РАЧУНАРИ
~семинарски рад~
АСЕМБЛЕРСКИ ЈЕЗИК
студ. Огњановић Александра Проф. Мр. Јелисавка В. Булатовић
Б 16/11 ДТО
Београд
Новембар 2012
УВОД
Да би се уз помоћ рачунара могли обављати многи корисни послови и да би се могле
искористити све предности које они човеку нуде, данас је на располагању много
софтверских апликација које називамо корисничким софтвером. То је својеврсни спој
између човека и машине који идеје просечног корисника, његове жеље или потребе
преводи рачунару како би их он могао извршити на очекивани начин и дати резултате
у очекиваном формату. Практично, можемо рећи да се ради о интерфејсу између
корисника и рачунара, у најширем смислу.
Рачунарима, у њиховом самом повоју, није било тако једноставно управљати. Са
циљем да се заобиђе један, свакако доста значајан, али за циљ рада не толико
неопходан, историјски аспект развоја програмских језика уопште, рећи ћемо само пар
детаља на ту тему. Сами почеци рада са уређајима величине собе, и инструкцијама које
су се ручно, команду по команду уносиле несразмерно дуго, а за сасвим једноставне
процесе или процедуре, еволуирале су временом, оквирно - у последњих стотинак
година, до те мере да се, гледано из шире временске перспективе, направио елегантан
скок на рачунаре којима се доста једноставно и брзо инструкције задају уношењем
лако схватљивих и логички структуираних програма. Када би тражили неку преломну
тачку, четрдесете године прошлог века би биле период када се почело са креирањем
таквог језика који би био довољно прихватљив и човеку и машини (1). Слободно се
може рећи да је језик којим се бави овај рад, асемблерски језик, креиран као такав,
битан по много чему, а пре свега јер представља први битан скок ка програмирању
какво данас користимо. Временом су примат преузели други језици, језици вишег
нивоа, а асемблерски језик је остао у коришћењу код специфичног хардвера или за
посебне софтверске ситуације, када су у питању оптимизација брзине извршавања и
слично.
Циљ овог рада је приказ места које асемблерски језик има данас и један уопштени
приказ начина на који се он користи, као и уопштени преглед његове основне синтаксе
т.ј. специфичност команди које га чине, њихова конкретна примена на једноставним
примерима и законитости које представљају “граматику” његовог коришћења.
2
“Највећи број данашњих рачунара је заснован на Фон Нојмановој архитектури
рачунара (von Neumann).
Слика 2. Фон Нојманова архитектура рачунара
На Фон Нојмановим рачунарима, као што је породица 80x86, CPU (централна
процесорска јединица, односно процесор) је место где се све одвија. Сва израчунавања
се дешавају унутар ње. Подаци и машинске инструкције бораве у меморији док их CPU
не преузме. За процесор и улазно излазни уређаји (I/O) представљају, технички
гледано, исто што и меморија, јер процесор може слати ка њима податке, или их
читати у супротном смеру. Разлика је само у брзини размене података и у томе што су
I/O уређаји пре свега намењени за комуникацију рачунара са “спољњим светом”, док
са меморијом та комуникација има интерну природу.” (4, стр. 15)
“Програми на првим рачунарима били су записани машинским језиком што је
условило да узак круг људи пише и одржава програме. Да би се премостиле потешкоће
писања програма на машинском језику, долази до развоја симболичких језика. Уместо
инструкција писаних низом битова, уведене су мнемотехничке скраћенице за операције
и симболичке ознаке података, нпр. наредбом -
ADD а, b
-
врши се сабирање података
а и b. На тај начин процес програмирања је у знатној мери олакшан, али и даље зависи
од конкретног процесора, тј. и даље је потребно познавати техничке карактеристике
конкретног рачунара за који пишемо програм. Да би се програм написан на
симболичком језику извршавао на рачунару, мора се претходно превести на машински
језик. Како свакој наредби симболичког језика одговара једна наредба машинског
језика, посао је аутоматизован тако што је написан програм који као улаз добија
програм написан у симболичком језику, а као излаз одговарајући програм на
машинском језику. Програм који врши превођење из симболичког у машински језик
назива се асемблер (транслатор). Зато се симболички језик често назива асемблерски
језик или краће асемблер.
4
CPU
I/O
Memory
