1. Definisanje marketinga

Prema Kotleru (jedan od vode

ih marketing eksperata u svetu) marketing je nauka i umetnost

stvaranja i odr

avanja potro

a i profita. Postoje 2 definicije marketinga:

društ

vena i

upravlja

ka.Dru

tvena definicja marketinga predstavlja ulogu marketinga u dru

tvu I glasi: Marketing

je dru

tveni proces gde pojedinci ili grupe dobijaju ono

što im je potrebno ili š

ele, i to stvaranjem,

ponudom ili razmenom vrednosti proizvoda i usluga sa drugima. Po upravlja

koj definiciji marketing

se opisuje kao umetnost prodaje proizvoda.
Prema Drakeru

, prodaja nije najvažniji deo marketinga, već je cilj marketinga da tako dobro upozna

kupca i shvati koji proizvod ili usluga mu odgovaraju, da se oni sami prodaju.

Američko udruženje za marketing

daje definiciju da je marketing proces planiranja, organizovanja i

kontrole bazičnog koncepta marketing miksa

-proizvoda,cene, distribucije i promocije.

2. Suština marketing koncepcije

Suštinu marketing koncepcije čine:

potrebe, želje i tražnja; tržišta; ponu

da; vrednost, zadovoljstvo

i kvalitet; razmena, transakcije i odnosi.

Organizacije nastoje da shvate potrebe, želje i tražnju ciljnih tržišta.

Ljudska potreba se javlja

uskraćivanjem osnovnih zadovoljenja.Postoje fizičke potrebe(za hranom,vodom,vazduhom,odećom…),
društvene potrebe (za pripadanjem) i lične potrebe (za znanjem i samoizdržavanjem).

Ljudske želje

žudnja zadovoljenja ljudskih potreba i oblikuju se pod uticajem kulture i ličnosti pojedinca. Ljudi imaju
ograničene osnovne potrebe i uglavnom neograničene želje. Ali, ljudi imaju ograničena novčana

sredstva.

Tražnja

predstavlja želje

a specifičnim proizvodima koje su odraz mogućnosti i spremnosti

kupovine.Želje postaju tražnja kada se temelje na kupovnoj moći. Organizacije ne stvaraju potrebe, ali
utiču na stvaranje želja.

to svi ljudi ne

žele iste proizvode (sok, automobil…) organizacije moraju izvrš

iti segmentaciju

ta. Za svaki izabrani ciljni tr

ni segment organizacija razvija marketing ponudu- miks. Marketing

miks (proizvod) se pozicionira u svesti ciljnih potro

a kao isporuka neke posebne koristi. Tr

ine svi aktuelni i potencijalni kupci odre

enog proizvoda,

koji dele potrebu ili želju koja se može

zadovoljiti putem razmen

e. Veličina tržišta zavisi od broja ljudi koji iskazuju

potrebu, imaju sredstva

da se uključe u razmenu i spre

mni su da ponude ta sredstva u z

amenu za ono što žele.

Postoji 5

osnovnih tržišta

. Proizvođači na tržištima resursa kupuju resurse, pretvaraju ih u robe i usluge u

prodaju posrednicima, a oni dalje kraj

njim potrošačima. Potrošači prodaju svoj rad i dobijaju novac

kojim plaćaju robe i usluge. Država kupuje i plaća robe na tržištima resursa, proizvođača, posrednika i
potrošača i oporezuje ta tržišta, a povratno pruža neophodne opšte usluge. Danas se razlikuje tržište kao
fizičko mesto (marketplace)

kada pojedinac kupuje u prodavnici, i tržište kao prostor kada pojedinac

kupuje preko Interneta.

Ljudi zadovoljavaju potrebe i želje

poizvodima i uslugama, a zadatak marketinga je stvaranje,

promovisanje i isporu

ka krajnjim potrošačima. Proizvod uglavnom predstavlja fizički, opipljiv

predmet, ali i sve što bi moglo zadovoljiti potrebe i želje potrošača: usluge, doživljaji, događaji, osobe,
mesta, imovina, organizacije, informacije i ideje, što sa proizvodima čini

10 ključnih oblika ponude

Vrednost

je potrošačeva procena ukupne mogućnosti proizvoda da zadovolji njegove potrebe. To je

odnos između onoga što potrošač dobija i onoga što daje. Dobija koristi koje sadrže funkcionalne i

emocionalne koristi, a procenjuje

troškove koji obuhvataju finansijske, fizičke, troškove energije i

ulaganje vremena. Marketing ekspert može povećati vrednost ponude za potrošača povećanjem koristi,
smanjenjm troškova,i jednim i drugim, većim povećanjem koristi u odnosu na povećanje trošk

ova i

manjim smanjenjem koristi u odnosu na smanjenje troškova.

