Kako se (ponovo) motivisati za učenje
Sećaš se kad si upisao/la fakultet? Verovatno si imao/la neki plan, makar i maglovit — diploma, karijera, znanje, bolja budućnost. A onda su došli dosadni predmeti, teški ispiti, nerazumljivi profesori, i motivacija je polako isparila.
Ako se prepoznaješ, nisi sam/a. Pad motivacije tokom studija je izuzetno česta pojava. Ali motivacija nije nešto što se ili ima ili nema — to je nešto što se gradi, obnavlja i održava. Ovaj vodič pokazuje kako.
TL;DR:
- Motivacija se ne čeka — gradi se svesnim akcijama
- Podseti se zašto si na fakultetu i postavi konkretan cilj za ovaj semestar
- Pronađi bar jedan aspekt studija koji te zanima i kreni odatle
- Poveži se s kolegama — izolacija ubija motivaciju
- Slavi male pobede — svaka položena tema ili ispit je napredak
Zašto motivacija nestaje tokom studija
Normalne faze studiranja
Većina studenata prolazi kroz predvidiv ciklus:
- Početak (brucoški elan): Sve je novo, uzbudljivo, puno mogućnosti
- Realnost (drugi-treći semestar): Predmeti postaju teži, početni entuzijazam bledi
- Kriza (sredina studija): „Zašto uopšte studiram ovo?" — preispitivanje, sumnja
- Oporavak ili odustajanje: Oni koji pronađu novi smisao nastavljaju; oni koji ne pronađu — stagniraju ili odustaju
Pad motivacije u fazi 2-3 je normalan. Ne znači da nisi za fakultet niti da si izabrao/la pogrešan smer.
Česti uzroci
- Nedostatak smisla — ne vidiš vezu između predmeta i onoga čime se želiš baviti
- Previše neuspeha — ponavljanje ispita, gubitak bodova, osećaj da ne napreduješ
- Izolacija — nemaš bliske kolege, osećaš se sam/a u borbi
- Zamor — previše obaveza, premalo odmora, nagomilan stres
- Pogrešna očekivanja — fakultet nije ono što si očekivao/la
Korak 1: Podseti se zašto
Zvuči kao kliše, ali funkcioniše. Podseti se šta te privuklo na ovaj smer i šta želiš od diplome.
Vežba: Zapiši odgovore na ova pitanja
- Zašto sam upisao/la ovaj fakultet?
- Šta bih voleo/la da radim posle diplome?
- Koji deo studija me i dalje zanima (makar malo)?
- Šta se dešava ako odustanem sada? Jesam li ok sa time?
- Da li mi treba promena smera ili promena pristupa?
Nemoj da tražiš „savršen" odgovor. Čak i „želim diplomu jer mi treba za posao" je validan razlog. Bitno je da imaš nešto konkretno.
Korak 2: Postavi jedan konkretan cilj
Istraživanja o postavljanju ciljeva (Locke & Latham, 2002) dosljedno pokazuju da specifični ciljevi motivišu više od opštih. „Želim da budem dobar student" ne pomaže. „Želim da položim 4 ispita ovaj semestar" — to je nešto sa čim možeš da radiš.
Dobar cilj ima ove karakteristike
- Konkretan: „Položiti Matematiku 2 u junskom roku"
- Merljiv: Znaš kad si ga postigao/la
- Realan: Moguće ga je ostvariti sa resursima koje imaš
- Vremenski ograničen: Ima jasan rok
Primeri
- „Do kraja semestra ću položiti 3 ispita iz letnjeg semestra"
- „U naredne 2 nedelje ću završiti sve zadatke iz programiranja"
- „Do kraja meseca ću napraviti sažetke za sva 4 predmeta"
Zapiši cilj i stavi ga negde vidljivo. Cilj koji je samo u glavi lako se zaboravlja.
Korak 3: Razbij cilj na male korake
Veliki cilj motiviše kad je na horizontu, ali demotiviše kad gledaš koliko rada stoji između tebe i njega. Rešenje: razbij ga.
Primer:
- Cilj: Položiti Matematiku 2
- Ovaj mesec: Proći poglavlja 1-4
- Ova nedelja: Poglavlje 1 — definicije + 10 zadataka
- Danas: Pročitati prvih 15 strana i uraditi 3 zadatka
Svaki dan imaš konkretan, mali zadatak. I svaki završen zadatak ti daje osećaj napretka — što je ključno za motivaciju.
Korak 4: Pronađi nešto što te zanima
Nerealno je očekivati da će te svaki predmet na fakultetu fascinirati. Ali ako u celom semestru ne postoji ništa što te i malo zanima, to je ozbiljan problem.
Kako pronaći interes
- Unutar predmeta: Možda ti ceo predmet nije zanimljiv, ali jedna tema jeste. Kreni odatle.
- Primena u praksi: Istraži kako se ovo gradivo koristi u praksi — projekti, poslovi, istraživanja.
