Seminarski rad
Tema
:
T
erorizam kao pretnja globalnoj bezbednosti
Savremeni terorizam postao je najveći izazov za državu, njene organe zaštite kao i
samuorganizaciju Ujedinjenih nacija. Terorističke aktivnosti su veoma složene i još uvek
nedovoljno razjašnjene, pogotovo kada je reč o nosiocima, razlozima vršenja terorizma,
objektima napada i metodama. Uspešno suprostavljanje terorističkim aktivnostima zahteva
kontinuirani rad, strpljenje, ozbiljnu organizaciju zaštite i kontrole radi pravovremenog
uočavanja ciljeva i metoda delovanja savremenog terorizma. Danas postoji oko 200
međunarodnih terorističkih organizacija, a najveći broj se nalazi na Bliskom istoku, na čelu
sa Al Kaidom i Islamskom državom, koje predstavljaju sinonim globalnog terorizma i
najveću pretnju savremenom društvu.
S vremenom teroristički akti dobijaju nove dimenzije, koje postaju sve bezobzirniji i
brutalniji. Savremeni terorizam je doživio naglu ekspanziju između 1950. i 1970. godine,
kada je primena nasilja u političke svrhe ili za podizanje društvene svesti postala popularna
strategija. U kasnim decenijama prošlog veka terorizam se proširio van granica nacionalnih
država, posta bitan izraz političke volje i internacionalni problem. Iz tog razloga terorizmu se
treba suprostaviti, istovremeno, vojno-policijskom taktikom, politikom, finansijski, naučno i
drugim aspektima koji su od značaja za zaštitu od terorizma. Talas terorizma zapljuskuje
savremenu civilizaciju izazivajući velike potrese u međunarodnim odnosima i na globalnom
planu.
Zbog eskalacije terorizma poslednjih godina, zbog broja nevinih žrtava, razaranja i posledica
koje izaziva u međunarodnom odnosima, terorizam je postao sve više predmet interesovanja
naučnika i stručnjaka iz ove oblasti koji nastoje da definišu ovaj fenomen.
Terorizam se često meša ili poistovećuje sa terorom pod kojim se, u političkom smislu,
podrazumeva preduzimanje akcija nasilja radi zastrašivanja i slamanja otpora onoga prema
kome se vrši. Sličnosti imeđu ove dve pojave je ta što su im žrtve najčešće nedužna lica i što
se u oba slučaja teži izazivanju straha i to ne kod žrtve, već kod društvene grupe kojoj žrtva
pripada.
4
Fascinantno i gotovo neverovatno zvuči činjenica da su savremeni teroristi
4
, uglavnom,
kategorija razboritih i promišljenih pojedinaca za koje je terorizam racionalni izbor za
ostvarivanje njihovih političkih ciljeva. Oni su odabrali put razaranja, krvoprolića, straha i
panike širom sveta. Zato svaka zemlja ima obavezu da se bori protiv ovog velikog zla
današnjice.
Mogućnost upotrebe oružja za masovno uništenje nije isključena. Veliki broj dokaza ukazuje
na zaokupljenost terorista u pokušajima da koriste oružje za masovno uništenje kako bi u
napadima stradalo što je moguće više ljudi. Po američkim statistikama, pet od sedam država,
sponzora terorizma, poseduje programe za razvijanje oružja za masovno uništenje, što
ukazuje na mogućnost nuklearnog, hemijskog i biološkog terorizma. Mnogi indikatori
ukazuju na moguću upotrebu '' prljavih bombi '' od strane terorističkih grupa .
Kada je reč o terorističkim organizacijama, vidan je postojan rast broja pojedinaca i
organizacija koje su voljne da sprovode terorizam. Od devedesetih godina uočljiva je
regrutacija terorista širom sveta , uspostavljanje terorističkih kampova za obuku, ujedinjenje
militantnih grupa u Indoneziji, Filipinima, Singapuru, Maleziji, Tajlandu i Mianmaru.
