Висока школа техничких струковних студија Чачак
Дипломски рад
Примена програмског језика C у анализи текстуалних
фајлова
Ментор
Кандидат
Мр Бранко Марковић
Чачак 2016
Садржај
2
1. Увод
2. Историјат програмирања-програмских језика
2.1 Кратки преглед историје програмских језика
2.1.1 Асемблер
2.1.2 Програсмки језици високог нивоа
2.1.3 Објектно орјентисани језици
2.1.4 Језици четврте генерације
2.2 Основни програмски језици
2.3 Алгоритми
2.4 Алгоритамске шеме
3. Основи програмског језика C
3.1 Процеси у развоју програма
3.2 Основна структура програма
3.3 Имена, променљиве, типови података, константе
3.4 Изрази и оператори
3.5 Секвенца или блок
3.6 Селекција
3.6.1 Наредба if-else
3.6.2 Naredba else-if
3.6.3 Наредба Switch
3.6.4 Наредба while и for
4
Програмски језик C развио је Денис Ричи са циљем да замени асемблерски језик
при решавању проблема системског програмирања у лабораторијама. Креиран је и
примењен на Unix оперативном систему, при чему је и сам Unix, његов апликативни
програм и C компајлер написан у C-у.
C је језик опште намене који карактерише мали број израза, модерна контрола
тока и структуре података као и велики број оператора. C није језик високог нивоа,
није преопширан, нити јe намењен посебној проблематици. Међутим, баш ова
уопштеност, блискост асамблеру и незнатна ограничења чине га ефикаснијим и
прихватљивијим од већине моћних језика. Његови заговорници кажу да оно што
можемо достићи C-ом ограничено је само нашом маштом.
Језик C је моћан и флексибилан програмски језик. Користи се за пројекте који се
односе на оперативне системе, обраду текста, графику, табуларне прорачуне, чак и
као компајлер за друге језике. C програм може бити написан на једном рачунарском
систему, а да се компајлира и покрене на другоме, са мало измена или без. C језик
користи релативно мали број кључних речи. Оно што га издваја од осталих језика је:
једноставност
модуларност
портабилност
универзалност и слобода форме програмирања
развијеност средства за приказивање структура података
пројектовање програма методом “одозго на доле”
Поред наведеног, предност је и постојање оптимизованих C преводиоца за
креирање ефикасних програма за систематско програмирање. Коначно, C језик
представља и увод у C++ језик у коме су успешно заживеле идеје објектно орјентисаног
програмирања.
У другом поглављу
овога дипломског рада
описује се настанак програмских језика,
који су то основни програмски језици, са освртом на данас актуелне и модерне
програмске језике, говориће се и о алгоритмима и алгоритамским шемама.
У трећем поглављу обрађују се принципи програмирања, команде, селекција,
секвенца, функције, тј. све оно што је неопходно знати за писање првих програма.
Поглавље четири се бави, поред кратког осврта на показиваче и стрингове,
применом позваних аргумената преко команд промпта и радом са датотекама
(коришћење опција за отварање , надоградњу и писање txt. фајлова), које још садржи и
неке корисне мање програме, који олакшавају разумевање нашег главног пројекта.
Поглавље пет чини главни пројекат, програм чија је намена који да у неком
текстуалном фајлу ради разне врсте претраживања и замена. Оно садржи кратак опис
намене програме и бави се анализом самог програма.
И на крају, у шестом поглављу доноси се закључак, шта је постигнуто овим
дипломским радом.
5
2. Историјат програмирања-програмских језика
2.1 Кратки преглед историје програмских језика
7
Програмски језик BASIC nastao je 1964. године на Dartmouth Colledge у New
Hampshire. Дизајниран да буде једноставан за почетнике он је постао изузетно популаран
на персоналним рачунарима у 70-им и 80-им годинама двадесетог века. Машине у овоме
периоду су веома често долазиле са алатом за рад у BASIC-у, већ инсталираним, што је
допринело његовој популарности. Модерна еволуција језика BASIC је Microsoft Visual Basic
који је дизајниран 1991. године за NET платформу, који данас ужива велику популарност.
Програмски језик C су дизајнирали архитекте оперативног система Unix.
Иницијално овај оперативни систем је написан у асемблерском језику, међутим 1972.
године цео је имплементиран употребом језика C. Језик C је процедуралан структурни
програмски језик компајлерског типа, који комбинује ефикасност сличну асемблеру са
лакоћом рада својственом језицима високог новоа. Програмски језик C и језици изведени
од њега се користе на великом броју, почев од микро контролера и персоналних
рачунара, па све до супер компјутера.
2.1.3 Објектно оријентисани језици
Објектно оријентисано програмирања је парадигма програмирања која настаје
касних 70-их година двадесетог века. Објекти су структуре података који могу да садрже
вредности у форми атрибута и код у форми метода и процедура. Главна одлика објеката
је да сваки од њих има своје стање назависно од стања других објеката истог типа, а
програми се пишу уз помоћ објеката који међусобно сарађују један са другим.
Формални концепт објеката је први пут представљен 1960. Године у ревизији
програмског језика Simula. У исто време у програмском језику Lisp појављују се структуре
сличне објектима названи атоми. У наредним годинама појавио се велики број објектно
оријентисаних језика. Најбитнији од њих, C++, Java, Python, C# су међу најкоришћенијим
језицима данашњице.
2.1.4 Језици четврте генерације
Програмски језици четврте генерације су језици дизајнирани као унапређење и
специјализација концепта виших програмских језика. Развој језика четврте генерације
почео је 70-их година двадесетог века паралелно са језицима треће генерације. Сам
термин “четврта генерација” први пут је формално искоришћен 1982. године у књизи
“Applications Development Without Programmers”.
Тачна дефиниција ове категорије језика није прецизно фиксирана и током времена
се мењала, али сви деле неке основне заједничке особине. Између осталог, језици
четврте генерације су генерални непроцедуларни, дизајнирани су за обраду велике
количине података без фокусирања на индивидуалне бајтове и генерално су
специјализовани за одређену намеру. Због овог последњег неки извори их сматрају
подгрупом такозваних доменски специфичних језика.
Програмски језици четврте генерације су генерално везани за рад са базама
података и користе графички кориснички интерфејс да олакшају рад кориснику. Основни
типови података језика четврте генерације су између осталог језици за обраду података
као SAS, SPSS, и Starta, такозвани језици без кода у којима програмер користи