- Perspektiva profesora/asistenata: Ponekad je predmet dosadan jer ga ne predaje niko zanimljiv. Probaj druge izvore — YouTube, online kursevi, knjige.
- Izborni predmeti: Ako tvoj smer dozvoljava, uzmi izborni koji te zaista zanima.
Jedan predmet koji te zanima može da bude sidro koje te drži na fakultetu dok prolaziš kroz dosadne obavezne predmete.
Korak 5: Promeni rutinu
Kad radiš istu stvar na isti način, mozak ulazi u autopilot — i to je savršen recept za dosadu i gubitak motivacije.
Šta promeniti
- Okruženje: Uči u biblioteci umesto kod kuće, ili obrnuto
- Vreme: Ako si uvek učio/la uveče, probaj ujutru
- Metod: Umesto čitanja, probaj flashcard-ove, video lekcije, ili objašnjavanje kolegi
- Socijalni kontekst: Uči sam/a ako si uvek u grupi, ili nađi grupu ako si uvek sam/a
Promena ne mora biti drastična. Čak i mala promena u rutini može osloboditi novu energiju.
Korak 6: Poveži se s kolegama
Izolacija je tihi ubica motivacije. Kad učiš sam/a, nemaš s kim da podеliš teret, nemaš povratnu informaciju, i nemaš osećaj pripadnosti.
Praktični koraci
- Pronađi bar jednu osobu sa kojom možeš da pričaš o faksu — ne mora da bude studybuddy, može biti samo neko ko razume kroz šta prolaziš
- Pridruži se studentskoj grupi — Facebook grupa, Viber grupa, ili fizička grupa na faksu
- Traži pomoć kad zaglаviš — pitaj kolege, asistente, profesore na konsultacijama
- Pomogni nekome — objašnjavanje gradiva drugima je odlično i za tvoje znanje i za osećaj svrhe
Korak 7: Slavi male pobede
Ovo je korak koji većina studenata preskače, a koji je izuzetno važan.
Šta su male pobede:
- Odradio/la si planirane sesije za danas
- Razumeo/la si temu koja ti je bila nejasna
- Rešio/la si zadatak bez gledanja u rešenje
- Položio/la si kolokvijum
- Ispunio/la si nedeljni plan
Kako ih slaviti:
- Zabeleži ih — vodi listu ili dnevnik napretka
- Nagradi sebe — ne mora veliko, ali mora da postoji
- Podeli sa nekim — „danas sam konačno shvatio/la onu temu" je vredna rečenica
Istraživanja o motivaciji ukazuju na to da je osećaj napretka jedan od najjačih motivatora. Male pobede hrane taj osećaj.
Korak 8: Prihvati da motivacija nije konstantna
Niko nije motivisan 100% vremena. Čak i studenti koji izgledaju kao da „sve lako prolazi" imaju dane kada im se ne uči.
Zdraviji odnos prema motivaciji
- Motivacija je talas — dolazi i odlazi. Disciplina i rutina te nose kad motivacije nema.
- Loš dan nije loša nedelja — jedan neproduktivan dan ne znači da je sve propalo
- Uporedi se sa sobom od juče, ne sa drugima — jedino merilo napretka koje ima smisla
Istraživačica Carol Dweck opisuje razliku između „fiksnog mentalnog sklopa" (veruješ da su sposobnosti urođene) i „rastućeg mentalnog sklopa" (veruješ da se mogu razviti). Studenti sa rastućim mentalnim sklopom se lakše oporavljaju od neuspeha jer ga vide kao deo procesa, ne kao dokaz nesposobnosti.
Najčešće greške
- Čekanje „savršene motivacije" — ona ne postoji; počni sa onim što imaš
- Preveliki ciljevi — „biću odličan student" je nedostižno; „položiću 3 ispita" je ostvarivo
- Poređenje s drugima — svako ima svoj tempo, svoje okolnosti, i svoju borbu
- Ignorisanje signala — ako motivacija ne dolazi nedeljama, možda treba promena pristupa ili stručna pomoć
- Samo rad bez odmora — burnout ubija motivaciju brže od bilo čega
Brza checklista
- Zapiši zašto si na fakultetu — konkretan razlog
- Postavi jedan specifičan cilj za ovaj semestar
- Razbij cilj na nedeljne i dnevne zadatke
- Pronađi bar jedan aspekt studija koji te zanima
- Promeni nešto u rutini — okruženje, vreme, metod
- Poveži se sa bar jednom osobom na faksu
- Vodi listu malih pobeda i slavi ih
- Prihvati da su loši dani normalni
Povezani resursi
- Kako učiti kada nema motivacije: 8 tehnika
- Burnout kod studenata
- Kako razviti naviku učenja
- Kako postaviti ciljeve za semestar
- Hub stranica: Učenje i ispiti
Pronađi materijale za svoje predmete na studenti.rs — kad imaš pristup kvalitetnim skriptama i beleškama, učenje postaje manje zastrašujuće jer znaš tačno šta te čeka.