Kako citirati izvore u radu: kompletni vodič za studente

Citiranje izvora je jedna od ključnih veština akademskog pisanja. Svaki put kad koristiš tuđu ideju, podatak ili formulaciju u svom radu — bilo da je preuzmeš doslovno ili prepričaš svojim rečima — moraš da navedeš odakle dolazi. To nije formalnost; to je osnova akademskog integriteta.

Mnogi studenti se zbune oko citiranja ne zato što ne žele da budu korektni, već zato što ne razumeju pravila. Ovaj vodič objašnjava zašto, kada i kako citirati — sa konkretnim primerima za različite situacije.

TL;DR:

• Citiraj svaki put kad koristiš tuđu ideju, podatak ili formulaciju
• Postoje tri načina: direktan citat, parafraziranje i rezimiranje — sva tri zahtevaju izvor
• Koristi stil koji zahteva tvoj profesor (APA, Čikaški, fusnote)
• Spisak literature na kraju mora odgovarati citatima u tekstu
• Kad si u nedoumici da li nešto treba citirati — citiraj

Zašto je citiranje obavezno

Citiranje nije samo pravilo koje profesor nameće. Ono služi konkretnim ciljevima:

1. Akademski integritet
Kada koristiš tuđu ideju bez navođenja izvora, to je plagijat — bez obzira na to da li si prepisao/la reč po reč ili parafrazirao/la. Na većini fakulteta u Srbiji, plagijat može imati ozbiljne posledice, od poništavanja rada do disciplinskog postupka.

2. Proverljivost
Čitalac tvog rada mora moći da proveri tvrdnje koje iznosiš. Navođenje izvora omogućava to.

3. Kontekstualizacija
Citiranjem pokazuješ da si istraživao/la temu, da poznaješ relevantnu literaturu, i da tvoj rad stoji na temeljima prethodnih istraživanja.

4. Poštovanje autora
Svaki autor zaslužuje da mu se prizna doprinos. Citiranje je način da to uradiš.

Kada treba citirati

Evo jednostavnog pravila: citiraj uvek kad informacija nije tvoja originalna ideja ili opšte poznata činjenica.

Moraš citirati kad:

• Koristiš tačne reči drugog autora (direktan citat)
• Prepričavaš tuđu ideju svojim rečima (parafraziranje)
• Sumarizuješ tuđi rad ili istraživanje (rezimiranje)
• Koristiš podatke, statistiku ili nalaze iz izvora
• Preuzmeš dijagram, tabelu ili ilustraciju

Ne moraš citirati kad:

• Iznosiš opšte poznate činjenice (npr. „Beograd je glavni grad Srbije")
• Iznosiš sopstvenu analizu, mišljenje ili zaključak (ali moraš to jasno naznačiti)

Kad si u dilemi: Bolje je citirati nego ne citirati. Nitko te neće kazniti za previše referenci, ali za nedostatak citata — hoće.

Tri načina korišćenja izvora

1. Direktan citat

Koristiš tačne reči iz izvora. Tekst mora biti u navodnicima i moraš navesti izvor sa brojem strane.

Kada koristiti:

• Kad je originalna formulacija posebno precizna ili upečatljiva
• Kad definišeš pojam koristeći definiciju priznatog autora
• Kad citiraš zakon, propis ili zvaničan dokument

Primer (APA stil):

Prema Petroviću (2020), „akademski integritet podrazumeva pošteno i odgovorno postupanje u svim aspektima naučnog rada" (str. 34).

Pravila:

• Kratki citati (do 40 reči u APA stilu) idu u tekst sa navodnicima
• Dugi citati (preko 40 reči) se izdvajaju u poseban blok, uvučeni, bez navodnika
• Nikad ne menjaj reči u direktnom citatu (ako izostavljaš deo, koristi […])

2. Parafraziranje

Prepričavaš tuđu ideju svojim rečima. Ne koristiš navodnike, ali obavezno navodiš izvor.

Kada koristiti:

• U većini slučajeva — parafraziranje je najčešći način korišćenja izvora
• Kad želiš da uklopiš tuđu ideju u tok svog teksta
• Kad ti je originalna formulacija komplikovana pa želiš da je pojednostaviš

Primer:

Petrović (2020) ističe da akademski integritet obuhvata odgovoran pristup u svim fazama naučnog istraživanja.

Važno: Parafraziranje ne znači zamena nekoliko reči sinonimima. Moraš zaista preformulisati ideju — promeniti strukturu rečenice i način izražavanja, zadržavajući značenje. Zamena reči sinonimima uz zadržavanje iste strukture rečenice se smatra plagijatom.

3. Rezimiranje

Daješ kratak pregled dužeg teksta, poglavlja ili čitavog rada.

