ALFA BK UNIVERZITET
FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
BEOGRAD
KRIPTOGRAFSKA ZAŠTITA PODATAKA
- Diplomski rad -
Mentor: Student
Prof dr Nebojša Denić
Kristina Lekić
Br. Indeksa: 21/12
Beograd, april, 2016.
ALFA BK UNIVERZITET
FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
BEOGRAD
Datum
Komisija za ocenu i javnu odbranu diplomskog rada
1. _______________________________________ , predsednik komisije
2. _____________________________________ , mentor- član komisije
3. __________________________________________ , član komisije
Kandidat je odbranio diplomski rad s ocenom _______ ( _________ )
Stručni naziv
UVOD
Uporedno sa razvojem informacionih tehnologija i telekomunikacionih sistema raste i
mogućnost zloupotreba podataka koji se tim putem prenose.
Savremene računarske mreže se uglavnom baziraju na Internet tehnologijama i
protokolima koji su podložni mogućim napadima koji narušavaju bezbednost podataka i
identiteta subjekata.
Sigurnost računarskih sistema postaje sve važnija, jer sve više korisnika na sve više
načina koristi sve više informacija u računarskom svetu. U takvom sistemu postoji i sve veća
opasnost od neovlaštene upotrebe informacija, podmetanja krivih informacija ili uništavanja
informacija.
Brzi razvoj hardvera i softvera, koji se koriste za prenos podataka, uslovljava česte
promene i usavršavanja istih. U toj trci proizvođači često nemaju vremena za detaljno
testiranje opreme. Usled nedovoljnog testiranja, često se javljaju propusti koji čine osnovu za
rad potencijalnih napadača. Napadači razvijaju sopstvene alate i tehnike pomoću kojih
zaobilaze sigurnosne mere i na taj način dolaze do „važnih“ podataka. U cilju eliminisanja
ovih nedostataka nameće se novi pravac istraživanja u sferi sigurnosti informacionih sistema,
koji se odnosi na zaštitu podataka od neovlašćenog pristupa, modifikacija ili različitih
zloupotreba. Na važnost zaštite podataka ukazuje činjenica da je ona postala jedan od
najvažnijih komponenata nacionalnih bezbednosti zemalja, državnih administracija, banaka i
sl. Isto tako, veliki broj kompanija sve više poklanja pažnju merama sigurnosti sopstvenih
informacionih sistema i podataka.
U računarskim sistemima informacije se prenose raznovrsnim otvorenim i nesigurnim
komunikacijskim putevima. Pristup do tih puteva ne može se fizički zaštititi pa svaki
neprijateljski nastrojen napadač može narušiti sigurnost sistema. Zbog toga zaštitni
komunikacijski mehanizmi nad nesigurnim komunikacijskim kanalom postaju najvažniji
oblik ostvarenja sigurnosti. Kao najzastupljeniji medijum za prenos podataka se koriste
računarske mreže. Kao takve logično predstavljaju usko grlo po pitanju sigurnosti informacija
koje se tim putem prenose. Iz tog razloga, posebna pažnja posvećena je zaštiti podataka koji
se prenose putem računarske mreže.
Pokazuje se da je najdelotvornija zaštita poruka njihovo kriptovanje. Kriptografija je
naučna disciplina koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija.
U ovom radu je dat pregled osnovnih principa zaštite podataka u računarskim
mrežama sa naglaskom na metode zaštite bazirane na Kriptografiji. Razlog za to se nalazi u
činjenici da kriptografski protokoli čine osnovicu svih protokola za zaštitu podataka koji se
implementiraju na višim nivoima.
Prevencija - odnosi se na preduzimanje preventivnih aktivnosti za zaštitu podataka i
računarskih sistema od mogućih napada
Detekcija - otkrivanje kako je narušena zaštita, kada je narušena i ko je narušio
Reakcija - preduzimanje aktivnosti koje dovode do restauracije podataka ili do
restauracije računarskog sistema
Zaštita podataka koji se prenose putem računarske mreže zasniva se na sva tri
principa, ali je ovaj rad fokusiran na zaštitu u vidu prevencije. Najveća pretnja podacima koji
se prenose putem računarske mreže javlja se usled slabosti komunikacione opreme pomoću
koje se vrši prenos podataka. Ugrožavanje podataka u računarskim mrežama se odnosi na
prisluškivanje, analizu, menjanje, uklanjanje informacija kao i lažno predstavljanje.
4
Na Slici
1.1. prikazane su neke od mogućnosti napada na računarske mreže. Treba napomenuti da do
ovih napada može doći na bilo kom mestu prenosa informacija od izvora do odredišta. Svi
napadi na podatke koji se prenose mrežom se mogu podeliti u dve grupe:
pasivni napadi i
aktivni napadi.
Pasivni napadi se odnose na sva prisluškivanja i nadgledanja informacija tokom
prenosa, bez ikakvih izmena. Ovom vrstom napada napadač na relativno jednostavan način
dolazi do informacija. Pasivni napadi se teško otkrivaju. Kao najčešće korišćeni mehanizam
zaštite od pasivnih napada primenjuje se kriptovanje podataka koji se prenose putem
komunikacionih linija. Kriptovanje podataka se odnosi na modifikaciju istih na način da
postanu nerazumljivi ili besmisleni za sve one korisnike kojima nisu namenjeni. Kao takvo,
kriptovanje predstavlja najvažniji element zaštite podataka u računarskim mrežama.
4
Pleskonjić, D. Maček, N. Đorđević, B. Carić, M., :
Sigurnost računarskih sistema i mreža
, Mikro knjiga,
Beograd, 2007.
