Odlomak

 

-KPP kao grana pozitivnog zakonodavstva predstavlja sistem pravnih normi ili normativno utvrdjeni skup pravnih propisa, kojima se uredjuje krivicni postupak.
-Krivicni postupak se kao i bilo koji drugi postupak svodi na odredjenu proceduru, koja se obavlja radi ostvarenja odredjenog cilja. Taj cilj se svodi na resavanje krivicne stvari, koja je predmet postupka, odnosno krivicnog dela koji je predmet optuznog akta i o kome odluku treba da donese krivicni sud.
-KPP se kao grana pojmovno odredjuje na razlicite nacine. Definicije KPP-a se mogu podeliti na dve osnovne vrste: REALISTICKE i JURISTICKE. Realisticke definicije se temelje na shvatanju krivicnog procesnog prava kao jednog stvarnog pojma, tako da se on odredjuje preko odredjenih objektivno postojecih elemenata i u zavisnosti od broja takvih elemenata dele se na dve osnovne vrste: BIPARTITNE I TRIPARTITNE. Za juristicke definicije KPP-a je karakteristicno da pocivaju na shvatanju postupka kao pravnog fenomena i gde KPP definise kao sistem pravnih propisa kojima se odredjuju kp subjekti i regulisu njihovi kp odnosi radi resenja krivicne stvari.
-Medjutim, navedena podela definicija KPP-a je teorijskog karaktera i ne moze se smatrati apsolutnom. Naime, svaka definicija ima svoje dobre i lose strane, svaka definicija je u osnovi teorijskog karaktera, sto znaci da ima relativni karakter, a i postoji niz razlicitih teorijskih shvatanja.
-Osnovni elementi KPP-a su: 1) skup ili sistem pravnih propisa medju kojima najznacajnije mesto zauzimaju zakonski propisi (ZAKONIK O KRIVICNOM POSTUPKU I SPOREDNO KP ZAKONODAVSTVO); 2) da se njime uredjuje pravni i procesni polozaj subjekata kp; 3) najvazniji subjekti su oni subjekti koji vrse osnovne procesne funkcije ( funkciju optuzbe, odbrane i vodjenja kp i presudjenja, i drugi subjekti koji ostvaruju dokaznu funkciju ili realizuju neka druga svoja prava); 4) cilj je resavanje njegovog predmeta, donosenje odluke o krivicnom delu koje je predmet kp.
-Nacelno posmatrano sud tezi potpuno nezavisnom i nepristrasnom resenju predmeta kp, cemu bi morao da tezi i javni tuzilac, mada su stranke, po logici stvari, uvek prvenstveno usmerene ka ostvarenju stranackih interesa.
-KPP se tumaci primenom opstih metoda tumacenja prava gde spadaju jezicko, logicko, ciljno, sistematsko, istorijsko tumacenje, itd. Tumacenje u uzem smislu se svodi na otkrivanje pravog znacenja odredjenih pravnih normi, dok se tumacenje u sirem smislu ogleda u resavanju slucajeva pravnih praznina primenom odredjenih interpretativnih pravnih metoda.
-Osnovna vrsta tumacenja KPP-a je JEZICKO tumacenje koje se inace rutinski koristi prilikom svake konkretne primene bilo koje krivicno procesne odredbe. Ovo tumacenje se u praksi kombinuje sa LOGICKIM tumacenjem jer je to neophodno kako bi se otkrio pravi smisao norme. Jezicko i logicko tumacenje u svom jedinstvu cine NORMATIVNO tumacenje, koje se koristi u praksi, a kada njega primenjuje krivicni sud, onda se radi o SUDSKOM tumacenju, koje pogotovo ima znacaj ukoliko potice od drugostepenih sudova. Kada odredjeno tumacenje vrsi njen stvaralac rec je o AUTENTICNOM tumacenju. Kod nas krivicno procesne norme moze autenticno da tumaci jedino Narodna skupstina Republike Srbije, koja jedina i donosi zakone. Postoji i DOKTRINARNO tumacenje koje postoji kada naucnici koji se bave KPP kao pravnom naukom, daju svoje misljenje o nacinu interpretiranja odredjenih kp normi. Ovo tumacenje nema nikakvo formalno dejstvo, ali ima veliki prakticni znacaj.
-Posebnu vrstu tumacenje predstavlja TUMACENJE PRAVNIH PRAZNINA. Ovo tumacenje ima izrazito kreativan karakter, svodi se na stvaranje odredjenih odredbi koje inace ne postoje u odnosu na odredjeno kp pitanje. Takvi propusti nazivaju se pravne praznine koje se mogu popunjavati primenom dva osnovna oblika tumacenja: analogijom i pravilom “argumentum a contrario”. Analogija znaci da se na jedan slucaj koji nije regulisan opstom normom primenjuje druga pravna norma, cije je dejstvo predvidjeno za neki drugi slucaj, koji je slican onom slucaju u odnosu na koga postoji pravna praznina.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese