УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Организовани криминалитет – правни оквир
САЈБЕР КРИМИНАЛ КАО САВРЕМЕНИ ОБЛИК ОРГАНИЗОВАНОГ
КРИМИНАЛИТЕТА
Ментор: Студент:
Припадници криминалних група, све више почињу да користе
иновативне технолошке уређаје, како за комуницирају и квалитетнију
организацију, тако и за проширење области деловања и усавршавање
начина и техника деловања (
modus operandi
) или да олакша скривање и
избегавање процесуирања за извршена кривична дела, од стране
надлежних полицијских и судских органа. Процеси технолошког
процвата у двадесет и првом веку почињу да стварају многобројне
канале повезивања криминалних организација, а рачунарске мреже
постају поприште извршења многобројних и по садржају различитих
криминалних активности.
3
Континуирани и свеприсутни развој технике и технологије,
криминалци су почели да користе за њихово ефикасније удруживање и
деловање на глобалном нивоу, на почетку као деловање индивидуа, а
касније и као умрежавање криминалних група, које се почињу ефикасно
служити телефонима, рачунарима и осталим средствима, а све у циљу
олакшавања извршења кривичних дела у реалном времену.
4
Пионирски
и иницијални видови сарадње између хакера, евидентирани су крајем
двадесетог века, тачније 1989. године, када су хакерске нападе на системе
институција изводили појединци који су, преко екстензивних онлајн
мрежа, дискутовали о предметима од заједничког интереса.
5
Спроведена научна истраживања почетком текућег века указују да
се, у то време, високотехнолошки криминал поистовећивао са деловањем
хакера и да није било организација на нивоу банди (гангова), али да
постоје случајеви деловања организованог на нижем нивоу.
6
Истраживања новијег датума која прате статистике институција
које се баве анализама организованог ВТК, показују на постојање стотина
милиона корисника тј. жртава којима је нанета штета те и да је овај
3
Savona, E. U., & Riccardi, M. (2015). (Eds.) From illegal markets to legitimate businesses: the
portfolio of organised crime in Europe. Final Report of EU co-funded Project OCP. Organized
Crime Portfolio. Milan: Transcrime
4
Wang, Q. (2016). A Comparative Study of Cybercrime in Criminal Law: China, US, England,
Singapore and the Council of Europe. (Dissertation). Rotterdam: Erasmus Universiteit
Rotterdam.
5
Meyer, G. R. (1989). The social organization of the computer underground. Northern, USA:
Northern Illinois University De Kalb.
6
Brenner, S. W. (2002). Organized cybercrime-how cyberspace may affect the structure of
criminal relationships. North Carolina, Journal of Law and Technology, 4(1), 1-50.
2
облик криминала постао једна од примарних претњи са којом се
суочавају како појединци, тако и мултинационалне корпорације.
7
Овакви
резултати изазивају забринутост и питање, на који начин се овај облик
криминалитета
развио у
овако
огроман
проблем,
упркос
вишедеценијским исцрпним истраживањима о сајбер безбедности.
Изазови са тренутном уобичајеном праксом безбедности на интернету
јесу такви да иста превише разматра као технолошки проблем, уместо да
се разматра као опсежнији социјално – технолошки феномен, јер су људи
круцијални и централни проблем, како са становишта жртава, тако и са
становишта криминалаца.
Многобројни изазови који су развој и све већа примена модерних
технологија, али и њихова злоупотреба, поставила пред научнике из
области како друштвених тако и техничких наука, захтева холистички
приступ. Неопходно је разумевање функционисања информатичко-
техничких технологија, да би се смањили обими њихове злоупотребе,
али је неопходно и разумевање понашања и бихевиоралних разлика
корисника које доводе до оваквог исхода. Бацањем акцента искључиво на
технологију, ефекти безбедности бивају ограничени брзином
информатичко-технолошког напретка, који са собом доноси и појаву
нових недостатака мрежа и рачунара, а које хакери веома брзо
савладавају и користе.
8
Константа која недвосмислено опстаје током времена, како у
стварном тако и у виртуелном свету криминала, јесу људи који су
починиоци кривичних дела, као и њихова мотивација, понашање,
ставови и окружење у којима им је омогућен напредак. Мотивација
извршилаца кривичних дела у сајбер простору, углавном је
окарактерисана као лична финансијска добит, али постоје и друге побуде
као што су задовољавање интелектуалне радозналости, освета, општа
злонамерност, добијање поштовања и моћи у онлајн оквирима или
једноставно постојање вишка времена. Иако се овакви злочини могу
7
Europol. (2017c). Project 2020 Scenarios for the Future of Cybercrime - White Paper for
Decision Makers. Europol, EC3.
8
Holt, T. J. (Ed.). (2017). Cybercrime Through an Interdisciplinary Lens. In T. J. Holt (Ed.),
Cybercrime Through an Interdisciplinary Lens. New Jork: Routledge, 1-14.
3
тако присутно и много иновативних тумачења овог феномена са
становишта различитих научних дисциплина које се баве овим
феноменом.
11
Овај семинарски рад има за циљ да на основу прегледа
релевантне литературе бави се структуром, начином функционисања и
других значајних карактеристика високотехнлошког организованог
криминала, без обзира на начин њиховог деловања и организовања.
2. Историја сајбер криминала
Чињеница да се кроз историју сајбер криминала показало да постоје
појединци или групе које на илегалне начине покушавају остварити
корист или нанети штету другима. Развијањем технологије развија се и
нова врста криминала – сајбер криминал. Већ се шездесетих година
прошлог века, званично по први пут спомиње кориштење рачунара у
сврху криминалних радњи, али треба нагласити да се овакав вид
криминала из прошлог века увелико се разликује од данашњег.
Главну разлику чини постојање интернета, који је стигао нешто
касније, те рачунари у том периоду нису били конектовани на мрежу. У
почетку су рачунари били изразито скупи, састојали су се од изузетно
робусних компоненти и захтевали посебне начине хлађења. Управо из
ових разлога сав сајбер криминал је био повезан са криминалом
везаним уз финансијске инвестиције у рачунаре. Историја сајбер
криминала може се назвати и историјом хаковања. Хакер (енгл. hacker) је
особа која поседује изузетна знања у подручју информационих
технологија и користи своја техничка сазнања за остваривање циљева
или превазилажење препрека.
Постоји неколико врста хакера:
• „White hat“ хакер – Хакери који раде на заштити података од других
хакера тако што проналазе несавршености система. Углавном их
запошљавају власници система те због тога њихов рад није
противзаконит.
11
Leukfeldt, E. R. (2014). Cybercrime and social ties. Trends in organized crime, 17(4), 231-249.
5