Zadovoljstvo

potrošača je stepen u kome su karakteristike proizvoda usklađene sa očekivanjima

potrošača, a u suprotnom, ako su karakteristike proizvoda slabije od očekivanja kupac je nezadovol

jan.

Zadovoljstvo potrošača je ključni element uspešnog marketinga. Postoji

11 osnovnih faktora koji

utiču na ukupno zadovoljstvo potrošača: 1. vrednost proizvoda, 2. kvalitet usluge, 3. konkurentna cena,

4. brza usluga, 5. pravovremeni računi, 6. tačnost računa, 7. jasnost računa, 8. obrazovano, 9. uljudno,
10. društveno i 11. uslužno zaposleno osoblje.

Kvalitet i zadovoljstvo su usko povezani. Cilj ukupnog

kvaliteta je potpuno zadovoljstvo potrošača. Kvalitet počinje sa potrebama, a završava se

zadovoljst

vom potrošača.

Razmena

je jedan od 4 načina za dobijanje željenog proizvoda: samoproizvodnja, prinuda, molba i

razmena. Razmena je suština marketing koncepta. To je dobijanje željenog proizvoda od nekog uz
davanje nečega u zamenu. Da bi došlo do razmene m

ora se ispuniti 5 uslova: 1. treba da postoje

najmanje 2 strane, 2. svaka strana ima nešto od vrednosti za onu drugu, 3. svaka strana je sposobna za

komunikaciju i isporuku, 4. svaka strana je slobodna da prihvati ili odbci ponudu i 5. svaka strana
smatra

poželjnim trgovanje sa drugom stranom.. Dve strane su uključene u proces razmene ako

pregovaraju. Ako je sporazum postignut ostvarena je transakcija. Transakcija je trgovina vrednostima

između 2 ili više strana. Postoji

klasična novčana

transakcija, ali i

ona koja ne zahteva novac već

potrazumeva razmenu roba i usluga za druge robe i usluge i to je barter transakcija. Marketing

transakcija je deo šireg koncepta

- marketing odnosa. Marketing odnos ima za cilj izgradnju

dugoro

nih odnosa od zajedni

kih interes

a sa ključnim snagama. Rezultat marketing odnosa je

izgradnja marketing mre

Marketing mreža

se sastoji od organizacije i sktejkholdera (poslovni

partneri-

potrosaci, zaposleni, dobavljaci, distributeri…) sa kojima gradi uzajamno profitabilne

poslovne odnose. Umesto konkurencije izme

u organizacija, konkurencija postoji izme

u marketing

mre

a,a pobednik je ona organizacija koja ima n

ajbolju mrežu.

3. Marketing sistem

Glavni u

esnici marketing sistema su : dobavlja

i, konkurenti, marketing posrednici, tr

te krajnjih

potro

a i okru

enje. Organizacije i konkurenti

alju proizvode i usluge direktno potro

ima, ili

indirektno putem marketing posrednika. Svi u

esnici marketing sistema su pod uticajem snaga iz

okru

enja- demografskih, ekonomskih, fizi

kih, tehnolo

kih, poiti

ko-pravnih i dru

tveno-kulturnih.

Uspeh organizacije ne zavisi samo od sopstvenih aktivnosti ve

i od toga kako celokupni lanac

vrednosti zadovoljava potrebe finalnih potro

a. Organizacije moraju da istra

uju potro

e, njihove

potrebe, proizvode,

promovišu, skladište i

isporu

uju dobre proizvode i usluge. Istra

ivanja, razvoj

proizvoda, pru

anje usl

uga, komuniciranje su ključne

marketing aktivnosti. Marketingom se bave kako

prodavci tako i

kupci(kada istrazuju raspolozivost,cenu…).

