ИСТОРИЈА
Семинарски рад:
ТОТАЛИТАРНИ РЕЖИМИ
Вулетић Љубомир
Дарић Душан
Лаушевић Иван
Миљковић Сава
Нешовић Филип
Ружић Душан
СтојановићАлекса ментор:
III5 проф. Биљана Тубић
-
Београд, март 2014. године –
3
светски рат, у земљи је владала глад и незадовољство народа што су комунисти
искористили и извели револуцију. Хитлер је искористио незадовољство немачког
народа због изгубљеног Првог светског рата, сталних условљавања Француске у вези
ратне одштете као и хиперимфлацију због које је Немачка била у тешкој финансиској
ситуацији.
Узрок настанка фашизма у Италији је незадовољство ониме што су добили у
Првом светском рату.
Може се увидети да је у све три државе постојала огромна подршка овим
идеологијама претежно од стране незадовољног становништва,а подршка је увек
најважнији фактор за успех било које идеје. Циљ ових покрета је управо било
организовање маса, јер докле год су на власти тоталитарни режими његове вође
ослањају се на масе и владају помоћу силе и страха. Управо је Хитлер у једном од
својих обраћања рекао:
''Све што ви јесте, дугујете мени,све што ја јесам, дугујем вама''.
4
2. Основне одлике тоталитарног режима
Сваки тоталитарни режим поседује:
1.
Службену идеологију која обухвата све аспекте човековог живота и којој се
приклања свако ко у том друштву живи. Познат је податак да је у Нацистичкој
Немачкој чак деведесет процената становништва подржавала ту идеологију;
2.
Једну хијерархијски организовану владајућу партију (једна партија има монопол
на политичку делатност) којом управља један човек (диктатор). Владајућа
партија је пропагирала идеологију коју су сви следили и слепо је се
држали,идеологија постаје државна истина;
3.
Систем полицијске контроле коју у интересу партијских вођа подржава али и
надзире владајућу партију, а врши репресију поред исказних непријатеља и на
потпуно произвољне субјекте; Свака субјективна грешка појединца је и
идеолошка грешка која се политизује да би дала простор за деловање терора. То
значи да је свако неслагање са пропагираном идеологијом било најстоже
кажњавано. Људи су нпр. у Русији били затварани у тзв. гулаге, затворе
намењене противницима режима;
4.
Централна контрола над целим привредним животом. Држава је диктирала
развој привредних грана,а тржиште није било регулисано понудом и потражњом
већ од стране државе;
5.
Држава има контролу над свим средствима комуникација: радиом, телевизијом
и штампом. Зарад успостављања тоталитарног режима поред терора била је
пресудни и пропаганда. Сматрало се да масу треба освајати тим путем.
Све ово се може свести на само четири чиниоца:
1. Апсолутна власт једне идеологије;
2. Култ личности,што значи претерану покорност становништва према
вођи,некритичност према исказима вође итд.
3. Диктатура;
4. Агресивна спољна политика
6
Кинески маоизам
3.1. Нацизам
Нацизам није биоконцизна, теоретски утемељена идеологија јединственог
покрета већ се заправо радило о комбинацији различитих идеологија и група (углавном
немачких), уједињених у јединственој осуди Версајскогспоразума који је у послератној
Немачкој окарактерисан као јеврејско-комунистичка завера са циљем да се понизи
Немачка.
Национал-социјалистичка партија се развила из мале Немачке радничке
партије, створене од занатлија, неуспелих књижевника, нешто радника и ситних
чиновника у Минхену јануара 1919. године.
Већ сам назив странке довољно говори о
намерама:
На основама националне искључивости и
расне нетрпељивости жели да створи друштво у
коме сви Немци , па и радници, уживају благодети
живота.
Хитлер у затвору пише “ Mein Kampf “
( “Моја борба“ ), који је политички, програмски
спис, који ће постати идеолошка “света књига
нациста“, гради се хијерархија страначких вођа.
Хијерархија је имала изглед пирамиде, а на врху је био вођа ( “ Der Führer“ ).
Формирају се оружане групе, јуришни одреди, обележени скраћеницом СА.
(униформе – сиве кошуље).
Основане су и наоружане чете СС -
одреди , добиле су име “одреди за заштиту
председника странке “; и они су били
униформисани, само су носили црна одела , а као
амблем имали су две руне.
3
Појачавају
се
прогони
политичких
неистомишљеника. Основана је тајна државна
3
Праволинијска слова коришћена од стране германских народа пре доласка латинице.
Слика 2.-Симбол СС
Слика 1.-Симбол СА
