Osnovni pojmovi iz stvarnog prava

Osnovni pojmovi iz stvarnog prava

Stvarno pravo je deo gradjanskog prava i moze se definisati kao skup pravnih normi oje uredjuju imovinskopravne odnose fizičkih i pravnih lica u vezi sa stvarima. Stvarna prava se bitno razlikuju od obligacionih (relativnih) prava koja postoje između tačno određenih subjekata (deluju inter partes) i korelativna su sa obavezama; dok su stvarna prava apsolutna prava i ona deluju kao takva prema svakome (erga omnes).

Stvari

Objekti građanskog prava

Kao objekti građanskog prava smatraju se:

• stvari
• ljudske radnje
• licna dobra
• proizvodi ljudskog duha

I. Ljudske radnje: Samo ona ljudska radnja koja moze da se izrazi u novcu je objekt građanskog prava. Ljudske radnje se dele na dozvoljene (saglasne pravu), nesaglasne pravu (delikti) i na voljne radnje.

II. Licna dobra: Licna dobra predstavljaju posebnu vrednost svakog čoveka; pod njima se podrazumevaju ugled, dostojanstvo, moralne vrline, časti i dr. Licno dobro nema ekvivalentnu imovinsku vrednost u ekonomskom smislu, ali kada se ono povredi moze se novčano izraziti.

III. Proizvodi ljudskog duha: Proizvodi ljudskog duha se razlikuju od licnih dobara jer predstavljaju licna prava u širem smislu reči – prava autorstva. Proizvodima ljudskog duha smatraju se orginalna stvaralaštva autora u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i drugih oblasti intelektualnog stvaralaštva.

IV. Stvari: U gradjanskopravnom smislu stvar (res) je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojim postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Da bi jedan deo materijalne prirode mogao da se smatra kao stvar potrebno je da ispuni dva uslova: fizički i društveni.

• Fizički uslov se sastoji u tome da je taj deo materijalne prirode faktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti.
• Društveni uslov stvari sastoji se u tome što materijalni deo prirode kao stvar u pravu treba da bude istovremeno roba, tj. da ima novčanu vrednost i da je kao takva namenjena ekonomskom i pravnom prometu.

Podela stvari:

Proste i složene stvari

Svaka stvar se sastoji od delova kojui su takvi da se ili ne mogu raspoznati (prosta stvar) ili se mogu raspoznati i kažemo da je to složena stvar. Prosta stvar je ona stvar koja čini prirodno jedinstvenu celinu i ima upotrebnu vrednost (građevinski materijal, tkanina). Složena stvar je sastavljena iz više prostih stvari (odelo je sastavljeno od štofa, konca, dugmadi…).

Glavne i sporedne stvari

Glavna stvar je ona stvar koja je od većeg znacaja od sporedne stvari kada je ista stvar sastavljena iz dva ili više delova. Sporedna stvar je ona stvar koja u skupini više stvari koje služe istom cilju ima manji ekonomski značaj. Priraštaj je sporedna stvar koja je u fizičkoj vezi sa glavnom stvari. Pripadak je sporedna stvar koja nije u fizickoj vezi sa glavnom stvari, ali sa njom čini jednu ekonomsku celinu. Plodovi su proizvodi koje neka stvar daje periodično bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Plodovi se dele na prirodne, veštačke i civilne. Prirodne plodove daju npr. biljke i životinje. Za nastanak veštačkih plodova je potrebno ulaganje ljudskog rada (npr. žetva). Civilni plodovi se najčešće pojavljuju u novcanom obliku (kamate).

Stvari u slobodnom prometu, van prometa i u ograničenom prometu

Stvari u slobodnom prometu su stvari koje moogu biti predmet razmene bez bilo kakvih ograničenja. Stvari van prometa su stvari koje se ne mogu pojaviti u pravnom prometu. Stvari van prometa su javna dobra koja su u opštoj upotrebi (ulice, parkovi). Stvari u ograničenom prometu: Neke stvari se nalaze u ograničenom i naročito regulisanom prometu (oružje, lekovi).
 

Deljive i nedeljive stvari

Deljive stvari su stvari čija vrednost se ne uništava i ne smanjuje fizickom deobom. Svaki deo podeljene stvari čini odgovarajući deo vrednosti stvari kao celine (džak brašna, kamion peska). Nedeljive stvari su stvari koje se deobom upropašćavaju (par cipela, automobil).