4. Marketing strategija

Marketing strategija

obuhvata analizu i izbor ciljnog tržišta i stvaranje i održavanje odgovarajućeg

marketing miksa koji će zadovoljiti te ljude. Marketing strategija odeđuje najbolji plan za najbolju

upotrebu resursa organizacije i taktike za postizanje ciljeva. Za razvoj i upravljanje marketing strategija

odgovorni su marketing menadžeri i oni se moraju fokusirati na osnovne marketing zadatke, a to su:
upravljanje marketingom, analiza marketing mogućnosti, izbor marketing strategije, d

efinisanje

strategija proizvoda, cene, distribucije i promocije i ogranizovanje i kontrola marketing aktivnosti.
Upravljanje marketingom je planiranje, organizovanje i kontrola marketing strategije, merenjem

rizika i koriti u marketing odlučivanju i fokusi

ranjem na ukupni kvalitet. Analiza

potrošača,

konkurenata i okruženja omogućava sagledavanje eksternih mogućnosti i opasnosti pri definisanju
marketing strategije. Na osnovu analize marketing mogućnosti organizacija vrši segmentaciju i

izbor

ciljnih tržišta, izbor strategije pozicioniranja i diferenciranja proizvoda i razvija odnose sa potrošačima.

Definisanje strategije proizvoda

obuhvata razvoj i održavanje proivoda, definisanje asortimana,

imidža proizvoda, marke, pakovanja i izbacivanje loših proizvoda.

Definisanje strategije cene

podrazumeva određivanje nivoa i raspona cena, tehnika određivanja cena,

uslova kupovine, menjanja cena i sl. Definisanje strategije distribucije obuhvata uspostavljanje
odnosa sa distribucionim posrednicima, upravljanje zaliha

ma, skladištenje, transport, alokaciju roba i

usluga, veleprodaju i maloprodaju. Definisanje strategije promocije se odnosi na komuniciranje sa

potrošačima, unapređenje prodaje, odnosa sa javnošću, lične prodaje i drugih oblika promocije.

Prema koncepciji marketinga

ključ za postizanje ciljeva organizacije se sastoji u stvaranju i isporuci

vrednosti za ciljne potrošače, efektivnije u odnosu na konku

rente. Levit

je povukao oštru razliku

između prodajne i marketing koncepcije. Prodaja se koncentriše na potrebe prodavca, a marketing na
potrebe potrošača. 4 ključne osnove marketing koncepcije su:

1. ciljno tržište, 2. potrebe potrošača,

3. integrisani marketing, 4. profitabilnost

. Organizacije pažljivo biraju

ciljno tržište

i definišu

marketing programe za njih, čak i bez shvatanja potreba potrošača. Postoji

reaktivni, anticipativni i

kreativni

marketing. Stručnjaci

reaktivnog marketinga otkrivaju i zadovoljavaju-reaguju na potrebe

potrošača.

Anticipativni

marketing stručnjaci anticipiraju koje bi potrebe potrošači m

ogli imati u

bliskoj budućnosti.

Kreativni

marketing stručnjaci otkrivaju i proizvode one proizvode koje potrošači

nisu tražili, ali će najverovatnije oduševljeno prihvatiti.

Kada su sva odeljenja organizacije

koordinirana da bi se zadovoljili interesi potrošača, to je

integrisani marketing i on se ostvaruje na 2

nivoa. Prvo,različite marketing funkcije moraju biti kooridinirane sa aspekta potr ošača i drugo,
marketing mora biti povezan sa ostalim odeljenjima koja takođe imaju “misle o potrošaču”. Radi

podsticanja timskog rada na nivou svih odeljenja organizacija mora da sprovodi eksterni(usmeren
prema ljudima izvan organizacije) i interni marketing

(obuhvata angažovanje,obuku i motivisanje

pojedinaca koji žele da zadovolje potrošače) i on uvek prethodi eksternom marketingu. Krajnja svrha

marketing koncepcije je da pomogne organizacijama u ostvarenju njihovih ciljeva (za profitne org to je
profit,

a za neprofitne i državne je održavanje i obezbeđivanje fondova za obavljanje aktivnosti).

Većina organizacija ne primenjuje marketing koncepciju sve dok ih ne nateraju okolnosti,a njegovu

primenu mogu podstaci : pad prodaje, sporiji rast, promena modela k

upovine, povećanje

konkurentnosti i povećanje troškova marketinga. Prilikom pokušaja promene u tržišno orijentisanu,
organizacija se može suočiti sa 3 prepreke: organizovani otpor, sporo učenje i brzo zaboravljanje. Ne

mora svaka organizacija da bude marketing orijentisana. Monopolisti (komunalne org) uvek imaju

potrošače, a postoje i slučajevi kada potencijalni potrošači smatraju proizvod superironim i tako ga
traže.