Kada koristiti:

• U pregledu literature, kad opisuješ šta su drugi autori utvrdili
• Kad poređeš nalaze više istraživanja

Primer:

Nekoliko istraživanja (Petrović, 2020; Jovanović i Nikolić, 2021) ukazuje na rastući problem plagijata u visokom obrazovanju u regionu.

Stilovi citiranja

Na fakultetima u Srbiji najčešće se koriste tri sistema:

Autor-datum (APA stil)

U tekstu navodiš autora i godinu u zagradi. Potpuna referenca je u spisku literature na kraju.

U tekstu: (Petrović, 2020, str. 45) ili Petrović (2020) navodi da…

U spisku literature:
Petrović, M. (2020). Osnove akademskog pisanja. Beograd: Akademska misao.

Koristi se najčešće u društvenim naukama, psihologiji, pedagogiji.

Povezano: APA stil citiranja: primeri za svaki tip izvora

Fusnote (Čikaški stil / srpska varijanta)

U tekstu staviš superskript broj (¹), a na dnu strane navodiš izvor. Potpuna lista je i na kraju u literaturi.

U tekstu: …akademski integritet je osnova naučnog rada.¹

Fusnota: ¹ M. Petrović, Osnove akademskog pisanja, Beograd: Akademska misao, 2020, str. 45.

Koristi se najčešće u pravu, istoriji, filozofiji i humanističkim naukama.

Numerički sistem

U tekstu koristiš brojeve u uglastim zagradama [1], koji odgovaraju rednim brojevima u spisku literature.

U tekstu: Prema istraživanjima [1, 3], akademski integritet je…

U spisku: [1] M. Petrović, „Osnove akademskog pisanja", Beograd: Akademska misao, 2020.

Koristi se najčešće u tehničkim naukama, medicini, informatici.

Kako formirati spisak literature

Spisak literature dolazi na kraju rada i sadrži samo izvore koje si citirao/la u tekstu.

Opšta pravila:

• Abecedni red po prezimenu prvog autora (APA i Čikaški) ili numerički red (IEEE)
• Dosledno koristi jedan stil za sve unose
• Svaki unos sadrži dovoljno podataka da čitalac može pronaći izvor
• Proveri dva puta da se svaki citat u tekstu poklapa sa unosom u spisku

Minimalni elementi za svaki unos:

• Knjiga: Autor, godina, naslov, mesto izdanja, izdavač
• Članak u časopisu: Autor, godina, naslov članka, naziv časopisa, volumen (broj), strane
• Internet izvor: Autor (ako postoji), godina, naslov, URL, datum pristupa

Alati koji pomažu

Ne moraš sve raditi ručno. Ovi besplatni alati olakšavaju upravljanje referencama:

• Zotero (besplatan) — čuva, organizuje i automatski formatira reference
• Mendeley (besplatan) — slično kao Zotero, integriše se sa Word-om
• Google Scholar — klikni na navodnice ispod rezultata za gotov citat u različitim stilovima
• Citation Machine — uneseš podatke, dobiješ formatiran citat

Savet: Čak i kad koristiš alat, uvek proveri generisane citate — automatski generatori ponekad prave greške.

Najčešće greške

1. Parafraziranje bez navođenja izvora — mnogi studenti misle da je dovoljno samo preformulisati rečenicu, ali izvor je obavezan
2. Copy-paste citat bez navodnika — ako koristiš tačne reči, moraju biti u navodnicima
3. Nekonzistentan stil — mešanje APA i fus nota u istom radu
4. Izvor u tekstu, ali ne u literaturi — ili obrnuto
5. Citiranje izvora koje nisi čitao/la — ako citiraš nešto što si našao/la citirano u drugom radu, to je sekundarni izvor i mora biti tako označen

Brza checklista

• Svaka preuzeta ideja, podatak ili citat ima naveden izvor
• Direktni citati su u navodnicima sa brojem strane
• Parafraze koriste tvoje reči (ne samo zamenjene sinonime)
• Koristiš jedan stil citiranja dosledno kroz ceo rad
• Svaki izvor u tekstu postoji u spisku literature
• Svaki unos u spisku literature je citiran u tekstu
• Spisak literature je u ispravnom formatu (abecedni ili numerički red)
• Proveri stil sa profesorom pre predaje

Povezani resursi

• APA stil citiranja: primeri za svaki tip izvora
• Razlika između APA i Harvard citiranja
• Kako navesti literaturu u radu
• Kako pravilno koristiti fusnote
• Šta je plagijat i kako ga izbeći
• Hub stranica: Kako da

Citiranje je veština koja se razvija praksom. Na studenti.rs možeš pronaći primere akademskih radova i materijale koji ti pomažu da vidiš kako pravilno citiranje izgleda u praksi.