Održivi razvoj turizma

UTICAJ JP MORSKO DOBRO NA ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U HERCEG NOVOM 
 

Mentor: D

oc. dr Aleksa Vučetić                       

1

Kandidat: Anđela Ivanović

Sažetak 

Republika  Crna  Gora  posvećena  je  očuvanju  životne  sredine  i  održivom  korišćenju  prirodnih 

resursa, bržem i ravnomjernijem ekonomskom i društvenom razvoju, i procesu evropskih 
integracija, što definiše pravce i ciljeve njenog razvoja. Istovremeno,  Crna Gora se u prvim 

godinama 21. vijeka suočava sa brojnim i složenim izazovima i problemima koje treba prevazići 

kako bi se osiguralo postizanje tih ciljeva.  

Pored  boljeg  korišćenja  i  zaštite  područja  koja  su  pod  posebnim  režimom  zaštite,  potrebno  je 

t

akođe  osigurati  primjenu  principa  održivog  razvoja  i  zaustavljanje  trendova  koji  prijete  da 

naruše jedinstvene vrijednosti i odlike primorskog regiona. Puna primjena procjene uticaja na 

životnu  sredinu  može  da  odigra  značajnu  ulogu  u  pojedinačnim  projektim

a, dok su  u  širem 

kontekstu neophodne temeljne promjene kako bi se osiguralo integralno planiranje i upravljanje 

obalnim područjem.

Morski  akvatorijum Crne Gore obuhvata unutrašnje vode i teritorijalno more u širini od 12 

nautičkih  milja,  dok  obalno  područ

je obuhvata oko 300 km obale sa priobalnim pojasom i 

gradovima i naseljima šest crnogorskih opština. Zakonom iz 1992. god., definisano je i Morsko 

dobro  kao  područje  posebne  namjene  koje  obuhvata  uski  kopneni  pojas  duž  čitave  obale 

(površine oko 60 km

2 

) i površinu teritorijalnog mora oko 2.500 km

2 

. 

ključne riječi

..................zaštita životne sredine, održivi razvoj, morsko dobro 

Abstract 

Republic of Montenegro is committed to the protection of enviroment and sustainable use of 
natural resources, faster and more balanced economic and social development, and the process of 
European integration, which all define the directions and goals of its development. At the same 
time, in the first years of the 21

st 

century, Montenegro is facing numerous, complex challenges 

and problems that need to be overcome in order to ensure these goals are achieved. 
Besides better use of and protection of the areas that are subject to special protection regime, it is 
also necessary to ensure the implementation of the sustainable development principles and to 
stop the trends that threaten to damage the unique values and characteristics of the coastal 
region. Adequate implementation of enviromental impact assessment can play an important role 
at the level of individual projects, while in the wider context it is necessary to introduce 
fundamental changes in order to ensure integral planning and management of the coastal area. 
The sea of Montenegro includes the interior wates and the territorial sea up to 12 nautical miles 
off the  shore, while the coastal zone covers some 300 km of the coast and the towns and 
settlements within six Montenegrin municipalities. The law from 1992 defined 

morsko dobro 

as 

a special purpose area covering the narrow coastal belt along the whole coast (the land of some 
60 km

2

) and the area of the territorial sea of some 2.500 km

2

. 

Keywords: 

sustainable tourism development, protection of enviroment, morsko dobro 

UTICAJ JP MORSKO DOBRO NA ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U HERCEG NOVOM 
 

Mentor: D

oc. dr Aleksa Vučetić                       

2

Kandidat: Anđela Ivanović

UVOD 

Po  definiciji  Svjetske  turističke  organizacije  (WTO)

1

, održivi turizam «rezultira upravljanjem 

svim resursima na način da se zadovolje sve ekonomske, socijalne i estetske potrebe, a da se pri 

tom  sačuvaju  kulturni  integritet,  osnovni  ekološki  procesi,  biol

oški diverzitet i sistemi za 

obezbjeđivanje života» (1996). Održivi turizam je imao tendenciju da se najviše bavi ekološkim 

pitanjima. Međutim, kao što se može vidjeti iz gornje definicije, taj koncept je proširen tako da 

obuhvata socijalne, ekonomske i kulturne aspekte pošto se shvatilo da lokalne zajednice mogu da 
ostvare najviše koristi od turizma ako je on održiv na duži rok. 

