  dobrog 
poznavanja indikatora fundamentalne  i tehničke analize. Dakle, za uspešno upravljanje 

portfoliom  investitora  i  konkretan  uvid  u  uspešnost  poslovanja  banaka  neophodno  je 

izračunavanje  i  predviđenje  cena  akcija  na  tržištu,    pravilna  diversifikacija  portfolija  i 
izračunavanje indikatora u vidu matematičkih relacija.



Stabilnost,  rast  i  razvoj  ekonomije  i  društva  u  celini  ni

je  moguć  bez  dobro 

organizovanog  i  razvijenog  tržišta  kapitala,  koje  podrazumeva  postojanje  dobre 

regulative, odgovarajućih instrumenata  i  institucija a  na prvom mestu postojanje berzi. 

A  uslov  opstanka  berze  na  tržištu  kapitala  direktno  zavisi  od  poštovanja  berzanskih 
principa  i  kontinuiranog  uspostavljanja  berzanskih  funkcija,  listing,  trgovanje,  kliring  i 
saldiranje i informisanje, bez kojih je ova institucija besmislena i brzo se urušava. 
 



Svetska  ekonomska  kriza  ima  negativan  uticaj,  ne  samo  na  profitabilnost  bankarskog 

sektora u zemlji, već i u svetu.

5

 Isto, op. cit., str. 23. 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

8

1.5. Metode istraživanja 

Šta  je,  zapravo  metod  istraživanja,  odnosno  metodologija  naučnog  rada? 

„Metodologija  je  nauka  o  metodama,  deo  logike  koji  se  bavi  proučavanjem  saznajnih 

metoda.“

6

 Ona „..ima za 

cilj, ne samo da opisuje naučnu praksu, nego i da propisuje logička, 

tehnička,  organizacijska  i  strategijska  heuristička  pravila ili  norme o  tome kako  treba da  se 

radi  u  nauci  da  bi  njeni  rezultati  bili  valjani.“

7

Dakle, metodologija  obuhvata skup  naučnih

metoda  korišćenih  prilikom  naučnog  istraživanja.  Pored  opšte  metodologije  koja  proučava 
saznajne metode korišćene u svim sferama, postoje i posebne metodologije koje se odnose na 
metode  u  okviru  određene  grupe  nauka  (metodologija  prirodnih,  društvenih  nau

ka,  itd.). 

Ovime  se  želi  naglasiti  postojanje  bitne  razlike  između 

metodologije  nauka

  i 

metoda

,  koja 

ako  se  ne  uzme  u  obzir  moze  dovesti  do  različitih  nesporazuma.  Metod  označava  način 

istraživanja  koji  se  primenjuje  u  nekoj  nauci  da  bi  se  došlo  do  saznanja,  da  bi  se  otkrila  ili 

izložila  naučna  istina.  Postoje  različite  klasifikacije,  pored  opštih,  specijalnih,  filozofskih, 
naučnih  metoda  (sociološke,  ekonomske,  biološke,  itd.),  imamo  i  metode  naučnog 

istraživanja  –  analiza,  sinteza,  indukcija,  dedukcija,  posmatranje,  eksperiment,  brojanje, 
merenje, analogija, hipoteza, itd. 
 

Naučni metod obuhvata jedinstvo:



Logičkih načela i pravila,



Teorijskih saznanja o stvarnosti, 



Praktičnih radnji i tehničkih sredstava koja se primanjuju u istraživačkoj delatnosti.

8

Prvi  deo  „obuhvata  logička  pravila  i  na  njima  zasnovane  misaone  radnje  koje  se 

koriste  u  postupku  naučnog  saznanja“.  Metode  koje  se  koriste  u  uvodnom  delu  su 
univerzalne, odnosno postoje tačno utvrđene metodološke faze pri izradi prvog dela naučno 

– 

istra

živačkog  rada.  Pri  tome  se  polazi  od  osnovnih  metoda  kao  što  su:  analiza  i  sinteza; 

apstrakcija  i  konkretizacija,  specijalizacija  i  generalizacija;  dedukcija  i  indukcija.  U  okviru 
prvog  dela  imamo 

analitičke  i  sintetičke  metode. 

U  analitičke  metode  spadaju

  analiza, 

apstrakcija, specijalizacija i dedukcija. 

Analiza

 je rastavljanje predmeta istraživanja na njegove  sastavne delove, odnosno na 

činioce  strukture,  funkcija,  veza  i  odnosa  na  oderđenom  prostoru  u  određenom  vremenu.

9

Predmet  analize  je  složena  celina  koja  mora  imati  najmanje  dva  svoja  sastavna  dela  koja  su 

međusobno  povezana.  Tako  celinu  ovog  rada  predstavlja 

uspešnost  poslovanja  banaka 

a 

njeni  sastavni  delovi  su  strateško  planiranje  i  konkurencija,  poštovanje  bankarskih  principa, 
uspešno  upravljanje  rizicima,  makroekonomsko  okruženje,  berza  i  berzanska  kretanja  i  niz 

drugih delova ove celine  koji svojim međusobnim dejstvom vode do uspešnosti bankarskog 
poslovanja kao celine ovog naučno

-

istraživačkog rada.

Apstrakcija

  je  jedna  od  osnovnih  metoda  nau

čnog  saznanja  u  sistemu  tih  metoda. 

Njen  opšti  predmet bi  bio:  „Opšte u posebnom dovoljne  određenosti  da  se  može  izdvojiti  i 
istražiti kao izdvojena celina i posebno u opštem, opet kao moguća izdvojena celina.“

10

Ova 

metoda  ima  svoj  metodski  postupak  koji  se  zove  apstrahovanje  i  predstavlja  misaoni 
postupak izdvajnja opšteg iz posebnog i posebnog iz opšteg.

Metoda  specijalizacije

  – 

čine  je  „..postupci  analize  odnosno  saznavanja  posebnog  i 

pojedinačnog u opštem pri šemu je opšte shvaćeno kao celina  sastavlje

na  od delova  koji  su 

6

 Isto, op. cit., str. 12. 

7

 Isto, op. cit., str. 13. 

8

 Isto, op. cit., str. 116. 

9

 Isto, op. cit., str. 120. 

10

 Isto, op. cit., str. 123. 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

10

mikrogrupa  i  sredine  u  kojoj  se  mikrogrupa  nalazi.  Sistemska  teorijsko  –  metodološka 

koncepcija  u  osnovi  predstavlja  holističku  orijentaciju.  Humanistička  verzija  istemskog 

pristupa odnosi se na zabranu zlouotrebe sistema i organizacije. 
 

Opštenaučne metode koje se mogu koristiti pri izradi naučno 

– 

istraživačkog r

ada su: 



Hipotetičko 

– deduktivna metoda, 



Statistička metoda,



Metoda modelovanja, 



Aksiomatska metoda, 



Analitičko 

– deduktivna metoda i 



Komparativna metoda.

15

Bitno je napomenuti da se ne mogu sve opštenaučne metode podjednako primeniti u 

svakoj  naučnoj  disciplini,  već  smo  neke  od  njih.  Od  navedenih  metoda  u  ovom  naučno 

– 

istraživačkom  radu  su  prisutne  hipotetičko 

– 

deduktivna,  statistička  metoda  i  komparativna 

metoda,  stoga  će  one  biti  predmet  dalje  razrade.

Hipotetičko 

–  deduktivna  metoda

  je 

iskustvena  me

toda  čija  je  saznajna  osnova  bazirana  na  već  postojećem  društvenom, 

organizacionom i naučnom iskustvu. Ova metoda nema svoje posebne tehnike i instrumente 
već  se  služi  postojećim  metodama  prikupljanja  podataka. 

Statistička  opštenaučna  metoda

zapravo  predstavlja  granu  matematike  a  odnosi  se  na  istraživanje  masovnih  pojava  koje  se 

satoje  iz  mnoštva  jedinica.  Međutim,  ova  metoda  se može  koristiti  i  u  različitim  teorijskim 
istraživanjima,  gde  su  recimo  podaci  sadržani  u  različitim  dokumentima.  Zatim,  tabelarno 

prikazivanje podataka predstavlja jedan od postupaka prikazivanja i analize podataka koji se 

takođe može koristiti u teorijskim istraživanjima. 

Komparativna  metoda

 odnosno,  uporedno 

istraživanje  predstavlja  sastavni  deo  svakog  mišljenja.  Dakle,  nije  moguće

  oformiti  pojam, 

stav,  sud  bez  ove  metode,  tako  da  nije  moguć  ni  jedan  oblik  zaključivanja,  dokazivanja  ili 

opovrgavanja  mišljenja.  Ova  metoda  je  prisutna  u  svim  istraživanjima,  a  u  ovom  radu  se 
manifestuje  kroz  komparaciju  finansijskih  pokazatelja  dve  banke  koje  se  kotiraju  na 
Beogradskoj berzi. 
 
 

Treći  deo,  odnosi  se  na  primenu  metoda  koje  se  koriste  u  praksi.  One  mogu  biti 

različite,  od  opštih  koje  se  koriste  u  gotovo  svim  naukama  do  specifičnih  koje  se  mogu 
primeniti  samo  u  datoj  nauci.  Tehnička  sredstva  koja  se  primenjuju  pri  praktičnom 

istraživanju odnose se na: 
 

Klasifikaciju  izvora  podataka  gde  se  naučni  izvori  podataka  dele  na  teorijske  koji 

predstavljaju  skup  verifikovanih  znanja  i  na  hipotetičko 

–  empirijske,  koji  još  nisu  postali 

sastavni  deo  t

eorije. Ovaj  naučno 

– 

istraživački rad obiluje teorijski  verifikovanim izvorima 

podataka. 
 

Dokumenti  kao  izvori  podataka  u  ovom  radu  pojavljuju  se  u  obliku  različitih 

izveštaja, kao što su izveštaji Narodne banke Srbije, izveštaji Zavoda za statistiku, itd. 
 

Tehnike prikupljanja podataka delimo na dva osnovna  načina prikupljanja podataka: 

neposrednim čulnim opažanjem (čulo vida, sluha, itd) gde spadaju posmatranje i eksperiment, 
i  posredstvom  drugih,  gde  spadaju    ispitivanje,  studija  slučaja,  posmatranje  do

kumenata, 

biografska  metoda.  U okviru ovog  naučno

-

istraživačkog  rada,  od  napred  navedenih  tehnika 

prikupljanja  podataka  korišćene  su  tehnika  posmatranja,  studija  slučaja,  metod  analize 

sadržaja dokumenata. 
 

15

 Isto, op. cit., str. 147. 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

11



Tehnika  posmatranja  obično  se  deli  na:  sintetičko

  (kompleksno)  posmatranje, 

neposredno posmatranje, masovno posmatranje, posmatranje pojedinačnih  slučajeva. 
Pri  tome  treba  izdvojiti  sintetičko  (kompleksno)  posmatranje  koje  predstavlja  jednu 

od  tehnika  primenjenih  u  ovom  radu,  kojom  se  definiše  jedna  globalnija,  složenija  i 

elastičnija  pojava  koja  dozvoljava  znatnije  promene  u  postupcima  i  instrumentima 
istraživanja i u donošenju zaključaka.



Studija  slučaja  koja  je  u  radu  posmatrana  sa  aspekta  makro 

i  mikro 

studije  slučaja 

predstavlja drugu metodu koja je 

korišćena. Ona obuhvata jednu širu studiju u smislu 

analiziranja uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi, odnosno analiziranja 

i  poređenja

  faktora  i  indikatora  kao  pokazatelja  te  uspešnosti 

između  dve 

banke  u 

jednom užem smislu. 



Analiza  sadržaja  dokumenata  je  samostalna  metoda  odnosno,  to  je  „..nezamenljiv, 
prodoran  i  pouzdan  operativni  metod  skupljanja  i  tretmana  podataka  o  prošlim, 

sadašnjim  i  budućim  pojavama,  o  teritorijalno  i  vremenski  bliskim,  ali  i  veoma 

udaljenim pojavama. Dokumenta koja mogu biti  predmet i koja jesu predmet analize 

u ovom radu su različiti izveštaji kao npr. izveštaji Narodne banke Srbije, Zavoda za 

statistiku, itd.  

Analiza  podataka  predstavlja  fazu  naučnog  saznanja  koja  prethodi  naučnom  zaključivanju. 

„Analizom  se  dolaz

i  do  konstatacije  o  činjenicama  koje  služe  za  verifikaciju  pojedinačnih 

hipoteza“

16

16

 Isto, op. cit., str. 250. 

Strateško planiranje i konkurencija kao faktori uspešnosti poslovanja 

II STRATEŠKO PLANIRANJE I KONKURENCIJA KAO FAKTORI 

USPEŠNOSTI POSLOVANJA BANAKA 

2.1. Strateško planiranje i upravljanje bankama 

Sve  veće banke primenjuju strateško planiranje  kao sredstvo za svoje pozicioniranje 

na visoko konkurentnom tržištu kao i za traženje najpovoljnijih 

metoda za jačanje te pozicije 

u narednim godinama.  
 

Koncept strategije banaka  prošao je kroz  niz  faza tokom svoje  istorije. Ako se uzme 

period  tokom  šezdesetih  i  sedamdesetih  godina  prošlog  veka  može  se  zaključiti  da  je 

prvenstveno  dominirala  bankarska  strategija  koja  se  odnosila  na  brz  rast  bankarskih  aktiva 
(asset  – 

led  growth).  Odnosno,  ključno  merilo  uspeha  svake  banke  zasnivalo  se  na  brzom 

rastu bilansa banaka. Međutim, ukoliko dođe do stanja recesije i povećanja kamatnih stopa to 

može  dovesti  do  sloma  kreditnih  obaveza  dužnika,  tako  da  ova  strategija  nosi  sa  sobom 

suviše  veliki  rizik.  Osamdesetih  godina  usled  svetske  dužničke  krize  dolazi  do  promena  u 
strategiji banaka, pri čemu banke počinju da vode  više računa o  visini  kreditnih rizika  koje 

prihvataju. 

Strategija  razvoja 

–

cilj  ove  strategije  je  da  se  što  preciznije  sagledaju  optimalni 

pravci  budućeg  razvoja  kako  bi  se  stekla  takva  pozicija  na  finansijskom  tržištu  koja  bi 
obezbedila maksimizaciju profita a time i povećanje tržišne vrednosti banke. R

anije, osnovni 

pokazatelj poslovnog uspeha bio je visina aktive, dok danas ključnu ulogu zauzima strategija. 

Suština strateškog planiranja je u sagledavanju osnovnih pravaca u restrukturiranju bilansnih 

i vanbilansnih pozicija banke u cilju povećanja profi

tabilnosti banke a smanjenja  izloženosti 

rizicima. Vođenje strateškog planiranja takođe ne sme da ugrožava fleksibilnost u donošenju 

operativnih  odluka  u  bankama,  odnosno  treba  da  doprinese  poboljšanju  celokupnog  njenog 
poslovanja. 
 
 

Strateško planiranje u bankarskim (finansijskim) institucijama sadrži nekoliko faza: 



Kreiranje vizije i misije; 



Izbor i formulacija strategije; 



Implementacija strategije. 

Vizija  u  strateškom  planiranju

  –  predstavlja  prvu  fazu  strateškog  planiranja  koja  se 

odnosi  na  kreiranje 

vizije  budućeg  poslovanja  i  razvoja.  Polazna  tačka  u  kreiranju  vizije  je 

analiza  sadašnje  pozicije  banke  na  finansijskom  tržištu.  „Vizija  treba  da  ima  inspirativnost, 

jasnoću,  izazovnost  i  praktičnost  realizacije  kolektiva,  kako  bi  je  oni  prihvatili  i  rad

ili  na 

njenoj realizaciji.“

17

 Pri tome se u odnos stavljaju svi pozitivni i negativni faktori poslovanja 

banke u odnosu na konkurenciju (

Prikaz broj 2.1.

). 

17

Mašić dr Branislav, 

„Menadžment“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god., str. 149. 

Strateško planiranje i konkurencija kao faktori uspešnosti poslovanja 

Prikaz br. 2. 1. – Prikaz pozitivnih i negativnih faktora poslovanja banke  

u odnosu na konkurenciju 

Značaj

  stavljanja u  odnos pozitivnih  i  negativnih  faktora poslovanja  banke  u odnosu 

na  konkurenciju,  ogleda  se  u  stvaranju  osnova  za  izradu  vizije  razvoja  banke,  koja  jasnije 
može  biti  sažeta  u  vidu  tzv.  misije   koja  bi  trebalo  da  nosi  glavnu  poruku  u pogledu daljeg 
razvoja banke. 
 
 

Kreiranje  misije

  –  „Misija  definiše  i  dalje  specifikuje  viziju  organizacije  s’  aspekta 

poslovnih  područja  u  kojima  organizacija  zeli  da  konkuriše,  ciljnih  tržišta,  geografskih 
područja  poslovanja,  filozofskih  i  proizvodnih 

uslova  (kao  što  su  kvalitet,  društvena 

odgovornost i sl.)“.

18

Dakle, misija pokazuje čime organizacija želi da se bavi, a organizacija 

postoji  da  bi  nešto  ostvarila.  „Njena  misija  ili  svrha  obično  su  jasni  kada  posao  započne. 

Tokom  vremena  misija  se  može  pr

omeniti  radi  korišćenja  novih  šansi  ili  reakcije  na  nove 

uslove tržišta“

19

Dobre misije imaju tri glavne osobine: Prvo, fokusiraju se na ograničen broj ciljeva. 

Ako  se  kaže  „Želimo  da  napravimo  proizvode  najvišeg  kvaliteta,  pružimo  najviše  usluga, 
postignemo  najširu  distribuciju  i  prodajemo  po  najnižim  cenama“,  to  je  preterano.  Drugo, 
misija  naglašava  glavne  politike  i  vrednosti  kompanije.  Time  se  sužava  prostor  za  slobodu 

odlučivanja pojedinaca, tako da zaposleni konzistentno deluju u rešavanju važnih prob

lema. 

Treće,  misija  definiše  glavne  oblasti  konkurencije  u  okviru  kojih  će  kompanija  delovati: 

privredna  grana,  proizvodi  i  primene,  kompetencija,  tržišni  segment,  vertikala,  geografska 
oblast.

20

Izbor  strategije

  –  Strateški  plan  banke  predstavlja  razradu  i  operacionalizaciju 

razvojne  vizije  banke.  Strateški  planovi  se  obično  sastavljaju  na  period  3  do  5  godina. 
Sadržina  strateškog  plana  odnosi  se  na  izbor  konkretnih  metoda  putem  kojih  će  vizija  biti 

realizovana.  
 

Formulisanje strategije – 

„...menadžeri tr

eba da sačine i ocene strateške alternative  i 

da selektiraju strategije koje se oslanjaju na snagu organizacije, kao i da koriste mogućnosti 

okruženja,  koriguju  slabosti  organizacije  ili  se  suprotstave  pretnjama.“

21

  Ovaj  stepen  je 

završen kada menadžeri utvrde skup strategija  koje organizaciji pružaju relativnu prednost u 
odnosu na njene konkurente. 

Implementacija strategije 

– „Kada se formulišu strategije, one se moraju primenjivati. 

Strategija  je  samo  onoliko  dobra  koliko  se  primenjuje.“

22

  Dakle,  bez  obzira  koliko  je 

organizacija  dobro  isplanirala  svoju  strategiju  ona  ne  može  da  bude  uspešna  ako  strategija 

nije primenjivana na pravi način.

18

Mašić dr Branislav, 

„Menadžment“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god., str. 150. 

19

 Kotler Philip, Keller Lane Kevin, „Marketing menadžment“, Data Status, Beograd, 2006. god., str. 44. 

20

 Isto, op. cit. str. 44 – 45. 

21

 Robbins P. Stephen, Coulter Mary, „Menadžment“, Data Status, Beograd, 2005. god., str. 185. 

22

 Ibid. 

POZITIVNI FAKTORI

•Široka baza klijenata
•Razvijena organizaciona 

mreža

•Dobra kadrovska 

struktura

NEGATIVNI FAKTORI

•Slabo upravljanje 

bankom

•Niska profitabilnost
•Neperformansni zajmovi

Strateško planiranje i konkurencija kao faktori uspešnosti poslovanja

16

kratkoročni  u  odnosu  na  dugoročne  profite.“

24

Takođe,  kompanija  treba  da  prikupi 

informacije  o  snagama  i  slabostima  svakog  konkurenta  u  različitim  oblastima  kao  što  su 

kretanje  svesti  kupca,  kvaliteta  proizvoda,  odnosno  usluga,  dostupnosti  proizvoda/usluga, 

tehničke pomoći prodajnog osoblja, itd. 

Značaj  analize  tržišnog  učešća  ogleda  se  u  stalnoj  potrebi  menadžmenta  da  prati 

tržišno učešće jer na osnovu samo analize prodaje ne može se videti koliko dobro kompanija 

posluje u osnosu na svoje konkurente.  
 

Tržišno  učešće  može  se  meriti  na  tri  načina:  ukupno  tržišno  učešće  je  prodaja  koju 

kompanija ostvaruje, izražena kao procenat od ukupne prodaje na tržištu. Kompanija može da 

ostvari  100%  na  tržištu  koje  pokriva,  a  da  je  ipak  njeno  učešće  relativno  mlalo 

na  celom 

tržištu.  Relativno  tržišno  učešće  može  se  izraziti  kao  tržišno  učešće  u  odnosu  na  najvećeg 
konkurenta.  Relativno  tržišno  učešće  od  preko  100%  ukazuje  na  lidera  na  tržišu.  Porast 
relativnog  tržišnog  učešća  znači  da  kompanija  preuzima  tržišno  učešće

  od  svog  glavnog 

konkurenta.

25

Tržišno učešće može da fluktuira  iz mnogih manjih razloga,  kao na primer, da li do 

velike  prodaje  dolazi  poslednjeg  dana  u  mesecu  ili  na  početku  sledećeg  meseca.  Takođe, 
ponekad se pad tržišnog učešća može namerno izazvati da

 bi se poboljšala profitabilnost, tako 

što  menadžment  odustane  od  neprofitabilnih  proizvoda  ili  kupaca,  odnosno  korisnika 
usluga/klijenata. 

Lideri tržišnog učešća odbranu svog terena vide u stalnoj inovaciji, stalnom 

razvoju novih proizvoda i usluga za kupce, u efektivnosti distribucije i smanjenju troškova.

26

Celokupna  procena  snaga  kompanije,  njenih  slabosti,  šansi  i  opasnosti  naziva  se 

SWOT analiza, koja uključuje podanalizu kako eksternog tako i internog okruženja. 

Analiza eksternog okruženja obuhvata šanse  i opasnosti  koje poslovna  jedinica mora 

da sagleda kroz ključne faktore u makrookruženju i značajne učesnike u mikrookruženju koji 
imaju uticaja na sposobnost ostvarenja profita. Cilj praćenja okruženja jeste otkrivanje novih 

šansi.  Postoje  tri  glavna  izvora  tržišnih  šansi:  da  se  ponudi  proizvod  ili  usluga  koje  nema 

dovoljno na tržištu, da se ponude postojeći proizvodi ili usluge na nov ili bolji način ili da se 
stvori  potpuno  nov  proizvod,  odnosno  usluga.  Sve  mogućnosti  šansi  i  opasnosti  date  su  u 

Gr

afičkom prikazu br.

2.3. – Matrice šansi i opasnosti.

Matrica šansi 

Matrica opasnosti 

Prikaz br. 2.3. – Matrice šansi i opasnosti

27

Najbolje šanse proizvođača proizvoda/usluga prikazane su u 

Matrici šansi

 u gornjem 

levom  uglu  (1). Šanse  prikazane  u  gornjem  desnom  uglu  (2)  i  donjem  levom  uglu  (3)  treba 

pratiti  u  slučaju  povećanja  verovatnoće  uspeha,  dok  šanse  u  donjem  desnom  uglu  (4)  su 

suviše male da bi se razmatrale. 

24

 Kotler Philip, Keller Lane Kevin, „Marketing menadžment“, Data Status, Beograd, 2006. god., str. 347. 

25

 Isto, op. cit. str. 120. 

26

 Isto, op. cit. str. 352. 

27

 Isto, op. cit. str. 52. Teks

t prilagođen potrebama i sadržini.

Verovatnoća uspeha

Velika 

Mala 

A

tr

a

k

ti

v

n

o

st

Velika 

1 

2 

Mala 

3 

4 

Verovatnoća da se dogodi

Velika 

Mala 

O

z

b

il

jn

o

st

Velika 

1 

2 

Mala 

3 

4 

Strateško planiranje i konkurencija kao faktori uspešnosti poslovanja

17

Opasnost u okruženju je izazov koji nastaje usled nepovoljnog trenda ili razvoja koji, 

u  odsustvu  odbrambene  marketing  aktivnosti,  mogu  dovesti  do  pada  prodaje  ili  profita.

28

Najveće  opasnosti  u  okviru 

Matrice  opasnosti 

prikazane  su  u  gornjem  levom  uglu  i  mogu 

ozbiljno ugroziti kompaniju, a velika je verovatnoća da će se dogoditi. Da bi kompanija i

zašla 

na  kraj  sa  ovakvim  opasnostima  mora  unapred  utvrditi  planove,  na  osnovu  njih  izvršiti 
promene  pre  ili  za  vreme  opasnosti.  Opasnosti  prikazane  u  donjem  desnom  uglu  veoma  su 
male  i  mogu  se  zanemariti.  Opasnosti  iz  gornjeg  desnog  i  donjeg  levog  ugla  moraju  se 

pažljivo  pratiti  u  slučaju  da  postanu  ozbiljnije.

Postoje  različiti  vidovi  opasnosti  za 

kompaniju,  kao  na  primer,  opasnost  od  jake  konkurencije  u  samoj  grani,  pretnja  od  novih 

učesnika, zatim pretnja proizvoda supstituta, pretnje usled n

ove tehnike i tehnologije, itd.           

Analiza  internog  okruženja  obuhvata  analizu  snaga  i  slabosti  kompanije.  Nije 

neophodno  ispraviti  sve  slabosti  u  poslovanju,  već  odlučiti  se  za  one  šanse  gde  kompanija 

poseduje potrebnu s

nagu ili za one šanse u kojima će možda

 morati da kupi ili razvije  neku 

snagu. 
 

Isto  tako,  važno  je  napomenuti  da  se  kao  osnovni  indikator  konkurentske  pozicije 

uzima  poslovni  ugled  banke.  Poslovni  ugled  banke  stiče  se  dugogodišnjim  poslovanjem  u 
skladu  sa  načelima  poslovnog  morala  a  faktori  koji  utiču  na  sticanje  ugleda  jesu  veličina  i 
struktura  aktive  i  pasive,  veličina  kapitala  banke,  ponašanje  banke  u  skladu  sa  propisima, 
odnos  banke  prema  klijentima,  veličina  dobiti,  sposobnost  prilagođavanja  ba

nke  uslovima 

konkurencije, itd. 
 
 
 

28

 Isto, op. cit. str. 53. 