Prema koncepciji društvenog marketinga

zadatak organizacije je da identifikuje potrebe, že

lje i

interese ciljnih tržišta i da isporuči željena zadovoljstva efektivnije i efikasnije od konkurenata tako da
održava ili povećava dobrobit potrošača i društva. Ona zahteva da organizacije imaju u vidu društvena i
etička razmatranja i zato one često moraju da usklade suprotstavljene inrese kao što su profit
organizacije, zadovoljavanje želja potrošača i interesi društva.

8. Značaj marketinga

Primena marketinga je ključni faktor uspeha svake organizacije. Marketing se danas primenjuje širom

sveta, a raz

lozi njegovog velikog značaja su: 1. marketing stimuliše tražnju potrošača, 2. troškovi

sprovođenja marketing aktivnosti su veliki(više od 50% od ostvarene prodaje)

3. zapošljava ljude(u Evropi između 25 i 33% zaposlenih obavlja marketing aktivnosti)

podržava industrije, 5. utiče na sve potrošače, 6. igra važnu ulogu u našim životima jer pre svega

poboljšava kvalitet života(štednja energije, zaštita od AIDSa, bezbednost u saobraćaju...).

9. Marketing izvršioci

Marketing izvršioci

su organizacije i poj

edinci koji ostvaruju 1 ili više markting zadataka. To su

proizvođači proizvoda i usluga, maloprodavci, veleprodavci, marketing eksperti, organizacioni i krajnji
potrošači. Svaki izvršilac ima različitu ulogu, a osnovne marketing zadatke mora da izvrši 1 i li više
izvršilaca. Jedan izvršilac obično ne preduzima sam sve marketing zadatke jer često

nije osposobljen da

sam obavi sve marketing zadatke već traži pomoć marketing specijalista.

Odgovornost za marketing je

raspoređena širom organizacije.

Marketing me

nadžer

je osoba odgovorna za donošenje važnih

marketing odluka. Neki menadžeri u org su specijalizovani za marketing odlučivanje. Menadžeri

marke

donose svakodnevne odluke za pojedine marke i pripremaju godišnji marketing plan.

Menadžeri

prodaje vode akti

vnosti u oblasti prodajne snage. Menadžeri

propagande i promocije

kontrolišu pripremu štampanih i tv oglasa i sl. Veće org. Imaju menadžere

za razvoj proizvoda i

marketing informacija.

Tipične odgovornosti marketing menadžera su : donošenje marketing

plano

va, predviđanje prodaje, istraživanje okruženja,potrošača i konkurencije, razvoj kanala

distribucije, integrisana promocija, razvoj prodajne snage, oglašavanje, određivanje cene, razvoj

proizvoda i usluga.

10. Marketing izazovi

Organizacije posluju u dinam

ičnom, globalnom okruženju. Stalne promene čine da pobedničke

strategije brzo zastarevaju. Organizacije se u svom okruženju suočavaju sa promenljivim vrednostima i
zahtevima potrošača, rastućom globalnom konkurencijom, privrednom stagnacijom i drugim

ekono

mskim, političkim i društvenim problemima. Ključni trendovi i snage koji menjaju tržišni prostor

i predstavljaju marketing izazove su: 1. rast neprofitnog marketinga, razvoj informacione tehnologije,

globalizacija, promene svetske privrede i rastuća etnička i društvena odgovornost organizacija.

Stalni

izazov za svaku organizaciju je da istražuje promene i na osnovu toga planira budućnost. U novije

vreme marketing postaje glavna komponenta strategija brojnih neprofitnih organizacija
(fakulteti,crkve,bolnice,

državne agencije koje sprovode kampanje da bi podstakle štednju energije,

zaštitu okruženja, smanjile upotrebu cigareta,alkohola…). Kontinuirani rast neprofitnog marketinga
predstavlja novi izazov za marketing menadžere. Brzi razvoj kompjutera,telekomunika

cija i

informacione tehnologije

ima glavni uticaj na način stvaranja vrednosti za potrošače od strane

organizacija i na sve aspekte marketinga. Mnoge organizacije nastoje da posluju na

globalnom tržištu.

