Šta je stvarno pravo i po čemu se razlikuje od obligacionog?

Stvarno pravo reguliše odnose lica povodom stvari i daje titularu direktnu vlast nad stvarju koja važi prema svima (apsolutno pravo, erga omnes). Obligaciono pravo reguliše odnose između stranaka (dužnika i poverioca) i daje relativno pravo koje važi samo između njih (inter partes). Stvarna prava se mogu braniti tužbom protiv svakog ko ih povređuje, dok se obligaciona prava ostvaruju samo prema drugoj strani.

Koja je razlika između svojine i državine?

Svojina (proprietas) je pravna vlast nad stvarju — pravo da se stvar drži, koristi i njome raspolaže. Državina (possessio) je faktička vlast nad stvarju — fizičko gospodarenje stvarju bez obzira na to da li lice ima pravni osnov. Lice može biti držalac (npr. zakupac stana) a da nije vlasnik, i vlasnik (npr. ako je stvar ukradena) a da nema državinu.

Šta su službenosti i koje vrste postoje?

Službenosti su ograničena stvarna prava koja ovlašćuju titulara da u određenoj meri koristi tuđu stvar ili da zahteva od vlasnika da trpi ili propušta nešto. Dele se na stvarne službenosti (vezane za nepokretnost, npr. pravo prolaza) i lične službenosti (vezane za lice, npr. plodouživanje). Stvarne službenosti postoje u korist svakodobneg vlasnika povlasne nepokretnosti.

Šta je hipoteka i kako funkcioniše?

Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti koje služi kao sredstvo obezbeđenja potraživanja. Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu, poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti nepokretnosti prodajom na javnoj licitaciji. Hipoteka se upisuje u katastar nepokretnosti i prati nepokretnost bez obzira na promenu vlasnika — to je pravo sledovanja (ius sequelae).

Šta znači da stvarna prava deluju 'erga omnes'?

Da deluju apsolutno — prema svima

Da važe samo između ugovornih strana

Da važe samo na teritoriji jedne države

Da deluju apsolutno — prema svima

Da su naslediva ali ne i prenosiva

Koja od navedenih ovlašćenja NE spada u sadržinu prava svojine?

Uništenje tuđe stvari (ius destruendi)

Držanje stvari (ius possidendi)

Korišćenje stvari (ius utendi)

Raspolaganje stvarju (ius disponendi)

Uništenje tuđe stvari (ius destruendi)

Po čemu se državina razlikuje od prava svojine?

Državina je faktička vlast nad stvarju, a svojina je pravna vlast

Državina je uvek zakonita, a svojina može biti nezakonita

Državina je faktička vlast nad stvarju, a svojina je pravna vlast

Svojina je privremena, a državina je trajna

Ne razlikuju se — to su sinonimi

Pretraga: prestanak prava

Pametna Za istraživanje Precizna Za brzo pronalaženje

Građansko pravo – Pravo građenja

Право грађења престаје пропашћу ствари, овлаштениковим одрицањем, истеком рока, испуњењем раскидног услова, заштитом туђег повjерења, престанком корисника, растерећењем и укидањем. Тиме нису исцрпљени сви разлози престанка права грађења јер ако...

Pravo

Fakultet pravnih nauka

22 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio kristinas · 18. jun 2013.

Pojam i karakteristike poseda

Posjed prava je prestao kad je propala nekretnina na kojoj se izvršavao sadržaj toga prava ili se posjednik odrekao svog posjeda prava. Posjed prava ne prestaje samim neizvršavanjem sadržaja prava...

Pravo

Univerzitet u Travniku

22 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio studenti.rs · 10. april 2018.

Prikazani su svi rezultati za ovaj upit.

Rezultati pretrage za: prestanak prava

Građansko pravo – Pravo građenja

Pojam i karakteristike poseda

Tip dokumenta

Oblasti

Popularni predmeti

Institucije