Универзитет у Београду – Географски факултет
Основне академске студије: Геопросторне основе животне средине
Предмет: Геоекологија
Професор: др Милован Пецељ
Семинарски рад
ГЕОЕКОЛОШКИ И ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ И
ОГРАНИЧЕЊА НА ПОДРУЧЈУ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА
ТАРА
Београд, 2019. година
4
1. УВОД
Подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног
значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са
природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне,
геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних,
естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих
активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја, ставља се под
заштиту као национални парк. (чл. 30 Закона о заштити природе, „Службени гласник РС“
бр. 36/2009 и 88/2010)
Простор Таре проглашен је Националним парком 13. јула 1981. године на укупној
површини од 24.991,82 ha. (Милутиновић, 2005.)
Са својим природним и створеним вредностима Национални парк Тара се намеће као
посебна и заокружена туристичка целина. Основна група туристичких вредности везана је
атрактивност околног пејзажа, која се заснива на рељефној разноликости и на широком
спектру комбиновања различитих флористичких елемената и вегетацијских облика. Чврста
подлога је и у културно-историјском наслеђу.
Предмет овог рада
јесу туристички потенцијали, односно туризам на простору
Нациооналног парка Тара. Сагледавање квалитативних и квантитативних аспеката свих
облика туризма у НП Тара, односно, туристичка кретања мотивисана природним и
антропогеним туристичким вредностима и њихов значај за развој туризма овог простора.
“Посетио сам националне паркове широм наше планете,
aли овако ја замишљам рај”
др Еткин Кларк,
директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова
5
2. ГЕОЕКОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ТАРА
Планина Тара налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичена дубоким
кањоном реке Дрине, док се огранци спуштају ка долини реке Ђетиње, где се ослања на
огранке Златибора. Тара заузима површину од 183 km². Дужина Таре је 50 km, а ширина 22
km и има просечну надморску висину од 1200 m.10 Унутар граница планине Таре налази се
и велики број врхова и долина. То су на првом месту њен највиши врх Козји рид (1.591m),
Збориште (1.544 m), као и Звијезда (Звезда), Столац, Црни врх, кањон реке Дрине, језеро
Перућац и други. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара,
Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 км
2
, а дужина 50 км и ширина 22
км. Просечна надморска висина је 1.200 м. (Ромелић, Ђуричић 2001.)
Слика бр. 1: Национални парк
Тара
Извор:
www.nptara.rs/za-posetioce/nacionalni-park/park.html
Подручје Националног парка Тара се налази између 43
о
52’ и 44
о
02’ северне
географске ширине и 19
о
15’ и 19
о
38’ источне географске дужине. Национални парк Тара
покрива
највећи
део
масива
планине
Таре.
(
www.nptara.rs/za-posetioce/nacionalni-park/park.html
)