Danas je skoro svaka org na neki način povezana sa g

lobalnom konkurencijom. Organizacije ne

pokušavaju samo da ostvare prodaju lokalno proizvedenih proizvoda na internacionalnom tržištu, već i
da kupuju i proizvode brojne komponente na tom tržištu. Mnoge org. formiraju

strategijske alijanse sa

inostranim or

ganizacijama, čak i sa konkurentima.

Kao odgovor na marketing izazove

bitne su promene u ponašanju: 1. organizacija i 2. marketing

stručnjaka. U marketinškom ponašanju organizacija aktuelni su:

reinženjering

(usmeravanje ka

reorganizovanju ključnih procesa

spoljašnje snabdevanje

(kupuju one proizvode i usluge koje mogu

nabaviti po nižoj ceni ili su boljeg kvaliteta),

elektronska trgovina(usmeravanje ka stvaranju

virtuelnih proizvoda dostupnih na Internetu),

benčmarking

(okreću se proučavanju najboljih svets

kih

primera i prihvatanju najbolje prakse), alijanse

(stvaraju mreže sa

pratnerskim organizacijama),

partnerstva sa dobavljačima

(usmeravaju se na manji broj pouzdanih dobavljača sa kojima

uspostavlja partnerske odnose),

tržišna orijentisanost

(usmerava se na

organizovanje prema tržištima),

i na globalno i na lokalno tržište

, i decentralizacija

(ohrabrivanje veće inicijative na lokalnom nivou).

Glavne marketing teme stručnjaka za marketing su: marketing odnosi, vrednost za potrošače, učešće
potošača, ciljni marketing, individualizacija, baza podataka o potrošačima, integrisane marketing
komunikacije, kanali kao partneri, zaposleni kao marketing eksperti i donošenje odluka na bazi modela.

11. Kritike marketinga

Prema dru

štvenim kritikama marketing negativno utiče na: 1. individualne potrošače, 2. društvo u

celini i 3. druge poslovne organizacije.Instrumenti marketing miksa su predmet posebnih kritika.

Kritičari marketinga najčešće upućuju

negativne krtike zbog uticaja marketinga na potrošače

, i to na:

Visoke cene -

Marketing praksa povećava troškove roba i prouzrokuje veće cene nego što bi bile da

nema marketinških aktivnosti. Ističu se 3 faktora:

visoki troškovi distribucije

(usled angažovanja

suviše neefikasnih posrednika,lošeg menadžmenta i planiranja) što maloprodavci objašnjavaju da oni
obavljaju aktivnosti koje bi inače morali da obave proizvođači ili potrošači, da tim se povećanjem
poboljšavaju usluge što sami potrošači žele, da je povećanje neophodno jer troškovi održavanja
skladišta rastu i zbog veoma velik

e konkurencije;

visoki troškovi propagande i promocije

(pakovanje

i promocija dodaju samo psihološku vrednost proizvodu, a to povećava maloprodajnu cenu.) na šta
maloprodavci kažu da potrošači žele i spremni su da plate psihološke koristi (da se osećaju le

pim,

bogatim), da marke pružaju poverenje potrošačima, da podrazumevaju određeni kvalitet, da je
intenzivna propaganda neophodna radi informisanja potencijalnih potrošača i neophodna zbog

12. Uticaji društva na marketing aktivnosti organizacije

Konzumerizam

je organizovani pokret građana i vladinih agencija čiji je cilj postizanje prava i moći

potrošača u odnosu na prodavce. Nastao je u SAD, početkom XX veka povećanjem cena i skandalima
u industriji lekova. Predsednik SAD John Kennedy je 1962. podneo Američkom Kongresu Deklaraciju
o 4 osnovna prava potrošača. Od tada se pokret potrošača širi u međunarodnim okvirima.

Osnovna 4 prava potrošača

su: 1. Pravo na informisanost

što podrazumeva zaštitu od netačnih,

lažnih izveštaja, propagandnih oglasa, etiketa, cena itd. i obezbeđivanje informacija da bi se donele

dobre odluk

e. Sa boljom informisanošću potrošač ima bolje mogućnosti da izvrši pravi izbor proizvoda

i usluga, ali to nije garancija da će ih upotrebiti u svom procesu odlučivanja.

Garancija

obećava

potrošačima da će proizvod ispuniti određene standarde.