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspešnosti poslovanja banaka

19

4)

Opšte  smernice  ekonomske  i  razvojne  politike  i  stabilnost  privrednih  i  ekonomskih 
kretanja, 

5)

Mere monetarno-kreditne politike, koje mogu biti stimulativne i restriktivne. 

Uzrok  nelikvidnosti  banaka  leži  u  neusklađenim  rokovima  izvora  i  plasmana 

sredstava. Takođe, nelikvidnost može da nastane i ukoliko ona postane nesolventna, što znači 

da je vrednost njene aktive manja od vrednosti njenih obaveza. Nelikvidnost  i nesolventnost 

međusobno povlače  jedno  drugo.  Naime,  kada  se  banka  približi  zoni  nesolventnosti,  dolazi 
do povlačenja  depozita  i  uskraćivanja  dodatnih  kredita  prema  toj  banci.  Međutim, u teoriji, 

nesolventna banka privremeno može da bude likvi

dna ukoliko ostvaruje veći priliv od odliva 

novca.  To  se  može  dogoditi  samo  ako  deponenti  nemaju  adekvatne  informacije  o  bilansnoj 

poziciji banke. S’ druge strane, danas u savremenim uslovima svi veći deponenti a i kreditori 

raspolažu informacijama o poziciji svake finansijske institucije. 
 

Značaj likvidnosti za banku ogleda se u tome da u slučaju nelikvidnosti banka može 

prestati sa radom, a ukoliko posluje sa gubitkom onda to i ne mora biti slučaj, jer se gubitak 

mora  pokriti  primarnim  ili  sekundarnim  rezervama  likvidnosti,  tek  ukoliko  to  ne  bude 

dovoljno ona će prestati sa radom.

Koncept likvidnosti banke se menjao kroz istoriju u zavisnosti od stepena razvijenosti 

finansijskih tržišta. U početku banka je posedovala najjednostavniji menadžment  likvidnost

i 

čiji je osnovni zadatak bio da vodi računa o likvidnosnoj strukturi aktive. Danas, pri znatno 

razvijenijim  finansijskim  tržištima  postoji  rizik

30

  da  likvidnost  bude  ugrožena,  što 

aktiviranjem vanbilansnih obaveza može vrlo lako da se desi, jer se automatski prekida dalje 
zaduživanje  banke  na  finansijskom 

tržištu.  Međutim,  uspešna  banka  je  ona

  koja  ima  visok 

kreditni rejting i može u svakom trenutku da odbrani svoju likvidnost povlačenjem sredstava 
sa finansijskog tržišta u vidu kratkoročnih ili dugoročnih 

kredita. 

Faktori likvidnosti banaka 

Na likvidnost banaka utiču brojni faktori koji mogu izazvati različite varijacije bilo na 

strani depozitnih izvora bilo na strani kreditnih plasmana.  
 

Svi faktori mogu se svrstati u sledeće četiri grupe:

1)

Oscilacije u ekonomiji; 

2)

Novčane transakcije klijenata;

3)

Monetarna politika centralne banke i  

4)

Politika likvidnosti poslovne banke.

31

Da bi se obezbedila potrebna likvidnost, menadžment banke mora biti dobro upoznat 

sa svim 

(stohastičkim) sezonskim i cikličnim kretanjima u ekonomiji. Stohastička kretanja se 

teško  mogu  predvideti  i  u  takva  kretanja  ubrajaju  se  radnički  štrajkovi,  prirodne  katastrofe 

(zemljotres,  poplava),  rat.  Sezonska  kretanja  su  kretanja  koja  se  sezonski  ponavljaju  svake 
godine. Npr. ukoliko je banka 

locirana u poljoprivrednom podrčju, može očekivati visok nivo 

depozita  u  jesen,  posle  žetve  i  visoku  tražnju  za  kreditima  u  proleće.  Ciklična  kretanja  su 
karakterističnija  za  veće  banke  na  koje  i  imaju  najveći uticaj.  Ovakav  vid  kretanja  dosta  je 

teže pred

videti nego ciklična kretanja. 

Promene  u  likvidnosti  banke  najviše  zavise  od  promena  u  kretanjima  depozita  kod 

banke, koji opet zavise od poslovnih transakcija i kretanja likvidnosti  klijenata. Naime, kada 

30

O riziku kao faktoru uticaja na uspešnost poslovanja banke nešto opširnije biće u 

narednom potpoglavlju. 

31

 Komazec dr Slobodan, „Bankarski menadžment“

, Čigoja štampa, Beograd, 1998. god., str. 862.

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspešnosti poslovanja banaka

20

kod  klijenta  dolazi  do  odliva  sredstava,  pogorša

va  se  njegova  likvidnost,  to  će  uzrokovati 

veće povlačenje sopstvenih depozita čime se narušava i likvidnost same banke. Zbog toga je 

banka zainteresovana i za poziciju i politiku likvidnosti svojih klijenata. 
 

Centralna  banka  svojom  monetarnom  politikom, 

smanjenjem  i  povećanjem  novca  u 

opticaju  može  uticati  na  povećanje  odnosno  smanjenje  likvidnosti  banaka.  Ukoliko  bi 
centralna  banka  vršila  povećanje  novca  u  opticaju  onda  bi  to  olakšalo  bankama  održanje 
likvidnosti i solventnosti. Znači, ukoliko banke imaj

u problema sa održavanjem likvidnosti i 

solventnosti,  one  mogu  iskoristiti  prilive  sredstava  centralne  banke  kako  bi  povratile 
optimalni  nivo  likvidnosti.  Sa  druge  strane,  ukoliko  banke  nemaju  problema  sa  održanjem 
likvidnosti i solventnosti ova srdstva mo

gu da iskoriste u cilju povećanja kreditnih plasmana 

klijentima. 
 

Na  kraju,  plitika  likvidnosti  poslovne  banke  podrazumeva  to  da  banka  može 

samostalno  uticati  na  sopstvenu  likvidnost  putem  politike  likvidnosti  koju  ona  sama  kreira. 
Dakle,  u  pitanju  je  stra

tegija  likvidnosti same banke, o čemu će  nešto više biti u  narednom 

potpoglavlju. 
 

3.1.2.

Poslovnost i efikasnost 

Principi  poslovnosti  i  efikasnosti  polaze  od  osnovnog  načela  svakog  privrednog 

subjekta,  a  to  je,  postići  maksimalne  rezultate  uz  minimalna  ulaganj

a.  Ovaj  vid  principa 

sastoji se iz tri podkategorije: 
 



Samostalnost i objektivnost u donošenju odluka („razboritost“), 



Elemenat stalne cirkulacije novca i 



Poslovno predviđanje.

32

Samostalnost  i  objektivnost  u  donošenju  odluka  podrazumeva  to  da  banka  ne  sme 

pristupati  brzopletom  donošenju  odluka,  olakom  trošenju  sredstava,  finansiranju  rizičnih 
poslova,  itd.  Takođe,  banka  mora  da  osigura  stalnu  cirkulaciju  novca,  novac  se  ne  sme 
bespotrebno  zadržavati,  već  postojeća  sredstva  treba  pustiti  da  sama  stvaraju  d

odatne 

vrednosti. Poslovno predviđanje predstavlja srž stabilnosti  i efikasnosti poslovanja, posebno 
ako se uzmu u obzir sve dinamičniji i nepredvidiviji tokovi u privredi.

Osnovni problem koji se  javlja kod efikasnosti banaka  je  kako utvrditi potreban  nivo 

efikasnosti,  kada  se  zna  da  veća  ili  manja  efikasnost  utiče  na  veću  ili  manju  poslovnu 
sposobnost  banaka.  Na  efikasnost  banaka  utiču  kako  unutrašnji  tako  i  spoljni  faktori  koji 
stvaraju  odgovarajući  poslovni  ambijent  koji  omogućava  veću  efikasnost  banak

a.  Spoljni 

faktori  deluju  u  cilju  motivisanja  banaka  da  se  doslovno  pridržavaju  osnovnih  bankarskih 

principa, jer oni doprinose većoj efikasnosti banaka.

Princip  poslovnosti  funkcioniše  u  sklopu  principa  likvidnosti,  zajedno  čine  jednu 

celinu.  Takođe,  i  poslovna  sposobnost  (princip  poslovnosti)  i  efikasnost  su  međusobno 

uslovljeni  i  neophodni  pri  svakoj  savremeno  organizovanoj  banci.  Naime,  ukoliko  bi  se 

insistiralo samo na poslovnoj sposobnosti preduzeća, onda bi se izgubila prava mera za ocenu 

relane  poslovne  sposobnosti  i  ona  bi  postala  sama  sebi  cilj.  To  bi  dovelo  do  stalnog  ulaska 

banke u rizične poslove pri čemu ona nebi marila za negativne posledice koje mogu uslediti 

po  osnovu  takvih  poslova.  Na  suprot  tome,  ukoliko  bi  se  insistiralo  samo  na  efikasnosti 
poslovanja banke, to bi dovelo do bezobzirnog rasipanja sredstava, izgubio bi se pojam tržišta 
i  tržišne  konkurencije,  jer  bi  sve  banke  postale  „efikasne“,  dolazi  do  postavljanja  novih 
nerealnih ekonomskih kategorija i na kraju do prevlasti politike nad ekonomijom. 

32

 Isto, op. cit. str. 305. 

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspešnosti poslovanja banaka

22

Mikroekonomski faktori 



Kvalitet  menadžmenta  kao  veoma  bitan  faktor  efikasnosti  i  profitabilnosti  svake 
banke ogleda se u uspešn

om vođenju poslovne politike banke u savremenim tržišnim 

uslovima, od strane profesionalnih menadžera. Bankarski menadžer treba da obezbedi 

takav razvoj banke koji stvara najveću profitabilnost i sigurnost na duži rok.



Kvalitet  aktive  – 

u značajnoj meri utiče  na profitabilnost i  sigurnost banke. Kreditni 

plasmani banaka pretežno se sastoje iz zajmova odobrenih fizičkim i pravnim licima 
pri čemu banka obavezno vrši procenu boniteta  korisnika zajmova.  Ukoliko procena 

boniteta  bude  pogrešna  nastali  gubici  se  pokrivaju  iz  rezevi  ili  iz  kapitala  banke,  što 
ide na teret profitabilnosti. 



Ekonomija  obima  – 

utiče  na  profitabilnost  banke 

tako  što 

jača  konkurencija  na 

bankarskom  tržištu  dovodi  do  smanjenja  kamatne  marže  i  stope  provizija,  čime  se 
povećava  obim  poslovan

ja  i  ujedno  smanjuju  fiksni  troškovi  po  jedinici  bankarskog 

proizvoda, 

što povoljno utiče na visinu profita banke.



Ekonomija  okvira  (opsega  tj.  raznovrsnosti)  sastoji  se  u  diversifikaciji  bankarskih 
usluga koje banka stavlja na raspolaganje svojim klijenti

ma. Time banka postiže veći 

nivo ukupne prodaje i prihoda, čime se smanjuju troškovi poslovanja banke.



Neto  kamatna  marža  predstavlja  razliku  između prosečne  kamatne  stope  koju banke 
naplaćuju  na  plasirane  kredite  i  prosečne  kamatne  stope  koju  banke  plaćaj

u  na 

depozite i primljene kredite. U skladu sa tim, logično je da banke teže da ostvare što 

višu kamatnu maržu. 



Troškovi  poslovanja  banke  takođe  bitno  utiču  na  profitabilnost  banke.  Troškovi 

poslovanja  (operativni  rashodi)  sastoje  se  iz  plata  i  benefita  zaposlenih  kao  i 

materijalnih  troškova  uključujući  amortizaciju.  Operativni  menadžment  u  bankama 

teži da minimizira troškove poslovanja. 



Profitni centri banaka omogućuju sagledavanje prihoda i rashoda putem kompjuterske 

tehnologije  u  bankama,  kako  za  banku  kao  celinu  tako  i  za  banku  po  njenim 
pojedinim organizacionim delovima.  

3.1.5.

Solventnost 

Solventnost  podrazumeva  sposobnost  banke  da  u  svakom  trenutku  odgovori  svim 

svojim  obavezama,  odnosno  solventnost  podrazumeva  uspešno  postignutu  likvidnost  banke 
na dugi 

rok. Takođe, solventnost zahteva ispitivanje opravdanosti kreditnog zahteva, odnosno 

ocena  kreditne  sposobnosti  dužnika  da  u  celini  izmiri  svoje  dospele  obaveze.  Solventna 
banka  može  svojom  aktivom  da  pokrije  ukupne  izvore  svojih  resursa  (ukupne  obaveze 
u

većane za sopstveni kapital), zbog čega se solventnost izražava odnosom između imovine i 

obaveza  koji  se  u  uslovima  solventnosti  izražava  kao 

>

.  Dok 

nesolventnost  se  može  izraziti  kao 

<

. 

Utvrđena  neso

lventnost  govori  o 

nesposobnosti  dužnika  da  izmiri  dospele  finansijske  obaveze.  Faktori  koji  mogu  da  dovedu 
do nesolventnosti su npr. poslovanje sa gubicima, proizvodnja mimo zahteva tržišta, i dr.  
 

Razlika  između  likvidnosti  i  solventnosti  je  zapravo  razilka  u  dugoročnoj  i 

kratkoročnoj  solventnosti,  jer  likvidnost  zapravo  predstavlja  kratkoročnu  solventnost. 
Kratkoročna  solventnost  postoji  onda  kada  je  banka  sposobna  da redovno  izmiruje dospele 
obaveze, dok je dugoročna solventnost uglavnom vezana za rent

abilnost i sigurnost plasmana 

banke. Najteža situacija za banku je  kada je istovremeno zadesi nelikvidnost i nesolventnost, 

jer  onda  nije  u  stanju  da  odgovori  ni  pojedinačnim  ni  svojim  ukupnim  obavezama.  Nešto 

blaži oblik poslovne neravnoteže je kada je banka likvidna, ali nesolventna, što se prevazilazi 

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspešnosti poslovanja banaka

23

sanacijom,  preuzimanjem  ili  likvidacijom  te  banke.  Najlakši  oblik  poslovne  neravnoteže,  je 
kada  je  banka  solventna  ali  nelikvidna,  jer  se  to  može  efikasno  rešiti  pravovremenim 

kratkoročnim transakcijama.

3.1.6.   Ažurnost 

Ažurnost  znači  da  je  banka  u  obavezi  da  sve  svoje  poslove  obavlja  u  unapred 

određenom roku, i tačno i ažurno da evidentira svoje poslovne promene.

Ranije  je  napomenuta  međusobna  zavisnost  i  uslovljenost  između  ovih  principa. 

Međutim isto tako je moguće da dođe do kolizije, odnosno sukoba između njih a to zavisi od 
toga  koje  načelo  se  nalazi  u  prvom  planu  jedne  banke,  tj.  u  zavisnosti  od  toga  šta  banka 
smatra  svojim  primarnim  ciljem.  Naime,  duži  niz  godina  ostvarenje  što  većeg  profita  se

smatralo  glavnim  principom  poslovanja  banaka,  što  je  kasnije  ublaženo  jačanjem  uticaja 
drugih  principa,  pri  čemu  se  mora  voditi  računa  o  tome  da  se  izbegne  suprotstavljanje 
principa profitabilnosti sa drugim načelima, posebno načelu likvidnosti i sigurnos

ti plasmana. 

Razlog za to  je što načelo likvidnosti zahteva raspolaganje većim sredstvima likvidnosti koja 
ne  donose  ili  donose  vrlo  mali  iznos  prinosa,  dok  načelo  rentabilnosti  zahteva  veći  stepen 
angažovanosti sredstava pri čemu se banka može suočiti sa

teškoćama po pitanju likvidnosti 

ukoliko bi načelo profitabilnosti imalo apsolutnu prednost.

3.2.

Rizici kao faktori uspešnosti poslovanja 

Najvažnija  dimenzija  poslovnog  uspeha  banke  je  pored  profitabilnosti  i  rizik 

poslovanja.  Bankarsko  poslovanje  prožeto 

je  različitim  oblicima  rizika.  Banka  kroz  čitavu

istoriju svog postojanja teži da trajno savlada rizik, odnosno da ga svede na najmanju moguću 
meru.  Smanjenjem  rizika  smanjuju  se  i  mogućnosti  gubitaka  banaka,  gubitaka  akcionara, 

deponenata  i  drugih  kreditora  banaka,  odnosno  šire  posmatrano  podiže  se  nivo  celokupnog 

poverenja u čitav finansijski sistem. Osnovu bankarskog poslovanja čini preuzimanje rizika. 
Banka  prikuplja  viškove  sredstava  od  svojih  klijenata,  čime  stvara  obavezu  prema  njima  i 

tako  prikuplj

ena  sredstva  plasira  drugoj  grupi  svojih  klijenata,  ostvarujući  dobit.  Da  bi 

sačuvala  poverenje  svojih  klijenata,  banka  mora  tako  prikupljena  sredstva  da  plasira  u  što 
sigurnije projekte, čime se povećava profitabilnost sredstava banke i ispunjavaju se oba

veze 

prema poveriocima na  vreme,  a  dužnici  se upućuju  na  sigurne  i  profitabilne  projekte  (čime 
banke sprečavaju „moralni hazard„). Sve se to događa na finansijskom tržištu, tako da je sve 
podložno  riziku,  počev  od  rizika  povraćaja  sredstava  uloženih  u  bank

u,  preko  rizika 

ostvarenja profitne stope, pa do rizika naplate kredita, itd. 
 

„Rizik  se  definiše  kao  neizvesnost  u  pogledu ostvarivanja  nekog  budućeg  događaja. 

Neizvesnost predstavlja odsustvo ubeđenosti, sigurnosti, odnosno odsustvo stanja izvesnosti. 

U 

situaciji  neizvesnosti  prisutna  je  sumnja  u  naše mogućnosti  da tačno  predvidimo  buduće 

ishode  naših  akcija.  Neizvesnost  postoji  kada  pojedinci  ne  poseduju dovoljno  informacija  o 

okruženju,  te  nisu  u  stanju  da  kvantifikuju  rizik,  odnosno  ne  znaju  verovatnoć

u  ostvarenja 

nepoželjnog ishoda. Neizvesnost i izvesnost su subjektivne kategorije dok je rizik objektivna 

kategorija, budući da najveći deo onoga čime se čovečanstvo uopšte bavi nosi sa sobom rizik. 
Nime,  rizik  postoji  uvek  kada  postoji  mogućnost  variranj

a  ishoda  neke  akcije.  Rizik  je 

objektivna  sumnja  u  ishod  date  situacije.  Rizik  je  stanje  u  kome  postoji  mogućnost 
negativnog odstupanja od poželjnog ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo.“

33

33

Kočović dr Jelena, 

„Osiguranje“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. god., str. 58.  

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspešnosti poslovanja banaka

25

rastu cena hartija od vrednosti kamatne stope padaju i obrnuto, pri smanjenju cena hartija od 
vrednosti,  kamatne  stope  rastu.  Kamatni  rizik  postoji  i  pri  odobravanju  kreditnih  zajmova, 
gde  postoje  fiksne  i  promenljive  kamatne  stope.  Naime,  u  savremenim  uslovima 

privređivanja  kao  i  u  uslovima  finansijske  stabilnosti  pri  odobravanju  kratkoročnih  kredita 

propisuje  se  fiksna  kamatna  stopa  i  obrnuto,  u  uslovima  finansijske  nestabilnosti  pri 

odobravanju dugoročnih kredita propisuju se promenljive kamatne stope, čime se banke štite 

od kamatnog rizika. 
 

3.2.3.

Valutni (devizni) rizik 

Valutni  (devizni)  rizik  predstavlja  vid  tržišnog  rizika,  a  odnosi  se  na  promene 

deviznih  kurseva.  U  bilansima  stanja  banaka  postoje  razne  valute  koje  sadrže  potencijalni, 
latentni rizik, jer promene deviznih ku

rseva mogu nepovoljno da utiču na sposobnost dužnika 

da  vrate  svoje  dugove.  U  periodima  nestabilnosti  deviznih  kurseva  valutni  rizik  kod banaka 

se dodatno povećava.

Otvorena  neto  devizna  pozicija  predstavlja  razliku  između  potraživanja  i  obaveza 

banke  u  j

ednoj  valuti  i  plemenitom  metalu.  Ukoliko  je  vrednost  potraživanja  u  određenoj 

stranoj  valuti  veća  od  obaveza  u  istoj  valuti  onda  je  otvorena  neto  devizna  pozicija  banke 

duga, 

a ukoliko je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti manja od oba

veza u 

istoj valuti tada je neto devizna pozicija banke 

kratka

.

35

U  uslovima  promenljivih  deviznih  kurseva  duga  odnosno  kratka,  otvorena  neto 

devizna  pozicija  u  bilo  kojoj  valuti  izlaže  banku  povećanom deviznom riziku kao  posebnoj 

vrsti tržišnog rizika. 
 

3.2.4.

Ostali tržišni rizici 

Ostali  tržišni  rizici  koji  nastaju  usled  promene  drugih,  tržišnih  cena  i  promena  koje 

zahvataju celu privredu, od promena u poreskom sistemu do promena u svetskoj energetskoj 
situaciji ili politici.

36

Sistematski ili tržišni rizik je rizik koji deluje na sve vrste aktive. To je rizik povezan 

sa  opštim  ekonomskim  uslovima,  kao  što  su poslovni  ciklus,  stopa  inflacije,  kamatne  stope, 

poreske  stope,  devizni  kursevi,  kupovna  moć,  politička  nestabilnost,  ratovi,  prirodne 

katastrofe,  zatim, 

upravljački rizik, rizik  neizmirenja obaveze (default risk), rizik utrživosti, 

rizik opoziva, rizik konvertibilnosti, itd. Nijedan od ovih makroekonomskih faktora ne može 

se  sa  izvesnošću  predvideti,  a  svi  utiču  na  stopu  prinosa  konkretne  hartije  od  vredn

osti. 

Najpoznatija  mera  ovog  rizika  je 

beta  koeficijent 

(

β

),  koji  predstavlja  meru  volatilnosti

37

akcije  ili  celog  portfolija,  kao  i  sistematskog  rizika,  u  poređenju  sa  tržištem  u  celini. 

Sistematski rizik je važno izmeriti, jer je on jedan od deskriptora h

artije, a na osnovu njega će 

racionalni investitori odrediti granicu prinosa, koju žele da prihvate.  
 

Nesistematski  (specifični)  rizik  je  deo  ukupnog  rizika  koji  je  u  vezi  sa  konkretnim 

preduzećem,  tj.  svakim  pojedinačnim  emitentom  hartija  od  vrednosti,  i

ne  utiče  na  druge 

kompanije,  odnosno  reč  je  o  uticajima  mikroekonomskog  karaktera,  ili,  pak,  slučajnim 

okolnostima.  Primeri  nesistematskog  rizika  su  štrajk  radnika,  neuspeh  kompanije  u 
istraživanju  i  razvoju,  neuspeh  marketinškog  programa,  neuspeh  u  realizaciji  važnih

35

Jović 

dr Zoran, „Menadžment finansijskih institucija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. god., str. 51. 

36

 Isto, op. cit. str. 52. 

37

Volatilnost predstavlja nepredvidivu promenu određene 

varijable u nekom  vremenskom periodu i jedan je od 

indikatora rizika. Što je volatilnost neke varijable veća, to je veća i rizičnost pri donošenju odluke vezanu za tu 

varijablu. 

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspešnosti poslovanja banaka

26

investicionih projekata, sudske parnice, i sl. Može da se minimizira, čak i svede na nulti nivo, 
korišćenjem strategije diversifikacije portfolia, pa se naziva i diversifikabilan rizik. 

Da bi se banka zaštitila od ovakvog tipa rizika, neophodno je da prilikom odobravanja 

kredita  svojim  klijentima  poseduje  informacije  o  vrsti  proizvoda  ili  usluga  koje  klijent 
proizvodi, odnosno prodaje, o profitabilnosti klijenta, o njegovoj poziciji na tržištu, njegovoj 
konkurenciji, itd. 

3.2.5.

 Inflacioni rizik 

Pod inflacijom se podrazumeva proces prekomerne monetarne ekspanzije koja dovodi 

do  povećanja  vrednosti  novca  a  po  tom  osnovu  i  do  porasta  ukupne  nacionalne  tražnje  u 

odnosu  na  ukupnu  ponudu  (

∑

>

∑

)

.  Posledice  inflacije  su:  porast  cena  – 

obezvređ

enje 

novca,  formiranje  „crnog  tržišta“,  povećanje  troškova  života,  neracionalna  potrošnja, 

prelazak  štednje  u  realnu  aktivu  (imovinu),  što  dovodi  do  novog  porasta  cena,  smanjenje 
reproduktivne sposobnosti privrede, smanjenja izvoza, itd. Inflacija se meri indeksom cena na 

malo  ili troškova  života.  Postoje  različiti  tipovi  inflacije.  Tako  razlikujemo,  inflaciju prema 
intenzitetu, koja može biti latentna (puzajuća) i galopirajuća inflacija, tj. hiperinflacija. Prema 

uzrocima nastajanja razlikuju se: inflacija tražnje, inflacija troškova i strukturna inflacija.  
 
 

Inflacija se, prema opštoj definiciji, može suzbiti na više načina: 

1)

Smanjnjem  celokupne  platežno  sposobne  tražnje  za  robom  i  uslugama  pri  istoj 
ponudi, 

2)

Povećanjem  ponude  pri  istoj  celukupno  platežno

  sposobnoj  tražnji  za  robom  i 

uslugama, i 

3)

Istovremeno smanjenjem celokupne platežno sposobne tražnje za robom i uslugama i 

povećanjem ponude do određenog nivoa.

38

Inflacioni  rizik  zapravo  predstavlja  neizvesnost  u  pogledu  budućih  nivoa  cena  i 

troškova života – vrednosti novca. Zaštita od inflacionog rizika zavisi od toga da li se radi o 
monetarnoj  ili  nemonetarnoj  imovini  (aktivi).  Naime,  u  monetarnu  imovinu  spada  sva 

nefizička imovina koju poseduje jedno pravno ili fizičko lice u određenom trenutku. U skl

adu 

sa tim treba voditi računa o međusobnom usklađivanju

 inflacionog gubitka i dobitka. 

U  uslovima  normalne  inflacije  računovodstvo  je  vrlo  moćno,  međutim  u  uslovima 

hiperinflacije  kakva  je  zabeležena  kod  nas  1993 – 

1994. god., računovodstvo je praktično 

u 

„hendikepu“,  jer  na  osnovu  njega  se  u  tom  slučaju  ne  može  oceniti  bonitet  posmatranog 

privrenog subjekta, a sve prikazane vrenosti, ne da su nerealne, nego su nezamislive. 
 

3.2.6.

 Rizik likvidnosti 

Na početku ovog rada dat je koncept likvidnosti, strategija

 i projektovanje likvidnosti. 

U ovom delu o rizicima likvidnost će biti obrađena u smislu postojanja verovatnoće da banka 
ne bude u mogućnosti da izvrši obaveze o roku dospeća. Duži period nelikvidnosti može da 

dovede do nesolventnosti, što za banku predst

avlja daleko veću opasnost.