Održivi  turistički  razvoj  predstavlja  krovni  model  koji  se  predlaže  Cnoj  Gori,  odnosno  to  je 

razvojni model koji posebno ističemo

, da bi se izbjegle ekološke i socijalne opasnosti, koje je 

masovni turizam izazvao u mnogim zemljama u razvoju, pa i u razvijenim zemljama. Održivi 
razvoj kao razvojni model destinacija koje se tek pojavljuju na tržištu se, po definiciji WTO-a, 
smatra nekompatabilnim sa razvojem «mainstream», masovnog turizma. Postoje, nedvosmislene, 
ekonomske koristi od masovnog turizma, ali socijalni i ekološki troškovi, koji prate te 

ekonomske  koristi,  spriječavaju  nas  da  ga  smatramo  održivim

-  zavisno od stepena zrelosti 

životnog ciklusa takvih destinacija, degradacija koja rezultira iz masovnog turizma je 
neprihvatljiva za lokalno stanovništvo. 
Razvoj i primjena politike održivog razvoja turizma mora se bazirati na brojnim principima i 
kriterijumima: ekološka održivost,  društvena održivost, kulturna održivost, ekonomska 

održivost, obrazovni element, lokalno učešće i princip zaštite.

Prema  Vodiču  za  održivi  turizam  vodeći  principi  održivog  turizma  su  ključni  za  razvoj  i 

primjenu njegove politike. Razvrstani su u tri velike grupe: okvirni tokovi (zauzimanje 

holističkog  stava,  angažovanje  široki  krug  interesanata,  dugoročno  planiranje,  određivanje 

globalnih i lokalnih uticaja, promocija održive potrošnje, izjednačavanje održivosti i kvaliteta), 

razvijanje pristupa (posmatranje svih uticaja kroz troškove – 

princip  zagađivač  plaća, 

minimalizovanje rizika – princip opreza, perspektiva životnog ciklusa, razmatranje funkcionalnih 

alternativa,  poštovanje  granice  razvoja),  osiguranje  progresa  (prilagođavanje  promjenama; 

preduzimanj

e  kontinuiteta  korišćenja  održivog  razvoja).  Fundamentalni  princip  jeste 

međugeneracijska jednakost: razvoj se smatra održivim, samo u onoj mjeri u kojoj se današnje 

potrebe  mogu  zadovoljiti,  a  da  to  ne  spriječi  buduće  generacije  u  zadovoljavanju  njihovih 

potreba. Postojeća generacija, drugim riječima, treba da ostavi sledećoj generaciji zalihe dobara 

za kvalitetan život, koje neće biti manje od onih koje su i sami naslijedili. Kao takav, koncept 

održivog razvoja se obično formuliše oko tri ključna pitanja:

  ekonomska efikasnost, društvena 

jednakost i ekološka održivost. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

1 

WTO (1998), Tourism Vision, executive summary 

UTICAJ JP MORSKO DOBRO NA ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U HERCEG NOVOM 
 

Mentor: D

oc. dr Aleksa Vučetić                       

4

Kandidat: Anđela Ivanović

•

razviti strategiju integralnog upravljanja morskim dobrom na bazi opredjeljenja održivog 

razvoja,  uključujući  i  ekskluzivne  turističke  zone  i  urbane  sredine:  razviti  integralnu 

politiku i proceduru donošenja odluka o upotrebi dijelova morskog dobra, uključujući sve 

zaineresovane sektore koji treba 

da  stimulišu  kompatibilnost  i  ravnotežu  načina 

korišćenja; identifikovati postojeće i projektovane vidove korišćenja priobalnih područja 

kroz adekvatan informacioni sistem o morskom dobru;  planirati razvoj uz prethodno 

urađene detaljne analize stvarnih i 

potencijalnih uticaja na životnu sredinu; obezbjediti 

pristup zaineresovanih pojedinaca, grupa i organizacija relevantnim informacijama, uz 

mogućnost uč

e

šća u planiranju i donošenju odluka o korišćenju morskog dobra; razviti 

metodologiju praćenja promjena 

kvaliteta vode i priobalnog zemljišta; 

•

razviti preventivne mjere kako bi se izbjegla degradacija morskih ekosistema i smanjio 

rizik  od  dugoročnih  negativnih  posledica;  osigurati  ekonomske  instrumente  u  okviru 

zakonske regulative za stimulisanja privrede da 

se  koriste  čiste  tehnologije  i  druga 

sredstva konzistenata sa principom „zagađivač plaća”.

