Sile otpora kretanju vozila

Obimna  sila

  na  pogonskim  toĉkovima  oznaĉava  se  sa  F

O

  i  odreĊena  je  izrazom 

d

O

O

r

M

F

/



.  Pri  ubrzanom  kretanju  (Slika  1)  motornog  vozila  na  usponu  (



)  na  vozilo 

djeluju sljedeće sile: 

-

  uticaja zemljine teže tj. težina (G = mg), 

-

 otpor kotrljanju (R

f

), 

-

 otpor zraka (R

V

), 

-

 otpor savlaĊivanju uspona (R

U

), 

-

 otpor prikljuĉnog vozila ili radnog otora (R

pot

), 

-

 sila inercije vozila (R

a

), 

-

 reakcije tla (X, Y, Z) 

Pored  ovoga treba  razlikovati  i  razliĉite  boĉne  sile,  koje  prvenstveno  teže  da  vozilo 

skrenu  sa  putanje  po  kojoj  se  kreće,  tj.  koje  djeluju  na  vozilo  kao  poremećaj,  neposredno 
uticajan na opšte ponašanje vizila pri kretanju. 

OTPOR KOTRLJANJU TOČKA 

Iako otpor kotrljanja toĉka predstavlja sumarno dejstvo nekoliko razliĉitih faktora, kao 

najvažniji  i  najdominantniji  mora  se  posebno  izdvojiti  otpor  histerezisa.  U  uobiĉajenim 
uslovima  kretanja  drumskih  vozila  ovaj  udio  ĉini  približno  90%  ukupnog  otpora.  Otpor 
histerezisa odlikuje se, ukratko, slijedećim osobinam: 

-  nastaje  uslijed  unutrašnjeg  trenja  zbog  stalne  promjene  deformacijskog  stanja  uslijed 
kotrljanja; 
 
- raste sa povećanjem radijalne deformacije pneumatika ( porast pritiska u pneumatiku dovodi 
do smanjenja radijalne deformacije, pa samim tim i otpora kotrljanja) ; 
 
-  postoji  i  kada  je  brzina  kretanja  jednaka  nuli,  odnosno  na  toĉak  treba  djelovati 
nekomkonaĉnom silom da bi se uopšte doveo u stanje kretanja ;  
 
- vrijednost mu  je za  jedan  širi dijapazon  brzina  gotovo konstantna  ili raste  veoma  blago sa 
porastom brzine, dok za veće brzine ima nagliji porast, što utiĉe na maksimalnu brzinu kojom 
neki pneumatik možse trajno da se kreće bez oštećenja; 
 
-  sa  porastom  temperature  pneumatika  otpor  histerezisa  opada  (  prisustvo  otpora  histerezisa 
dovodi  do  zageijavanja  pneumatika,  jer  se  unutrašnji  otpori  pretvaraju  u  toplotne    gubitke), 
zbog toga u poĉetku temperatura pneumatika raste, usled ĉega otpor histerezisaopada. Nakon 
odreĊenog  vremena  toplotni  bilans  dostiže  ravnotežu,  tj  otpor  kotrljanja  i  temperatura 
pneumatika se više ne mjenjaju;