Sajber nasilje

Сајбер насиље представља модерну форму узнемиравања користећи дигиталне комуникацијске медије попут текстуалних порука, интернет форума, соба за ћаскање и најраспрострањеније – друштвене мреже попут Фејсбука (енгл. Facebook), Инстаграма (енгл. Instagram ), ТикТока (енгл. TikTok), Твитера (енгл. Twitter) и сличних.

Разлика између класичног облика узнемиравања, узнемиравања у правом животу, и узнемиравања на интернету јесте то што малтретирање на мрежи даје предност анонимности, али и могућност брзог ширења гласина, фотографија, видео-записа или (дез)информација великом броју људи у малом временском периоду.

Када говоримо о Сједињеним Америчким Државама (у даљем тексту САД), верује се да је то једна од земаља у којој је сајбер насиље најраспрострањеније. Чак преко 40% одраслих корисника интернета је изјавило како су имали лично искуство са сајбер насиљем, односно да су исто доживели у неком моменту свог живота. Код тинејџера је ова појава још израженија јер све већи број деце у раном узрасту добија приступ дигиталним средствима комуникације. Од 2020. године, стопа виктимизације сајбер насиља међу ученицима основних и средњих школа је доживела свој апсолутни врхунац.[1]

Слично са физичким малтретирањем, сајбер насиље је такође најчешће усмерено на младе људе и углавном потиче од школских другова или других особа (познаника, пријатеља, па и рођака) који су њиховог узраста. Саме жртве сајбер насиља су изложене свему од претњи преко понижавања, лажног представљања, говора мржње, ухођења па све до сексуалног узнемиравања и дискриминације на основу вере, расе или сексуалног опредељења.

Према речима Џозефа Џонсона и његовог истраживања спроведеног на ову тему у САД, платформе као што је Фејсбук су примарно окружење за малтретирање путем интернета. Будући да такве друштвене мреже имају изузетно ниске баријере за отварање налога, мало прописа и бројна средства за директну комуникацију (попут директних порука, остављања коментара и слично) често се злоупотребљавају како би се слале нежељене поруке и ширио штетни садржај.[2]

Иако се све ово дешава у дигиталној сфери, изложеност узнемиравању на интернету може да озбиљно наруши не само емоционално већ и психичко стање жртве. Корисници интернета могу патити од анксиозности, депресију и потпуно престати са својим активностима на мрежи. Дакле, изузетно је важно нагласити да сајбер насиље не оставља само дигитални већ и психолошки траг.

Овај рад ће представити тему сајбер насиља како у свету, тако и у нашој земљи. Један од последњих случајева који је изузетно узнемирио јавност јесте самоубиство јутјуберке Кристине Кике Ђурић за коју се верује да је одузела себи живот управо зато што је била жртва сајбер насиља са којим није могла више да се носи.

[1] Johnson J., Cyber bulling (2021), Statista, USA, pg. 17

[2] Ibidem.