VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Profesor strukovnih studija
dr Marko Ranković
, dipl. inţ.
ELEKTRONSKO BANKARSTVO
skripta
Beograd, 2013.
verzija 1
2
Sadržaj
1
Uvod
4
2
Razvoj novca – od konvencionalnog do virtuelnog
6
3
Elektronsko bankarstvo
20
4
Kanali elektronskog bankarstva
32
5
Elektronski transfer novca
81
6
Elektronske finansijske transakcije
99
7
Rizici u elektronskom bankarstvu
107
8
Modeli i tehnike zaštite u elektronskom bankarstvu
122
4
1.
Uvod
Prvi računari u bankama
Automatizacija bankarskih poslova započela je šezdesetih godina prošlog veka. Razloga za
uvoĎenje računara u bankarske poslove bilo je mnogo a osnovni je taj, što su banke po svojoj
prirodi centralizovane institucije i vaţno je da u svakom trenutku imaju informacije sa koliko
novca raspolaţu, koji je deo novca slobodan za reinvestiranje i koji se prilivi sredstava
očekuju. Klasičnim metodama rada teško je ostvariv brz odziv bankarskog sistema, pa je
uvoĎenje računara u poslove predstavljalo nuţnost. Širenje bankarskih sistema na velike
geografske udaljenosti nametnulo je potrebu da se izgradjuju jedinstveni informacioni sistemi
i uspostavljaju široko rasprostranjene računarske mreţe.
Bankomati
Kada su 70 tih godima banke počele da postavljaju svoje mreţe bankomata shvatile su da je
neracionalno da svaka banka za sebe razvija računarsku mreţu. U tom trenutku dolazi do
standardizacije i povezivanja raznorodnih bankarskih mreţa na jednom projektu, a to je
mreţa bankomata.
To je omogućilo da, bez obzira na koji bankomat korisnik doĎe, moţe biti usluţen a banke
naknadno u pozadini rasčišćavaju račune. Ovaj nivo automatizacije pokazao se kao veoma
uspešan, ali su investicije u infrastrukturu bankomata i dalje bile velike.
•
1960 –Citibank: Bankograf za plaćanje računa
•
1967 –Barclays Bank: isplata gotovine korišćenjem papirnih vaučera
•
1969 –Docutel: prva upotreba magnetne trake
•
1971 –Docutel: prvi pravi ATM
•
1974 –prvi on-line ATM
Samouslužni servisi
Početkom osamdesetih godina prošlog veka pojavljuju se prvi telefonski servisi, korisnik je
mogao da telefonom pozove banku i da zatraţi neku uslugu. Masovno se primenjuju ali im je
nedostatak sigurnosti osnovni problem. Javne mreţe kojima se komunicira podloţne su
prisluškivanju a transakcije banke i klijenata moraju biti potpuno zaštićene od prisluškivanja.
Za ovaj način rada kasnije su razvijeni zaštitni mehanizmi kako bi se komunikacija zaštitila
od prisluškivanja. Ovakav način poslovanja banaka sa klijentima zadrţao se do danas samo u
izmenjenim uslovima.
Kućno bankarstvo
Pojava PC računara omogućila je da se deo bankarskih poslova dislocira u kuću korisnika ili
na njegovo radno mesto. PC računar sa dodatnim softverom (QUKEN, MS MONEY) i
telefonskom mreţom za komunikaciju, omogućio je da, po prvi put, banka deo poslova
direktno stavi na raspolaganje korisnicima. Prednosti ovakvog načina rada su se odmah
pokazale kao ekonomski isplative za banke. Prvo, investicije u opremu i softver prelaze na
5
korisnika. Drugo, za ovakav način poslovanja nije potreban šalter niti šalterski radnik i nije
potrebna ekspozitura. Sve što je potrebno je dobro osmišljen softver i pouzdani sistemi
zaštite. Ipak ovakav način rada imao je svojih ograničenja. Korisnik je imao softver na svom
računaru, na poslu ili kod kuće i uvek je bio lokacijski zavistan odakle će posao da obavi.
Internet se tu pokazao kao idealan komunikacioni kanal. Korisnik moţe da obavi bilo kakvu
bankarsku transakciju od kuće, sa posla ili iz bilo kog internet kafea. Dovoljno je da se prijavi
na sistem, da se identifikuje i set poslova mu je na raspolaganju. Ostvarena je potpuna
mobilnost u okvirima mreţne komunikacione infrastrukture ali je korisnik i dalje bio vezan
za računar i mreţu.
Mobilne komunikacije
Pojava mobilnih telefona otvorila je nove perspektive. Finansijske institucije sada imaju
mogućnost da ponude bankarske, brokerske i usluge osiguranja preko mobilnih telefona,
personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdţera.