Pad  prihoda,  pogoršanje  strukture  aktive,  povećanje  nestabilnosti  depozita,  otežane 

naplate  potraživanja,  poremećaji  novćanih  tokova  i  mnoge  druge  neplanirane  pojave  mogu 
dovesti do povećanja rizika likvidnosti.

38

Lukić  dr  Radojko,  „Bankarsko  računovodstvo“,  Centar  za  izdavačku  delatnost

  Ekonomskog  fakulteta  u 

Beogradu, Beograd, 2009. god., str. 264 – 265. 

Principi poslovanja i rizici kao faktori uspešnosti poslovanja banaka

28

3.2.10.

Reputacioni rizik 

Reputacija  jedne  banke  proizlazi  iz  ukupne  poslovne  uspešnosti  te  banke.  Dobra 

reputacija  predstavlja  osnov  pozitivnog  imidža  banke  kao  i  osnov  za  poverenje.  U  suštini 
bankarski 

posao  podrazumeva  opsluživanje  jevnosti,  a  gubitak  dobre  reputacije  zanači  i 

gubitak  privilegije  opsluživanja  javnosti.  Dobru  reputaciju  ugrožavaju  ostvareni  gubici, 

malverzacije, zloupotrebe, česte krađe, pronevere, afere, itd.

3.2.11.

Moralni hazard 

Moralni hazard kao posebna vrsta bankarskog rizika predstavlja situaciju koju stvara 

banka kreditor svojom visoko rizičnom kreditnom politikom pružajući podsticaj korisnicima 

kredita da se angažuju u aktivnostima koje su za banku kreditora nemoralne i nepoželjne, jer 

čine  manje  verovatnom  mogućnost  da  kredit  bude  vraćen.

40

  Moralni  hazard  smanjuje 

verovatnoću da će kredit biti  vraćen, pa je zato za banke bolje da kredite plasiraju po nižoj 
kamatnoj  stopi  od  najveće  moguće  stope kako  bi  se  očekivani  prinos  maksimizira

o,  a  rizik 

minimizirao. 
 
 
 

Dakle,  osnovni  zadatak  banaka  nije  da  izbegavaju  rizik  po  svaku  cenu,  što  je  i 

nemoguće, već  da profesionalno upravljaju svim bankarskim rizicima. To opet ne znači da 
banke biraju isključivo poslove koji sadrže enormno niske riz

ike. Jedan bankar je rekao: „We 

make  money  by  taking  risks!  (Mi  pravimo  novac  pruzimajući  rizike!).  Dakle,  bitno  je  da 

bankarski  menadžment  profesionalno  upravlja  rizicima  banke,  kako  preterani  i  nepokriveni 
rizici ne bi doveli do nesolventnosti banke. 
 
 

40

 Isto, op. cit. str. 61. 

Merenje i procena uspeha banaka 

IV  MERENJE I PROCENA USPEHA BANAKA 

Bankari i njihovi konkurenti su pod velikim pritiskom da u kontinuitetu postižu dobar 

poslovni  uspeh.  Poslovni  uspeh  se  odnosi  na  to  da  li  banka  ili  druga  finansijska  institucija 
može adekvatno da ispuni ciljeve svojih akcionara, zaposlenih, depozitara i drugih kreditora, 

kao  i  da  prepozna  tržišne  potrebe.  Istovremeno,  ove  finansijske  institucije  moraju  da  nađu 
način  kako  da  zadovolje  državne  kontrolore  svojom  pozitivnom  politikom  poslovanja, 

pozajmicama i zdravim inve

sticijama obezbeđujući, na taj način, zaštitu interesa građana.

Cilj  maksimalne  profitabilnosti  sa  prihvatljivim  nivoom  rizika  kojem  teže  vlasnici 

institucija,  nije  lako  postići,  što  se  može  videti  i  iz  nedavnog  neuspeha  banaka  i  drugih 

finansijskih  institucija  širom  sveta.  Ovako  agresivno  postavljeni  ciljevi  zahtevaju  od 

finansijske  kompanije  da  neprekidno  traži  nove  finansijske  prilike  i  mogućnosti  za  novo 
povećanje prihoda, za veću efikasnost u poslovanju i efikasnije planiranje i kontrolu.

Naime,  merenje  i  procena  uspeha  banaka  vrši  se  na  osnovu 

finansijskih  izveštaja

, 

bilansa  stanja  i  bilansa  uspeha,  s’  tim  da  treba  imati  u  vidu  da  je  procena  uspešnosti 
poslovanja  kod  banaka  nešto  složenija  nego  kod  drugih  privrednih  subjekata.  Finansijski 
izveštaji 

kao  instrumenti  za  procenu  uspešnosti  poslovanja  biće  obrađeni  u  posebnom 

potpoglavlju.  
 
 

Uopšteno  govoreći,  najbolji  pokazatelj  uspešnosti  poslovanja  banke  bila  bi  njena 

tržišna

cena  tj.  berzanski  formirana 

cena

  njenih 

akcija

,  odnosno  ukupna  cena  akcionarskog 

kapitala banke. 

Dakle, kao ključni cilj finansijskog menadžmenta koji mora da ima prioritet u 

odnosu  na  sve  ostale  odnosi  se  na  postizanje  maksimalne  vrednosti  akcija  finansijskih 
korporacija. 

Međutim,  treba  imati  u  vidu  da  je  kod  razvijenih  finansijskih  tržišta  najčešći

slučaj  da  se  berzanski  kotiraju  male  i  srednje  banke,  ali  se  njihovim  akcijama  ne  trguje  ili 
veoma retko trguje isključivo kod preuzimanja. Kod finansijskih tržišta u razvoju (

emerging 

markets

)  tržište  nije  razvijeno  u  toj  meri  da  se  na  njemu  trguje  akcijama  banaka  i  akcije 

banaka se  veoma  retko  kotiraju.  Otuda  je  u  oba slučaja  berzanska  cena  nepogodna 

–  ili  ne 

postoji  (kod razvijenih)  ili  je  neperfektna zbog  manjkavaosti  tržišta  (tržišta  u  razvoju),  te  je 

korišćenje  koeficijenta  profitabilnosti  praktično  jedini  način  da  se  dobije  slika  o  uspešnosti 

poslovanja  neke  banke.

41

O  akcijama,  njihovim  cenama  i  faktorima  cena  akcija  biće  reči  u 

narednom potpoglavlju. 
 
 

I  na  samom  kraju  ovog  uvoda,  za  potrebe  merenja  uspešnosti  poslovanja  koristi  se 

racio  analiza

  kao  jedna  od  najrazvijenijih  metoda.  Rezultati  dobijeni  ovom  analizom  se 

upoređuju  sa  rezultatima  ostvarenim  u prošlosti,  sa  očekivanjima  u  budućnosti,  sa  srodnim 

bankama odnosno konkurentima, sa standardima u toj oblasti. 
 

41

Hadžić dr Miroljub, 

„Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god., str. 382. 

Merenje i procena uspeha banaka

31

u  vidu  kamate.  Zajmovi  su  manje  likvidni  iz  razloga  što  se  oni  ne  mogu  konvertovati  u 

gotovinu  sve  do  roka  dospeća.  S  druge  strane  zajmovi  nose  visok  nivo  rizika  da  neće  biti 
naplaćeni zajedno sa pripadajućom kamatom o roku dospeća. Imajući sve to u vidu banke na 

zajmove  o

stvaruju  visoke  prinose.  Zajmovi  mogu  biti  prema  ročnosti:  kratkoročni  (do  1 

godine), srednjoročni (obično od 5 do 7 godina)  i dugoročni (obično preko 10 godina). Oni 
prema nameni mogu biti komercijalni i industrijski, hipotekarni, potrošački i ostali zajm

ovi. 

Međubankarski  zajmovi  (uključeni  u  ostale  zajmove)  su  dnevni  („noćni“)  zajmovi, 

pozajmljeni na nacionalnom tržištu novca.

45

U 

ostalu  aktivu

spada  i  fizički  kapital,  kao  što  su  npr.:  zgrade,  kompjuteri  i  ostala 

oprema.  Aktiva  banke  može  biti  realna  i  finansijska.  Finansijska  aktiva  je  izražena  u obliku 
novca i pojavljuje se u bilansu stanja zajmodavca i bilansu stanja zajmoprimca. Realna aktiva 

je izražena u fizičkom obliku, samo u jednom bilansu stanja kao što su npr. zgrade. Takođe, 

aktiva  banke  može 

biti  kamatonosna  i  nekamatonosna;  rizična  i  nerizična.  Kamatonosna 

aktiva  je  ona  aktiva  na  koju  se  naplaćuje  kamata  i  u  koju  spadaju  investicije  u  efekte  i 
zajmovi.  Kamatonosna  aktiva  se  svrstava  u  rizičnu  aktivu.  Nekamatonosna  aktiva  je  ona 

aktiva na koju 

banka ne naplaćuje kamatu i obuhvata sve osim investicija u efekte i zajmove. 

Rizična aktiva je ona aktiva gde postoji verovatnoća rizika da se data vrednost neće naplatiti 
zajedno sa pripadajućom kamatom o roku dospeća.  Nerizična aktiva je aktiva kod ko

je takav 

vid rizika ne postoji. Primeri nerizične aktive su rezerve, novčani elementi u procesu naplate, 

depoziti kod drugih banaka i ostala aktiva. 
 

Pasivu

banke čine: transakcioni depoziti, netransakcioni depoziti, zaduženja i kapital. 

Transakcioni  depoziti

obuhvataju  sve  račune  na  čiji  teret  se  može  izdati  ček.  Plativi  su  po 

viđenju.  Transakcioni  depoziti  su  za  vlasnika  imovine  deo  njegovog  bogatstva,  a  s’  druge 

strane, za banku obaveza. 

Netransakcioni depoziti

 su primarni izvor sredstava banke. Nose sa 

sobom  određenu  kamatu  i  ne  mogu  se  povući  u  bilo  kom  trenutku  na  zahtev  vlasnika.  U 
poređenju  sa  transakcionim  depozitima  na  netransakcione  depozite  je  mnogo  veća  kamata. 
Što  se  tiče 

zaduženja

,  banka  se  može  zadužiti  kod  Narodne  banke,  kroz  međubankarske 

(

„noćne“) zajmove, zajmovi od matične kompanije, od stranih banaka, itd. 

Kapital banke

 je 

jednak razlici između ukupne aktive i ukupnih obaveza. Kapital banke se povećava prodajom 

novih akcija ili zadržavanjem zarade odnosno, refinansiranjem proizvodnje tj. usluga. Kapital 
banke  predstavlja  donju  granicu  i  ukoliko  vrednost  njene  imovine  padne  ispod  te  granice 
banka postaje nesolventna. 
 

Pasiva  bilansa  stanja  isto  kao  i  aktiva  može  biti  kamatonosna  i  nekamatonosna, 

odnosno rizična i nerizična. Kamatonosna pasiva je pasiva na koju se plaća kamata (depoziti i 
zajmovi).  Nekamatonosna  pasiva  je  pasiva  na  koju  se  ne  plaća  kamata.  Rizična  pasiva 
podrazumeva da se na vreme izmire dospele obaveze, a nerizična pasiva obuhvata sopstveni 

kapital. 

4.1.2. Bilans uspeha 

Bilans  uspeha

se  sastavlja  za  određeni  vremenski  period.  On  pokazuje  prihode  i 

rashode  čija  razlika  predstavlja  profit  ili  gubitak.  Naime,  ako  su  prihodi  veći  od  rashoda 

ostvaren  je pozitivan poslovni  rezultat – 

profit i obrnuto, ukoliko su rashodi veći od

 prihoda 

ostvaren je negativan poslovni rezultat – gubitak.  
 

U 

prihode

  banke  spadaju:  kamata,  provizija  i  ostali  prihodi.  Prihodi  od  kamata 

predstavljaju  značajan  izvor  prihoda  za  banke  koje  u  strukturi  aktive  bilansa  stanja  imaju 

veliki  procentualni  udeo 

u zajmovima što je karakteristika većih banaka. Prihodi od kamate 

još se zovu i aktivna kamata u koju spadaju: kamata i provizija od zajma, kamata od depozita, 

45

 Ibid. 

Merenje i procena uspeha banaka

32

kamata  od  „prodaje“  novca  Centralnoj  banci  i  kamata  od  efekata.  Provizija  od  depozita 
predstavl

ja  izvor  prihoda  manjih  banaka,  jer  im  je  veće  učešće  depozita  u  pasivi  bilansa 

stanja u odnosu na velike banke. Ostali prihodi odnose se na prihode velikih banaka a potiču 

od nedepozitnih aktivnosti (kliring, brokerske usluge, itd.). 
 

U 

rashode 

banke  spad

aju:  kamata,  troškovi  naplaćenog  zajma,  plate  i  beneficije 

zaposlenih i ostali troškovi. U okviru rashoda, kamata zauzima posebno mesto, pa je tako kod

manjih  banaka  učešće  kamate  u  rashodima  manje  u odnosu  na  strukturu  rashoda  kod  većih 

banaka.  Razlog  za 

to  je  što  veće  banke  teže  da  imaju  veći  broj  klijenata  pa  samim  tim  se  i 

više  zadužuju  kod  Centralne  banke  i  drugih  banaka.  Troškovi  nenaplaćenog  zajma 
povećavaju  se u periodu  recesije  i  više  su  zastupljeni  kod  manjih  banaka.  Plate  i  beneficije 

zaposlenih  pokazuju  blažu  tendenciju  pada  sa  razvojem  i  primenom  nove  tehnologije  u 
poslovanju.  Ostali  nekamatonosni  troškovi  poslovanja  obuhvataju  troškove  amortizacije, 
propagande i dr. 
 

Između bilansa stanja i bilansa uspeha postoji uzajamna povezanost iz razloga 

što se 

konačan rezultat  iz bilansa uspeha unosi u bilans stanja  i to u vidu neraspoređene dobiti  na 

strani aktive i u vidu nepokrivenog gubitka na strani pasive. 

4.1.3. Izveštaj o tokovima sredstava 

Izveštaj  o  tokovima  sredstava  pokazuje  izvore  i  upotrebu  sredstava  banke  za  dati 

vremenski  period,  odnosno  pokazuje  tokove  gotovine  određenog  pravnog  lica  po  osnovu 

poslovnih  aktivnosti,  investicione  aktivnosti  i  aktivnosti  finansiranja.  Tokovi  gotovine 
predstavljaju  naplate  i  isplate  gotovine  i  gotovinskih  ekvivalenata  i  to  putem  blagajne, 

tekućih računa  i deviznih računa  kao i  kompenzacije, asignacije  i cesije  koje su sprovedene 
preko tih računa. U tokove gotovine ne spadaju: prenosi gotovine i gotovinskih ekvivalenata 
između  navedenih  računa,  revalorizacio

ni  prihodi  i  rashodi  i  nerealizovane  pozitivne  i 

negativne kursne razlike. 

Takođe  važno  je  pomenuti  i  uticaj  inflacije  na  finansijsko  izveštavanje,  koja  je  sve 

više prisutna u savremenim uslovima privređivanja. 

Dakle,  što  se  tiče uticaja  inflacije  važno

je  prvenstveno  istaći  to  da  se  računovodstvo  zasniva  na  stabilnosti  jedinice  mere  (novca, 
dinara). Naime, kada inflacija u kontinuitetu obezvređuje novčano merilo dolazi do toga da se 

sada  za  jedan  dinar  ne  mogu  da  kupe  ista  dobra  kao  prethodnih  godina.  Isto  tako  ako 
pretpostavimo  permanentan  rast  cena  onda  se  danas  za  jedan  dinar  može  kupiti  manje  nego 
pre godinu dana a više nego godinu dana kasnije.  
 

Odnosno,  zaključak  bi  bio  da  finansijski  izveštaji  ne  mogu  biti  verodostojni  u 

inflatornim  uslovima  jer  se  ne  mogu  sabirati  aktiva,  pasiva,  prihodi  i  rashodi  mereni  u 

novčanim  jedinicama  (dinarima)  koje  su  nastale  u različitim  monetarnim  periodima  i  imaju 
nejednaku  kupovnu  moć,  pa  su  stoga  međusobno  neuporedive.  Dakle,  u  uslovima  inflacije 
može  doći  do  prezentovanja  nezadovoljavjućih  i  nepotpunih  podataka  o  realnoj  vrednosti 

imovine  privrednog  subjekta.  Ukoliko  bi  se  otklonili  nedostaci  takvog  vida  prezentovanja 
stvorili bi se uslovi za: 
 



Dobijanje realne slike o imovinskoj strukturi privrednog subjekta; 



Mogu

ćnost utvrđivanja  periodičnog  rezultata  u  cilju  poređenja  kapitala  na  početku  i 

kraju obračunskog perioda.

Naime, kao što smo već istakli, bilans stanja kao i drugi računovodstveni  izveštaji u 

uslovima  monetarnih  poremećaja  postaju  nezadovoljavajući  izvo

r  informacija  o  uspešnosti 

poslovanja  privrednog  subjekta  i  nepouzdana  osnova  za  donošenje  poslovnih  odluka.  I  to, 

Merenje i procena uspeha banaka

34

Osnovni  način  osiguranja  ulagača  od  gubitka  jeste  diversifikacija  portfolija.  Dakle, 

osnovni smisao diversifikacije portfolija jeste zaštita od rizika, što i kaže stara poslovica „Ne 
stavljaj sva jaja u jednu korpu“. 
Diversifikacija portfelja pruža zaštitu od:  
 

1)

Cikličnih kretanja poslovanja

2)

Dugoročnih promena u industriji

3)

Gubitaka položaja pojedinih kompanija.

48

Postoje različiti oblici diversifikacij

e: 

1.

Kupovina emisija u različitim industrijskim granama

2.

Kupovina emisija u različitim kompanijama

3.

Širenje ulaganja u većoj geografskoj oblasti

4.

Kupovina akcija investicionih kompanija sa dobro diversifikovanim portfeljima 

5.

Kupovina emisija sa diversifikovanim linijama proizvoda 

6.

Vremenski raspoređena nabavka tokom različitih perioda ciklusa akcije

7.

Uravnoteženje portfelja između defanzivnih i ofanzivnih hartija od vrednosti, to jest, 
uspostavljanje  ravnoteže  između  akcija  sa  visokim  prihodom  i  onih  čiji  se  prih

od 

menja s’ vremena na vreme.

49

Međutim diversifikacija ima i svoje negativne strane:

1)

Rastu upravljački problemi

2)

Povećavaju se poslovne aktivnosti ispitivanja i analize

3)

Povećavaju se troškovi kupovine i prodaje

4)

Smanjuje se mogućnost za dobijanje natprosečnog profita.

50

Što će reći, da pri diversifikaciji treba naći neku sredinu kako bi se na efikasan način 

eliminisao rizik koji se javlja pri ulaganju u hartije od vrednosti. 
 

4.2.1. 

Cene akcija i njihovo izračunavanje

Cena akcija je osnovni i najvažniji pokazatelj poslovanja nekog akcionarskog društva. 

To je takođe najbitniji pokazatelj za potencijalne investitore kada se odlučuju za ulaganje na 

berzi. 
Akcijski kapital se sastoji iz tri osnovna elementa i to:

51



Nominalna vrednost emitovanih akcija 



Kapitalnog viška (emisiona premija ili ažio) 



Zadržanog profita (neraspoređena dobit ili akumulacija)

Nominalna  vrednost

  je  vrednost  po  kojoj  se  akcije  emituju  i  registruju  u 

knjigovodstvu  akcionarskog  društva.  Zapravo,  nominalna  vrednost  je  vrednost  ispisana  na 

samoj  akciji.  Takođe,  kada  su  u  pitanju  akcije,  nominalna  vrednost  nije  jednaka 
knjigovodstvenoj  kao  što  je  to  slučaj  kod  obveznica.  Knjigovodstvena  vrednost  je  gotovo 

48

 Isto, op. cit. str. 192. 

49

 Isto, op. cit. str. 192 – 193. 

50

 Isto, op. cit. str. 193. 

51

Erić 

dr Dejan, „Finansijska tržišta i instrumenti“, 

Čigoja, 

Beograd, 2003. god., str. 326. 

Merenje i procena uspeha banaka

35

uvek  veća  od  nominalne.  Stavljanjem  u  odnos  ukupnog  kapitala  i  broja  akcija  dobija  se 
nominalna  vrednost.  U  praksi  se  emituje  veći  broj  akcija  sa  nižom  nominalnom  cenom  a 
razlog za to je  lakša distribucija u primarnoj emisiji,  gde  veći broj investitora uz skromnija 
ulaganja može steći status suvlasnika u preduzeću.

Razlika  između  prodajne 

i  nominalne  cene  predstavlja 

kapitalni  višak

  (dobit). 

Preduzeće  teži  da  kapitalni  višak  bude  što  je  moguće  veći,  odnosno  da  razlika  između 
prodajne cene i nominalne vrednosti bude što je moguće veća.

Treći  elemenat  akcijskog  kapitala  predstavlja 

zadržani  profit

(neraspoređena  dobit 

– 

akumulacija)  koji  nastaje  kao  rezultat  uspešnog  poslovanja  akcionarskog  društva,  odnosno 

predstavlja deo dobiti koju preduzeće ne želi da isplati vlasnicima u vidu dividende.

Zaključak je, da knjigovodstvenu vrednost čini zbi

r tri elementa akcijskog  kapitala – 

nominalne vrednosti emitovanih akcija, kapitalnog viška i zadržanog profita. 
 

Naime, cene akcija su vrlo promenljive i zavise od kretanja ponude i tražnje. Na cene 

akcija utiču brojni kako unutrašnji (situacija u samom a

kcionarskom društvu) tako i spoljašnji 

faktori,  dakle  faktori  iz  samog  okruženja,  ekonomskog  i  političkog.  Cene  imaju  velikog 
značaja  kako  za  vlasnike,  odnosno  investitore  tako  i  za  preduzeća  i  sve  druge  učesnike 

javnog, društvenog života. 
 
 

Kod običnih ak

cija razlikujemo tri osnovna tipa vrednosti. To su:

52

1)

Nominalna vrednost koju određuje upravni odbor i ona je kao deo akcijskog kapitala 
obrađena nešto ranije.

2)

Knjigovodstvena vrednost predstavlja drugu vrednost akcija i kao računska kategorija 

dobija  se  prostim  deljenjem  ukupne  knjigovodstvene  vrednosti  akcijskog  kapitala  i 
broja emitovanih akcija. 

3)

Tržišna  vrednost  ili cena se  formira na sekundarnom tržištu u zavisnosti od kretanja 

ponude i tražnje, što će reći da je vrlo promenljiva i teško predvidiva. T

ržišna cena je 

cena  po  kojoj  se  obavljaju  kupoprodajne  transakcije  između  kupaca  i  prodavaca 
akcija. Tržišna vrednost efekata ili njihova cena, predstavlja njihovu faktičnu vrednost 

na  tržištu  kapitala,  odnosno  na  drugim  berzama  u  zemlji  i  inostranstvu,  pa  i  na 
vanberzanskom poslovanju.

53

Faktori  koji  mogu  uticati  na  kretanje  cena  akcija:  poslovni  rezultati  preduzeća, 

kretanje  tražnje,  promene  u  grani  delatnosti  i  ukupnoj  privredi,  opšti  ekonomski  faktori 
(promene  kamatnih  stopa, inflatorne stope, devizni  kursevi, poreske  stope, mere ekonomske 

politike,  stanje  platnog  bilansa,  itd.),  politički  događaji,  najave  i  realizacije  transakcija 
menadžera i akvizicija, takozvana „velika očekivanja“ (kod preduzeća gde se očekuje veliki 
poslovni uspeh) i čitav niz drug

ih.

54

Pri početku svakog ulaganja, odnosno kupovine akcija postavlja se pitanje utvrđivanja 

njihove 

fundamentalne 

odnosno  prvobitne,  osnovne  vrednosti.  Odgovor  na  ovo  pitanje  ima 

izuzetnog značaja kako za investitore, tako i za finansijske analitičare, po

rtfolio i finansijske 

menadžere  kao  i  sve  druge  koji  na  bilo  koji  način  imaju dodirnih  tačaka  sa  takvom  vrstom 
trgovine. Značaj ovog pitanja ogleda se u jednom primeru koji proističe iz čiste logike svesti. 

Naime, investitor koji zna, da je prvobitna cena neke akcije manja od njene trenutne, tržišne 

52

 Isto, op. cit. str. 357. 

53

Živković 

dr Aleksandar, Komazec dr Slobodan, „Berzanski i bankarski  menadžment“,  Viša Poslovna škola, 

Beograd 2002. god., str. 141. 

54

Erić 

dr Dejan., „Finansijska tržišta i instrumenti“, 

Čigoja, 

Beograd, 2003. god., str. 359. 

Merenje i procena uspeha banaka

37

=

(

)

                                                    (4) 

Pri čemu nam je P

1

 cena iz prvog perioda a P

0

, cena iz početnog perioda

. 

Na  primer,  vlasnik  je  kupio  akciju  po  100,  dividenda  je  5,  a  cena  akcije  za  godinu  dana  je 
110. Koliki je prinos u posmatranom periodu? Primenom formule 

(4)

 dobijamo: 

=

(

)

 = 0,15 = 15% 

Sada iz formule 

(4)

 mož

emo izraziti sadašnju početnu cenu akcije (

P

0

) ukoliko znamo 

stopu prinosa investitora. 

=

=

+

                                        (5)

56

Imajući u vidu da nam je c

ena 

=

, menjajući je u formulu 

(6)

 dobijamo. 

=

+

(

)

+

⋯

+

(

)

+

(

)

                            (6)

57

Dakle, kako se sve više p

omeramo ka budućnosti, cena P

n

 nam se sve više smanjuje i 

→

∞

 a 

→

0

, pa tako možemo izvesti sledeću jednačinu: 

=

+

(

)

+

⋯

+

(

)

       (7) 

što bi bilo skraćeno,     

=

∑

(

)

      (8)

što zapravo, predstavlja jednačinu br (6).

Takođe,  je  i  primena  ove  metode  praktično  nemoguća  upravo  iz  razloga  procene 

kretanja  dividendi  u  budućnosti,  jer  dividende  nisu  ni  fiksne,  ni  jednake  ni  vremenski 

og

raničene.

Analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogućnosti (P/E) 

– metod rasta dividendi 

Usled nedostataka prethodnih metoda razvijena je upravo ova, metoda rasta dividendi. 

Ova  metoda  polazi  od  pretpostavke  da  je  dividenda  u  periodu 

t 

jednaka  dividendi  u 

prethodnom periodu

 t-1 

uvećana za stopu rasta dividende

 g

. Što se može iskazati na sledeći 

način:

=

× ( + )

                                                      (9)              

Odavde se može izraziti stopa rasta dividende

 g

.

=

                                                          (10)

58

56

Izvođenje  formule  bi  izgledalo  ovako:

=

; 

+

−

= ×

; 

+

= ×

+

; 

+

=

( × 1) + 1

; 

+

=

( + 1)

; 

=

; iz toga sledi da nam je: 

=

+

. 