•

obezbjediti  uslove  za  uravnoteženo  korišćenje  i  očuvanje  bioresursa  mora:  uvećanje 

potencijala bioresursa mora kako radi zadovoljenja ljudskih potreba za ishranom, tako i 
za ostvarenje razvoja turizma i drugih ekonomskih i socijalnih ciljeva razvoja; 

•

definisati „ekološke kapacitete” na korišćenje neposrednog priobalja i litoralnog kordona 

za kupanje i druge vidove antropopresije; obezbjediti efikasno čišćenje litoral

a i priobalja 

od zagađivanja rasutim otpacima; eliminisati izlijevanja neprečišćenih otpadnih voda u 

području litorala, a izgradnju septičkih jama na udaljenjima manjim od 300m od obale; 

eliminisati sve oblike skladištenja opasnih i štetnih materija na pod

ručju litorala; zatim 

nekontrolisano pretakanje i skladištenje naftnih derivata i mineralnih ulja; zabraniti 

eksploataciju pijeska i šljunka sa plaža, kao i neposrednog zaleđa obalske linije.

Opredjeljujući  se  za  koncepciju  održivog  razvoja

4

, nosioci razvojne politike Crne Gore su 

prihvatili ravnopravnost sva tri osnovna segmenta razvoja: ekonomije, društva i očuvanja životne 

sredine. Pri tome se podrazumjeva da ekonomski razvoj treba da obezbjedi materijalno 
bogatstvo, socijalni razvoj-  društveni i kultu

rni  prosperitet,  a  ekološki  razvoj  i  unapređenje

- 

zdraviji život. 

Prilikom  definisanja  ekoloških  osnova  strategije  razvoja,  imaju  se  u  vidu  sledeći  problemi 

životne  sredine:  nivo  zagađenosti  Skadarskog  jezera  i  Zetske  ravnice  i  uticaj  Kombinata 

aluminijuma 

u  Podgorici  (KAP);  potencijalno  zagađenje  Boke  Kotorske  i  primorja  zbog 

neadekvatnog tretmana otpadnih voda; zagađenje pljevaljskog regiona; sušenje šuma; izuzetna 

zagađenost čvrstim otpadom na cjelokupnoj teritoriji Republike. 

Postizanje opšteg konsenzu

sa  o  prednosti  razvoja  i  unapređenja  kvaliteta  životne  sredine  kao 

osnove očuvanja ljudskog zdravlja, nad svim drugim segmentima razvoja i usvajanja o potrebi 

zaštite  prirode,  bio  i  deodiverziteta  kao  civilizacijskog  odnosa  prema  okruženju  i  budućim 

generacijama: 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

UTICAJ JP MORSKO DOBRO NA ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U HERCEG NOVOM 
 

Mentor: D

oc. dr Aleksa Vučetić                       

5

Kandidat: Anđela Ivanović

•

obezbjeđenje integrisanja problematike životne sredine i održivog razvoja u sve segmente 

politike, planiranja i upravljanja; sprovođenje nacionalne reforme ekonomske politike u 

odnosu  na  politiku  životne  sredine,  u  cilju  obezbjeđivanja  int

egracija razvojnih 

opredjeljenja i potreba za zdravom životnom sredinom; 

•

razvijanje i jačanje institucionalnih okvira kontrole i zaštite životne sredine kako bi se 

omogućila  efikasna  integracija  ekonomsko

-  ekoloških sistema, kao i razvijanje i 

unapređivanje  procedure  integrisanja  životne  sredine  i  razvoja  u  proces  odlučivanja  i 

upravljanja  u  okvirima  centralne  i  lokalne  uprave;  omogućavanje  uključivanja 

pojedinaca, grupa i organizacija u donošenje odluka uz njegovanje „ekološke 
demokratije”; reformisanje zakonodavne zaštite životne sredine i prirode. 

•

razviti informisanje o stanju i promjenama u životnoj sredini i to kroz ekologizaciju 

javnog  informisanja,  ali  i  kroz  ustanovljenje  informacionog  sistema  koji  će  da  pruži 

pravovremene  i  tačne  informacije  o  svi

m promjenama u životnoj sredini; postizanje 

mobilizacije građana uz obezbjeđenje lične i institucionalne odgovornosti;

•

poboljšati sistem kontrole i upravljanja životnom sredinom, a u okviru toga sistem 
referentnih labaratorija koje bi se bavile kontrolom kvaliteta vazduha, voda, zemljišta i 

hrane, inteziteta jonizujućeg zračenja, buke i vibracija;

•

razvijati pernamentno obrazovanje iz ekološke i problematike međuzavisnosti društvenog 

razvoja i životne sredine; raditi na unapređenju ekološke svije

sti i ekološke etike u svim 

okvirima društvenog života a posebno u sferi ekonomije; 