2. Pravo na sigunost (bezbednost)

podrazumeva zaštitu potrošača od opasnih i nesigurnih proizvoda.

3. Pravo na izbor

znači da potrošači

imaju nekoliko proizvoda i marki između kojih vrše izbor. Da bi povećale izbor potrošača, savezne

vlade u brojnim razvijenim zemljam

a preduzimaju različite aktivnosti

sprečavaju ograničavanje

konkurencije, daju dozvole za uvoz radi podsticanja konkurencije sa domaćim proizvodima itd.

4.Pravo na iznošenje mišljenja i interesa(pravo na glas) potrošača

znači da ljudi mogu da iznesu

svoje

mišljenje (ponekad kao žalbe) organizacijama, vladi i drugim subjektima.

Environmentalizam

je organizovani pokret građana i vladinih organizacija radi zaštite i poboljšanja

životne sredine ljudi. Environmentalisti se bave marketing uticajima na okruženje i troškovima
zadovoljavanja potreba i želja potrošača. Bave se štetom koju u ekološkom sistemu prouzrokuju
vađenje ruda, seča šuma, kisele kiše, smanjivanje ozonskog omotača, otrovni otpad, smeće, porastom
zdravstvenih poblema prouzrokovanih zagađenim vazduhom, vodom i hemijski obrađivanom hranom.
Oni nisu protiv marketinga i potrošnje već žele da ljudi i organizacije posluju sa više brige prema
okruženju. Organizacije na njihove zahteve odgovaraju

zelenim marketingom

– razvojem ekološki

bezbednih proizvoda,

pakovanja koja se mogu reciklirati,boljom kontrolom zagađenja i sl. Da bi

odgovorile na ekološke zahteve marketinga

brojne organizacije primenjuju koncept projektovanja za

demontiranje

prema čemu se proizvodi projektuju tako da budu demontirani kada istek

ne njihova

upotrebljivost,koriste manji broj delova,više recikliranog materijala,materijale koji se mogu reciklirati..

13. Interno regulisanje marketing aktivnosti u organizaciji

Društvena odgovornost

je obaveza organizacije definisana od strane zakona i privrede da ostvaruje

dugoročne ciljeve koji su u interesu društva. Društvena odgovornost znači brigu za posleice aktivnosti

pojedinca ili organizacije koje mogu imati uticaja na interes drugih. Razlikuju se

2 aspekta društvene

odgovornosti

: 1. klasični i 2. društveno

-ekonomski.

Prema klasičnom aspektu

jedina društveno

odgovornost menadžmenta je maksimiziranje profita.

Prema društveno

-ekonomskom aspektu

društvena odgovornost menadžmenta se kreće iznad sticanja profita i sadrži zaštitu i poboljšanje
društve

nog bogatstva. Kerol je definisao

piramidu društvene odgovornosti preduzeća.

Ekonomska

odgovornost

znači da samo rentabilno preduzeće može biti uspešno.

Pravna odgovornost

označava

pridržavanje zakona.

Etička komponenta odgovornosti

znači ponašanje u sagl

asnosti sa

očekivanjima društvenog morala i etičkih normi.

Filantropska komponenta odgovornosti

znači da se

preduzeće ponaša u saglasnosti sa očekivanjima društva

, da bude donator,dobrotvor.

Da bi održale

društveno

odgovorno ponašanje i ostvarivale organiz

acione ciljeve, organizacije moraju da prate

promene i trendove u društvenim vrednostima.

S obzirom da se društvo sastoji od raznovrsnih

grupa utvrđivanje želja društva kao celine je veoma teško. Društvena odgovornost ima koristi, kao i
troškove koje je potrebno dovesti u ravnotežu, a ostvarivanje ravnoteže na zadovoljstvo svih članova
društva je skoro nemoguće. Jedna od najznačajnijih oblasti društvene odgovornosti je

pokret

potrošača.

Aktivnosti preduzimaju nezavisni pojedinci, grupe i organizacije da bi z

aštitili svoja prava

kao potrošači. Organizacija nastoji da izgradi i održava

dobre odnose sa zajednicom. Zajednica

očekuje od organizacije da doprinese njenom razvoju i zadovoljstvu (resursi,pomoć obrazovanju...) Svi

ovi napori imaju pozitivan uticaj na l

okalnu zajednicu, ali i indirektno pomažu organizacijama u vidu