57

 Ovu formulu izvodimo na osnovu slede

ćeg:

=

+

(

)

=

+

(

)

+

(

)

58

Izvođenje  ove  formule  na  osnovu  formule  (12)  bi  bi

lo  ovako: 

=

× (1 + )

; 

(1 + ) =

; 

=

−

1

; 

=

(

)

; 

=

. 

Merenje i procena uspeha banaka

38

Postoje tri modela rasta dividendi. 

1)

Nulti rast dividendi – podrazumeva fiksni iznos dividende u b

udućnosti, odnosno:

=

=

⋯

=

,  

što će reći da nam je 

=

, odnosno cena akcija bi bila: 

=

∑

(

)

         (11)        

odnosno, ukoliko nam je 

> 0

 onda je       

=

            (12) 

Ovaj model se može isključivo primeniti pri izračunavanju vrednosti preferencijalnih 

akcija sa fiksnom dividendom. 
 

2)

Drugi  metod,  je  metod  konstantnog  rasta  dividendi  podrazumeva  neprekidan,  stalni 
rast dividendi koji se izražava: 

=

× ( + )

 odnosno, 

=

× ( + )

                                    (13) 

prema tome, cena akcija bi bila: 

=

(

)

+

(

)

(

)

+

⋯

+

(

)

(

)

                         (14) 

odnosno, 

=

∑

(

)

(

)

=

∑

(

)

(

)

ili još kraće, 

=

 odakle je: 

=

                                                                 (15)

59

Iz  jednačine  broj  (14)  možemo  izvući  (

r

),  diskontnu  stopu:               

=

+

(16)

60

Da bi ova anliza  ko

nstantnog rasta dividendi imala praktičnog značaja neophodno je 

da važi telacija 

>

. 

3)

Treći model višestrukog rasta čija je suština predviđanje stope rasta dividendi. Dakle, 
u  ovom  slučaju  se  ne  podrazumeva  rast  dividendi  po 

g 

stopi,  nego  po  različitim 

stopama 

g

1

,

g

2

, 

g

3

, itd. Složenost formule za izračunavanje višestrukog rasta dividendi 

zavisi od broja stopa (g) koje uzmemo u obzir. Ukoliko uzmemo stope g

1 

i g

2

 i vreme 

gde recimo, od perioda 0 do perioda T važi stopa g

1

 a nakon perioda T važi stopa g

2

, 

rast dividendi će izgledati ovako:

=

(1 +

)

=

(1 +

)

=

(1 +

)

59

Izvođenje  ove  formule  na  osnovu  formule

=

  bi  bilo: 

=

; 

=

+

+

→

=

i

=

; 

=

+

; 

=

; 

+

=

×

; 

=

× (

−

)

; 

=

.  

60

=

; 

=

+

→

=

i

=

; 

=

+

; 

=

; 

=

+

. 

Merenje i procena uspeha banaka

40

Ukoliko ova tri faktora zamenimo u obrazac, dobijamo sledeće:

=

⁄

                                                     (21) 

Pa stoga važi da manja diskontna stopa prouzrokuje veće stope dividende i dobiti, kao 

i duži vremenski period a sve to dovodi do povećanja vrednosti P/E racija. 

Nešto više o ovom raciju biće d

ato u narednom poglavlju. 

Opet sa druge strane matematička rešenja pri vršenju analize cena akcija ne mogu biti 

potuno pouzdana, jer ne samo na cene akcija, nego na bilo koju pojavu koja se želi analizirati 

utiče  ogroman  broj  faktora  koji  se  ne  mogu  svi 

odjednom  uzeti  u  obzir  u  okviru  jedne 

matematičke relacije. Čak i kada bi se uzeli samo faktori koji imaju presudan uticaj na datu 
pojavu, nije moguće precizno predvideti njihovo kretanje u budućnosti, samim tim je i cena 

akcije pogrešna. 
 

Imajući  to  u  vidu,  berzanski  učesnici  i  analitičari  se  okreću  drugim  načinima  i 

oblicima  predviđanja  cena.  Te  oblike  u  budućnosti  predstavljaju 

fundamentalna

  i 

tehnička

analiza cena akcija. 
 

4.2.2. Faktori cena akcija 

Posmatrano  u  kraćem  vremenskom  periodu  na  kretanje  cena  akcija  u  najvećoj  meri 

utiču fundamentalni uslovi. Ukoliko, većina transaktora smatra da su ekonomski pokazatelji 
nepovoljni, akcije će se kupovati, a cene rasti i obrnuto, akcije će se ubrzano prodavati a cene 
će padati. Međutim, ukoliko be se posmatr

alo na  duži vremenski period, postalo bi jasno da 

najveći uticaj ima kretanje privrede pa tako ukoliko bi uslovi u privredi bili stabilni, cene bi 

rasle i obrnuto ukoliko bi ekonomija bila slaba cene bi bile u padu. 
 

Zato  je  prilikom  predviđanja  cena  akcij

a  neophodno  pored  stanja  i  poslovanja 

kompanije,  koja  je  predmet  interesovanja  uzeti  u  obzir  i  globalne  pokazatelje.  Broj  faktora 

koji mogu uticati na cenu akcija je veliki. Naime, neki faktori utiču na kraći, neki na duži rok, 
jedni su lako uočljivi a ima

 i onih koji su dostupni samo užem krugu prvoklasnih investitora.  

Faktori  koji  imaju  najvećeg  uticaja  na  cene  su:  zarade,  odnos  cena 

–  zarada,  dividende, 

prihodi od  akcija,  deobe  akcija,  dividende,  kamatne  stope, prihodi od obveznica,  cena  robe, 
društveni bruto proizvod, itd.

61

Zarade.

Zarada  ili  profit  korporacije  se  smatra  najvažnijim  faktorom  koji  utiče  na 

cene  akcija,  jer  berzanski  učesnici  kupuju  ili  prodaju  akcije  na  osnovu  očekivanih  zarada. 
Međutim, postoji i povratna sprega da zarade utiču na vis

inu cena akcija. 

 
Ovo opravdava stav da se akcije kupuju zbog: 
 

1)

Očekivanog povećanja cene i

2)

Radi ostvarivanja prihoda.

62

Povećanje zarade dovodi do povećanja cena akcija. 

Odnos  cena  –  zarada. 

Odnos  cena    - 

zarada  je  najčešće  korišćen  pokazatelj  za 

sagledavanje  odnosa  cena  – 

akcija  i  zarada.  Predstavlja  odnos  između  tekuće  tržišne  cene 

akcije i godišnjih zarada. Odnosno, pokazuje nivo fluktuacije između najviših i najnižih cena 

61

  Štimac  dr  Milko, 

Dugalić  dr  Veroljub

,  „Osnove  berzanskog  poslovanja“,  Stubovi  kulture,  Beograd,  2005. 

god., str. 210. 

62

 Isto, op. cit. str. 210 - 218. 

Merenje i procena uspeha banaka

41

u  životnom  ciklusu  akcija.  Na  primer,  ako  se  neka  akcija  prodaje  za  €84  a  zarada po  akciji 
iznosi €6, onda se akcija prodaje prema odnosu cena zarada 14:1, a ako zarada zadrži isti nivo 

a cena skoči recimo na €90 onda će odnos biti 15:1. Odnos cena 

– zarada nekada se  veoma 

intenzivno  koristio  a  odnos  10:1  se  uzimao  kao  polazni,  i  sve  transakcije  prema  ovom  ili 
nižem odnosu su smatrane dobrom investicijom. Danas su se standardi umnogome promenili, 
razvijene  su  savremenije  metode  pa  se  danas  praksa  sve  manje  oslanja  na  odnos  cena  – 
zarada.  

Dividende

. Dividende  su sigurna dobit za deon

ičara, dakle zarada nije reinvestirana i 

uzaludno potrošena,  već  je  odmah deoničaru  isplaćena  u  vidu  gotovine.  Dividenda  se kao  i 

zarada  tokom  vremena  menjala  u  odnosu  na  profit,  nekada  rasla  brže  a  nekad  sporije  u 
odnosu na profit, tako da ni ona ne može biti siguran pokazatelj. 
 

Prihodi  od  akcija

.  Uticaj  dividende  na  izbor  portfelja  hartija  od  vrednosti  može  se 

istražiti  i  preko  prihoda  od  akcija.  Prihodi  se  dobijaju  kada  se  podeli  godišnja  dividenda  sa 

trenutnom cenom akcija  na tržištu. Najveće fluktuac

ije  prihoda od  akcija  zabeležene  su  kod 

industrijskuh akcija.  
 

Najveći  uticaj  na  ovakav  vid  kretanja  prihoda  imaju  sledći  faktori:  razvoj,  status 

kompanije,  dividendna  politika,  izvori  novog  kapitala,  starost  kompanije,  popularnost  kod 
investitora, rizik. 
 

Deobe akcija  i dividende

.  Deoba  akcija  i  dividendi  dovodi do  smanjenja  cena  akcija 

što  povećava  tražnju  a  to  opet  utiče  na  podizanje  cena  akcija.  Suprotno  mišljenje  ovome 
odnosi  se  na  to  da  niže  cene  akcija  zapravo  samo  povećavaju  troškove  transakcija  t

ako  da 

zapravo prave dobiti i nema. 
 

Dale,  zaključak  je  sledeći,  povećanje  cena  je  posledica,  ili  bi  trebalo  da  bude, 

povećanja zarada a ne deobe akcija. Odnosno, deoba akcija ukoliko rezultira većim cenama 
na tržištu znači da te akcije prati dobra zarada 

a samim tim i visok nivo dividende. 

Kamatne stope

. Usled visokih  kamatnih  stopa privredni subjekti su zainteresovani za 

ulaganje  slobodnih  novčanih  sredstava  u  banke  zbog  sigurnosti  plasmana  i  visokih  prinosa. 
Samim tim sredstva se povlače sa berze i tra

žnja za akcijama opada. 

Prihodi od obveznica

. 

Kada postoji visok raspon između prihoda od akcija u odnosu 

na  prihod  od  obveznica  investitor  neće  oklevati  da  uloži  kapital  u  akcije.  Međutim,  kada 
postoji mala razlika između ta dva prihoda, investitor će s

e  okrenuti  obveznicama  jer mu se 

ne isplati da za tako malu razliku rizikuje. 
 

Cena robe

. 

Profit u velikoj meri zavisi od količine zaliha. Rast cena znači da se zalihe 

mogu  prodati  po  većoj  ceni  nego  što  su  nabavljene  odnosno  proizvedene,  naročito  ukolik

o 

postoji duži vremenski raspon. 
 

Duži niz godina se smatralo da se od inflacije može zaštititi kupovinom akcija. 

Društveni  bruto  proizvod

.  Tokom  istorije  postojali  su  pokušaji  da  se  utvrdi  odnos 

između društvenog bruto proizvoda i cena akcija, kako bi se na neki način predvideli budući 
događaji  međutim  ti  pokušaji  su  propali,  jer  iako  je  rast  društvenog  bruto  proizvoda  bio 
praćen rastom cena akcija dešavali su se i ne tako retko obrnuti slučajevi.

Merenje i procena uspeha banaka

43

1)

klasična teorija o cenama akcija

2)

teorija poverenja. 

Klasična teorija o cenama akcija

, koja se još naziva i fundamentalna teorija, može se 

iskazati  na  sledeći  način: 

najvažniji  razlog  za  prome

ne  cena  akcija  je  predviđanje 

akcionarskih  zarada

.  Takođe,  smatra  se  da  zarade  čine  najvažniji,  ključni  faktor  u 

određivanju berzanskih cena.

Pristalice  ove  teorije  priznaju  da  je  cena  akcija  trenutna  vrednost  svih  očekivanih 

dividendi. Oni su, međutim, s

vesni da se dividende samo mogu dobiti od zarada. Promene u 

zaradama  će  promeniti  perspektivu  dividendi  i  tako  će  opravdano  uticati  na  cene  akcija.

Dakle, cene akcija su izuzetno osetljiva kategorija, čije promene se uvek dešavaju pre 

nego  sam  događaj  koji

  je  zapravo  imao  uticaja  na  njih,  što  je  izuzetno  povoljno  za  one 

investitore koji trguju metodom „osluškivanja tržišta i sopstvene intuicije“ 
 

Teorija poverenja

.  Ova  teorija  kretanja  je  manje  formalna  od prethodne,  jer  zapravo 

se ne smatra glavnom i ne nalazi se u sadržaju standardne berzanske literature. 
 

Teorija  poverenja  (

The  Confidence  Theory  of  Stock  Prices

)  se  može  definisati  na 

sledeći  način: 

osnovni  faktor  u  kretanju  cena  akcija  predstavlja  porast  ili  pad  poverenja 

između trgovaca i investitora u budućem kretanju cena akcija, zarada i dividendi.

Na prvi  pogled,  ova  teorija  može  izgledati  samo  kao  varijacija  klasične teorije 

–  da 

cene  zavise  od  zarada.  Zapravo,  suštinska  razlika  između  ova  dva  pristupa  je  u  tome  što 

teorija  poverenja  objašnjava  cene  akcija  na  osnovu  marketinške  psihologije  više  nego  na 

osnovu statističkih podataka.

63

Na osnovu teorije poverenja, ukoliko veliki broj trgovaca  i investitora  ima pozitivan, 

optimističan  stav  u  vezi  sa  fundamentalnim  uslovima  odlučiće  se  za  kupovinu  akcij

a.  Taj 

optimizam može ići do tog nivoa, da odnos cena, zarada i dividendi ne bude povoljan. Opet, 
sa druge strane može među investitorima zavladati pesimizam i u tom slučaju će svi prodavati 

akcije  bez  obzira  na  povoljne  fundamentalne  uslove.  Ukoliko  taj  n

ivo  pesimizma  pređe 

određenu granicu, oni će prodavati akcije čak i po ceni ispod realnog nivoa.

Dakle,  prema  teoriji 

poverenja,  kupci  i  prodavci  akcija  su  ekstremisti  čije  se 

raspoloženje kreće iz jedne krajnosti u drugu, što naravno često može dovesti d

o niza grešaka 

u trgovanju kojih ni sami investitori ponekad nisu svesni. Najbolje to ilustruje slika br. 4.1. - 
Ciklus emocija pri investiranju na berzi. 
 

Postoje  brojni  primeri  koji  dokazuju  uticaj  i  značaj  teorije  poverenja.  Tako,  1946. 

godine  na  berzama  u  SAD,  iako  su  svi  ekonomski  parametri  bili  povoljni  (rast  DBP, 
stabilnost cena, zarade visoke, dividende u usponu) javio se talas pesimizma i sumnje. Posle 

svakog rata uobičajena je pojava krize, pa tako ni u ovom slučaju nije bilo izuzetaka. Akcije 

su se prodavale po sve nižim cenama i tržište je bankrotiralo iste godine. 
 

Nasuprot ovom slučaju, 1985 

– 1986 i 1991. godine ekonomski uslovi su bili izuzetno 

nepovoljni, kamatne stope visoke (što je stimulacija za ulaganje u banke), strana konkurencija 
vrlo oštra, dolar isuviše jak (što dovodi do rekordno visokog trgovinskog deficita), budžetski 
deficit  veliki,  nezaposlenost  na  visokom  nivou,  velike  kompanije  beležile  su  ogromne 
gubitke, ali i pored svega toga cene akcija su nastavile da vrtoglavo rastu. 
 

Ov

i  primeri  samo  potvrđuju  da  je  izuzetno  teško,  a  ponekad  i  nemoguće  predvideti 

berzanska kretanja, a pogotovo kretanja cena akcija. 
 
 
 
 

63

 Isto, op. cit. str. 207. 

Merenje i procena uspeha banaka

44

 
 
 
 
 
 
Slika br. 4.1. - Ciklus emocija pri investiranju na berzi    Izvor: Autorizovana predavanja, Prof.  

dr  Z. Jeremić 

Fundamentalnu  analizu  sa  druge  strane  čini  niz  pokazatelja  u  vidu  matematičkih 

relacija  čija  je  suština  u  analizi  prihoda  kompanije  i  proceni  potencijala  njihovog  rasta  u 

budućnosti

. Informacije  koje  su neophodne za  fundamentalnu analizu crpe se iz  finansijskih 

izveštaja – 

bilans stanja, bilans uspeha, kapitalnog bilansa i bilansa novčanih tokova. Što će 

reći,  da  se  pored  prihoda  analiziraju  i  rashodi,  kamate,  porezi,  itd. 

U  skladu  sa  napred 

navednim, najznačajniji bankarski pokazatelj jes

te  prinos  na akcijski  kapital  –  ROE (

Return 

on  equity

).  Naravno,  treba  imati  u  vidu  i  to  da  su  se  racio  pokazatelji  vremenom  menjali  u 

zavisnosti od potreba banaka, od okruženja, trenutne situacije, pa stoga literatura obiluje vrlo 

različitim  podelama  finansijskih  indikatora,  koji  su  vremenom  usavršavani  i  prilagođavani 

savremenom  bankarskom  poslovnom  svetu.  Naime,  svi  racio  pokazatelji  se  mogu 

klasifikovati u nekoliko sledećih grupa: 



Pokazatelji  finansijske  strukture,  finansijskog  položaja,  odnosno  pokazatelji 
zaduženosti; 



Indikatori likvidnosti; 



Indikatori ekonomičnosti;



Indikatori profitabilnosti; 



Investicioni indikatori. 

Pokazatelji  finansijske  strukture

,  finansijskog  položaja  još  se  zovu  i  pokazatelji 

zaduženosti, služe za identifikovanje načina fin

ansiranja imovine banke  i sposobnosti  banke 

da  svojim  prihodima  pokrije  rashode,  tj.  troškove  poslovanja.  Drugim  rečima,  pokazuju 
stepen zaduženosti, odnosno koliko se banka  finansira  iz tuđih  izvora sredstava, a koliko iz 

sopstvenog kapitala. 
 



=

/



= (

/

) × 100 

Odnos kapitala i ukupne imovine

 pokazuje u kojoj meri se banka finansira sopstvenim 

kapitalom.  Ovaj  indikator  se  još  zove  i  koeficijent  sopstvenog  finansiranja,  najčešće  se 

Merenje i procena uspeha banaka

46

plate  i  benefite  zaposlenih  i  materijalni  rashodi  sa  amortizacijom.  Od  bruto  profita  banke 

izdvajaju se rezerve za pokriće gubitaka kao i sredstva za izmirenje poreskih obaveza i dobija 

se 

neto  dohodak

(profit)  koji  dalje  služi  za  uvećanje  akcijskog  kapitala  ili  za  raspodelu 

akcionarima u vidu dividendi.  

Pokazatelji profitabilnosti (rentabilnosti)

mere povraćaj uloženog kapital, što se često 

uzima za osnovni princip uspešnog upravljanja. Pokazatelji profitabilnosti su: 



(

) =

ℎ

⁄



=

ℎ

⁄



ž

= (

ℎ

−

ℎ

)

⁄



=

/

Rentabilnost  (profitabilnost)  kapitala,  (Return  on  equity  –  ROE)

  ili  prinos  na 

akcionarski  kapital  pokazuje  odnos  neto  kapitala  i  dobiti,  pa  je  u  skladu  sa  tim  i  indikator 

povećanja bogatstva akcionara. Ovim indikatorom se meri stopa povraćaja uloženog kapitala 

koji je banka stvorila za svoje vlasnike. Ukazuje na to koliko je jedinica dobiti ostvareno po 
jedinici kapitala. Pošto banka ima mali udeo sopstvenog  kapitala u ukupnoj pasivi, onda je  i 

rentabilnost  kapitala  veća  od

  rentabilnosti  imovine.  Ako  je  na  primer  banka  X  ostvarila  €1 

milion  neto  profita  u  prošloj  godini  i  ima  akcionarski  kapital  €10  miliona,  ROE  je  10%. 

Dakle, cilj je da se sa što manje kapitala ostvari što veći profit. 

Profit  banke  zavisi  od  kvaliteta  niz

a  menadžerskih  odluka  vezanih  za  vođenje 

poslovne  politike  banke  u  jednoj  godini  i  niza  datih  makroekonomskih  okolnosti  koje 
menadžment  banke  nema  ili  ima  veoma  slab  uticaj.  Pri  analizi  ovog  racija  se  koristi 
ekspertska ocena tj. procena koji su faktori najviše doprineli poslovnom uspehu ili neuspehu 

određene  banke.  Ovom  analizom  se  razlučuje  delovanje  makroekonomskog  okruženja 

odnosno  finansijskog  tržišta  i  samog  bankarskog  tržišta  koje  svojim  pogodnostima, 

teškoćama i prisutnim trendovima utiče na poslovanje određene banke, od mikroekonomskog 
ponašanja  određene  banke,  čije  su  poslovne  odluke,  potezi  i  aktivnosti  imali  rezultantu  u 
ostvarenom  pokazatelju  profitabilnosti.  Za  postojeće  i  potencijalne  akcionare  banke  ovaj 

pokazatelj  je  indikativan  jer  im  pokazuje  kakva  je,  u  odnosu  na  druge  banke,  profitabilnost 

njihovog uloženog kapitala, odnosno kolika će biti atraktivnost novih emisija akcija banke za 

potencijalne nove investitore.

64

Rentabilnost (profitabilnost) imovine, 

(

Return on Assets – ROA)

, ili prinos na aktivu a 

zove  se  još  i  Return  on  Investment  –  ROI.  Ovaj  pokazatelj  meri  prinos  koji  reinvestira 
kompanija odnosno pokazuje koliki prihod je ostvaren  investiranjem same  kompanije u svoj 
razvoj ili još preciznije pokazuje prinos dolara (dinara) po dolaru (dinaru) angažovane aktive 
i  kompleksan  je  pokazatelj  profitabilnosti  banke.  Predstavlja  odnos  neto  profita  i  ukupne 
aktive. Za ovaj pokazatelj su posebno zainteresovana regulatorna tela poput centralnih banaka 

i  rejting  organizacija.  „Kod  njegovog  izračunavanja  preporučuje  se  korišćenje  prosečnog 
iznosa  aktive  tokom  godine,  jer  se  na  taj  način  izbegava  upoređivanje  aktive  koja  tokom 
godine  raste,  sa  uobičajenim  sezonskim  oscilacijama  i  profita  koji  se  stvara  tokom  cele 

godine.“

65

64

Jović 

dr Zoran, „Menadžment finansijskih institucija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. god., str. 267. 

65

Hadžić dr Miroljub, 

„Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. god., str. 383. 

Merenje i procena uspeha banaka

47

Bankarski analitičari pridaju najveći značaj praćenju 

ROA 

i 

 ROE 

pokazatelja, zatim 

analizi njihovog trenda kao i poređenju sa ostalim bankama u okruženju. Indikativne vrensoti 

pokazatelja prinosa na aktivu – 

ROA su sledeće:

66



manje od 0.5% – nisko, 



0.5% - 1% – 

prosečno,



1% - 2% – dobro, 



Preko 2% – visoko. 

Ukoliko  je  pokazatelj  ROA  preko  2  ili  2.5%  to  ukazuje  da  je  na  tržištu  prisutan 

bankarski  monopol,  visoko  rizični  portfolio  ili  je  neki  vanredni  događaj  uzrokovao  ovako 
visok  prinos.  Takođe,  posebno  je  važno  da  menadžment  banke

  reaguje  na  vreme  kako  bi 

svojim merama i aktivnostima sprečio ulazak banke u zonu gubitka.

Kod  praćenja  pokazatelja  ROE  najvažnije  je  pratiti  to  u  kojoj  meri  je  postignuta 

adekvatnost kapitala u odnosu na  pravila propisana Bazelskim komitetom, gde je minimalna 
adekvatnost  8%,  a  u  Srbiji  usled  nestabilnosti  tržišta  je  taj  koeficijent  nešto  strožiji  i  iznosi 

12%. U slučaju da je vrednost ROE  iznad 20

-25%,  onda  je  to  upozorenje  za  menadžment  i 

pokazuje to da je banka pribegla veoma velikom zaduženju na finansijskom tržištu. 
 

Kamatna  marža  p

osmatrana  sa  aspekta  ukupne  aktive  predstavlja  razliku 

između 

prihoda  i  rashoda  po  osnovu  kamata,  pri  čemu  je  osnovni  cilj  banke  da  napravi  što  veću 
razliku između kamatnih prihoda i kamatnih rashoda.

Na  samom  kraju  neophodno  je  napomenuti  i 

multiplikator  akcionarskog  kapitala 

ili 

Leverage

  koji  se  izražava  kao  odnos  aktive  i  ukupnog  kapitala.  Pokazuje  koja  je  vrednost 

aktive  podržana  u  jednoj  novčanoj  jedinici  akcionarskog  kapitala,  odnosno  meri 

profitabilnost banke po jedinici akcijskog kapitala. 
 

Investicioni indikatori

posmatraju se sa stanovišta investitora i gotovo su identični sa 

indikatorima  privrednih  subjekata.  Ovim  pokazateljima  biće  nešto  kasnije  posvećeno  čitavo 

poglavlje,  kada  budemo  govorili  o  berzanskom  poslovanju  i  cenovnom  uticaju  akcija  na 

uspešnost poslovanja banaka, pri čemu će biti obrađeni: 



Cena akcije (

Price

), 



Tržišna kapitalizacija banke (

Market Capitalization

),  



Zarada po akciji (

Earnings Per Share

),  



Knjigovodstvena vrednost banke (

Book Value

),  



P/B

 (

Price to Book Ratio

),  



P/E

 – 

Price to Earnings Ratio

,  



Beta koeficijent 

– (

β

) i mnogi drugi značajni indikatori.

P  –  cena  akcije  (Price)

  - 

Zaključenu  cenu  akcije  prethodnog  dana  trgovanja, 

predstavlja  novonastalu  cenu  akcije.  Zavisno  od  berze  to  mo

že  biti  poslednja  ili  prosečna 

cena. 

Mcap – tržišna kapitalizacija kompanije (Market Capitalization) 

– 

Računa se tako što 

se ukupan  broj  emitovanih  običnih  akcija  pomnoži  sa  tržišnom  cenom  akcije,  a predstavlja 

ukupnu  tržišnu  vrednost  svih  izdatih  akcija  kompanije,  odnosno  pokazuje  koliko  tržište 
vrednuje  kompaniju.  Ovaj  pokazatelj  menja  se  svakog  dana  kao  i  cena  akcija.  Ako  je  na 
primer  kompanija  emitovala  25.000  akcija,  a  trenutna  tržišna  vrednost  jedne  akcije  je 

66

 Isto, op. cit. str. 386. 

Merenje i procena uspeha banaka

49

Na kraju, postoje dve interpretacije ovog pokazatelja, a  koja će 

prevagnuti  zavisi  od 

samog investitora: 
 

1)

Bolje su akcije koje imaju viši P/E – 

zato što jedna novčania jedinica dobiti više vredi 

(„dobit je skuplja“) 

2)

Bolje  su akcije  koje  imaju niži  P/E – 

zato što jedna novčana jedinica

  dobiti može da 

se  kupi  za  nižu  cenu.  Racionalan  investitor  može  rezonovati  –  takvu  akciju  treba 
kupovati, pošto je „jeftinija“.

