ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Ћуприја, април 2018.
СЕМИНАРСКИ РАД
ПАТОЛОГИЈА СА ПАТОФИЗИОЛОГИЈОМ
ХИПОВИТАМИНОЗА И ХИПЕРВИТАМИНОЗА
Ментор: Студенти:
Проф. Др Слободанка Митровић Tијана Павић 3511
Милица Стоиљковић 3185
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Ћуприја, април 2018.
С А Д Р Ж А Ј
Увод...........................................................................................................................
1
1.
Хиповитаминозе и хипервитаминозе
.............................................................2
1.1.
Хиповитаминоза и хипервитаминоза хидросолубилних витамина
...2
1.1.1.
Витамин Б1 (тиамин)
............................................................................2
1.1.2.
Витамин Б2 (рибофлавин)
...................................................................2
1.1.3.
Витамин Б3 (ниацин)
............................................................................3
1.1.4.
Витамин Б6 (пиридоксин)
....................................................................4
1.1.5.
Витамин Б12 (цијанокобаламин)
.......................................................5
1.1.6.
Фолна киселина (витамин Б9)
............................................................6
1.1.7.
Витамин Ц (аскорбинска киселина)
..................................................6
1.2.
Хиповитаминоза и хипервитаминоза липосолубилних витамина
....7
1.2.1.
Витамин А (ретинол)
.............................................................................7
1.2.2.
Витамин Д (калциферол)
.....................................................................9
1.2.3.
Витамин Е (токоферол)
......................................................................10
1.2.4.
Витамин К
..................................................................................................11
Закључак.................................................................................................................13
Литература..............................................................................................................14
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
2
1.
Хиповитаминозе и хипервитаминозе
1.1.
Хиповитаминоза и хипервитаминоза хидросолубилних витамина
1.1.1.
Витамин Б1 (тиамин)
Тиамин учествује у бројним метаболичком, ензимским процесим као коензим, односно
као медијатор. Од неензимске функције значајно је навести његову улогу у стимулацији
скелетних мишића и неурона, где се краткотрајно концентрише.
Најчешћи етиолошки чинилац дефицита тиамина у неразвијеним земљама јесте
недовољан нутритиван унос, а у индустријски развијеним земљама је алкохолизам. Бери-
Бери је непосредна последица неадекватног нутритивног уноса тиамина у организам а
манифестује се на кардиоваскуларном и нервном систему. Кардиоваскуларне последице
су кардиомиопатија (слабост срчаног мишића) са последичним знацима декомпензације и
развоја стазе на плућима (респираторни дистрес) и отока ногу. На нервном систему се
запажа развој тзв. периферне неуропатије која се препознаје по мишићној слабости,
боловима, грчевима, конвулзијама, губитку тетивних рефлекса. Код хроничне употребе
алкохола описано је типично стање - Њерницке-Корсакофф-ијев синдром, који се огледа у
развоју енцефалопатије и психозе. Њерницке-Корсакофф-ијев синдром је високог
леталитета.
Хипервитаминоза витамином Б1 није позната.
1.1.2.
Витамин Б2 (рибофлавин)
Рибофлавин је коензим у различитим реакцијама оксидације и редукције, те заузима
централно место у процесу стварања ћелијске енергије. Такође учествује у метаболизму
лекова у јетри и у метаболизму липида.
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
3
Данас је његова дефицијенција права реткост. Дефицит који настаје може бити
нутритивног порекла (примаран) или секундаран (употреба лекова, метаболичке
абнормалности). Морфолошке промене које узрокује хиповитаминоза рибофлавина су
промене на кожи главе (дерматитис), уснама (хелиосис, стоматитис ангуларис), језику
(глосситис), рожњачи (корнеална васкуларизација), анемија, мождана дисфункција.
Нису забележени случајеви претераног уноса витамина Б2 зато што се сав вишак овог
витамина веома брзо излучује из организма путем мокраће.
1.1.3.
Витамин Б3 (ниацин)
Основни облици ниацина су никотинска киселина и никотинамид. Они учествују у
оскидо-редуктивним виталним биохемијским реакцијама (нпр.синтези масних киселина и
хормона), као и у ћелијској респирацији (елктронски носач). Никотинска киселина има
снажно хиполипемично дејство (снижава ниво холестерола и триглицерида).
Још је у 13. веку у Шпанији и Италији описано обољење „црног језика“ код сељака,
праћено променама на кожи, нервном систему и кардиоваскуларном систему. Болест је
добила назив пелагра. Нутритивни облник је присутан у неразвијеним земљама, а у
индустријски напреднијим се јавља као последица алкохолизма. Пелагра је обољење
економски сиромашног становништва, чија се исхрана базира претежно на кукурузу.