Izražena je tendencija mrežnog organizovanja terorističkih organizacija. Najbolji primer je
teroristička mreža ''Al Kaida''. Terorističke ćelije '' Al Kaide '' nalaze se u Jugoistočnoj Aziji,
gde i postoji najveća koncentracija članova '' Al Kaide '' izvan granica Afganistana i
Pakistana, u kojima se nalaze njene matične ćelije. U 35 zemalja širom sveta postoje
operativne terorističke ćelije ''Al Kaide''.
5
4
Teroristi (lat.
terror
- užas) su pripadnici terorističkih organizacija. Iako ličnost teroriste odlikuju određene
specifičnosti, ima mišljenja da njegov kriminalni profil i uzroke ponašanja manje treba tražiti u prirodi čoveka, a
više u socijalnim i ekonomskim problemima i otuđenosti određenih društvenih grupa i slojeva. Neki američki
psiholozi procenjuju da su teroristi „normalni ljudi”, samo što se u odnosu na ostale građane brže ljute i osećaju
nekakvu potrebu za izlivima ljutnje i besa kroz akciju. Aktu nasilja pribegavaju kada ne vide drugu mogućnost
za rešavanje problema. Podaci iz policijskih evidencija ukazuju na to da su teroristi mlađi ljudi, do 25 godina,
višeg obrazovanja, da potiču iz imućnijih slojeva društva, devijantno se ponašaju i odaju uživanju narkotika.
(Whittaker, D.J.; “The Terrorism Reader”, London, Routledge, 2001.)
5
www.wikipedia.com/terorizam
5
Terorizam je neraskidivo vezan uz politiku pa možemo reći da je star koliko i sama politika.
Naravno, u svom se izvornom obliku razlikuje od onog kakvog ga imamo danas, kao i svaki
politički poredak u kojem ga prepoznajemo. Prvim poznatim teroristima smatraju se Asirci
koji su otrovom mazali zidove neprijateljskih utvrđenja, poznati teroristi bili su i vladari
Rimskog carstva; u srednjem veku znamo za Robespierrovu 'vladavinu terora' po kojoj je
terorizam i dobio ime
7
.
Terorizmom kao činom nepravedne i nedopuštene agresije služio se velik broj vladara kroz
istoriju kako bi došli na vlast ili se na njoj zadržali. Veliko širenje terorizma dogodilo se već
u 19. veku kad su se terorizmom počeli služiti pristalice anarhizma u zapadnoj Evropi, Rusiji
i Americi, nastojeći atentatom ukloniti osobe na vodećim pozicijama u upravljanju državom.
Novija istorija je upoznala i primere terorizma kojem zahvalnost za svoju nezavisnost duguju
Izrael, Kipar, Kenija i Alžir, budući da su politički pokreti tih zemalja primenjivali terorizam
protiv kolonijalnih vlasti. Protiv britanske vlasti Palestinci su već pre II. svetskog rata
pokrenuli pobune koje su vodile jevrejske terorističke organizacije Irgun i Stern Gang. Za
vreme rata pobune se nisu javljale, ali već 1944.g. događaju se tri istovremena bombaška
napada, a 1946. g. miniran je hotel Kralj David gde je bio smešten centralni ured Velike
Britanije.
Te akcije postigle su svoj cilj. Celi svet obratio je pažnju na borbu tih grupa za samostalnost
što je izazvalo sažaljenje i podršku moćnih saveznika, zbog čega je 1948. završena vladavina
Britanije nad Palestinom i proglašeno osnivanje države Izrael. Ovi teroristički akti postali su
podsticaj drugim grupama, lekcija koja će se poučavati i koju će naslediti mnogi budući
teroristi. Savremeni Izrael, nastao na temeljima terorizma, nije se prestao njime služiti čak i s
pozicije države (terorizmom kroz odmazdu, agresiju i teror nad državnim neprijateljima).
Bez sumnje, Izrael je jedan od vodećih predvodnika tzv. državnog terorizma.
Od 1960. g. do danas bili smo svedoci bezbrojnih terorističkih napada, navešću samo neke:
Guatemala, 1968 g. američki ambasador ubijen u atentatu;
Nemačka, 1972. g. jedanaest izraelskih sportista ubijeno je na Olimpijadi u
Münchenu;
7
Usp. Terorizam, u: Drvo znanja, 48. (2001.), str. 37
7