68

Beta  koeficijent

  –  (

β

)  o  kom  smo  govorili  u  III  poglavlju  gde  smo  rekli  da  Beta 

predstavlja meru volatilnosti akcije ili celog portfolija, kao i sistematskog ri

zika, u poređenju 

sa tržištem u celini. Beta koeficijent – (

β

) izraćunava se sledećim izrazom:

=

( ,

)

=

∑

×(

̅

)×(

̅

)

∑

×(

̅

)

,

(22)

 
gde je:   – sistematski rizik 

i

-te hartije od vrednosti, 

 – stopa prinosa 

i

-te hartije od vrednosti, 

 – stopa prinosa tržišnog portfolija.

Najčešće se računa u odnosu na berzanski indeks

, a najreprezentativniji je S&P500 indeks.  

Ako  se  stopa  prinosa  tržišnog  portfolia  (odnosno  tržišnog  indeksa)  poveća  za  jedan 

procentni poen, stopa prinosa hartije od vrednosti će se povećati  za  više od jedan procentni 
poen.  Međutim,  ako  dođe  do  sniženja

  stope  prinosa  tržišnog  portfolia  za  jedan  procentni 

poen, stopa prinosa ovih hartija od vrednosti će se sniziti za više od jedan procentni poen.

Ukoliko  je  Beta

=

1 onda  to znači  da  se  cena  akcije  kreće tačno  kao  i  tržište.  Ako  je 

beta manja od 1 znači da će akcija biti manje volatilna nego tržište. Beta veća od 1 znači da 
će cena akcije biti više volatilna nego tržište.

Rezultati  analize 

koja  će  uslediti  na  osnovu 

gore  navedenih  pokazatelja  mogu  se 

porediti  u  okviru  grupe  odabranih  banaka  ili  poređenje  različitih  vremenskih  intervala  u 

okviru  jedne  banke. 

Imajući  u  vidu  veoma  veliki  broj  pokazatelja  koje  obuhvata 

fundamentalna analiza to će reći da zapravo fundamentalnu analizu treba sprovoditi u smislu 

odabira najbolje kombinacije pokazatelja, jer samo uz najbolju kombinaciju mogu se shvatiti 
i  predvideti  kretanja  i  dešavanja  na  tržištu.  Isto  tako  fundamentalna  analiza  je  pogodnija  za 

dugoročne investitore koji kupuju potencijalne akcije i čekaju da one dostignu realnu tržišnu 
vrednost, nego za kratkoročne

 investitore. 

Međutim,  danas,  kako  svet  odlikuju  sve  modernija  dešavanja,  shvatanja,  ubrzan 

razvoj  savremene  tehnologije,  računarske  tehnike,  veliki  broj  različitih  software

-a  za 

najrazličitije računske operacije, to se sve više savremeni investitori okreću od fundamntalne, 

koja je u biti dosta složenija, zahteva ogromna znanja i veštine, kako iz sveta ekonomije tako 

i  iz  matematike,  ka  tehničkoj  analizi  koja  posredstvom  računara  ne  izisk

uje  mnogo  ni 

vremena ni znanja. 
 

4.3.2. 

Tehnička analiza

Tehnička  analiza  počiva  na  tome  da: 

zaključci  o  budućem  ponašanju  učesnika  na 

tržištu  mogu  se  izvući  iz  njihovog  ponašanja  u  prošlosti.  Samim  tim,  na  osnovu  valjane 
tehničke  analize  koja  će  obuhvatiti  prethodni  period,  mogu  se  izvući  pouzdani  zaključci  o 

68

 Isto, op. cit. str. 368. 

Merenje i procena uspeha banaka

50

kretanju  ce

na  na  finansijskim  tržištima  u  budućnosti.

69

Dakle,  tehnička  analiza  polazi  od 

pretpostavke da se kretanje cena u budućnosti može predvideti na osnovu njihovog kretanja u 
prošlosti. Tehnička analiza se zasniva na analizi grafika, za šta su neophodni istorij

ski podaci.

Osnovna slabost tehničke analize je u tome što ima nedovoljnu teorijsku podlogu. Pa 

se stoga svodi samo na crtanje šablona i grafikona u cilju predviđanja događaja u budućnosti.

Upotreba  tehničke  analize  u  trgovanju

 akcijama  podrazumeva   –  trgovanje  prema 

planu, a planiranje i određivanje investicione strategije i osnovnih pravila investiranja važno je 

isto koliko i pridržavanje istih, unapred donetih poslovnih odluka. Jer, pridržavanje definisanih 

pravila  omogućuje  držanje  pod  kontrolom  svih  potencijalnih  gubitaka,  ali  i  mogućnost 
maksimizacije  potencijalne  dobiti,  takođe  bez  obzira  na  to  radi  li  se  o  kratkoročnom  ili 
dugoročnom ulaganju.

Prilikom određivanja značaja tehničke analize postavljaju se dva pitanja, prvo, da li je 

moguće  razvijati

se  brže  od  tržišta  i  drugo,  da  li  je  moguće  svesti  gubitke  ne  minimum, 

odnosno,  gubiti  manje  od  tržišta?  Da,  moguće  je,  korišćenjem  alata  koje  uključuje  tehnička 

analiza  akcija  kao  i  pridržavanjem  unapred  definisanih  sopstvenih  investicionih  strategija 
mo

guće je rzvijati  se  brže od tržišta, a ujedno i držati pod kontrolom potencijalne  gubitke  i 

samim  tim  - 

u  slučaju  opadajućeg  trenda 

- 

izgubiti  vrednost  manju  od  one  koju  će 

izgubiti samo tržište. 
 

Tabela br. 4.1. 

Tehnička  analiza  namenjena  je  kako  kratkoročnim  tako  i  dugoročnim  investitorima. 

Naime,  kod  otvaranja  bilo  dugoročnih,  bilo  kratkoročnih  pozicija  bitno  je  odrediti  povoljan 

trenutak  za  ulazak,  ali  isto  tako  i  proceniti  pravi  trenutak  za  reorganizaciju  portfolia  ili 

zatvaranje  pozicije  u  cilju  ponovnog  ulaska  kako  bi  se  napravile  značajnije  korekcije. 
Dugoročna ulaganja poznata su

kao dobar način akumuliranja kapitala, ali

 isto tako je bitan i 

trenutak  kupovine  akcija,  tj.  otvaranja  određenih  pozicija,  jer  se  vrlo  lako  može dogoditi  da 
situacija akumuliranja kapitala i povećanja njegove vrednosti ispadne

suprotna od očekivanja.

Planiranje  trenutka  ulaska  (otvaranja  pozicija)  kao  i  trenutka  izlaska  (zatvaranja  pozicija)  sa 

tržišta  značajno  je  kako  za  ostvarivanje  dobiti,  tako  i  za  kontrolu  gubitaka.  Postavljanje 
granice prihvatljivog rizika od velikog je značaja. Naime, postavlja se logično pitanje 

– da li je 

bolje otvoriti poziciju, čekati kraj padanja vrednosti i nadati se njenom ponovnom oporavku ili 
pak zatvoriti poziciju u padu i otvoriti drugu, koja je u trenutnom rastu. Takođe, treba imati na 

umu da pad od 50% vrednosti zahteva ponovni rast od 100% (

Tabela br. 4.1.

).  

Iz svega napred navedenog može se zaključiti da je značaj tehničke analize ogroman i 

da u kombinaciji sa određenim fundamentalnim pokazateljima može u značajnoj meri uticati 

na ispravnost donošenja pozitivne poslovne odluke. 

69

  Štimac  dr  Milko, 

Dugalić  dr  Veroljub

,  „Osnove  berzanskog  poslovanja“,  Stubovi  kulture,  Beograd,  2005. 

god., str. 219. 

%  gubitka 

vrednosti 

Potreban %  rasta za 

nadoknadu gubitka 

10% 

11,1% 

20% 

25,0% 

30% 

42,9% 

40% 

66,7% 

50% 

100% 

60% 

150% 

75% 

300% 

Berza i berzanska kretanja kao faktori uspešnosti poslovanja

52

5.1.1. 

Način rada berze

Način  rada  berze  vrši  se  po  principu  „koncentričnih  krugova“

73

u  čijem  centru  se 

nalazi sama berza sa svim pratećim organizacijama i instit

ucijama koje su neophodne kako bi 

se  ostvario  sam  cilj  berze  – 

kontinuirano  trgovanje.  Učesnici  koji  su  najbliži  berzanskom 

centralnom  krugu  su  najmalobrojniji  ali  imaju  i  najveća  prava  u  berzanskom  trgovanju.  U 

svakom  narednom  krugu  koji  se  sve  više  udalj

ava  od  centra  stepen  ovlašćenja  opada.  Tek 

nakon stvaranja prvog kruga nastaje centar berze. U centru berze se obavljala „obračunska i 
garancijska  funkcija“  kao  i  „kontrola  predmeta  trgovanja  i  učesnika  u  trgovanju“.

74

Vremenom  su  ove  funkcije  ugrađene  u  si

stem  kliringa  koji  danas  vode  posebne  klirinške 

kuće.

Imajući  u  vidu  činjenicu  da  je  berza  jedna  vrlo  osetljiva  institucija  čiju  osnovu 

predstavlja sigurnost trgovanja koja ujedno predstavlja i poverenje među učesnicima, moglo 
bi se reći da ukoliko bi se narušila sigurnost a samim tim i poverenje među učesnicima to bi u 
značajnoj meri ugrozilo berzu.

Sigurnost trgovanja na berzi podrazumeva ulaganje u sigurne hartije od vrednosti a to 

su obično hartije od vrednosti koje izdaju države ili neke prvoklasne banke i preduzeća 

– na 

američkim berzama takve harije se zovu 

blue chips 

ili plavi žetoni. 

5.1.2.

Principi nastanka i rada berze 

Berza  kao  institucija  nastajala  je  i  razvijala  se  uporedo  sa  razvojem  ekonomije, 

privrede  i  društva.  Primer  takvog  nastanka  je  Njujorška  berza  (

New  York  Stock  Exchange

) 

koja  je  danas  ujedno  i  najveća  svetska  berza.  Njen  početak  razvoja  otpočinje  nakon 
američkog  rata  za  nezavisnost  u  cilju  prikupljanja  sredstava  po  osnovu  izdatih  hartija  od 
vrednosti, koja su bila neophodna za vođenje r

ata.  

Osnova postojanja ove berze je efikasnost, jednostavnost, 

sigurnost

 i 

poverenje

, bez 

čega  je  ova  institucija  besmislena  i  brzo  se  urušava.

75

  Onog  momenta  kada  uticaji 

neberzanskih  i  neekonomskih  faktora počnu da menjaju  suštinu procesa  koji  se  odvija

ju  na 

berzi, ona se guši. Zato se ova institucija može smatrati i savršenim proizvodom, jer može da 
funkcioniše samo ovakva kakva je – teško je i zamisliti proces, ili trgovinu, ili pojavu uopšte, 

koja  bi bila  samo delimično  berzanska,  odnosno berzanska  sa

mo  do  izvesne  granice.  To  bi 

bilo protivrečno samoj njenoj prirodi: berza ili postoji sa svim pripadajućim osobinama, ili se 

o njoj ne može ni govoriti.

76

Ovi  principi  na  kojima  je  bila  u  početku  zasnovana  Njujorška  berza  i  dan  danas 

predstavljaju  principe 

na  kojima  počiva  svaka  savremena  berza  u  svetu.  Međutim,  značaj 

berze za razvoj samog okruženja je ogroman. One unapređuju ekonomiju u kojoj se razvijaju, 

podižu  njenu  proizvodnju  i  standard  na  viši  nivo.  Ali  isto  tako  u  velikoj  meri  berza  se 

prilagođava  svom  okruženju.  Proces  prilagođavanja  počinje  vrlo  rano,  jer  pored 

standardizacije žita  kao predmeta trgovine može se trgovati  lalama, cvetom ruže,  mesnatom 
slaninom, brojlerima, kao i mnogim drugim proizvodima što opet zavisi od okruženja u kom 
se berza nalazi. 

Poverenje

među učesnicima čini suštinu ne samo berzanskog poslovanja već suštinu 

bilo kakvog procesa i delatnosti. Kroz čitavu ljudsku istoriju pokušavao se uništiti svaki oblik 

poverenja i sigurnosti u društvu, kako na nivou države, kao najviše institucije tako i na nivou 
pojedinca kao jedinke. 
                                                 

73

 Isto, op. cit. str. 25. 

74

 Isto, op. cit. str. 28. 

75

 Isto, op. cit. str. 33, 35. 

76

 Isto, op. cit. str. 34. 

Berza i berzanska kretanja kao faktori uspešnosti poslovanja

53

Berza  kao  institucija  ne  poznaje  ovakav  vid  urušavanja,  jer  ona  predstavlja  odraz 

perfekcije,  savršenstva  i  ukoliko  bi  do  takvog  urušavanja  došlo berza  ne  bi  postojala.  Samo 
ne  postojanje  berze  pokazuje  da  to  tržište  nosi  visok  nivo  nestabilnosti.  „  ...,  dolazi  se  do 

zaključka da je institucionalizacija poverenja proces koji se odigrava između samih učesnika 

u trgovanju, manje – 

više spontano u početku. Taj proces kasnije postaje sve složeniji i biva 

preuzet 

od strane posebnih organa berzi, već prema onome što nameće razvoj samog tržišta.“ 

77

Sigurnost

poslovanja. Berza kao institucija obezbeđuje kako sebi tako i okruženju ne 

samo uslove za fer poslovanje već i sigurnost koja predstavlja ključ uspeha.

U procesu institucionalizacije sigurnosti mogu se razlikovati dva podprocesa:

78

 
1.

Prvi podrazumeva napor onih koji su se udružili u berzu – posrednika, da osiguraju svoju 
delatnost i  netržišne rizike svedu na minimum. U tom pravcu povezuju se ili samostalno 

izgrađuju preteče delatnosti 

– na primer: proveru izdavaoca hartija od vrednosti, kontrolu 

kvaliteta i kvantiteta robe, osiguranje - 

i ugrađuju ih u pravila berze.

2.

Drugi  podproces  vezan  je  za  aktivnost  države  prema  berzi.  Velike  krize,  pronevere, 
slomovi,  koji  su 

ugrožavali  berze  u  samoj  njihovoj  osnovi  udarajući  na  poverenje  onih 

koji na berzi igraju, kao i na samu sigurnost poslovanja, podstakle su državu da se umeša 
u neke oblasti koje su se do tada smatrale domenom autonomnog berzanskog prava. 

U  početku  to  m

ešanje  države  bilo  je  indirektno  a  kasnije,  posle  Velike  ekonomske 

krize  država  je  počela  direktno  da  se  meša  donoseći  posebnu  zakonsku  regulativu  u  cilju 

berzanske kontrole. 

5.1.3.

Vrste berzi 

U literaturi se najčešće navode sledeći kriterijumi ka

o osnov za klasifikaciju berzi: 



predmet trgovine 



način nastanka



cilj poslovanja 



priroda položaja 



broj članova



raznovrsnost predmeta trgovine. 

Predmet  trgovine

.  Ovo  je  osnovna  podela  berzi.  Prema  predmetu  trgovine  postoje 

robne  (produktivne)  i  finansijske  (efektne).  Na  robnim  berzama  se  trguje  standardizovanim 
proizvodima  kao  što  su  metali,  žitarice,  nafta,  kafa  i  finansijskim  derivatima.  Istorijski 
posmatrano  ovakve  berze  su  prvo  nastale.  Finansijske  berze  su  berze  na  kojima  se  trguje 
akcijama,  obveznicama,  derivatima,  itd.  Ovakve  berze  tek  krajem  XX  veka  dostižu  svoj 

potpuni značaj kao osnovni berzanski materijal. Tkođe, u praksi se javljaju i mešovite berze 
na  kojima  se  trguje  i  proizvodima  i  hartijama  od  vrednosti,  ali  su  one  znatno  ređe  i 
karakteristične su za slabije razvijena tržišna područja.

Način  nastanka

.  Prema  načinu  nastanka  berze  se  mogu  podeliti  na  spontane  i 

zasnovane  na  zakonu.  Spontanost  u  nastajanju  je  jedna  od  ključnih  karakteristika  vodećih 

berzi savremenog sveta. Dakle, nije postojao bilo kakav plan niti smišljena ljudska aktivnost 

77

 Isto, op. cit. str. 38. 

78

 Isto, op. cit. str. 39. 

Berza i berzanska kretanja kao faktori uspešnosti poslovanja

55

5.1.4.

Funkcije berze 

Berzu čine četiri osnovne službe koje omogućavaju funkcionisanje same 

berze. Tu su, 

naravno  i prateće  institucije  koje  omogućuju  rad tih  osnovnih  službi,  posebno rad  službe 

– 

trgovanje  koje  se  odvija  kroz  posredničke  kuće.  Dakle,  četiri  osnovne  funkcije  berze  su 
prikazane na sledećoj slici.

Prikaz br. 5.1. – Funkcije berze 

Ove  četiri  funkcije  stapaju  se  u  jednu  celinu,  stvarajući  koncentrične  krugove  koji

čine  berzu,  kao  što  slika  br.  5

.1.  i  pokazuje.  Slabljenjem  bilo  koje  od  ovih  funkcija,  berza 

počinje da stagni

ra i da gubi smisao. 

Listing 

predstavlja  suštinu  berzanskog  poslovanja.  Na  zvaničnom  (prvom)  tržištu 

kompanije se listiraju po strogo utvrđenim kriterijumima koje objavljuje berza i dužne su da 

poštuju  sve  propisane  procedure  izloženosti  svog  poslovanja  i  izveštavaju  javnost  o  svim 
promenama  koje  mogu  uticati  na  kretanje  cene  njihovih  akcija.

80

  Osnovna  ideja  postojanja 

listinga  je  da  se obezbedi  to da  se  na  berzi  nađu  što  kvalitetniji  predmeti  trgovanja.  Što  će 
reći,  da  su  se pri  robnim  berzama  nalazile  i 

službe  za  proveru  kvaliteta  i  kvantiteta  robe,  a 

danas u XXI veku se ti poslovi prepuštaju agencijama za proveru kvaliteta i kvantiteta robe.  
 

Svrha ovakvog postupka je obezbeđivanje sigurnosti trgovanja i vođenja odgovornosti 

za ono što se na berzi dešava. 
 

Trgovanje.

 Centralna delatnost berze jeste trgovanje. Prilikom obavljanja berzanskog 

trgovanja  moraju postojati  nalozi  ponude  i  tražnje,  zatim  se  vrši  njihovo  uparivanje  i  po  toj 

osnovi zaključenje posla. 

Takođe,  odgovornost  berze  prema  učesnicima  n

a  tržištu  kapitala  treba  da  bude 

opisana,  naročito  u  sporazumima  koji  modifikuju  distribuciju  odgovornosti  među 

ušesnicima.

81

Kliring  i  saldiranje.

Posao  koji  se  zaključi  po  osnovu  obavljene  trgovine  mora  da 

bude saldiran što čini treću funkciju berze. U procesu kliringa i saldiranja se vode računi svih 
učesnika u trgovanju i pojedinih predmeta trgovanja što se postiže dvojnim računovodstvom.

Kliring  i  saldiranje  koje  obavlja  berza,  mora  da  obezbedi  efikasno,  sigurno  i  brzo 

saldiranje  transakcija  u  okviru 

međunarodno  priznatih  standarda  grupe  trideset  (G 

–  30)  i 

međunarodnih  računovodstvenih  standarda  za  hartije  od  vrednosti  (

International  Securities 

Accountancy Standards – ISSA

).

82

80

Jeremić dr Zoran, 

„Finansijska tržišta“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005. god., str. 42. 

81

 Ibid. 

82

 Isto, op. cit. str. 43. 

Berza i berzanska kretanja kao faktori uspešnosti poslovanja

56

Informisanje.

 Informisanje se sastoji od obaveštavanja javnosti od strane berze o svim 

aktivnostima koje se događaju, a pre svega o ostvarenom trgovanju. 

Takođe  i  država  može  biti  emitent  važnih  finansijskih  informacija,  na  taj  način  što 

izdaje  različite  mesečne  preglede  trenutnog  poslovnog  kretanja,  zatim  nedeljne  statističke

dopune u vidu skraćenih podataka, i tako 

dalje. 

5.2.

Beogradska berza, početak rada, usponi i padovi

83

5.2.1.

Razvoj i delatnost Beogradske berze

Prve ideje o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca pojavile 

su  se  u  Srbiji  tridesetih  godi

na devetnaestog  veka. Srpsko trgovačko udruženje,  koje je bilo 

značajno  za  razvitak  celokupne  srpske  trgovine,  dalo  je  inicijativu  za  donošenje  Zakona  o 

javnim  berzama. 

Zatim  je  usojen  Zakon,  održana  prva  Osnivačka  skupština  Beogradske

berze, izabrana stalna uprava i berzanski posrednici. 

Cilj osnivanja Berze bilo je unapređenje, 

olakšanje  i  regulisanje  trgovinskog  prometa.  U  tom  periodu,  Beogradska  berza  je  važila  za 
najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila  je jedna od najstarijih berzi u Evropi, a cene 

koje su utvrđivane bile su reperne cene proizvoda na drugim evropskim berzama.

Početkom XX veka, na Berzi su se kotirale različite hartije od vrednosti. Najtraženije 

i  najstabilnije  bile  su  državne  hartije,  što  je  i  razumljivo  –  poverenje  u  državu  bil

o  je  veće 

nego u akcionarska društva. Tada je važilo pravilo da „ako hoćeš da dobro jedeš, treba ulagati 
u  akcije.  Opet,  ako  hoćeš  mirno da  spavaš,  treba  ulagati  u državne  papire“.  Na  Berzi su  se 
kotirale akcije preko 140 novčanih zavoda.

Tako,  1934.  godine 

promet  Berze  se  povećavao,  berzansko  poslovanje  beležilo  je 

uspon,  svakoga  dana  Berzu  je  posećivalo  100

-150  lica,  a  kursni  list  se  štampao  u  hiljadu 

primeraka  i  na  tri  jezika.  Ovaj  period  je  po  razvojnim  karakteristikama  bio  najobimniji  i 
najintenzivniji, sve do velike svetske krize, koja se odrazila i na poslovanje naše privrede.  
 

Nakon  Drugog  svetskog  rata  dolazi  do  promene 

opšte  klime  u  društvu  i  početk

a 

privrednih reformi a  nakon usvajanja Zakona o tržištu novca  i tržištu kapitala, 1989. godine 
održ

ana  je  Osnivačka  skupština  Jugoslovenskog  tržišta  kapitala,  osnovanog  od  strane  32 

najveće  banke  sa  teritorije  nekadašnje  Jugoslavije.

   Tokom  1992.  godine  Jugoslovensko 

tržište kapitala menja ime u Beogradsku berzu. Na Beogradskoj berzi se tokom 90-ih godina 

uglavnom  trgovalo  kratkoročnim  dužničkim  hartijama  od  vrednosti  preduzeća,  državnim 
obveznicama i sl. Ipak, značajniji pomak u trgovanju na Berzi ostvaren je tek 2000. godine, 
kada  su  u  sekundarno  trgovanje  uključene  akcije  iz  prethodnih  postupaka  priva

tizacije,  a 

trgovanje se još intenzivnije nastavlja od 2001. godine. 

Tokom  2003.  i  2004.  godine  urađena  su  značajna  unapređenja  na  polju  razvoja

BELEX sistema za trgovanje, uvedeno je kontinuirano i daljinsko trgovanje i intenzivirana je 

međunarodna  sara

dnja  sa  drugim  razvijenim  berzama  i  berzama  u  okruženju.  Prvi  indeks 

Beogradske  berze  BELEXfm  objavljen  je  krajem  2004.  godine,  a  do  danas  se  nastavlja  sa 
razvojem  drugih  berzanskih  pokazatelja.  U  toku  2005.  godine  akcenat  je  stavljen  na 

unapređenje  proces

a  informisanja  i  izveštavanja  sa  Berze,  a  u  rad  su  pušteni  i  prvi 

informacioni  servisi  za  distribuciju  podataka  iz  trgovanja  u  realnom  vremenu.  U  toku 2006. 

godine  otpočeo  je  i  proces  edukacije  najšire  javnosti,  kao  i  unapređenje  saradnje  sa 

izdavaocima  hartija  od  vrednosti,  što  je  u  aprilu  2007.  godine  dovelo  i  do  prvog  listiranja 
akcija. 

83

Podaci u ovom potpoglavlju uzeti i prilagođeni kontekstu sa sajta Beogradske berze, 

www.belex.rs

. 

Berza i berzanska kretanja kao faktori uspešnosti poslovanja

58

Indeksi  Beogradske  berze  formirani  su  u  cilju  unapređenja  procesa  informisanja 

investicione  javnosti,  kao  i  želje  da  se  poboljša  transparentnost  i  uporedivost  podataka  na 
tržištu. 
 

U  nastavku  teksta  dat  je 

Grafički  prikaz  br.  5

.2.   

uporednog  kretanja  berzanskih 

indeksa na Beogradskoj berzi za vremenski period od godinu dana. 

Grafički prikaz br. 

5.2. – Uporedno kretanje berzanskih indeksa                      

   Izvor: 

http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/svi/indeksi

Oba indeksa na Beogradskoj berzi ostvarila su 01. oktobra rast vrednosti - BELEX 15 

za 0,11 odsto i zaključen je na 619,65 indeksnih poe

na, a BELEXline za 0,17 odsto i na kraju 

trgovačkog dana je vredeo 1.224,85 poena.

U  trgovanju  akcijama  ostvaren  je  pet  i  po  puta  veći  promet  nego  u  prethodnom 

trgovanju, od ukupno 94.191.394 dinara. 
 

Više  od  dve  trećine  dnevnog  prometa  ostvareno  je  akcij

ama  dva  izdavaoca  -  niške 

"AIK banke", 34.976.806 dinara i novosadskog NIS-

a , 31.740.346 dinara. Značajniji promet, 

od  15.745.000  dinara  je  postignut  blok  trgovanjem  akcijama  beogradskog  "Medifarma".  
 

Po  dnevnom  rastu  cene  prednjače  akcije  beogradskog  "E

nergoprojekt  holdinga",  sa 

3,73  odsto  i  prometom  od  blizu  4,7  miliona  dinara  i  "Beogradske  industrije  piva"  u 

restruktuiranju, čija je cena povećana 2,94 odsto, ali je promet bio svega 70 dinara.

Najveći pad cene na dan 01. oktobra  su imale akcije "Meser

 Tehnogasa" iz Beograda, 

2,80  i  "AIK  banke",  1,52  odsto.  Strani  investitori  su  realizovali  37,16  procenata  trgovanja 

akcijama, uz podjednako učešće u kupovini i prodaji.

Grafički prikaz br. 

5.3. – Kretanje indexa Belex15,  01.11. – 30.11.2010. god.

85

Prikaz br. 5.3. 

pokazuje individualno kretanje Indeksa Belex 15, 01.11. – 30.11.2010. 

god. gde se mogu uočti intenzivne oscilacije u toku 

meseca  novembra,  kao  i  nagli  porast  u 

85

Podaci korišćeni sa sajta Beogradske berze, 

www.belex.rs

.  

