Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet tehničkih nauka u Čačku
Seminarski rad
iz predmeta Zaštita podataka
Tema: Keylogger
Profesor:
Studenti:
Dr Vladimir Mladenović
Vladimir Nešović 28/2014
Asistent:
Mr Mladen Janjić
Čačak, Jul 2017. godine
Seminarski rad
Keylogger
4
2. Zašto keyloggeri predstavljaju pretnju?
Za razliku od ostali zlonamernih programa keylogger-i ne predstavljaju pretnju
računarskom sistemu. Već suprotno predstavljaju pretnju korisniku računarskog
sistema pošto se mogu koristiti za presretanje lozinki I ostalih poverljivih informacija
unesenih preko tastature a u drugih ulaznih uredjaja. Kao rezultat toga cyber kriminalci
mogu doći do PIN kodova i brojeva računa raznih sistema e-plaćanja, lozinki online
korisničkih računa, e-mail adresa itd...
Jednom kad napadač dodje do poverljivih korisničkih informacija s lakoćom može
izvršiti transfer novca s korisničkog e-računa na svoj. Nažalost, pristup poverljivim
podacima može katkad imati mnogo ozbiljnije i dalekosežnije posledice od gubitka
novca. Keyloggeri se mogu koristiti kao alat, kako za industrijsku, tako i za političku
špijunažu i tako dovesti do otkrivanja tajnih državnih informacija što nadalje može
dovesti do kompromitovanja sigurnosti državnih organizacija (npr. kradja privatnih
enkripcijskih ključeva).
Osim keyloggera najčešće metode koje se koriste pri cyber prevarama (
eng. cyber
fraud
) su:
Phishing:
vrsta pokušaja dobijanja tajnih informacija (
npr. korisnička
imena, lozinke
i brojevi kreditnih kartica
) gde se napadač pretvara da je
legitiman entitet elektronske komunikacije. Najčešće se izvodi e-mailom i
uglavnom navodi korisnike da unesu svoje informacije na zlonamernoj
internet stranici koja svojim izgledom skoro identično imitira legitiman
internet servis (
PayPal, Facebook, Gmail
… ).
Social engineering:
obuhvata razne metode manipulisanja i varanja
korisnika u svrhu otkrivanja poverljivih informacija.
Korisnici koji su svesni sigurnosnih pitanja
mogu se lako zaštititi protiv phishing napada
tako da ignorišu takve e-mailove i ne unose
lične podatke na sumnjivim internet
stranicama. Teže je, medjutim, zaštititi se od
keyloggera; jedina efikasna metoda je
korišćenje odgovarajuće sigurnosne zaštite u
obliku specijalizovanog programa za
otkrivanje takvih pretnji iz razloga što je
nemoguće da korisnik primeti da je keylogger instaliran na njegovom računaru.
Seminarski rad
Keylogger
5
3. Vrste keyloggera
Može se reći da su keyloggeri softverski ili hardverski entiteti koji obavljaju
keylogging funkciju (
eng.
keystroke logging
).U nastavku, keylogging možemo
definisati kao proces praćenja (iprikupljanja) tipki pritisnutih na tastaturi, u pravilu na
tajan način tako da korisnik nije svestan da se njegove radnje prate. Postoji velik broj
keylogging metoda, od softverskih i hardverskih, do elektromagnetskih i onih baziranih
na zvučnoj analizi...
3.1. Softverski keylogger
To su softverski programi dizajnirani za rad na računaru. Oni se izvode skriveni od
oka korisnika i presreću sve pritisnute tipke (
eng. keystrokes
) na računaru na kojem su
pokrenuti. Dalje, softverski keylogger u odredjenim intervalima šalje "uhvaćene" tipke
napadaču (
email, FTP server itd
.).
Razlikujući ih po njihovoj tehničkoj konstrukciji i načinu rada keyloggere
možemo podeliti na pet kategorija:
Kernel based
ovakav keylogger je teško napraviti, ali i izboriti se s njim
rade na nivou kernela, mogu da se ponašaju kao drajver za tastaturu
API based
koriste API funkcije tastature
operativni sistem obavesti keylogger na svaki pritisak dugmeta
lako se prave, ali i lako detektuju
Form Grabbing Based
loguju podatke poslate preko web formi
uzimaju podatke pre nego što prođu kroz HTTPS protocol
Softverski keyloggeri se mogu unaprediti dodatnim funkcionalnostima kako bi
došli do korisnikovih informacija bez oslanjanja na pritiske tipki sa tastature kao jedini
način unosa. Neke od dodatnih funkcionalnosti su:
o
Clipboard logging
– keylogger hvata sve informacije koje je korisnik kopirao u
trenutni cliboard
o
Screen logging
(
screenshots
) – pamti se slika trenutnog stanja na ekranu da bi se
došlo do bilo kakvih grafičkih informacija.
o
Hvatanje svakog otvorenog programa, foldera ili prozora kao i screenshot svake
posećene internet stranice
o
Hvatanje upita internet pretraživačima, razgovora instant messenger aplikacija i
ostalih Internet aktivnosti.
