Odlomak

U novijoj svetskoj istoriji, ne postoji ni jedna  zemlja, ni jedna  naseljena teritorija na zemljinoj kugli koja je imuna na  terorizam. To je sada već globalni svetski problem, s obzirom na to  da terorizam  kao pojavni oblik u jednoj sredini, po pravilu nikada ne ostaje izolovan  na određenom prostoru  već se veoma brzo  širi i  grana  i na druge prostore.

Terorizam kao jedan od oblika nasilja, sve više u savremenom svetu ugrožava kako unutrašnju, tako i međunarodnu bezbednost. Terorizam karakteriše sve epohe ljudskog društva. Počev od ubistava careva, kraljeva, vojskovođa, atentata na državnike raznih nivoa, podmetanja eksploziva, otmica i sl. Terorizam se nazire u naranijoj ljudskoj istoriji pa kao takav postoji i uvećava svoje oblike sve do današnjih dana. Tokom čitave istorije, ljudi su primenjivali različite terorističke taktike. 

Fascinacija terorizmom i političkim nasiljem se može pratiti praktično od početka ljudske civilizacije. Još pre Hristovog rođenja, atentati na političke ličnosti toga vremena, su ne samo se izvodili veći i glorifikovali. Atentati u Persiji i Asiriji su se pojavili u toku XI veka prouzrokovali su strah i paniku u čitavoj Islamskoj imperiji. U toku Francuske revolucije u XVIII veku, Robespjer je primenjivao terorističke taktike, kako bi uništio veći deo francuske aristokratije (oko 40.000 ljudi), od kojih je većina završila na giljotini. Tokom američke revolucije terorizam se primenjivao protiv Britanaca i njihovih simpatizera u redovima kolonista. Takođe, vrlo bitno je spomenuti terorističke aktivnosti koji su se sprovodile u kasnim decenijama XIX veka i početkom XX veka, posebno u carskoj Rusiji. Najveći deo terorističkih grupa koje su postojale tokom prve polovine XX veka, bile su motivisane težnjom ka slobodi od kolonijalnog ropstva, tzv. ”borbom za nacionalno oslobođenje”. Od kraja II Svetskog rata terorizam je postao bitan faktor subverzivne delatnosti u mnogim novoformiranim državama, kao zamena za borbu protiv demokratskih režima.

Savremeni terorizam postao je najveći izazov za državu, njene organe zaštite kao i samuorganizaciju Ujedinjenih nacija. Terorističke aktivnosti su veoma složene i još uvek nedovoljno razjašnjene, pogotovo kada je reč o nosiocima, razlozima vršenja terorizma, objektima napada i metodama. Uspešno suprostavljanje terorističkim aktivnostima zahteva kontinuirani rad, strpljenje, ozbiljnu organizaciju zaštite i kontrole radi pravovremenog uočavanja ciljeva i metoda delovanja savremenog terorizma. Danas postoji oko 200 međunarodnih terorističkih organizacija, a najveći broj se nalazi na Bliskom istoku, na čelu sa Al Kaidom i Islamskom državom, koje predstavljaju sinonim globalnog terorizma i najveću pretnju savremenom društvu.

S vremenom teroristički akti dobijaju nove dimenzije, koje postaju sve bezobzirniji i brutalniji. Savremeni terorizam je doživio naglu ekspanziju između 1950. i 1970. godine, kada je primena nasilja u političke svrhe ili za podizanje društvene svesti postala popularna strategija. U kasnim decenijama prošlog veka terorizam se proširio van granica nacionalnih država, posta bitan izraz političke volje i internacionalni problem. Iz tog razloga terorizmu se treba suprostaviti, istovremeno, vojno-policijskom taktikom, politikom, finansijski, naučno i drugim aspektima koji su od značaja za zaštitu od terorizma. Talas terorizma zapljuskuje savremenu civilizaciju izazivajući velike potrese u međunarodnim odnosima i na globalnom planu.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 25 stranica
  • Sociologija Marko Jovic
  • Školska godina: 2022
  • Diplomski radovi, Bezbednost
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Fakultet bezbednosti  

Više u Bezbednost

Više u Diplomski radovi

Komentari

Click to access the login or register cheese