УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Откривање и доказивање организованог криминалитета
НАРКОКАРТЕЛИ КАО ОБЛИК ОРГАНИЗОВАНОГ
КРИМИНАЛИТЕТА
Ментор: Студент:
експанзију, државе су морале да нађу ефикасну стратегију његовог
сузбијања у условима недостатка материјално техничких средстава,
правне регулативе и људских потенцијала. Проблеми нису заобишли ни
земље настале распадом СФРЈ од које су неке биле суочене са
дуготрајним економским санкцијама, политичком изолацијом,
погоршањем животног стандарда и НАТО бомбардовањем (Република
Српска, Србија, Црна Гора). Одсуство из међународних организација је
утицало на стварање погодног тла за настанак и развој организованог
криминалитета. Те земље имале су ту несрећу да међу последњима
прихвате дефинисање стратегије сузбијања организованог
криминалитета, што је имало своје добре и лоше стране. Добре су те да се
могла учити на туђим грешкама и компаративним приступом овом
проблему преузети најбоља решења, избегавајући на тај начин
експериментисање са “оригиналношћу”. Лоша страна је у томе да се
ипак прилично касно приступило решавању проблема, и то у моменту
када је организовани криминалитет пустио дубоке и јаке корене.
3
2. Појам организованог криминалитета
Основни мотив постојања организованих криминалних група је тежња за
брзим стицањем велике финансијске и друге материјалне добити, тежња
за бољим и лепшим начином живљења уз што мањи ризик; како од
губљења уложених средстава тако и од кривичног гоњења. На тај начин
се ствара друштво у коме не постоји систем вредности, у коме се цени
новац, криминал и луксуз. Већ 90-тих година прошлог века криминалне
организације се не везују само за земљу из које потичу, него се шире на
нова тржишта, чиме организовани криминалитет поприма елеменат
транснационалности. Када се говори о организованом криминалитету не
може се заобићи његова прикривеност, односно високо изражена
конспиративност испољавања. Због тога, тешко је сазнати за извршени
злочин, јер жртва или сведок не могу доћи и пријавити дело, или
полиција доћи до сазнања, што је велико одступање у односу на особине
класичног криминалитета. Организовани криминалитет ствара
"некласичне жртве", које по правилу, не пријављују кривична дела,
најчешће због односа тзв. нужног саизвршилаштва (нпр. жртве
корупције, злоупотребе дрога, кријумчарења људи), односно страха од
могуће освете (жртве отмице и уцене). С обзиром да је тешко сазнати да
3
Ibid, стр. 191-208
2
је дело извршено, тешко је, дакле, одредити и да дело постоји. Ако жртве
буду пронађене или дођу саме да пријаве да су биле жртве неког дела
организованог криминалитета, оне често нису способне и у стању да
говоре извршеном делу. Организовани криминалитет се разликује од
класичног криминалитета. Основа обе врсте криминалитета је иста -
постоји учиналац, жртва, сведок, као и циљ било које криминалне
активности. Као што је напоменуто, организовани криминалитет мора
имати криминалну организацију са одређеним условима деловања, као
што је организовање злочиначког удружења код класичног
криминалитета. Организовани криминалитет делује једноставно
озбиљније. Његова дела захтевају веће припреме, више људи, бољу
технологију, више новца. Његове последице су теже и ненадокнадиве у
извесном смислу. Организовани криминалитет је по много чему тежи и
сложенији облик криминалитета.
4
Када се говори о организованом
криминалитету, може се слободно рећи да још увек не постоји
јединствена и универзална дефиниција. У једном извештају
Председничке комисије за разматрање проблема организованог
криминалитета у Сједињеним Америчким Државама, истиче се да
тешкоће у дефинисању организованог криминалитета не произилазе из
речи “злочин” (crime), већ је тежиште проблема у речи “организовани”
(organized). У одређивању појма “организованог криминалитета” постоје
два приступа. Први, шири, који га одређује и изједначава са било којим
обликом организовања у извршењу кривичних дела, а у
кривичноправном смислу га своди на институт саучесништва, и други,
квалификовани, који полази од чињенице да поред организацијског
елемента он мора поседовати још нека обележја, односно
карактеристике, од којих се као најспецифичнија истиче веза са
носиоцима државне власти. Организовани криминалитет представља
скуп две врсте кривичних дела: кривично дело самог организовања
криминалног удружења (криминалне организације), у нашем
кривичном праву то је дело злочиначког удружења
скуп кривичних
дела које чине припадници организованог криминалног удружења, а
која се заснива на циљевима.
Смисао кривичног дела злочиначко удруживања је у томе што се његови
чланови не морају познавати, потребно је да постоји свест о припадању
4
Маринковић, Д., Организовани кримианлитет – Изазов кривичном законодавству,
op.cit, стр. 191-208.
3
усвојена је оперативна дефиниција организованог криминалитета, која
захтева постојање одређеног минималног броја карактеристика.
Обавезни елементи:
1. Сарадња три или више лица
2. Организација делује у дужем и неодређеном периоду
3. Припадници организације врше тежа кривична дела
4. Циљ је остваривања профита и моћи
Факултативни елементи:
1. Постојања конкретног задатка и улоге сваког појединца
2. Коришћење дисциплине и контроле
3. Примена насиља и других облика застрашивања
4. Вршење утицаја на политику, медије, извршну власт, правосуђе
5. Коришћење привредних структура или структура сличних
пословним.
6. Деловање на међународном нивоу.
Када се говори о обавезним и факултативним елементима организованог
криминалитета, могуће је разматрати да ли неки факултативни
елементи могу бити обавезни. Организовани криминалитет све више
поприма елементе деловања на међународном плану, па чак можемо
рећи да готово и не постоје криминалне активности организованог
криминалитета које су извршене само унутар граница једне земље, или
су такви случајеви ретки. На тај начин, транснационалност поприма
димензију обавезног елемента и потврђује своје место у реду битнијих и
незаобилазних елемената. Како време и године искустава у борби против
организованог криминалитета показују да ја транснационалност битна и
незаобилазна категорија појма организованог криминалитета, тако
можемо увидети да све више и други факултативни елементи постају
обавезни. Због тога, о организованом криминалитету, на неки начин,
можемо говорити као о променљивој категорији, која задржава своје
постојеће елементе, али која поприма и неке друге елементе као
обавезне, па као појава која се мења, намеће тешкоће у консензусу о
његовом дефинисању.
Интерпол је у два наврата понудио дефиницију организованог
криминалитета. Прва дефиниција презентована је у мају 1998. године на
5
