Islamski terorizam: analiza uzroka, istorijata i organizacija Pregled

КРИМИНАЛИСТИЧКО – ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА

ЗЕМУН

СЕМИНАРСКИ РАД

ИЗ

НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ТЕМА: Исламски тероризам

                Ментор:                                                            Студент:

  доц.др Саша Мијалковић

     Владица Вељић 

 број индекса 170/08

     Србо Белошевић

број индекса 193/08

Београд, 2009.година

С А Д Р Ж А Ј :

1. Увод

.......................................................................................................................... 3

2. Исламски тероризам

........................................................................................ 5

2.1. Извори тероризма у исламу.......................................................... 5

2.2. Фундаментализам у исламском свету...................................... 9

2.3. Настанак, историјат и развој исламског тероризма........... 10

2.4.Хронологија акција исламских терориста (1972-2002)........ 13

2.5. Најмоћније исламске терористичке организације............. 17

2.6. Хезболах (Божја партија)................................................................ 17

2.7. Ал Каида (База)................................................................................... 19

         2.7.1. Идеологија Ал Каиде .......................................................... 20

         2.7.2. Организација, структура и финансиранје Ал каиде   20

         2.7.3. Процес оснивање и дејство Ал Каиде ........................... 22

3. Закључак

................................................................................................................ 25

Литература

................................................................................................................ 27

2

Проф.   др   Војин   Димитријевић   тероризам   дефинише   као   "акт 

физичког насиља, чији је предмет изабран тако да изазива јаке психичке 

реакције,  у  првом  реду  страх,  код  ширег  круга  људи,  у  нади  да  ће  оне 

помоћи да се одржи или промени понашање које је важно за постизање 

политичког циља, ако такав акт није оправдан општим интересима који су 

одређени   независно   од   њега   и   ако   није   извршен   по   правилима   која   се 

уобичајено примењују на друштвене видове вршења власти".

Министарство одбране САД дефинише тероризам као "прорачунату 

употребу   насиља   или   претњу   насиљем   са   циљем   изазивања   и   ширења 

страха уз намеру да се застраше или униште владе или друштва, као и да би 

се остварили циљеви терориста који су најчешће политички, религијски 

или идеолошки".

Разлоге   због   којих   одређене   особе   постају   терористи   најлакше   је 

пронаћи у самој личности и социјалном окружењу тих особа - терориста. 

Терористи   су   инспирисани   разлозима   који   могу   бити   рационални, 

психолошки и културни. На терористу може утицати само један од ових 

разлога, или комбинација више њих.

Код 

рационалне

 врсте мотивације терористи рационално размишљају 

о својим циљевима и опцијама, средствима којима располажу, снази своје 

организације, као и о снагама противника и последицама које ће њихове 

акције изазвати у јавности. Они своје деловање организују и планирају на 

тај начин да се уз минимално улагање напора и сопствених губитака што 

више   приближе   остварењу   својих   циљева,   а   да   се   при   томе   јавност   не 

окрене   против   њих.   Овакво   рационалано   планирање   је   веома   слично 

планирању војне операције.

Психолошка

  мотивација лежи у самој личности терористе, то јест, у 

његовом   личном   незадовољству   сопственим   животом   и   достигнућима. 

Смисао   свог   постојања   он   проналази   у   посвећености   терористичком 

деловању.  До  сада  није  јасно  утврђено  да  постоји  психопатолошка  црта 

личности заједничка за све терористе. Ипак, терористи чврсто верују у оно 

што раде, па себе сматрају "правим верницима" који се боре за исправан 

циљ. Због овога они никада не размишљају о томе да ли су у праву и да ли 

ставови других особа могу бити исправни и истинити. Све ово им омогућује 

да врло лако и углавном без гриже савести одузму животе својим жртвама.

Различити  

културни  

модели   могу   имати   јак   утицај   на   облике   и 

начине   испољавања   тероризма.   То   произилази   из   чињенице   да   се   у 

различитим друштвима и културама различито схватају појмови као што 

су   вредност   људског   живота,   освета,   мучеништво,   жртвовање   и   људска 

права и слободе. Јасно је да преовлађујућа култура у одређеном друштву 

има врло јаку дирекциону улогу у формирању и развоју неке терористичке 

организације која егзистира у том датом друштву.

4

Терористи се организују како би деловали у специфичном окружењу у 

којем   изводе   своје   акције.   Због   тога   организациони   детаљи   зависе   од 

специфичне   ситуације.   Ипак,   постоје   неки   генерални   принципи.   Због 

деловања у непријатељском окружењу, главна брига терориста је њихова 

безбедност, а она се најлакше остварује деловањем у виду терористичких 

ћелија. Друга брига терористичких организација је појава која се релативно 

ретко   дешава,   а   то   је   издаја   у   сопственим   редовима   и   дезертерство 

појединих чланова. Због тога се дезертери најчешће убијају или сакате. 