Proširenje bankarskih i brokerskih institucija na kanale mobilnih finansijskih servisa izvršeno
je agresivno. Većina evropskih finansijskih institucija ponudila je kompletno mobilno
poslovanje svojim korisnicima. U Evropi 1999. godine oko 90% banaka je u svojoj ponudi
imalo neku od formi mobilnog bankarstva. Jedan od pionira u nuĎenju finansijskih usluga na
polju mobilne tehnologije je MeritaNorthBanken. Ova banka je već 1992. godine nudila neke
od formi mobilnog bankarstva. Vodeći na ovom polju u SAD su brokerske firme kao što su:
DLJ Direct, Fidelity, E-Trade, MSDW Online i Ameritrade. One nude mogućnost za trgovinu
akcijama putem mobilne mreţe.
Elektronsko procesiranje čekova
Automatizovanje procesa obrade čekova započelo je veoma rano. Krajem 60-tih godina u
SAD raste zabrinutost zbog porasta broja čekova koji ugroţavaju nacionalni finansijski
sistem. Godine1968. formiran je SCOPE (Special Committee on Paperless Entries) pri FED
San Francisko.Plan je bio pretvoriti papire u elektronske dokumente i tako ubrzati
procesiranje.
Pod pokroviteljstvom vlade SAD počinje sa radom 1972. godine prva ACH (Automatska
klirinška kuća). ACH se formiraju sa zadatkom da ubrzaju procesiranje čekova. Krajem
devedesetih godina veliki korak u poslovanju sa čekom je njegova potpuna dematerijalizacija
i pojavljivanje elektronskog čeka.
Promene u biznis modelu banaka
Zajedno sa permanentnim pritiskom cena i klijenata, Internet je uzrokovao dramatične
izmene u načinima plaćanja. Druge industije, koje su pretrpele slične pritiske u prošlosti,
susrele su se sa neophodnošću izmene tradicionalnih biznis modela poslovanja.
7
Barter
Direktna razmena roba za robu naziva se barter ili trampa. Ovaj sistem razmene preţiveo je
od najranijih vremena kada je kao jedini sistem postojao pa sve do današnjih vremena i do
Interneta. Najveći problem bartera je kako naći dve osobe sa robom koju ţele da razmenjuju
u količinama koje ţele i u vrednosti koju mogu da razmene. Potrebna je dvostruka slučajnost
da bi došlo do razmene robe. Ipak ovaj sistem i nadalje funkcioniše tako do bartera dolazi
kada se izgubi poverenje u novac u vremenima velikih inflacija. Barter sa sobom nosi velike
probleme. Na primer kod bartera su veliki problem porezi i takse. Nadalje, teško je izvesti
barter na meĎusobno udaljenim lokacijama. Pored svih nedostataka koje ima barter se odrţao
i što je najinteresantnije dospeo je i na Internet. Internet kao globalna svetska mreţa dopušta
da se moţe istraţivati druga strana za barter.Velika rasprostranjenost Interneta i globalni
pristup znatno povećavaju šanse za pronalaţenje odgovarajućeg partnera.
Medijum za razmenu
Ovo je u suštini samo usavršavanje bartera. Pošto su u prvobitnoj zajednici imali probleme
prilikom razmene dobara rešenje je naĎeno u sitnijim predmetima (vrhovi kopalja, strele,
školjke) koji su korišćeni za razmenu. Već ovde se javlja početci dematerijalizacije vrednosti
robe. Da bi se nešto razmenjivalo mora postojati informacija o vrednosti robe.
Sitan novac
Veliki korak u istoriji nastao je kada je u upotrebu uveden novac kao sredstvo plaćanja.
Metalni novac, bronzani, bakrenjaci, zlato, srebro korišćeni su kao sredstvo za razmenu.
Nivo apstrakcije u ovom slučaju je veća u odnsu na predhodne sisteme plaćanja jer novac
pored svoje materijalne vrednosti to jest količine metala ima i svoju upisanu vrednost što
znači da vredi više od vrednosti samog metala.
Papirni novac
Papir kao nosioc informacija sa svoje strane ima visok nivo apstrakcije. Sam papir malo vredi
i sva vrednost predstavlja cifra koja je upisana na njemu. Sama novčanica predstavlja ugovor
da će izdavaoc novčanice isplatiti donosiocu vrednost koja je upisana na njoj.
Obeleženi novac
Čekovi, nalozi: U ovom slučaju novac je samo informacija koju onaj koji ga poseduje treba
da upiše i u odgovarajučćoj formi prosledi na naplatu. Nivo apstrakcije je izrazito visok jer je
u pitanju informacija koja se samo na različite načine prosleĎuje.
Dematerijalizovani novac
Platne kartice, Smart kartice, fajlovi. predstavljaju najviši nivo apstrakcije. Ovo bi bio
trenutnutni vrhunac apstrakcije. Novac u ovom slučaju predstavlja samo informaciju koja je u
odgovarajućoj digitalnoj formi upakovana i kriptografski zaštićena i kao takva se koristi za
plaćanja. Novac je u ovom slučaju došao u svoju trenutno krajnju tačku i postao samo
informacija o vrednosti neke robe.
