formulaciju proizvođača ulja, ali ćemo eliminisati glavne katalizatore starenja ulja i zaštititi
svoju opremu.
Neki od osnovnih izvora kontaminacije radnog fluida su:



rezervoari ulja su napunjeni uljem koje nije dovoljno čisto,



u novim sistemima nije izvršeno kvalitetno ispiranje (flushing), akumulacija uljnog
taloga u rezervoaru zbog neredovnog čišćenja,



okolna atmosfera je vrlo kontaminirana,



visoka relativna vlažnost okolnog vazduha, voda od spoljnog pranja sistema,



nedovoljan broj ljudi u održavanju.

2.1.1 Kontaminacija ulja vodom

Kada   govorimo   o   kontaminaciji   ulja   vodom,   potrebno   je   razlikovati,   s   jedne   strane
kondenzat, a s druge strane prodor vode u ulje spolja. Kondenzacija vode prouzrokovana je
temperaturnim   razlikama   u   hidrauličnom   rezervoaru.   Prodor   vode   može   biti   izazvan
oštećenjem hladnjaka, zaptivki ili propuštanjem rezervoara. Ulja mineralne osnove stare
brže   kada   je   prisutna   voda   u   ulju,   pri   čemu   čvrste   čestice,   kao   katalizatori   procesa,
višestruko povećavaju brzinu starenja ulja. Uljni aditivi rapidno se troše za vreme rada, što
ubrzano   skraćuje   životni   vek   ulja.   Pogoršavaju   se   sposobnost   izdvajanja   vazduha
(penjenje) i  sposobnost  podmazivanja,  što  kod  regulacionih  sklopova  može  dovesti do
upravljačke   nepreciznosti,   a   kod   sistema   podmazivanja   ležaja   do   vibracija,   ubrzanog
trošenja i buke. U skladu sa preporukama proizvođača kotrljajućih ležajeva, prihvatljivi
sadržaj vode u ulju za dugotrajni pogon kreće se između 0,03 i 0,05 % (300 do 500 ppm),
dok je gornja granica prihvatljivosti za kratkotrajni pogon 0,1% (1000 ppm).
Na primer: kod sintetičkih i visoko legiranih mineralnih ulja kriva zasićenosti se “zadržava”
kod   nekoliko   hiljada   ppm,   a   kod   niskolegiranih   ulja   su   vrednosti   i   do   10   puta   manje
(

Slika1

Slika1: Krive zasićenosti za različite vrste ulja

Određena količina vlage je stalno prisutna u uljima, kako u hidrauličnim i sistemima za
podmazivanje, tako i u izolacionim uljima. Prevelika kontaminacija ulja vlagom se ispoljava
i kroz:



ubrzano starenje i oksidaciju ulja



pojavu korozije na elementima sistema



penjanje ulja



smanjenje debljine uljnog filma



smanjenje izolacionih sposobnosti ulja



hemijsko razjedinjavanje i pojavljivanje kiselih produkata (komponenti)



stvaranje taloga itd.

Svi ti problemi mogu se izbeći, ili barem smanjiti, redovnom i/ili stalnom kontrolom
količine (sadržaja) vode u ulju. Ulje može apsorbovati (“upiti”) samo određenu količinu
vode. Postavlja se pitanje: koliku kontaminaciju vodom može ulje podneti, tj. koju količinu
vode u ulju već smatramo štetnom? Ta količina zavisi od mnogo različitih faktora. Zato
svako ulje ima svoju krivu zasićenosti za određene uslove: temperature i pritisak. Kriva
zasićenosti pokazuje tačku od koje voda više ne može biti rastopljena u ulju i počinje se
kondenzovati u obliku kapljica slobodne vode ili se manifestuje kao uljna emulzija. Tačka
zasićenja može varirati zbog brojnih razloga, kao što su: starenje ulja, dodavanje i menjanje
aditiva, istrošenost ulja, mešanje sa drugim fluidima, povećanje zaprljanosti ulja itd.Zato je
mnogo praktičniji, pre svega korisniji, pristup izražavanja količine vode u ulju u %
zasićenja ulja vodom ili % relativne vlažnosti ulja.

2.1.2 Kontaminacija ulja mehaničkom nečistoćom

Posledice koje povećana kontaminacija ulja može izazvati, ako su prisutne:



grube čestice (>15 mm) – iznenadni ispadi komponenata,



fine čestice (5–15 mm) – trošenje i oštećenje komponenata, unutrašnje propuštanje,
upravljačka nepreciznost, blokiranje ventila,



fine čestice (4, >6, >14, >21, >38, >70 mm(c)) klase čistoće.

  Zbog   svega   navedenog,   umesto   ranije   ISO   4402   metode,   usvojena   je   nova   metoda
kalibracije brojača čestica određena normom ISO 11171. Ni u novom standardu SAE AS
4059:2001 nije više prisutan spektar podele veličine čestica poznat iz NAS 1638 norme (2-
5 mm, 5-15 mm, 15-25 mm, 25-50 mm...). Nova SAE AS 4059 norma ima tačno isti sadržaj
kao ISO 4406:1999 i daje dodatne informacije o podeli čestica po veličini u 12 klasa. Većina
proizvođača   hidrauličnih   komponenata   u   tehničkim   specifikacijama   svojih   proizvoda
navodi za koju vrstu hidrauličnog medija je predviđena pojedina komponenta, odnosno
koja   klasa   čistoće   ulja   se   mora   održavati   u   sistemu   da   bi   se   osigurala   njena   puna
funkcionalnost. Za sada se zahtevi daju u skladu sa starom ISO 4406/1991 normom, ali se