Glava šesta
Elektronski platni promet
1. Me
đ
ubankarski obra
č
un
Novim zakonom o platnom prometu NBS jednim delom postaje Centar za kliring i
obra
č
un. Osnovni zadatak ovog sistema je da vrši me
đ
ubankarski kliring i obra
č
un,
kao i nov
č
ane transfere sredstava izme
đ
u banaka, za njihov ra
č
un i za ra
č
un klijenata
banaka.
Na osnovu novog Zakona o platnom prometu, me
đ
ubankarski obra
č
un vrši NBS.
Primljeni nalozi za pla
ć
anje, koji se vode prema datumu dospe
ć
a, redosledu prijema i
propisanom redosledu, obra
č
unavaju se kombinacijom bruto i neto obra
č
una. Suština
me
đ
ubankarskog obra
č
una sastoji se od obra
č
una dugovanja jedne banke prema drugoj
banci u "prebijenom iznosu", na osnovu individualnih naloga za pla
ć
anje, koji se
dozna
č
avaju na ra
č
une koji se vode kod drugih banaka.
Klirinško obra
č
unski sistem u sebi integriše slede
ć
e podsisteme:
•
sistem ra
č
una banaka;
•
sistem za bruto obra
č
un u realnom vremenu;
•
sistem za neto obra
č
un;
•
komunikacioni podsistem.
Svi finansijski rizici se definišu kao nemogu
ć
nost realizacije transakcija u odredjenom
momentu (likvidni rizik) i u o
č
ekivanom obimu (kreditni rizik). Finansijskii rizici
mogu da se pojave na individualnom, agregatnom i sistemskom nivou, a njihovo
rešavanje donosi stvaranje novih rizika na najvišem sistemskom nivou.
Likvidni rizk nastaje kada subjekt u trenutku dospe
ć
a obaveze nema sredstva na
ra
č
unu da izvrši pla
ć
anje. Likvidni rizik uti
č
e na pojavu lan
č
ane nelikvidnosti na
agregatnom i sistemskom nivou. Neizvršenje obaveze u trenutku dospe
ć
a ne zna
č
i da
je dužnik nesolventan, jer ima mogu
ć
nost da izvrši obavezu kasnije nakon dospe
ć
a
obaveze.
Kreditni rizik predstavlja gubitak potraživanja od platnoprometnih posrednika i za
razliku od likvidnog rizika uvek zna
č
i gubitak. Kreditni rizik nastaje u formi
implicitnog kredita (nesinhronizovano izvršenje platnoprometne transakcije) i
eksplicitnog kredita (neizvršenje ugovorne obaveze). Kreditni rizik predstavlja klju
č
ni
rizik u sistemu pla
ć
anja, a posebno je zna
č
ajan u sistemu me
đ
ubankarskog obra
č
una.
Kod upravljanja kreditnim rizikom postavlja se pitanje podele gubitka rizika izme
đ
u
konkurentnih potražioca.
Svaka transakcija pojavljuje se u tri potencijalna izvora finansijskog rizika: rizik
formiranja implicitnog kredita zbog nesinhronizovanosti u obra
č
unu, rizik usled
prisustva obra
č
unskog leg-a i rizik neizvršavanja usled nesolventnosti dužnika.
Rizik gubitka usled nesinhronizovanosti obra
č
una, pojavljuje se kod transakcija sa
hartijama od vrednosti (Herstatt rizik) i deviznih transakcija.
Problem valutnih i cenovnih rizika rešava se uvo
đ
enjem metoda sinhronizovanog
pla
ć
anja (DVP-Deliveru-Versus-Payment).
Likvidni rizik može da pre
đ
e u kreditni rizik pa se definišu pravila za podelu rizika
potencijalnih gubitaka.
U sistemima (CHIPS, FEYSS) kreditni rizik se prenosi na centralnu banku, jer
funkcioniše mehanizam likvidnog jemstva centralne banke. Sa aspekta sistemskih
rizika ve
ć
i je gubitak kod multilateralnog nego kod bilateralnog sistema, zbog
umnožavanja efekata likvidnih i kreditnih rizika.
U praksi su prisutna dva modela za rešavanje ovih rizika:
•
U sistemu sa likvidnim jemstvom centralne banke, centralna banka garantuje
izvršenje obra
č
una, bez obzira na obezbe
đ
enje pokri
ć
a na ra
č
unima
pojedina
č
nih u
č
esnika na kraju obra
č
unakog perioda. Centralna banka odobrava
minusna salda na ra
č
unima banaka.
•
Kod sistema koji funkcionišu bez likvidnog jemstva centralne banke, funkciju
kontrole rizika preuzimaju sami u
č
esnici u sistemu obra
č
una. Jedan od na
č
ina
rešavanja nedostatka likvidnih sredstava na ra
č
unima pojedinaca je
isklju
č
ivanje iz dnevnog obra
č
una. Me
đ
utim isklju
č
ivanjem jednog krupnijeg
u
č
esnika iz obra
č
una, isklju
č
uje se više manjih u
č
esnika i dobija se domino
efekat. U me
đ
unarodnim relacijama centralne banke sara
đ
uju sa privatnim
sektorom, kako bi spre
č
ile prelazak likvidnih i kreditnih rizika u sistemske
rizike. Centralne banke Grupe 10 postavile su minimalne standarde za
multivalutne sisteme neto obra
č
una (Lamfalussy standards) i 1975. godine
formirale Bazelski komitet za nadzor banaka.
Usled velikog rizika za monetrani sistem zemlje, centralne banke su uvele regulativu
kontrole poslovanja banaka, koja je dobila nadnacionalnu važnost.
U me
đ
unarodnom poslovanju teško se ostvaruje kontrola banaka, usled isprepletenosti
poslovanja banaka u više valuta u raznim zemljama i teško je utvditi njihovu kontrolu.
Off shore bankarstvo pove
ć
ava rizik me
đ
unarodnog poslovanja, što tako
đ
e ukazuje na
potrebu regulisanja me
đ
unarodnog bankarskog poslovanja. OECD je stvorio
me
đ
unarodnu regulativu poslovanja banaka, koja se prvenstveno odnosila na
liberalizaciju kretanja me
đ
unarodnog kapitala. Bazelski komitet za nadzor banaka je
1975. godine postigao sporazum (revidirani konkordat izdat 1983. godine), kojim je
podeljenja nadležnost i odgovornost za nadzor banaka izme
đ
u zemlje porekla i zemlje