624

629

634

639

644

649

654

Belex15

01.11.2010. - 30.11.2010.

Berza i berzanska kretanja kao faktori uspešnosti poslovanja

59

prvoj polovini novembra bi se kraj meseca 

završio oscilirajućim vrednostima koje naginju ka 

padu. 
 
 

Ovi  i  mnogi  drugi  pokazatelji  govore  u  prilog  činjenici  da  se  recesija  bliži  kraju. 

Najava  daljeg  privrednog  oporavka  reflektuje  se  kroz  vrednosti  berzanskih  indeksa  koji  su 

iscrtali  dugoročni  nelinearni  rastući  trend.  Slično  krizi  iz  2000.  godine,  biće  potrebno 
nekoliko godina da indeksi povrate svoje pređašnje nivoe. 

Treba  napomenuti  i  to  da  korpa  Indeksa  Belex15  obuhvata  petnaest  najlikvidnijih 

akcija. Sledi 

Tabela br. 5.1.

– Sastav indeksne korpe na dan 30.11.2010. god. 

                  Tabela br. 5.1.

 – Sastav indeksne korpe na datum poslednje revizije 30.09.2010. god. 

          Izvor: 

http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/belex15/korpa

Na  ekonomskom  prostoru  Balkana,  2009. 
godinu  je  obeležilo  kolebanje  berzanskih 
indeksa  i  njihov  rast  na  godišnjem  nivou. 

Indeksni  pokazatelji  regiona  Jugoistočne 

Evrope  su,  i  pored  visokih  stopa  rasta  u 
odnosu na nivoe iz 2008. godine, ostali ispod 
nivoa ostvarenih ranijih  godina.  Uprkos rastu 
cena dobrim performansama  indeksa, berze u 
regionu  su  zabeležile  snažan  pad  prometa 
akcijama, 

Grafički prikaz br. 

5.4

.                                                        

Grafički prikaz br. 

5.4. – Regionalni položaj              

                                                                                                                   Beogradske berze

                                                                   Izvor: 

http://www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2009.pdf

Berza i berzanska kretanja kao faktori uspešnosti poslovanja

61

20%

30%

40%

50%

FIT

Mart,2010 - Februar,2011

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu

25%

35%

45%

55%

65%

FIS

Mart,2010 - Februar,2011

Učešće stranih investitora u trgovanju akcijama

347,46 indeksnih poena. Indeks  Belexline dostigao je  istorijski minimum prvog  dana  aprila, 
na  nivou  od  841,99  indeksnih  poena.  Drugi  kvartal  je  doneo  snažan  rast,  te  je  zabeležen 

prinos  od  gotovo  48%,  a  posmatrano  u  odnosu  na  minimum  čak  60%,  mereno  indeksom 
Belex15.  Trend  rasta  se  nastavio  do  kraja  trećeg  kvartala,  odnos

no,  do  24.9.2009,  kada  je 

indeks  Belex15  dostigao  godišnji  maksimum  na  nivou  od  870,20  indeksnih  poena,  da  bi  se 
tokom poslednjeg  kvartala trend okrenuo i prešao u zonu stalnih  negativnih prinosa. Tokom 

trećeg  kvartala  oba

indeksa  su  zabeležila  značajne

  stope  rasta  i  to  Belex15  od  45%  i 

Belexline 32%. Belex15 je tokom poslednjeg kvartala izgubio nešto više od 19%, a Belexline 
15%.  Posmatrano  na  nivou  cele  godine,  oba  indeksa  su  završila  na  višim  nivoima  u  odnosu 
na kraj 2008. godine i to Belex15 sa 17,44% a Belexline sa 9,47% dobitka. 
 

Dešavanja  na  svetskim  berzama  karakteriše  visoka  volatilnost.  Septembarski  rast 

indeksa  je  ne  samo  nadoknadio  pad  iz  avgusta,  već  i  promovisao  treći  kvartal  kao 

najuspešniji u ovoj godini. Ipak, i pored rasta, postavljaju se r

azna pitanja, između ostalog i u 

kojoj meri je oporavak svetske privrede održiv i ireverzibilan.  
 

Kraj  septembra,  oba  reperna 

indeksa  Beogradske  berze  praktično  su 
dočekala 

na 

avgustovskom 

nivou 

(neznatan 

pad 

Belex15, 

odnosno 

neznatan rast Belexline). Nakon što su se 
krajem  avgusta  pojavile  akcije  NIS-a, 

kao, bez sumnje, događaj godine, na 

Beogradskoj  berzi,  očekivalo  se  da  će 

prvi  mesec  trgovanja

ovom  listiranom 

hartijom doneti željeno osveženje na          

Grafički prikaz br. 5.6. 

– 

Učešće

 stranih

investitora u

Nelikvidno 

tržište. Ako se usled prilično 

ukupnom prometu; Izvor:

visoke 

početne cene, relativno loših 

http://www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2009.pdf

poslovnih 

rezultata kompanije, kao i velike ponude akcija NIS i nije očekivao rast cene ove 

akcije,  izostanak  značajnije  aktivnosti  svakako  ne  deluje  ohrabrujuće,  kako  na  investitore, 

tako  i  na  samu  Berzu.  Naime,  iako  se  više  od  jedne  petine  septembarskog  prometa  na 
Beogradskoj berzi odnosilo na akcije NIS, ukupan  promet od oko 13 miliona  evra veoma je 

skroman,  i  u  apsolutnom  i  u  relativnom  smislu.  Već  sada  se  čini  da  celokupni  berzanski 
promet u 2010. godini ne samo da neće dostići prošlogodišnji nivo, već će biti daleko najniži 

u poslednjih desetak godina. 
 

Naime,  kriza  na  Beogradskoj  berzi  se  manifestovala  kroz  krizu  poverenja  i 

likvidnosti, a r

azlog svemu tome je, što je Beogradska berza bila snažno pogođena svetskom 

finan

sijskom krizom više nego druge berze u regionu, jer je bila zasnovana na učešću stranih 

investitora. 

Na Beogradskoj berzi u 2009. godini došlo je do pada učešća stranih investitora u 

odnosu  na  2008.  godinu  kako  u 
trgovanju  akcijama  tako  i  u  trgovanju 
obvez

nicama.  Učešće  stranih  inv

estitora 

u  ukupnom  trgovanju  (

Grafički  prikaz 

br. 5.6.

 –  FIT) smanjeno  je  u odnosu  na 

prethodnu  godinu  za  10,5%  i  iznosilo  je  
42,3% 

ukupnog 

trgovanja 

na 

Beogradskoj 

berzi.  Učešć

e    stranih 

investitora u trgovanju akcijama       
(

G

rafički prikaz br. 5

.7. – 

FIS) 

prosečno

Grafički prikaz br. 

5.7. – 

Učešće stranih

dnevno je iznosilo 46,9%, što je za 6,4%               

investitora u trgovanju akcijama; Izvor:

manja vrednost od prošlogodišnje.            

http://www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2009.pdf

Berza i berzanska kretanja kao faktori uspešnosti poslovanja

62

Od  početka  2009.  god. 

u  Srbiju  je  pristiglo  oko  900  miliona  evra  direktnih  stranih 

investicija.  Vrednost  ino-

ulaganja  je  u  skladu  sa  očekivanj

ima  u  okolnostima  ekonomske 

krize. 
 

Tako da u narednom periodu,  razvoj Srbije zavisiće od vrednosti stranih investicija, 

tako  da  država  mora  da učini  sve  kako  bi  obezbedila  da  ino

-

ulagači  što  brže  prođu  put  od 

ideje  da  investiraju  u  Srbiju,  do  realizacije 

te  namere.  Takođe  treba  imati  u  vidu  da  je  za 

investitora  vrlo  važno  stabilno  p

olitičko  i  ekonomsko  okruženje,  izvesnost  u            

poslovanju,  ali  i  jednostavne  procedure  za  otpočinjanje  proizvodnje  i  rad.  Ipak,  privredni 

ambijent  u  Srbiji  i  dalje  nije 

dovoljno  konkurentan,  tako  da  su  veća  strana  ulaganja  od  nas 

privukli Bugari, Rumuni i Hrvati, ali smo i ispred Bosne i Hercegovine i Makedonije. Kao što 
se  može  i  primetiti  u  prethodnim  godinama  u  Srbiju  najviše  je  investirano  u  oblastima 
bankarstva,  telekomunikacija  i  nekretnina,  odnosno  u  uslužne  delatnosti,  dok  se  sada  u 

poslednjem periodu pokušavaju privući oni  koji žele da proizvode, jer Srbija mora da bude 

izvozno  orijentisana  zemlja,  a  uslužne  delatnosti,  ma  koliko  profitabilne,  ne  prave  robu  za 
iz

voz. Isto tako, Srbija bi trebala da teži da privuče investitore iz Severne Amerike, Japana, 

Kine,  Indije,  ali  glavni  problem  je  informisanje,  odnosno  takvi  investitori  nemaju  nikakve 

informacije o mogućnostima investiranja u zemlji. 

Period  pred  nama  don

osi  neizvesnost  na  koju,  sudeći  po  novom  pozitivnom 

Belexsentimentu, domaći investitori gledaju sa optimizmom. Stare boljke, poput male dubine 
tržišta,  kao  i  visoke  oscilacije  dnevnih  cena,  i  dalje  će  biti  sastavni  deo  svakodnevnice 

Beogradske  Berze.  Za  su

štinski  oporavak  i  rast  uz  veće  promete  biće  potreban  jak 

komplement  "NIS-ovom  berzanskom  gorivu",  bilo  kroz  pojavu  novih  kvalitetnih  hartija 

(poput akcija Telekoma), bilo kroz pojavu novih investitora. A do tada značajnije oscilacije 

na Beogradskoj berzi 

su očekivane. 

Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

64

da  oko 40  odsto  Amerikanaca  koji  rade  traži  novi  posao,  što  je  isto  latentna  nezaposlenost. 
Tako da 

se dobija potpuna slika nacionalne ekonomije gde se stiče utisak o nivou investicija 

u tu ekonomiju, a investicije treba da budu jedini trajni izvor stabilnosti.  
 

Kako  je  kriza  pogodila  najrazvijenije  zemlje  to  je  prouzrokovalo  pad  DBP-a  i  to  u 

više od dva uzastopna kvartala što je teorijski gledano definicija 

recesije

. 

Promene  na globalnom nivou dogodile su se i u bakarskom sektoru u periodu 2009. i 

2010.  godine.  Naime,  t

okom  2009.  sve,  osim  nekolicine  banaka  na  vrhu  liste  najvećih 

svetskih  banaka  morale 

su da se suoče sa padom svoje vrednosti. Deset najvećih banaka  na 

svetu  iskazalo  je  gubitke  od 3.2 biliona  američkih  dolara.  Dojče  banka  je  u 2010.  Ispala iz 
grupe pet najvećih, tako da na vrhu ostaju banke Velike Britanije i Francuske.

Tabela br. 6.1.

 – 

Najbolje svetske banke u 2010.god. 

Izvor:

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/10617-

worlds-best-global-banks-2010.html#axzz1GJ1rHS21

Kin

eske  banke,  u  međuvremenu 

nastavljaju svoj „dugi marš“ na listi vodećih. 
Ova  zemlja  sada  ima  šest  bankaka  među 
najvećih 50 u svetu, i njihova bilansna suma 

iznosi  6,9  biliona  dolara,  što  je  više  od  10 
odsto  bilansne  sume  svih  banaka  sa  liste 
Top-

50. Najveć

a Industrijska i komercijalna    

Tabela br. 6.2. – 

Najveće svetske banke u 2010.

god.

 87

banka  Kine  (ICBC),  zabeležila  je  veliki  uspon 

Izvor:

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/10619-                 

na listi, sa 18. na 11. mesto.

88

worlds-50-biggest-banks.html#axzz1GJ1rHS21

Već je danas jasno da će Kina pre 2040. 

godine postati ekonomija broj jedan u svetu, 

slična situacija je sa Indijom, Brazilom i Rusijom. To su uglavnom zemlje bogate prirodnim 

resursima,  koje  privredne  modele  baziraju  na  industrijalizaciji,  a  ne  na  brokerskim 
delatnostima. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

87

Izvor: Global Finance Magazine, Standard & Poor’s.

88

„Bankar“,  godina  V,  Broj:  49-50,  Ekonomist  Media  Group,  Beograd,  2011.  god.,  str.  60. 

Tekst  prilagođen 

potrebama i sadržini.

Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

65

6.2. Analiza bankarskog sektora Srbije – makroekonomski faktori 

Razvoj bankarskog sektora u Srbiji ogledao se kroz restrukturiranje poslovnih banaka, 

a time i realnog sektora. Restrukturiranje poslovnih banaka obuhvata nekoliko faza, i to: 
 



Restrukturiranje postoje

ćih banaka;



Otvaranje prostora za inostrane banke i 



Razvoj finansijskog tržišta. 
 

Prvi  i  osnovni  uslov  za  uspešnu  transformaciju  bankarskog  sistema  jeste  stvaranje 

nezavisne  Centralne  banke,  koja  će  voditi  samostalnu  monetarnu  politiku  i  kontrolu 

bankarskog sektora. Zatim drugi korak odnosi se na ulazak inostranih banaka, rehabilitaciju i 

privatizaciju  postojećih  banaka.  Rehabilitacija  pojedinih  banaka  vrši  se  samo  ako  postupak 

oporavka nije suviše skup i neisplativ, a poslovanje banaka nepopravljivo loše, ukoliko je to 

slučaj  onda  se  vrši  likvidacija  banaka.  Takođe,  rehabilitacija  postojećih  banaka  dovodi  do 
lakšeg  povratka  poverenja  u  čitav  bankarski  sektor.  Jedan  vid  rehabilitacije  banaka  je  i 
privatizacija  postojećih  banaka  koja  omogućuje  izgradnju  efik

asnog  bankarskog  sistema.  U 

onim  bankama  gde  kompletna  privatizacija  nije  neophodna  može  se  ostvariti  strateško 
partnerstvo  sa  inostranim  bankama,  kao  dodatna  opcija  u  procesu  privatizacije.  Na  kraju, 
razvoj  kao  poseban  korak  u  procesu  tranzicije  zahteva  potpuno  angažovanje  države  u 

donošenju  odgovarajućeg  zakonodavstva,  prilagođavanju  međunarodnim  standardima, 
unapređenju novčanih i robnih berzi, brokerskih kuća, institucionalnih investitora. 

Situacija  bankarskog  sektora  u  Srbiji  pre  početka  procesa  tran

zicije  bila  je  veoma 

specifična  u  odnosu  na  ostale  zemlje  u  razvoju.  Naime,  u  Srbiji  postojao  je  dvostruki 
bankarski  sistem.  Prvi,  su  činile  većina  banaka  u  državnoj

-društvenoj  svojini  koje  su  imale 

veliko  učešće  na  tržištu,  veliki  bilansni  kapital,  velike

  spoljne  dugove  kao  i  dugove  prema 

stanovništvu  po  osnovu  tzv.  stare  devizne  štednje.  Drugi  bankarski  sistem  su  činile 

novonastale,  male  banke,  koje  nisu  imale  velike  spoljne  dugove,  ali  su  bile  nedovoljno 
razvijene da bi parirale državnim bankama, odnosno 

bile su na neki način potisnute od strane 

državnih  banaka.  Zatim,  centralna  banka  Srbije  bila  je  u  velikoj  meri  podložna  državnom 

uticaju,  tako  da  je  njena  kontrolna  funkcija  bila  izuzetno  slaba,  a  sprovođenje  zakonske 

regulative  na  jako  niskom  nivou.  Pro

ces  tranzicije  u  Srbiji  počinje  2000.  godine,  kada 

zatečena  situacija  nalaže  hitno  delovanje  u  pravcu  tri  napred  navedena  koraka.  2001.  god. 
urađena je kompletna analiza bankarskog sektora, kako bi se razvila strategija restrukturiranja 

banaka. Banke su mo

rale da ispune određeni kapitalni cenzus, 5 mil USD, nekim bankama je 

dat određeni rok da izvrše dokapitalizaciju, nad nekim bankama su pojačane mere kontrole od 

strane  Narodne  banke  Srbije,  a  opet  nad  nekim  bankama  koje  su  nesolventne  otvoren  je 
postupak  sanacije  od  strane  Agencije  za  osiguranje  depozita,  sanaciju  i  likvidaciju.  U  2002. 
godini  usledilo  je  ostvarenje  ciljeva  u  pogledu  likvidacije  i  sanacije  banaka.  Zatim  dolazak 

inostranih  banaka  na  tržište  i  investiranje  u  domaće  banke,  čime  srpsko  tržište

  dobija  na 

atraktivnosti  i  počinje  da  predstavlja  pravi  izazov  za  mnoge  druge  inostrane  banke.  Ovim 

koracima stvorena je stabilna osnova za dalji razvoj bankarskog sektora u Srbiji.  
 

Dakle, bankarski sektor Srbije predstavljao je pravi hit za strane i dom

aće investitore 

a razlozi  su brojni. Nakon gašenja  najvećih banaka  nestalo je gotovo dve trćine bankarstva, 

pa  je  tržište  gladno  kredita  i  finansijskih  usluga  ostalo  prazno.  U  drugoj  polovini  2008. 
godine  Srbiju  zahvata  ekonomska  kriza.  Naime,  Srbija  je  do  tada  imala  rast  DBP-a,  stopu 

inflacije  u  okvirima  predviđene  i  prva  zemlja  u  Evropi    čija  je  vlada  usvojila  celovit  i 
operativan  paket  mera  kojima  će  se  ublažiti  posledice  svetske  krize  tako  da  je  u  jednom 

trenutku  bila  zemlja  sa  najstabilnijim  tržištem  u  Evropi  i  zemlja  najpogodnija  za  sigurne 

investicije.  Naime,  operativni  paket  mera  se  sastojao  od  122  milrd  dinara,  koje  će  biti 

Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

67

Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja

Tabela br. 6.1.                                                                                        Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih 

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/maj/Tabela%201%20Osnovni%20indikatori%20makroekonomski

h%20kretanja.pdf

1

  Procena  MFIN,  Revidirani  Memorandum  o  budžetu  i  ekonomskoj  i  fiskalnoj  politici  za  2010.  godinu  sa 

projekcijama za 2011. i 2012. godinu. 2 Procena RZS. 3 U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini uključena 
je  Crna  Gora.  4  Nova  klasifikacija  se  primenjuje  od  2004.  godine.  5  Za  preračunavanje  iz  dolara  u  evre 

k

orišćen  je  prosečan  odnos  dolara  prema  evru  do  2006.  godine.  Za  naredne  godine  podaci  NBS. 6  Od 2007. 

godine  nova  metodologija  platnog  bilansa.  7  Republički  zavod  za  statistiku  je  korigovao  podatke  o  broju 
zaposlenih  od  marta  2009.  godine,  između  ostalog  usled  sređivanja  evidencija  Republičkog  zavoda  za 

zdravstveno  osiguranje.  8  Prema  Anketi  o  radnoj  snazi  iz  oktobra  2009.  godine.  9  Od  januara  2009.  Godine 

Republički  zavod za statistiku je proširio obuhvat  jedinica posmatranja.  Pored zarada isplaćenih zapos

lenima 

Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

68

kod  pravnih lica, pri izračunavanju prosečnih zarada,  uzimaju se u obzir i zarade  isplaćene zaposlenima kod 
preduzetnika (fizičkih lica).

Na  osnovu  napred  date  tabele  može  se  videti  konstantan  rast  BDP,  zatim  smanjenje 

troškova  života  u odnosu  na  2008.  godinu,  zatim  trenutni  suficit  u  platnom  bilansu  u 2009. 
godini,  kao  i  deficit  u  2010.  godini,  s’  tim  da  treba  imati  u  vidu  da  2010.  godina  još  nije 

završena, odnosno nije isključeno da može doći do naglih promena. Negativna dešavanja koja 

se mogu vi

deti iz tabele su povećana stopa nezaposlenosti i neznatan porast prosečnih zarada 

ali  treba  imati  u  vidu  da  od 

2009.  godine  se  koristi  nova  metodologija  obračuna  prosečnih 

zarada. 
 
 

Blagi porast ekonomske aktivnosti zabeležen je u prvom tromesečju 2010. g

odine. U 

prvom tromesečju 2010. godine je po prvi put nakon početka krize zabeležen rast BDP

-a od 

1,0% m.g. ili 0,9% u poređenju sa prethodnim tromesečjem. Rast BDP

-

a se najvećim delom 

duguje  niskoj  bazi  iz  prošle  godine.  Na  nedovoljni  oporavak  privredne  aktivnosti  ukazuje  i 
produbljivanje proizvodnog jaza.

 89

Što  se  tiče  inflatornih  kretanja  imamo  najnoviji  izveštaj  o  inflaciji  za  maj  2010.  godine, 

Grafički prikaz br. 

6.1

. 

Grafički prikaz br. 6

.1. – Projektovana inflacija                         Izvor: Izveštaj o inflaciji NBS –               

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/90/90_5/inflation_maj_2010.pdf

Ovaj  tip  grafikona  (

Grafički  prikaz  br

.  6.1.

)  prikazuje  različite  verovatnoće 

ostvarenja  projekcije  inflacije  u  narednih 

osam  tromesečja.  Centralna  projekcija  je  u 

najtamnijem  delu  grafikona  i  verovatnoća  da  će  pasti  u  ovaj  raspon  iznosi  10%.  Svaka 
sledeća  nijansa  uključuje  takođe  10%  verovatnoće,  tako  da  ceo  raspon  obuhvata  90% 
verovatnoće  ostvarenja  projekcije.  Drugim  rečima,  verovatnoća  da  će  inflacija  u 

narednih 

osam tromesečja biti izvan raspona na grafikonu iznosi 10%.

Inflacija  je  u  martu  2010.  godine  iznosila  4,7%  a  u  aprilu  4,3%  među

godišnje.  U 

drugoj polovini 2010. godine inflacija se postepeno vraća u granice cilja, pa tako u avgustu I 
septembru ove  godine  iznosi  6,6%  (6 ± 2%  kraj  2010.  godine)  i  tokom 2011.  godine  će  se 

kretati oko cilja. Cilj na kraju 2011. godine bi bio 4,5% ± 1,5%. 
 

Inflacija se u prvom tromesečju 2010. godine kretala ispod donje granice cilja. Niska 

agregatna tražnja bila je i ostaće osnovni dezinflatorni faktor. Inflacija je nastavla da se kreće 

89

„

Mesečni statistički bilten“, Republika Srbija 

– R

epublič

ki zavod za statistiku, godina LVIII ISSN 2217-2092, 

9/2010, Beograd 2010. god. Tekst prilagođen potrebama i sadržini.

Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

70

                                        I         II       III       IV        II       III       IV               II       III       IV   

I                               I                                       I 

2009                        2010                                 2011 

Grafičk

i prikaz br. 6.2. - 

Ciljani raspon ukupne inflacije merene indeksom potrošačkih cena, za period od 2009. 

do 2011. godine; Izvor: 

Memorandum Narodne banke Srbije o utvrđivanju ciljane stope inflacije za period od 

2009. do 2011. godine, usvojen na sednici Monetarnog odbora NBS 22. decembra 2008. godine. 

Nezaposlenost  u  Srbiji,  prema  nezvaničnim  podacima,  od  oktobra  2008.  do  aprila 

2009.  godine  se  povećala  sa  14  na  15,6  %.  Krajem  maja  2009.  godine  bilo  je  767.547 

nezaposlenih,  što  je  za  5.000  više  nego  u  aprilu,  ali  taj  broj  nije  u  potpunosti  posledica 

ekonomske krize, već brojni faktori koji su mogući u procesu tranzicije. Prilikom poređenja 
sa  majom  2008.  godine  broj  nezaposlenih  je  smanjen  za  6.000.  Poslodavci  su  čak  u  tom 

periodu pokušavali da zadrže broj zaposlenih, uprkos opadanju narudžbina i proizvodnje, a sa 

druge  strane  zabranjeno  je  i  zapošljavanje  u  državnoj  administraciji,  što  takođe  utiče  na 
smanjenje zaposlenosti u Srbiji. Kraj 2009. godine dočekan je sa stopom od 16% što je porast 

za 3% u odnosu na kraj 2008. godine i 2010. god. sa stopom od 17,4%. 
 
 

Napred  navedeni  podaci  o  makroekonomskim  kretanjima,  nezaposlenosti,  inflaciji 

mogu  biti  od  velikog  zanačaja  za  svaku  finansijsku  organizaciju,  pri  proceni  trenutnog 

okruženja koje je osnova donošenja važnih odluka, kao što je npr. odluka o promeni strategije 

poslovanja, odluka o promenama vezanim za potrfolio ulagača.

6.2.1. Uspešnost banaka u Srbiji nakon ekonomske krize 

Kao  što  se  i 

očekivalo,  poslovne  banke  u  Srbiji  su  podnele  svoj  deo  tereta

  svetske 

finansijske  krize,  prvenstveno  kroz  povećanje  broja  neredovnih  otplata  kredita  i  smanjenje 

ukupnog profita.  
 

Tokom 2008. godine, ukupan profit banaka je bio oko 35 milijardi dinara, a po dobiti 

su prednjačile Raiffeisen banka, Banca Intesa, Aik  

Banka, Eurobank EFG, Unicredit banka, 

Societe  Generale,  Hypo  Alpe  Adria  banka  i  Komercijalna  banka.  Sve  ove  banke  su u 2008. 

godini  ostvarile  profite  veće  od  2  milijarde  dinara.  Najveće  gubitke  u  2008.  godini  su 

ostvarile  Metals  banka,  Credit  Agricole  Group  i  Marfin  bank.  Tri  navedene  banke  su  imale 

gubitke veće od milijardu dinara.

U 2008. godini 8 banaka je postiglo negativne rezultate, 2 banke su poslovale na ivici 

profitabilnosti, dok su 24 banke zabeležile pozitivne poslovne rezultate. 
 
 

Nakon  krize  p

overenja  i  povlačenja  devizne  štednje  u  2008.  godini,  poslovne  banke 

danas rešavaju novonastale probleme, koji se odnose na povećanje kašnjenja u ispunjavanju 
obaveza  kreditnih  dužnika  prema  bankama.  Od  početka  2009.  godine  docnja  u  isplati 

Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

71

0

200

400

600

800

1000

1200

Prihodi

Rashodi

Dobitak/Gubitak

Finansijski rezultat banaka (u mlrd RSD)

2008

2009

30.09.2010

mesečnih  anuiteta  se  povećala  za  30%.  Ovakvo  stanje  još  uvek  nije  alarmantno  imajući  u 
vidu raniju nadprosečnu urednost u otplati kredita u Srbiji, ali ostaje neizvesno da li će se i u 
narednom periodu i u kojoj meri povećavati broj kredita u docnji.

