Школа:
Висока школа за васпитаче струковних студија, Алексинац,
Предмет:
Информатика са рачунарством
Садржина:
Савремена настава подржана компјутерским системима
Аутор:
Јосипа Пфенд, бр. индекса 2638
Датум:
19. новембар 2018. године.
УВОД
Настава подржана компјутерским системима и другом технологијом веома је значајна јер нам
омогућава да сагледамо, усвојимо и пласирамо мноштво информација помоћу једног
предмета. Како би настава била комплетна, корисна и у корак са временом, колико за нас
толико и за нашу омладину, потребно је да познејемо структуру рада и начин на који наставни
садржај представљамо деци. Интернет технологије и свет свет уз помоћ технологије развија
великом брзином, неопходно је деци пружити барем основно знање.
Данашње генерације одрастају већином нужно уз неку одређену технологију која је данас
свима доступна. Нова научна сазнања бележе податке да сје све више деце која се сусрећу са
технологијом још од најранијих узраста. Прва технологија са којом се најчешће сусрећу су
таблети и телефони те стога можемо приметити да се нове генерације много се боље сналазе са
технологијом јер су расли уз њих.
Под утицајем информационе технологије постепено се напушта традиционална настава коју је
укоренио Јан А. Коменски
1
пре скоро три века. Стога, битно је да одрасли науче процедуру
како би пренели знање најмлађима. Васпитачи, учитељи и наставници јесу напредовали у
односу на традиционалну наставу, али и даље се осети потреба за додатном едукацијом и
упознавањем просветних радника да се информишу о важности и значају правилног рада за
рачунаром. Циљ који испред себе треба да поставимо јесте да едукујемо све просветне раднике
почевши од васпитача у предшколским установама до професора на Универзитетима јер ћемо
једино да тај начин правилно едуковати и нашу децу. Ово јесте тежак и захтеван задатак у
којем је неопходно истрајати, и ја лично ћу се трудити да овај задатак испуним јер га сматрам
нужним за бољу будућност у којој ћемо првенствено децу подучити да свака технологија није
1
Јан А. Коменски, Чешки педагог, осмислио систем образовања и васпитања.
нека тамо играчка, већ веома моћна алатка. Изузетно је важно подучити оне који раде са децом
јер уколико они немају адекватно знање, или имају застарео модел који преносе деци, стварамо
проблем који није лако решив. Деца ће на тај начин створити аверзију према било каквим
технологијама, а то би било потпуно погубно за једну ммладу особу која одраста у једном
новом добу.
1. УЧЕНИК И НАСТАВНИК У САВРЕМЕНОЈ НАСТАВИ
У традиционалној настави доминира фронтални облик рада са израженом предавачком
функцијом наставника што не обезбеђује довољну интеракцију са ученицима нити оставља
довољно времена за самосталне активности ученика у функцији квалитетнијег овладавања
наставним садржајима. Настава је често формализована, вербализована и недовољно
очигледна што смањује трајност знања и повезивање теорије са реалним животом. Последњих
десет година се интензивно развијају и усавршавају дидактички медији, наставне методе, и
облици рада и функцији подизања ефикасности и ефективности наставног процеса. Садашња
организација наставе није моделована као целовити сазнајни систем. По правилу изостаје
повратна информација. Након завршетка часа ученици не знају колико су успешно савладали
наставне садржаје нити наставник има потпунију слику знања својих ученика.
Настава је више заснована на ентропијском него на системском приступу. Један од разлога је и
неповољно дидактичко-техничко окружење у којем се одвија настава. Учионице нису
опремљене за организацију системски засноване наставе. У свету су начињени значајни
кораци према опремању школа савременим дидактичким медијима, али се од школе очекује да
ће их адекватно опремити применити и иновирати методе и облике рада са ученицима и
студентима. Тек у последњих десетак година са масовнијим коришћењем рачунара у школама
створени су предуслови за квалитетније иновирање образовне технологије.
Мултимедијални програми креирани за персоналне рачунаре нуде могућност креирања
електронских уџбеника са текстом, сликом, звучним анимацијама и филмовима тако да
ученици могу самостално да напредују у овладавању наставних садржаја, да се врате на
садржаје који им нису довољно јасни, да добију додатне и повратне информације у складу са
својим могућностима и интересовањима. Интерактивност и квалитет презентованих
2
2) Групни облик рада
3) Рад у паровима
4) Индивидуални облик рада
Фронтални облик наставног рада
– такав облик организације у коме један наставник
истовремено ради са већом групом ученика. Зато неки педагози овај облик називају
колективни облик наставног рада. Овај облик у информатичком раду нема оне вредности које
се могу остварити у настави других предмета. Садржаји информатичког образовања, посебно
практичан рад на компијутерима, није подесан за рад у већој групи. Фронтални рад је највише
критикован. Велика је група, а не могу сви подједнако да искажу своје знање. Много кориснији
рад је рад умањим групама јер постоји већа могућност усмеравања на конкретну децу. Често је
корипћена, не одузима толико времена као кад би радили са сваким појединцем. (слика 1)
Слика 1.
Фронтални рад ученика
.
(доступно на :
http://en.inbox7.mk/?p=1423
)
Групни облик рада
– у њему се васпитно-образовни рад изводи у мањим групама, који се, у
појединим фазама рада интегришу у већи колектив. Повећава се мотивисаност и интересовање
за рад ученика. Активности у групи у односно на одељење су веће. Развија се већа
социјализација и сарадња међу ученицима. Наставни час информатике на којем се примењује
овај облик има специфичну организациону структуру: фронтални рад наставника и ученика на
понављању одређеног садржаја и припреми за наредни час; истицање циља часа и стварање
интересовања за рад; подела одељења на групе; подела радних задатака за рад група;
интензиван рад група на решавању задатака; извештавање група о раду; анализа украшеног;
утврђивање задатака за самосталан рад. (Слика 2)
4
