Citation and references
Profesor ti je zadao seminarski rad i očekuje da se pozoveš na relevantne akademske izvore. Otvoriš Google, ukucaš temu i dobiješ milione rezultata — blogove, Vikipediju, forume, reklame. Ništa od toga nije prihvatljiv akademski izvor. Upravo tu na scenu stupa Google Scholar — besplatni pretraživač…
Nedelje istraživanja, poglavlje po poglavlje, i konačno si završio/la rad. Ostao je samo apstrakt — kratkih 200-ak reči. Koliko teško može biti? Mnogo teže nego što deluje na prvu. Apstrakt je najčitaniji deo svakog naučnog rada, a istovremeno deo koji studenti najčešće potcenjuju.
Napisao/la si seminarski rad. Argumenti su na mestu, struktura logična, zaključak ubedljiv. A onda profesor vrati rad sa komentarom: „Nedostaju reference. Citiranje nekorektno."
Diplomski rad je kruna tvog fakultetskog obrazovanja. Za razliku od seminarskog rada, koji je kraći i fokusiran na pregled postojeće literature, diplomski zahteva dublje istraživanje, originalnu metodologiju i samostalan doprinos temi. Upravo zato mnogim studentima deluje kao neprevaziđen izazov.
Seminarski rad je najčešći oblik pisanog zadatka na fakultetu. Od prve do poslednje godine studija, gotovo svaki predmet od tebe očekuje bar jedan — često kao predispitnu obavezu koja nosi ESPB bodove i uslovljava izlazak na ispit. Ipak, mnogi studenti se i posle nekoliko napisanih radova osećaju…
Citiranje izvora je jedna od ključnih veština akademskog pisanja. Svaki put kad koristiš tuđu ideju, podatak ili formulaciju u svom radu — bilo da je preuzmeš doslovno ili prepričaš svojim rečima — moraš da navedeš odakle dolazi. To nije formalnost; to je osnova akademskog integriteta.
APA (American Psychological Association) stil je jedan od najčešće korišćenih sistema citiranja na fakultetima u Srbiji, naročito u društvenim naukama, psihologiji, pedagogiji i ekonomiji. Koristi sistem autor-datum: u tekstu navodiš autora i godinu, a potpunu referencu daješ u spisku literature na…
Kad treba da napišeš seminarski rad ili citiranš izvore, obični Google pretragom završiš na blogovima, Vikipediji i komercijalnim sajtovima. Za akademski rad ti trebaju naučni članci, knjige i recenzirani radovi — i tu na scenu stupa Google Scholar.
Ako si ikad proveo/la sat vremena formatirajući bibliografiju na kraju seminarskog rada — da bi onda profesor tražio drugačiji stil citiranja — onda ti treba Zotero. To je besplatan alat koji automatizuje najdosadniji deo akademskog pisanja: čuvanje, organizovanje i citiranje literature.
Napisao/la si seminarski rad. Argumenti su na mestu, struktura logična, zaključak ubedljiv. A onda profesor vrati rad sa komentarom: „Nedostaju reference. Citiranje nekorektno."
Nedelje istraživanja, poglavlje po poglavlje, i konačno si završio/la rad. Ostao je samo apstrakt — kratkih 200-ak reči. Koliko teško može biti? Mnogo teže nego što deluje na prvu. Apstrakt je najčitaniji deo svakog naučnog rada, a istovremeno deo koji studenti najčešće potcenjuju.
Profesor ti je zadao seminarski rad i očekuje da se pozoveš na relevantne akademske izvore. Otvoriš Google, ukucaš temu i dobiješ milione rezultata — blogove, Vikipediju, forume, reklame. Ništa od toga nije prihvatljiv akademski izvor. Upravo tu na scenu stupa Google Scholar — besplatni pretraživač…