Između NBS i stran

ih  banaka,  koje  imaju  svoje  filijale  u  Srbiji  je  postignut dogovor 

da poslovne banke osnovane stranim kapitalom ne smanjuju svoju izloženost u Srbiji više od 

20%, što bi trebalo da garantuje relativnu stabilnost u pogledu kreditnih plasmana građanima 

i pri

vredi. Međutim, činjenica je da će banke biti znatno restriktivnije u odobravanju kredita u 

Srbiji, posebno ukoliko se nastavi trend povećanja neredovnih otplata. Sa druge strane, to će 

uticati i na njihove poslovne rezultate u 2010. godini. 
 

Iako  postignuti  rezultati  poslovnih  banaka  u  2009.  godini  nisu  za  pohvalu,  banke  u 

Srbiji  su postigle zavidne rezultate na sprovedenim stres testovima, što donekle smanjuje loš 
utisak o njihovom poslovanju u 2009. godini.  
 

U  2009.  godini,  ukupan  dobitak  banaka  je  bio  blizu  22  milijarde  dinara,  što  je  38% 

niži  profit  nego  u  2008.  godini.  U  ovoj  godini  je  čak  14  banaka  ostvarilo  gubitak  u 

poslovanju, 2 banke su poslovale na ivici profitabilnosti, a 18 je ostvarilo pozitivne rezultate. 

Najveće  profite  u  2009.  godini  su  os

tvarile  Banca  Intesa,  Aik    Banka,  Unicredit  bank, 

Raiffeisen bank, Eurobank EFG i Komercijalna banka, sa dobiti većom od 2 milijarde dinara. 

U  grupi sa ostvarenim profitom preko 2 milijarde dinara  su 2 poslovne banke manje  nego u 

2008.  godini.  Gubitke  veće

  od  milijardu  dinara  su  imale  OTP  banka,  Alpha  banka,  Credit 

Agricole  Group  i  Privredna  banka  Pančevo.  U  ovoj  grupi  je  jedna  banka  više  u  odnosu  na 

2008. godinu. 
 

Ukupan  dobitak  banaka  koje  su  pozitivno  poslovale  je  smanjen  sa  44,1  milijardu 

dinara  u  2008. 

godini,  na  34,4 milijardi  dinara  u 2009.  godini.  U  istom  periodu je  povećan 

ukupan  gubitak  poslovnih  banaka  koje  su  ostvarivale  negativno  poslovanje  sa  9,2  milijarde 
dinara, na 12,5 milijardi dinara. 
 

Najveće  pogoršanje  rezultata  u  odnosu  na  2008.  godinu 

ostvarile  su  OTP  banka  i 

Raiffeisen banka, koje su u 2009. godini  imale rezultate lošije za 4,2, odnosno, 3,6 milijardi 

dinara. Ubedljivo najveće poboljšanje rezultata ostvarila je Metals banka, koja je za više od 4 

milijardi dinara poboljšala svoje rezultate.

 92

Ukupni  prihodi  banaka  za  period  januar-septembar  2010.  godine  iznosili  su  263,7 

milijardi  dinara,  a  ukupni  rashodi  243  milijarde  dinara.  Profit  bankarskog  sektora  Srbije  za 
devet  meseci  2010.  bio  je  gotovo  jednak  profitu  ostvarenom  na  kraju  2009.  godine,  što  se 
najbolje  može videti  na  grafikonu broj 6.3. Visok rast profita  na  nivou ukupnog bankarskog 

sektora  za  34  odsto  ostvaren  je  pre  svega  usled  smanjenja  gubitaka  za  oko  četiri  milijarde 
dinara, dok je dobit banaka uvećana za desetak procenata, d

akle približno rastu cena i  kursa 

dinara.

93

Grafički prikaz br. 6.3.

 – Finansijski rezultat banaka

94

92

Deo teksta pirlagođen potrebama i sadržini uzet sa sajta, 

www.kamatica.com/istrazivanja

 . 

93

 „Bankar“, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god., str. 15. 

Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

73

pozitivno je poslovala dok će njena buduća orijentacija biti uglavnom niskokamatni razvojni 
krediti što će teško doprineti ostvarenju veće profitabilnosti ove banke.

95

Naredna  tabela  pokazuje  rezultate  poslovanja  banaka  u  Srbiji  postignute  u  2009. 

godini. 
 

Tabela br.6.2. – Rezultati poslovanja banaka u 2009. godini

Izvor:

http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.524/poslovanje-akcionarskih-drustava-u-2009.html

Finansijska  kriza  izaziva  negativne  posledice  po  bankarski  sektor  koje  će,  nažalost, 

biti prisutne u veoma dugom vremenskom periodu. Negativno poslovanje bankarskog sektora 

u  poslovima  sa  hartijama  od  vrednosti  smanjiće  ne

to-

kapital  banaka,  što  će  se  automatski 

negativno odraziti na ponudu kredita. Smanjena likvidnost imovine banaka povećaće tražnju 
za  gotovinom.  Smanjenje  ponude  kredita  i  povećana  tražnja  za  gotovinom  doprineće  rastu 
kamatne stope. Povećanje cene novca dovešće do pada investicione aktivnosti u realnom delu 
privrede, što će otvoriti vrata recesiji i povećati nezaposlenost. Da je ovakav scenario veoma 
realan  dokazuju  nam  obustave  proizvodnje  u  najvećim  svetskim  kompanijama  i  masovna 

otpuštanja  radnika  širom  s

veta.  Ovakvo  stanje  nateraće  ljude da  menjaju  svoje  navike  i  da 

manje troše a više štede, što će se automatski odraziti na pad prodaje proizvoda i usluga, a 
ovo će dodatno usporiti proizvodnju i investicije u realnom sektoru.

Banke 

č

ijim  akcijama  se  trgu

je  na  Beogradskoj  berzi  upravo  su  u  većinskom 

vlasništvu domaćih fizičkih i pravnih lica i države

.

96

U  nastavku data je tabela (Tabela br. 6.3.) tržišnih pokazatelja banaka  na  Beogradskoj berzi 
na dan 30.11.2010. god. 
 

SIMBOL 

Cena 

Br. akcija 

Trž. kap. (Mcap) 

EPS 

P/E 

P/B 

ROE 

AGBN 

7.300 

718.748 

5.246.860.400 

1.741,12 

4,19 

0,32 

7,63 

AIKB 

3.305 

8.345.904 

27.583.212.720 

581,42 

5,68 

0,81 

14,27 

CCNB 

12.599 

133.456 

1.681.412.144 

540,18 

23,32 

0,43 

1,82 

CYBN 

2.295 

317.701 

729.123.795 

/ 

/ 

0,38 

-49,52 

JMBN 

14.777 

233.133 

3.445.006.341 

1.240,58 

11,91 

0,78 

6,52 

KMBN 

25.707 

870.931 

22.389.023.217 

2.055,01 

12,51 

0,89 

6,84 

PSBN 

13.887 

450.602 

6.257.509.974 

2.307,22 

6,02 

0,65 

15,45 

PRBN 

675 

2.492.828 

1.682.658.900 

/ 

/ 

0,68 

-13,18 

MTBN 

3.316 

1.027.849 

3.408.347.284 

24,55 

135,05 

0,52 

0,38 

UNBN 

4.350 

567.481 

2.468.542.350 

352,32 

12,35 

0,41 

3,29 

Tabela br. 6.3.

 – Tržišni pokazatelji banaka na berzi na dan 30.11.2010. god.

97

95

Deo teksta pirlagođen potrebama i sadržini uzet sa sajta,

http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.524/poslovanje-

akcionarskih-drustava-u-2009.html

96

Jeremić dr Zoran, 

„Tržište akcija u Srbiji – analiza sektora i 100 kompanija na Beogradskoj berzi“, Ekonomist 

Media Group, Beograd 2008. god. 

97

 Podaci uzeti sa sajta 

http://www.belex.rs

i prilagođeni sadržini rada.

Kretanje i poslovanje banaka u Srbiji

74

Na  osnovu  tabele  možemo  videti  da  najvišu  cenu  akcija  postiže  Komercijalna  banka 

dok najveći broj

 emitovanih berzanskih akcija  ima Aik banka, što se manifestuje  kroz visok 

nivo  tržišne  kapitalizacije  od  27.583.212.720. 

Najveći P/B  pokazatelj  imaju Komercijalna  i 

Aik  Banka,  0.89  i  0.81  zbog  visine  tržišne  i  knjigovodstvene cene  akcija. 

Drugi po veličin

i 

ROA pokazatelj ima Aik Banka

, čak 14,27 gde su neto dohodak i akcijski kapital 

skoro duplo 

veći nego kod K

omercijalne banke koji iznosi 6,84. 

„Bankarski sektor prošao je svoj zenit na Beogradskoj berzi, pa tako visok rast celog 

sektora  više  ne  treba  očekivati.  Čak  ni  kada  dođe  do  promene  trendova  na  finansijskom 

tržištu, ovaj sektor više ne može dostizati cene iz prošlosti jer su fundamentalni pokazatelji u 
fazi  kreiranja  „balona“  bili  ekstremno  visoki...

Pojedine  banke  biće,  međutim  i  dalje 

atraktivne  za 

investitore  jer  imaju  potencijal  rasta,  prevashodno  zbog  činjenice  da 

konsolidacija nije u celini završena i da je konkurentska borba za zauzimanje tržišne pozicije 

i dalje potencijalni pokretač budućeg rasta cena akcija nekih banaka.“

98

Nestabilnost  kur

sa, česte promene referentne  kamatne stope i nepredvidiva  inflacija, 

za koju nadležni procenjuju da bi u prvom kvartalu 2011. god. mogla da dostigne 14.5 odsto, 

stvaraju velike probleme i bankama koje svoj kapital iskazuju u dinarima, dok je najveći deo 

njihovog  kreditnog  portfolija  sa  deviznim  predznakom.  Prema  projekcijama  bankarskog 

sektora, evro će krajem 2011. 

god. vredeti 115 dinara, a godinu dana kasnije 119,5 dinara. Za 

period  posle  2012.  god. 

se  razlikuju  projekcije  domaćih  banaka  i  s

tranih  finansijskih 

institucija,  koje 

predviđaju, da će u 2013. 

d

oći do drastičnijeg jačanja dinara

. Banke zato što 

su visoko kapitalizovane i imaju velike rezervacije, mogu bez većih problema da podnesu rast 

kursa evra. Devalvacija više stvara probleme realnom sektoru 

i građanima koji imaju kredite 

u  evrima  a  primanja  u  dinarima.  Bankarski  sektor  pre  krize  bio  je  vrlo  stabilan.  Takav  je 
ostao  i  tokom  krize.  To  je  sumirana  situacija  u  bankarskom  sektoru.  U  krizu  je  sektor  ušao 
dobro kapitalizovan, i to pre svega zahvalju

jući Narodnoj banci Srbije, koja je, braneći se od 

inflatornih pritisaka, bila konzervativna i restriktivna.  
 

Ukupna  likvidnost  bankarskog  sektora  je  na  zavidnom  nivou,  ali  na  duži  rok  ne 

postoje uspešne banke, a neuspešan realni sektor.

99

Međutim, 

profitabilnost  u  Srbiji  je  mnogo  niža  nego  u  okruženju.  Kod  nas  taj 

pokazatelj  ne  prelazi  tri  odsto,  dok  je  u  Htvatskoj  preko  šest  procenata,  a  u  Mađarskoj  i 

Bugarskoj je taj procenat još viši. 
 

Trenutno  najveći  rizik  u  bankarskom  sektoru  teorijski  posmatrano  je

  kreditni  rizik. 

Naravno,  to je  povezano  i  sa  pretvaranjem  deviznog  u  kreditni  rizik,  u  zavisnosti  od  toga  u 

kojoj  će  meri  pomeranje  kursa  delovati  na  sposobnost dužnika  da uredno otplaćuju  kredite. 
Međutim,  najveći  rizik  je  nepredvidivost  poslovnog  okruže

nja  i  brze  promene  propisa  i 

načina  delovanja  regulatornih  organa  koji  kreiraju  poslovni  ambijent. 

Kontrola  troškova 

takođe predstavlja bitan faktor u poslovanju, jer bez jake kontrole troškova nema ni održivog 

rasta. 
 

„Deblji kraj“ će u narednoj godini izvući deo banaka, koje već dugo trpe posledice  i 

opšte krize, ali i zbog svojih loših poteza od ranije, pošto već predugo nose taj teret. Teže će, 

ipak,  biti  realnom  sektoru  iz  razloga  teže  predvidivosti  poslovnog  okruženja  u  narednom 

periodu.  U  svakom  sluč

aju,  2011.  god. 

će  biti  teža  godina  od 2010. 

god.  a

ko  ni  zbog  čega 

drugog, onda zbog činjenice 

da iza sebe imamo još jednu jako tešku godinu.

100

98

Jeremić dr Zoran, 

„Tržište akcija u Srbiji – analiza sektora i 100 kompanija na Beogradskoj berzi“, Ekonomist 

Media Group, Beograd 2008. god. 

99

Časopis 

„Bankar“, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god., str. 32,  

100

Deo teksta preuzet iz  časopisa 

„Bankar“, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media  Group, Beograd, 2011. 

god., str. 11–33., 

prerađen i prilagođen sadržini

. 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

76

PREDNOSTI

•

Mogućnost davanja velikih 

kredita

•Dobri poslovni reziltati
•Efikasnost

SLABOSTI

•Slabo razvijena mreža filijala, 

ekspozitura, itd.

POTENCIJALI

•

Tržišno jačanje 

reinvestiranjem

PRETNJE

•

Nedovoljna razuđenost rizika

•

Veliki politički i inflatorni rizik

„Aik Banka“ spada u red kompanija čijim akcijama se 

najviše trguje na Beogradskoj berzi.  

U  nastavku  biće  dat  grafički  uporedni  prikaz  bilansne  aktive 

i  depozitne  aktivnosti 

bankarskog sektora.   
 

Grafički prikaz br. 

7.2.

Izvor: Podac

i korišćeni sa sajta N

arodne banke Srbije, 

www.nbs.rs

. 

Na osnovu grafikona 

možemo zaključiti da se bilansna i depozitna aktivnost banaka iz 

godine  u  godinu  povećava

  i  da  u  2009.  i  2010.  god.  znatno  premašuje  vrednosti  iz  2008. 

godine. Naime, u 2009. i 2010. god. depozitna aktivnost banaka iznosi 

čak 

105.500.000.000 u 

2009. i 1.386.000.000.000 u 2010. godini, što je za skoro 1400 puta više nego u 2008. godini. 
 

7.3. SWOT analiza i konkurenti 

SWOT analiza na primeru „Aik Banke“ bi izgledala ovako (

Grafički prikaz br. 7.

3.

) 

Grafički prikaz br. 7.

3. – SWOT analiza „Aik Banke“ 

Na  osnovu  SWOT  analize  „Aik  Banka

“  mogu  se  uočiti 

njene  prednosti  koje  se 

ogledaju  u  mogućnosti  davanja  velikih  kredtita  i  efikasno

sti  ukupnog  poslovanja  što  se 

manifestuje kroz ostvarenje dobrih poslovnih rezultata. Nasuprot tome nalaze se njene  

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

2008

2009

2010

(000)

Bilansna aktiva i depozitna aktivnost bankarskog sektora

Ukupna bilansna aktiva

Depozitna aktivnost banaka

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

77

slabosti koje se ogledaju prvenstveno u slabo razvijenoj mreži usled malog obima poslovanja 
sa  stanovništvom.  Osnovni  potencijal  „Aik  Banka

“  ogleda  se  u  daljem  jačanju  tržišnog 

reinvestiranja, dok je osnovna 

pretnja nedovoljna razuđenost rizika usled 

nedostatka poslova 

sa  stanovništvom

,  kao  i  veliki  politički  i  inflacioni  rizik

u  zemlji  posmatrajući 

makroekonomski nivo. 
 

Sve  tri  banke  imaju  r

azličit  razvojni  put. 

U  odnosu  na  svoje  konkurente 

„Komercijalnu“  i  „Intesa“  banku  koje  se  više  baziraju  na  poslove  sa  stanovništvom,  „Aik 

Banka“  u  poređenju  sa  njima  moglo  bi  se  reći  u  smislu  veličine  da  je  dosta  slabija.  Njen 

razvojni  put  se  odnosio  na  solidno  poslovanje  i  u  prošlosti  pa  banka  nema  danas  nekih 

posebnih teškoća u tom smislu, a njeno današnje poslovanje više je usmereno ka berzanskom 

poslovanju  i  trgovanju  sa  državom,  odnosno  sa  državnim  hartijama  od  vrednosti,  tako 

ostvarujući  veliki  obim  trgovanja  akcijama  na  berzi  u  čemu  banka  vidi  svoj  pozitivan 
poslovni  rezultat  i  u  budućnosti.  Međutim,  „Komercijalna“  banka  iako  je  najstarija  u  ovoj 
grupi  i  ima  najveću  mrežnu  rasprostranjenost  svojih  filijala,  ekspozitura,  isturenih  šaltera  i 

pored  svih 

predispozicija  za  ostvarenje  najvećeg  profita  ipak  ne  ostvaruje  zavidan  rezultat 

ako  posmatramo  njene  izveštaje.  Razlog  tome  su  problemi  koje  vuči  iz  prošlosti  i  koji  joj 
zadaju poteškoće  i  u  sadašnjosti.  Razvojni  put „Intesa“  banke  je počeo 1991.  godine 

pa  do 

danas kada banka ostvaruje prvu poziciju po ukupnom kapitalu, depozitima, ukupnoj aktivi  i 

prihodima,  odnosno  prednjači  u  broju  pridobijenih  klijenata  i  broju  plasiranih  kredita.  Bez 
obzira na sve to treba znati i to da za uspešnost poslovanja veličina nije presudna, već dobro 

postavljeni ciljevi i dobra organizacija poslovanja. 
 

7.4. Berzanska kretanja 

Da  bismo  uporedili  kretanje  akcija  „Aik  Banka“ 

uzeli  smo  približno  dva  slična 

perioda, poslednje kvartale, za dve različite godine, 2009. i 2010.

Kretanje  na  dan  25.09. 2009.  god.  iako  je  obeleženo brojnim  oscilacijama  zabeležen 

je  porast  od  0,87%.  Dnevni  podaci  za  25.  septembar  dati  su  u  narednoj  tebeli  (

Tabela  br. 

7.1.

)  iz  koje  se  može  videti  da  je  cena  tog  dana  bila  3.148  dinara,  dok  je  na  otvaranju  bila 

3.120 dinara a najviša postignuta cena tog dana je 3.199 dinara.  
 

Sa  druge  strane  dnevni  podaci  na  dan  30.11.  2010.  godine  pokazuju  da  je  vrednost 

akcija  tog  dana  bila  3.305 dinara,  da  je  cena  na  otvaranju bila  nešto  niža  od  najviše  dnevne 
ceni i iznosila je 3.349 dinara. 
 

Takođe važno je napomenuti i najvišu i najnižu cenu akcija ove 

banke  u rasponu od 

52  nedelje  kao  i  istorijske  podatke  o  maksimalnom  i  minimalnom  kretanju  cena  akcija  od 

početka listiranja ove banke koji su ostali nepromenjeni.

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

79

2008.  i  2009.  godinu,  pošto  za  2010.  god.  nisu  objavljeni  finansijski  izveštaji

104

,  i 

prikazaćemo preuređene i prilagođene Bilanse stanja i Bilanse uspeha za date pokazatelje. 

Bilans stanja (u 000 dinara) 

AKTIVA: 

31.12.2007.   31.12.2008.   31.12.2009.  

UKUPNA AKTIVA

78.288.536 

83.428.495 

109.421.479 

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

1.790.480 

8.413.988 

12.092.785 

Opozivi depoziti i krediti

12.684.464 

8.995.640 

11.404.919 

Potraživanja po osnovu  kamata, naknada, prodaje, promene fer 
vrednosti derivata i dr. potraživanja

439.716 

485.543 

1.340.340 

Dati krediti i depoziti

52.001.258 

55.316.619 

64.454.470 

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

4.967.968 

4.167.235 

3.910.858 

Udeli (učešća)

206.436 

101.950 

693.801 

Ostali plasmani

4.317.082 

4.023.084 

7.727.867 

Nematerijalna ulaganja

22.197 

51.151 

46.833 

Osnovna sredstva i investicione nekretnine

1.298.020 

1.312.336 

1.416.869 

Ostala sredstva

560.915 

560.949 

6.332.737 

PASIVA 

31.12.2007.   31.12.2008.   31.12.2009.  

UKUPNA PASIVA

78.288.536 

83.428.495 

109.421.479 

Transakcioni depoziti

7.985.351 

5.639.217 

5.363.609 

Ostali depoziti

34.725.903 

39.946.551 

58.533.967 

Primljeni krediti

4.414.836 

1.686.010 

3.697.776 

Obaveze  po  osnovu  kamata,  naknada  i  promene  vrednosti 
derivata

183.733 

121.741 

141.171 

Rezervisanja

975.614 

1.204.862 

841.614 

Obaveze za poreze

15.598 

14.962 

12.977 

Obaveze iz dobiti

119.876 

153.029 

526.566 

Odložene pores ke obaveze

25.930 

16.363 

13.303 

Ostale obaveze

607.485 

660.041 

1.196.454 

UKUPNE OBAVEZE

49.054.326 

49.442.776 

70.327.437 

Kapital

20.901.271 

23.128.427 

25.390.565 

Rezerve iz dobiti

3.604.459 

5.340.695 

8.091.898 

Revalorizacione rezerve

142.121 

48.314 

32.339 

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih 
za prodaju

0 

265 

223 

Dobitak

4.586.359 

5.468.548 

5.579.463 

UKUPNO KAPITAL

29.234.210 

33.985.719 

39.094.042 

VANBILANSNE POZICIJE

52.324.010 

78.801.779 

89.550.914 

Poslovi u ime i za račun trećih lica

504.271 

559.791 

587.695 

Preuzete buduće obaveze

7.067.377 

12.541.347 

11.260.557 

Primljena jemstva za obaveze

1.850.546 

3.165.841 

2.517.822 

Druge vanbilansne pozicije

42.901.816 

62.534.800 

75.184.840 

Tabela br. 7.2. – Bilans stanja    

  Bilans uspeha (u 000 dinara) 

PRIHODI I RASHODI: 

31.12.2007.   31.12.2008.  

31.12.2009.  

Prihodi od kamata

7.936.259 

11.135.356 

12.162.955 

Rashodi od kamata

2.484.108 

4.685.885 

4.545.377 

Dobitak po osnovu kamata

5.452.151 

6.449.471 

7.617.578 

Prihodi od naknada i provizija

1.451.990 

1.591.435 

792.903 

Rashodi od naknada i provizija

59.388 

63.040 

180.433 

Dobitak po osnovu naknada i provizija

1.392.602 

1.528.395 

612.470 

Neto  dobitak  po  osnovu  prodaje  hartija  od  vrednosti  po  fer 
vrednosti kroz bilans uspeha

107 

0 

0 

Neto  dobitak  po  osnovu  prodaje  hartija  od  vrednosti  koje  se 

drže do dospeća

1.869 

2.089 

2.261 

Neto prihodi od kursnih razlika

93.470 

0 

0 

Neto rashodi od kursnih razlika

0 

191.508 

399.712 

Prihod od dividendi i učešća

1.714 

11 

1 

Ostali poslovni prihodi

41.823 

79.494 

103.158 

Neto  rashodi  po  osnovu  indirektnih  otpisa  plasmana  i 
rezervisanja

1.483.859 

2.795.447 

2.528.161 

104

 Nisu bili objavljeni u periodu izrade ovog rada. 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

80

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

414.341 

531.354 

695.082 

Troškovi amortizacije

102.830 

123.142 

142.844 

Operativni i ostali poslovni rashodi

789.029 

1.024.420 

1.180.369 

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza

1.465.580 

4.808.169 

4.359.084 

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

595.179 

2.163.656 

1.584.612 

DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA

5.064.078 

6.038.102 

6.163.772 

GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA

0 

0 

0 

REZULTAT PERIODA – DOBITAK PRE OPOREZIVANJA

5.064.078 

6.038.102 

6.163.772 

REZULTAT PERIODA – GUBITAK PRE OPOREZIVANJA

0 

0 

0 

Porez na dobit

477.414 

568.669 

585.599 

Dobitak  od  kreiranih  odloženih  poreskih  sredstava  i  smanjenja 
odloženih poreskih obaveza

0 

0 

1.290 

Gubitak  od smanjenja  odloženih  poreskih  sredstava i  kreiranja 
odloženih poreskih obaveza

726 

885 

0 

DOBITAK

4.585.938 

5.468.548 

5.579.463 

GUBITAK

0 

0 

0 

Zarada po akciji (u dinarima bez para)

705 

743 

708 

Osnovna zarada po akciji (u dinarima bez para)

705 

743 

708 

Tabela br. 7.3. – Bilans uspeha

105

7.5. Indikatori  

Za potrebe izračunavanja indikatora biće neophodni podaci kao što su uku

pni prihodi, 

ukupni rashodi, itd. koji kao zbirni nisu dati u bilansu uspeha pa će stoga kao zbir biti dati u 

narednoj tabeli. 

                                               „Aik Banka“                                   

         (u 000 din)

2008. god.

2009. god.

Ukupan kapital 

33.985.719 

39.094.042 

Ukupna aktiva 

83.428.495 

109.421.479 

Ukupne obaveze 

49.442.776 

70.327.437 

Kratkoročna aktiva (imovina)

64.216.150 

77.887.595 

Kratkoročna pasiva 

6.314.220 

6.573.040 

Dati krediti (i depoziti)        

55.316.619 

64.454.470 

Primljeni depoziti                

5.639.217 

5.363.609 

Ukupni prihodi 

17.616.554

106

17.420.362

107

Ukupni rashodi 

11.578.452

108

11.256.590

109

Kamatni prihodi 

11.135.356 

12.162.955 

Kamatni rashodi 

4.685.885 

4.545.377 

Operativni troškovi 

1.024.420 

1.180.369 

Troškovi zaposlenih 

531.354 

695.082 

Neto dohodak (dobit) 

5.468.548 

5.579.463 

Tržišna cena akcija 

3.148 

Broj običnih akcija

/ 

8.345.904 

Prosečan broj akcija  

/  

959.394 

Tabela br. 7.4. 



Pokazatelji  finansijske  strukture,  finansijskog  položaja,  odnosno  zaduženosti

  pokazuju 

stepen zaduženosti, odnosno koliko se banka  finansira  iz tuđih  izvora sredstava, a koliko iz 

sopstvenog kapitala. 
 

105

Tabele  bilansa  stanja  i  bilansa  uspeha  preuzete  i  preuređene  na  osnovu  podataka  datih  u  berzanskom 

prospektu. 

106

= 11.135.356 + 1.591.435 + 2.089 + 11 + 79.494 + 4.808.169 = 17.616.554

107

= 12.162.955 + 792.903 + 2.261 + 1 + 103.158 + 4.359.084 = 17.420.362

108

= 4.685.885 + 63.040 + 191.508 + 2.795.447 + 531.354 + 123.142 + 1.024.420 +

2.163.656 = 11.578.452

109

= 4.545.377 + 180.433 + 399.712 + 2.528.161 + 695.082 + 142.844 + 1.180.369 +

1.584.612 = 11.256.590 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

82

2009. god.