•

stalno raditi na razvoju i implementaciji nacionalnih i lokalnih programa održivog 

razvoja i programa zaštite i unapređenja životne sredine; usaglasiti efikasno korišćenje 

tržišnih 

instrumenata, uključujući troškove zaštite, sanacije i unapređenja životne sredine 

u okvire proizvodnje i potrošnje, čime bi se prevazišlo shvatanje da je  životna sredina 

„besplatno javno dobro” i prenošenje problema na sledeće generacije;

•

integrisati tro

škove zaštite i sanacije životne sredine u sferu privređivanja, kako bi cijene 

proizvoda realno odslikavale relativnu oskudicu resursa i njihovu vrijednost; da u 
bilansima proizvodnje i potrošnje budu integrisani društveni troškovi (društveni standard) 
i t

roškovi životne sredine, razviti realni državni obračunski sistem zasnovan na stvarnim 

troškovima proizvodnje, društvenog standarda, vrijednostima resursa i šteta po životnu 
sredinu koje su posledica razvoja; 

•

razviti sisteme i sve oblike od prirodnih i akcidentnih hazarda kroz sistem upravljanja; 
definisati maksimalno dozvoljene emisije (GVE), kroz adekvatne uredbe; raditi na 

preorijentaciji tehnoloških procesa, naročito u industriji u smislu razvoja malootpadnih 

tehnologija, energetski i resurno efikasnijih; 

Cilj  istraživanja  prije  svega  jeste  sagledavanje  trenutnog  stanja  u  Opštini  Herceg  Novi,  uočiti 

probleme vezane za održivi razvoj turizma  i istražiti uticaj JP Morsko dobro.  Kao hipotezu 
postavljam da   J.P Morsko dobro ima pozitivan uticaj na održivi  razvoj turizma u Herceg 

Novom. Nakon sprovedenog istraživanja data pretpostavka će biti opovrgnuta ili prihvaćena u 

zaključnim  razmatranjima.  Tehnika  ispitivanja  koju  sam  koristila  je  intervju  sa  zaposlenim  u 

preduzeću M

orsko dobro sa sjedištem u Budvi. 

4

Pravci razvoja Crne Gore ekološke države  str. 6 

UTICAJ JP MORSKO DOBRO NA ODRŽIVI RAZVOJ TURIZMA U HERCEG NOVOM 
 

Mentor: D

oc. dr Aleksa Vučetić                       

7

Kandidat: Anđela Ivanović

1.1 Održivi razvoj 

Održivi  razvoj  teži  očuvanju  životne  sredine,  racionalno  korišćenje  prirodnih  resursa. 

Balansirajući  socijalne,  ekonomske  i  faktore  zaštite  životne  sredine  mi    na  taj  način    vodimo 

računa  o  generacijama  koje  dolaze.  Održivi  razvoj  je  razvoj  u  pravcu  umjerenog  korišćenja 

resursa tako da buduće generacije nisu ugrožene.  

Kolokacija "održivi razvoj" prvi put se pojavila 1987. godine u zvaničnom izveštaju Sv

ijetske 

komisije  Ujedinjenih  nacija  za  životnu  sredinu  i  razvoj  naslovljenom  "naša  zajednička 

budućn

ost" ili "Izveštaj Brundtland"  (komisijom je predjedavala Gro Harlem Brundtlant). Ovaj 

termin  je  smišljen  da  označi  "razvoj  koji  zadovoljava  potrebe  sadašnjosti  i  ne  ugrožava 

mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe". 

Izgledalo je da je namjera 

bila ekološki motivisana tj. da se radilo o očuvanju životne sredine. Nažalost, ono što je trebalo 

očuvati  bio  je  sve  brži  ekonomski  razvoj  bogatih  zemalja,  koje  su  se  oslanjale  na  prirodne 

resurse siromašnih zemalja. Kako je ova dvosmislena namera dovela do formiranja termina 

"održivi razvoj", njen lingvistički odraz ili izraz bio je takođe dvosmislen. 

Ovaj termin je kasnije 

na srpski jezik preveden kao "održivi razvoj".  
 
Koncept održivog razvoja bila je ideja vodilja na, takođe poznata i kao 

je bila međunarodna konferencija na najvišem nivou održana Rezultati samita bili su sledeći dokumenti

Konvencijapravno obavezujući d

a Okvirna konvencija o klimatskim promjenama je dovela do potpisivanja