Најчешћа   слаба   тачка   терористичких   организација   је   "цурење" 

информација   о   сопственим   плановима   или   акцијама.   Највећа   предност 

терориста, а отежавајући фактор за снаге безбедности је могућност честог 

мењања шема и облика операционих деловања. Терористи делују у складу 

са датим могућностима, као и у складу са датим средствима.

Терористичка средства су крајње разноврсна, а ту најчешће спадају 

атентати,   бомбашки   напади,   паљевине,   узимање   талаца,   отимање 

транспортних   средстава   (авиона,   аутобуса,   бродова),   отмице   појединаца, 

заузимање   важних   објеката,   напади   на   индустријска   постројења   и 

разноврсна   пропагандна   деловања.   У   последње   време   присутне   су   нове 

категорије такозваног "high-tech" тероризма који подразумева коришћење 

нуклеарног, биолошког и хемијског оружја, као и коришћење компјутера и 

злоупотреба рачунарских система у сврхе терористичког деловања. За сва 

ова средства заједничко је то што се њима желе постићи зацртани циљеви 

терориста и остварити што већи публицитет.

Терористички акти, који сами по себи не могу произвести никакве 

друштвене промене, могу се сматрати симболичким актима преношења 

поруке (светској) јавности о узроцима и циљевима деловања организације 

или покрета

5

вековима били прогањани од стране сунита, што је ишло толико далеко да 

су често били убијани, а њихове религијске вође, имами, масакрирани. Због 

ове специфичне ситуације, шиити су развили посебну животну филозофију 

чија   је   основа   да   се,   у   циљу   очувања   сопственог   верског   учења   морају 

уложити максимална средства и напори, а ако је неопходно, и жртвовати 

сопствени живот.

То је створило и посебне моралне кодексе ратовања, тако да шиити 

сматрају да победа у борби не значи само поразити непријатеља, већ пре 

свега   жртвовати   свој   живот   у   тој   борби   и   на   тај   начин   стећи   статус 

мученика. Занимљиво је да је управо овакво религијско учење произвело 

нови вид исламског тероризма – 

самоубилачке нападе

. Наиме, шиити чине 

већину у пределу јужног Либана, где је формиран 

Хезболах

, прва исламска 

терористичка организација која је у своју доктрину уткала самоубилачке 

нападе. Осим тога, 1992. године, израелске власти су на територију Либана 

депортовале групу од око 200 палестинских екстремиста који су у то време 

били у израелским затворима. Палестинци су у Либану усвојили верско 

учење шиита, а неколико година касније, добар део њих се вратио у Израел, 

где   су,   инспирисани   овим   учењем   извели   прве   самоубилачке   бомбашке 

нападе. Шиитска фракција се такође даље дели на многе мање фракције, од 

којих су две најзначајније караџити и вахабити.

Караџити

  представљају минорну религијску секту у оквиру ислама 

која је позната по свом изразито екстремистичком верском учењу. Наиме, 

они верују да се сви људи деле само на вернике и невернике. Верници су 

следбеници   Алаха   и   Светих   списа,   а   неверници   сви   остали,   и   они   се 

сматрају  

непријатељима Бога

. У ове  

непријатеље Бога

  спадају чак и они 

Муслимани   који   се   не   придржавају   стриктног   тумачења   ислама   које 

караџити проповедају. По њима, невернике треба потпуно изоловати, а на 

крају и убити, уколико се не покају. Овакво схватање се у знатној мери 

одржало до данас, и своју нову улогу пронашло у јакој идеолошкој основи 

екстремних   исламистичких   терористичких   организација   као   што   су 

Хезболах, Ал Каида и Исламски џихад.

Вахабити

 су засигурно најекстремнија и најконтраверзнија исламска 

религијска секта. Овај покрет настао је у Саудијској Арабији крајем XVIII и 

почетком XIX века, а назив је добио по теоретичару ислама који се звао 

Мухамед Ибн Абд ал-Вахаб. Овај религијски учитељ је био дубоко разочаран 

моралним падом исламског друштва на почетку XVIII века. Као излаз из 

таквог стања, он је видео повратак на стриктно тумачење ислама које је 

касније   постало   познато   као  

фундаментализам

.   Овакво   стриктно   учење 

довело је до уништења светилишта преисламских племенских божанстава у 

граду Меки, које је било познато под називом Ћаба, а затим до њиховог 

накнадног   обнављања   у   споменик   који   је   предмет   обожавања   "јединог 

7