(17.420.362

/

11.256.590) × 100

=

1,55 × 100

=

155

 
2. 

ℎ 

ℎ

ℎ

=

ℎ

/

ℎ

Za  banku  je  od  izuzetnog  zančaja  da  ostvari  što  veću  kamatnu  maržu  kao  razliku  između 

kamatnog prihoda i kamatnog rashoda. 
 

2008. god.

11.135.356

/

4.685.885

=

2,37

2009. god.

12.162.955

/

4.545.377

=

2,68

 
3. 

ℎ 

ℎ

.

š

=

ℎ

/

.

š .

2008. god.

17.616.554

/

1.024.420

=

17,20

2009. god.

17.420.362

/

1.180.369

=

14,76

4. 

ℎ 

ℎ

š

ℎ 

=

ℎ

/

š.

.

2008. god.

17.616.554

/

531.354

=

33,15

2009. god.

17.420.362

/

695.082

=

25,07



Pokazatelji profitabilnost (rentabilnosti)

Najznačajniji  pokazatelji  investiranja  jesu  pokazatelji  profitabilnosti,  koji  se  obično 

porede u  različitim  vremenskim  razdobljima. 

Neki  od  pokazatelja  profitabilnosti  su:  Return 

on  Equity  (ROE),  Return  on  Assets  –  ROA  (ili  ROI),  Leverage  (multiplikator  akcionarskog 
kapitala),  Kamatna  marža,  kao  i  dodatni  investicioni  indikatori  kao  što  su,  P  (Price)  –  cena 
akcije,  Mcap  (Market  Capitalization),  EPS  (Earnings  per  Share),  BV  (Book  Value),  P/B 
(Price to Book Ratio), P/E (Price to Earnings Ratio) i mnogi drugi. 
 

Za  izračunavanje  investicionih  indikatora  i  indikatora  profitabilnosti  neophodni 

podaci sažeti su u 

Tabeli br. 7.4

. 

Pokazatelji  profitabilnosti  (rentabilnosti)

mere  povraćaj  uloženog  kapitala,  što  se 

često uzima za osnovni princip uspešnog upravljanja. Pokazatelji profitabilnosti su:

1.

–

=

ℎ

⁄

Ukazuje  na  to  koliko  je  jedinica  dobiti  ostvareno  po  jedinici  kapitala.  U  ovom  našem 
primeru „Aik Banke“ ROE bi bilo za 2008. i 2009. godinu, 

2008. god.

(5.468.548

/

33.985.719) × 100

=

16.09%

2009. god.

(5.579.463

/

39.094.042) × 100

=

14,27%

U ovom primeru iznosi oko 15-16% što pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita 

u  poslednja  četiri  kvartala  u  odnosu 

na  uloženi  kapital  akcionara.  S’  obzirom  da  vrednost 

ROE  ne  sme  biti  iznad  20-

25%, jer ako je to slučaj onda je to upozorenje za menadžment  i 

pokazuje to da je banka pribegla  veoma velikom zaduženju na finansijskom tržištu. U ovom 
našem primeru vidimo da su vrednosti i u 2009. i u 2010. godini ispod 20%.  

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

83

2.

–

=

ℎ

⁄

Ovaj  pokazatelj  meri  prinos  koji  reinvestira  kompanija  odnosno  pokazuje  koliki  prihod  je 
ostvaren investiranjem same kompanije u svoj razvoj. Ukoliko je pokazatelj ROA preko 2 ili 

2.5%  to  ukazuje  da  je  na  tržištu  prisutan  bankarski  monopol,  visoko  rizični  portfolio  ili  je 

neki  v

anredni  događaj  uzrokovao  ovako  visok  prinos.

  Za  2008.  i  2009.  godinu  ROA  bi 

iznosio, 
 

2008. god.

(5.468.548

/

80.858.515,5) × 100

=

6,76%

2009. god.

(5.579.463

/

96.424.987) × 100

=

5,79%

Na primeru „Aik 

Banke“ vidi se da je ROA u oba slučaja bio oko 6%, 

što je tri puta 

više  od  gornje  granice,  a  uzrok  tome  je  ekonomska  i  društvena  situacija  u  zemlji  koja  sa 
sobom uvek nosi veoma veliki rizik.  

3.

ž = (

ℎ

−

ℎ

)

⁄

2008. god.

(11.135.356

–

4.685.885)

/

83.428.495

=

0,077305 × 100

=

7,73

2009. god.

(12.162.955

–

4.545.377)

/

109.421.479

=

0,069617 × 100

=

6,96

4.

=

⁄

Leverage  poka

zuje  koja  je  vrednost  aktive  podržana  u  jednoj  novčanoj  jedinici 

akcionarskog kapitala. 
  

2008. god.

83.428.495

/

33.985.719

=

2,45

2009. god.

109.421.479

/

39.094.042

=

2,80

Rezultati  analize  gore  navedenih  pokazatelja  mogu  se  porediti  u  okviru  grupe 

odabranih banaka ili poređenje različitih vremenskih intervala u okviru jedne banke.



Investicioni indikatori 
 
 

Podaci 

vezani  za  izračunavanje  investicionih  indikatora  će  biti  korišćeni  iz  perioda 

2009. i 2010. godine jer je moguće uzeti trenutnu tržišnu c

enu akcija, iz razloga šro ona nije 

striktno vezana za finansijske izveštaje, bilans stanja i uspeha i završetak tekuće godine.

1.

ž š

–

=

ℎ 

(

ℎ

)

č ℎ 

×

ž š

Dakle,  predstavlja  ukupnu  tržišnu  vrednost  svih  izdatih  akcija  kompanije,  odnosno 

pokazuje koliko tržište vrednuje kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog dana kao i cena 
akcija.  Konkretno  za  ovu  akciju  „Aik  Banka“  iznosi  u  2009.  godini  na  dan  25.  septembar 
26.272.905.792, dok 2010. godine na dan 30. novembra iznosi 27.583.212.720.  
 

2009. god. 

8.345.904 × 3.148 = 26.272.905.792

2010. god. 

8.345.904 × 3.305 = 27.583.212.720

2.

  ℎ

–

=

/

č

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

85

Grafički prikaz br. 

7.4. – Uporedno kretanje akcija Aik Banke i indeksa Beleks15.

111

Za  izračunavanje  tržišnih  koeficijenata  koriste  se  podaci  i

z  Bilansa  stanja  i  Bilansa 

uspeha kao i podaci koji su dati u Berzanskom prospektu koji je dostupan širokoj javnosti na 
sajtu Beogradske berze.  
 

Pokazatelji ROA i ROE obrađeni su u okviru indikatora profitabilnosti.

Zatim  sledi, šestomes

ečni prikaz  kret

anja  akcija  „Aik    Banke“  (

Grafički  prikaz  br. 

7.5.

) pored konstantnog rasta od kraja marta, kada je i bio najveći pad kao i u avgustu kada je 

postojao blaži pad, sve je nadoknađeno krajem septembra, kada je zabeležen porast nešto više 

od 3.000 din. 

Grafi

čki prikaz br. 7

.5. – Kretanje akcija u periodu, oktobar 2005. – decembar  2009. god.

112

U  mesecu  martu  2009.  god.  zabeležen  je  pad  koji  je  bio  i  najveći  posmatrajući 

narednih šest meseci. Nakon toga kreće porast, da bi u avgustu opet došlo do blažeg pada,

 ali 

sve to je nadoknađeno krajem septembra, kada je zabeležen porast na nešto više od 3.000 din.

111

Podaci korišćeni sa sajta 

www.belex.rs

. 

112

Podaci korišćeni sa sajta 

www.belex.rs

.  

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

86

U istom tom periodu 2010. god. može se primetiti skroz obrnuta situacija u odnosu na 

godinu dana ranije. Naime, u mesecu aprilu zabelež

ena je drastično već

a vrednost akcija, i do 

3.500 din. u odnosu na recimo  mesec  septembar kada  je  vrednost dostizala jedva 2.800 din. 

po  akciji.  Već  negde  početkom  maja  mogao  se  osetiti  drastičan  pad  vrednosti  koji  se  u 

narednom  periodu  kretao  u  intervalu  od  2.800  do  3.000  din.  za  akciju.  Mesec  septembar  je 
završen nešto ispod 2.800 din. po akciji. 
 

Poređenjem  indikatora  „Aik  Banke“  sa  „Kome

rcijalnom  Bankom“  dolazimo  do 

sledeće tabele

. 

„Aik Banka“ 

„Komercijalna Banka“ 

2008 

2009 

2008 

2009 

I Pokazatelji finansijske strukture 

1.

Odnos kapitala i ukupne aktive=akcijski kapital/ukupna aktiva 

40,74 

35,73 

14,88 

13,29 

2.

Odnos ukupne aktive=(ukupne obav./ukup.aktiva)*100 

59,26 

64,27 

85,11 

86,71

II Indikatori likvidnosti

1.

Pokazatelji tekuće likvid.=kratkor.aktiva/kratkor.pasiva

10,17

11,85

3,88

3,21

2.

Odnos kapitala i depozita=dati krediti/primljeni depoziti 

9,81

12,01

73,14

792,09

3.

Odnos kratkoročne aktive i ukupno datih kredita

1,16

1,21

2,47

2,08

III Indikatori ekonomičnosti

1.

Ekonomičnost poslovanja=ukupni prihodi/ukupni 

rashodi 

152

155

109,59

107,55

2.

Odnos kamatnih prihoda i rashoda 

2,37

2,68

2,36

1,75

3.

Odnos ukupnih prihoda i operativnih troškova 

17,20

14,76

8,97

7,37

4.

Odnos ukupnih prihoda i troškovi zaposlenih 

33,15

25,07

9,45

8,49

IV Pokazatelji profitabilnosti

1.

ROE=(neto dohodak/akcijski kapital)*100 

16,09%

14,27%

10,95%

6,84%

2.

ROA=(neto dohodak/ukupna aktiva)*100 

6,76%

5,79%

1,63%

0,91%

3.

Kamatna marža=(prihodi-rashodi od kamata)/ukup.aktiva 

7,73

6,96

0,04

0,03

4.

Leverage=aktiva banke/ukupan akcion.kapital 

2,45

2,80

4,24

7,52

V Investiconi indikatori

2009

2010

2009

2010

1.

Tržišna kapitalizacija=ukup.br.emitov.akcija*tržišna cena 

26.272.905.792

27.583.212.720

33.467.265.537

22.389.023.217

2.

Zarada po akciji(EPS)=neto dobit/pros.br.akcija 

569,86

581,42

3065,82

2055,01

3.

P/B=tržišna cena/knjigovodstv.vr.akcije 

0,84

0,81

1,37

0,89

4.

P/E=tržišna cena/EPS 

5,52

5,68

12,53

12,51

5.

Beta koef. 

/

1,11

/

0,91

Tabela br. 7.5. – Uporedni indikatori 

Posmatrajući  pokazatelje  u  okviru  finasijske  strukture  i  zaduženosti  tačnije  odnos 

između  kapitala  i  ukupne  aktive,  gde  važi  pravilo  da,  što  je  ovaj  indikator  veći  manja  je 
zaduženost, uočavamo da

 „Aik Banka“  ima manje zaduženje nego „Komercijalna“. Dok kod 

drugog indikatora važi obrnuto pravilo, da što je pokazatelj veći veća je zadužen

ost, tako da 

opet dolazimo do istog zaključka, da „Aik Banka“ ima manju zaduženost od „Komercijalne“. 

Pokazatelji likvidnosti govore da „Aik Banka“ ima veću tekuću likvidnost, dok odnos 

kapitala  i  depozita  daje  veće  rezultate  za  „Komecijalnu“  banku  što  o

pet  govori  da  je 

„Komercijalna“  manje  likvidna,  jer  ima  daleko  više  datih  kredita  nego  primljenih  depozita, 

dok je kod „Aik“ banke taj odnos daleko manji, što uzrokuje veću likvidnost. „Komercijalna“ 
banka  ima  veće učešće  kratkoročne aktive u datim krediti

ma  od „Aik“  banke  što  dovodi do 

niže profitabilnosti ali i manjeg rizika tehničke nesolventnosti.

Indikatori  ekonomičnosti  pokazuju  da  „Aik  Banka“  ostvaruje  viši  nivo  prihoda  po 

jedinici  rashoda  nego  što  je  to  slučaj  kod  „Komercijalne“  banke.  U  2008.  god.

  „Aik“  i 

„Komercijalna“  banka  su  imale  približno  jednaku  razliku  između  kamatnih  prihoda  i 
kamatnih  rashoda, tačnije  „Aik  Banka“  je  imala  tu razliku  veću  za  0,01. Međutim, u 2009. 
god.  „Aik  Banka“  je  tu  razliku  povećala  sa  2,37  na  2,68,  dok  je  „Komercijaln

a“  taj  odnos 

drastično  smanjila  na  1,75.  Razlog  za  to  je  što  povećanje  kamatnih  prihoda  nije  moglo  da 

prati  toliki  rast  kamatnih  rashoda  koji  je  porastao  za  duplo  u  2009.  godini.  Naredna  dva 

pokazatelja  ukazuju  na  to  da  „Komercijalna“  banka  ima  mnogo  veće 

operativne  troškove  i 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi

VIII 

ZAKLJUČAK

Uticaj  ekonomske  svetske  krize  je  umnogome  omeo  razvoj  bankarskog  sektora, 

umanjio  nivo  profitabilnosti,  uticao  na  promenu  strategije  i  primorao  banke  na 
konzervativniji  pristup  pri  pruža

nju  usluga  klijentima.  Takav  pristup  zadržaće  se  još  dugo, 

bez obzira na to što se poboljšanje makroekonomskih kretanja uveliko zapaža na tržištu. Ipak 
takav  vid  poboljšanja,  oporavka  privrede,  je  spor,  neznatan  i  nestabilan  tako  da  mnogi 

očekuju drugi „talas“ ekonomske krize, što je samo razlog više da ne samo banke već i druge 
kompanije i preduzeća vode oprezniju poslovnu i stratešku politiku.

U  Srbiji  može  se  reći  da  su  banke  poslovale  solidno,  posmatrajući  na  celokupnom 

nivou i to zahvaljujući  vođenju

  restriktivne  monetarne  politike  Narodne  banke  Srbije,  pa  su 

banke pretežno poslovale s Narodnom bankom, dok su poslovanje sa stanovništvom zadržale 

na  postojećem  nivou,  dakle  bez  proširivanja  mreže  novih  klijenata.  Da  je  bankama  bilo 

dopušteno  da  u  potpunosti  samovoljno  vode  sopstveno  poslovanje,  rezultati  bi  bili  mnogo 
lošiji a posledice bi možda bile katastrofalne. 
 
 

Opšta  uspešnost  poslovanja  banaka  u  Srbiji  pored  profitabilnosti  kao  osnovnog 

indikatora  uspešnosti  poslovanja,  odnosi  se  pre  svega  na  definisanje  strateškog  plana, 

odnosno  na  dugoročno  definisanje  misije  i  vizije  čime  se  utvrđuje  smer  kretanja  i  razvoja 

poslovanja banke.  
 

Analizom  konkurencije  i  konkurentskog  okruženja  utvrđuju  se  snage  i  slabosti 

konkurenata  i  na  osnovu  donetih  zaključaka  utvrđuje  se  koje  konkurente  i  u  kojoj  oblasti 
„napasti“,  odnosno  utvrđuje  se  strategija  poslovanja.  Strategija  poslovanja  razvija  se 
postojanjem strateškog plana i njegovim daljim razrađivanjem. 

Poštovanje  bankarskih  principa  predstavlja  uslov  uopšteg  postojanja  banaka  kao 

finansijskih  institucija.  Kada  se  spomenu  bankarski  principi,  obično  se  prvo  pomisli  na 

likvidnost  banaka.  Tako,  likvidnost  i  predstavlja  osnovni  bankarski  princip  koji  se  sastoji  u 

uspešnom  usklađivanju  priliva  i  odliv

a  u  redovnom  poslovanju  banke.  Uspešno  upravljanje 

rizicima  zapravo predstavlja  procenu nivoa  rizičnosti  nekog  poslovnog poduhvata.  Ukoliko 

takav vid procene nije adekvatan, onda banka srlja u sopstvenu propast.  
 

Nosioci stabilnog i razvijenog tržišta kapitala predstavlja

ju berze, čiji rad je uslovljen 

poštovanjem određenih standarda, principa, normi bez kojih ova institucija ne može postojati. 

Jedan od osnovnih instrumenata kojima se na berzi trguje jesu akcije, na čije cenovno 

kretanje utiču brojni faktori, kao što su: 

zarade, odnos  cena  –  zarada, dividende,  prihodi  od 

akcija,  deobe  akcija,  dividende,  kamatne  stope,  prihodi  od  obveznica,  cena  robe,  društveni 

bruto proizvod, itd. Skup akcija čini portfolio investitora kojim treba dobro znati upravljati a 
to između ostalog

podrazumeva i shvatiti značaj diversifikacije portfolia, u suprotnom može 

doći do gašenja portfolia. 

Pri izboru u koje akcije investirati veliku ulogu igra primena fundamentalne i tehničke 

analize,  čija  primena  je  pojavom  savremenih  računara  i  softvera 

umnogome  olakšana. 

Takođe,  pri  donošenju  takve  odluke  teba  uzeti  u  obzir  i  šira  makro 

–  ekonomska 

kretanja od koji umnogome može zavisiti buduća poslovna odluka. Sve to utiče da ovi i niz 
drugih  međusobno  zavisnih  i  na  razne  načine  isprepletanih  faktora  m

ogu  dovesti  do 

zadovoljavajućih  indikatora  poslovanja.  Naravno  pri  tome  treba  imati  u  vidu  i 

makroekonomska  kretanja  i  to  pre  svega,  kretanje  društvenog  bruto  proizvoda,  inflatorna 

kretanja  sa  projekcijama  za  budućnost,  kretanje  zaposlenosti,  što  zapravo  g

ovori  o 

investicijama  države  i  privatnog  sektora  u  sopstveni  razvoj.  S  obzirom  da  je  stopa 

nezaposlenosti  u  svetu  izuzetno  visoka  (u  Španiji  čak  20%)  to  će  reći  da  su  investicije 

trenutno u svetu na jako niskom nivou. Dakle, svi ovi indikatori zajedno doprinose uspešnoj 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

89

borbi  na  konkurentskom  tržištu,  očuvanju  stabilnosti  i  profitabilnosti  celokupne  nacionalne 

ekonomije i privrede jedne zemlje. 
 
 

U prilog napred navedenom izlaganju idu i sledeći zaključci:



Da  uspešnost  poslovanja  zavisi  od  kvaliteta  unapred  definisanog  strateškog  plana  i 
stepena konkurentskog okruženja banke. 



Da  bez  poštov

anja  osnovnih  bankarskih  načela  (likvidnost,  poslovnost,  efikasnost, 

poverenje klijenata (sigurnost), itd.) i bez efikasnog upravljanja  bankarskim rizicima, 

nije  moguće 

ostvariti  profitabilnost  i  uspešnost  poslovanja,  kao  ni  minimum  koji  je 

potreban za opstanak na bankarskom tržištu. 



Da  bez  dobro  organizovanog  i  razvijenog  tržišta  kapitala,  koje  podrazumeva 

postojanje  dobre  regulative,  odgovarajućih  instrumenata  i  instit

ucija,  a  na  prvom 

mestu berzi, 

nije moguć

a stabilnost, rast i razvoj ekonomije i društva u celini. 



Da berza kao institucija ne može opstati na tržištu kapitala bez poštovanja berzanskih 
principa. 
 



Da  analizu  određene  kompanije  tj.  njene  akcije 

i  uspešno  i  kvalitetno  upravljanje 

portfoliom  investitora 

nije  moguće  izvršiti  bez  dobrog  poznavanja  indikatora 

f

undamentalne  i  tehničke  analize  i 

pravilne  diversifikacije  portfolija.  Odnosno,  da 

osnovu konkretnog uvida u uspešnost poslovanja  banaka predstavljaju indikatori dati 

u vidu matematičkih relacija



Da  je  svetska  ekonomska  kriza  u  značajnoj  meri  omela  dalji  razvoj  bankarskog 

sistema  u  Srbiji,  smanjila  profitabilnost  i  time  negativno  uticala  na  uspešnost 
bankarskog poslovanja u zemlji. 
 



 Na  osnovu,  svega  napre

d  izloženog,  osnovni  zaključak  pokazuje  da  se  generalna 

hipoteza u potpunosti potvrdila, odnosno, da je uticaj strateškog planiranja, poštovanja 
bankarskih principa, adekvatnog upravljanja rizicima kao  i uticaj  svetske  ekonomske 
krize, na uspešnost poslovanja banaka neminovan, odnosno ovakva kretanja ostavljaju 
dubok trag kako na samoj berzi tako i u samim bankama koje se kotiraju na berzi. 

Na  osnovu,  svega  napred  izloženog,  osnovni  zaključak  pokazuje  da  se  generalna 

hipoteza  u  potpunosti  potvrdila,  odnosno,  da  je  uticaj  berzanskih  kretanja  direktan  na 
uspešnost  poslovanja  banaka  koje  se  kotiraju  na  berzi  a  indirektan  na  uspešnost  poslovanja 

onih banaka koje se ne kotiraju ali imaju udela u onim kompanijama, bankama čije akcije se 

nalaze na berzi.  
 
 
 
 
 
 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

91

28.

Ristić dr Života, „Trži

šte novca – teorija i praksa“, Beograd, 1990. god. 

29.

Robbins  P.  Stephen,  Coulter  Mary,  „Menadžment“,  (Urednik  izdanja  na  srpskom 

jeziku, Mašić dr Branislav), Data Status, Beograd, 2005. god.

30.

Rose  S.  Peter,  Hudgins  C.  Sylvia,  „Bankarski  menadžment  i  finansijske  usluge“ 

(Urednik  izdanja  na  srpskom  jeziku,  Vasković  dr  Vojkan),  Data  Status,  Beograd, 

2005. god. 

31.

Šoškić  dr  Dejan,  „Hartije  od  vrednosti 

–  upravljanje  portfoliom  i  investicioni 

fondovi“, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd 2009. god. 

32.

Štimac  dr  Milko,  Du

galić  dr  Veroljub,  „Osnove  berzanskog  poslovanja“,  Stubovi 

kulture, Beograd, 2005. 

33.

Urošević dr Branko, „Finansijska ekonomija“, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 

2008. god. 

34.

Vasiljev  dr  Stevan,  Miljković  dr  Milorad,  „Marketing“,  Univerzitet  Singidunum, 

Beograd, 2006. god. 

35.

Veljković dr Saša, „Marketing usluga“, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2006. 

god. 

36.

Vračar dr Dragutin, „Strategije tržišnog komuniciranja“, Ekonomski fakultet Beograd, 

Beograd, 2008. god. 

37.

Žager,  dr  Lajoš,  Žager  dr  Katarina,  „Analiza  financijskih  izvještaja“,  Masmedia, 
Zagreb, 2008. god. 

38.

Živković dr Aleksandar, Komazec dr Slobodan, „Berzanski i bankarski menadžment“, 

Viša poslovna škola Beograd, Beograd, 2002. god. 

39.

Živković  dr  Aleksandar,  Stankić  dr  Rade,  „Bankarsk

o  poslovanje  i  platni  promet“, 

Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2005. god. 
 
 

ČASOPISI I PUBLIKACIJE

1.

„Bankar“, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god. 

2.

„Finansije  – 

časopis  za  teoriju  i  praksu  finansija“,  godina  LXIV  Broj:  1−6, 

Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, 2009. god. 

3.

„Finansije  – 

časopis  za  teoriju  i  praksu  finansija“,  godina  LXIV  Broj:  1−6, 

Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, 2009. god. 

4.

„

Mesečni statistički bilten“, Republika Srbija 

– R

epublički zavod za statistik

u, godina 

LVIII ISSN 2217-2092, 9/2010, Beograd 2010. god. 

5.

Izveštaj o poslovanju Beogradske berze za 2009. godinu. 

6.

Jer

emić dr Zoran, Stock Market in Serbia 

– 50 Chosen, Ekonomist Media Group and 

INMACO d.o.o., Beograd, 2007. godina. 

7.

Memorandum Narodne bank

e Srbije o utvrđivanju ciljane stope inflacije za period od 

2009.  do  2011.  godine,  usvojen  na  sednici  Monetarnog  odbora  NBS  22.  decembra 
2008. godine. 
 
 
 
 
 
 
 

Analiza uspešnosti poslovanja banaka na Beogradskoj berzi 

Primer „Aik Banka“

92

INTERNET IZVORI 

17. oktobar 2010. god. 

Vreme  

1. 

http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/50/50_2.html

11:21h 

2. 

http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/50/50_2/index.html

11:28h 

3. 

http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/50/50_5.html

11:26h 

18. oktobar 2010. god.

4. 

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/maj/Tabela%201%20Osnovni%20indikato
ri%20makroekonomskih%20kretanja.pdf

15.37h 

5. 

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/jun/Saopstenje.pdf

15.29h 

6. 

http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0018&izbor=odel&tab=152

15.52h 

22. oktobar 2010. god.

7. 

http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/MesecniPregled/MSB-02-2010.pdf

19.56h 

8. 

http://www.economy.rs/finansije/7049/Pregled-desavanja-na-svetskom-finansijskom-
trzistu-u-periodu-od-31--maja-do-11--juna-2010--godine.html

19.17h 

9. 

http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.288/uticaj-ekonomske-krize-na-poslovanje-
kompanija-u-srbiji-pad-traznje-za-robom-i-ugrozena-likvidnost.html

19.28h 

10. 

http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.524/poslovanje-akcionarskih-drustava-u-2009.html

19.40h 

15. novembar 2010. god.

11. 

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/maj/Tabela%201%20Osnovni%20indikato
ri%20makroekonomskih%20kretanja.pdf

11:21h 

12. 

http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/90/90_5/inflation_maj_2010.pdf

11:28h 

13. 

http://www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2009.pdf

12:04h 

14. 

http://www.sfera-station.com/clanak/tehnicka-analiza

13:10h 

15. 

http://www.sfera-station.com/clanak/fundamentalna-analiza

13:19h 

16. 

www.kamatica.com/istrazivanja

13:38h 

22. novembar 2010. god.

17. 

http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/svi/indeksi

17:18h 

18. 

http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/belex15/dnevni

17:46h 

19. 

http://www.belex.rs/trgovanje/indeksi/belex15/korpa

18:09h 

21. 

http://www.crhov.rs/

18:24h 

22. 

www.aikbanka.co.rs

18:36h 

23. 

http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/AIKB

18:49h 

24. 

http://www.crhov.rs/?Opcija=1&odabraniemitentjmb=36B544E84DDAC4C5&isin=54D
03D9630ABB7C282D7D159

19:07h 

11. mart 2011. god. 

25. 

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/10617-worlds-best-global-banks-
2010.html#axzz1GJ1rHS21

17:49h 

26. 

http://www.gfmag.com/tools/best-banks/10619-worlds-50-
biggestbanks.html#axzz1GJ1rHS21

17:48h