Organizaciona struktura obaveštajnih službi

UVOD

U svakodnevnom životu se često susrećemo sa terminima kao što su obaveštajna 
služba, sigurnosne agencije, državna bezbednost, agenti, kriminalci, bezbednosna 
struktura i slično. Međutim, mali broj ljudi je stvarno upoznat sa pravim 
aktivnostima svih navedenih termina i organizacija. Takođe, mali broj ljudi može 
da ih tačno i konkretno definiše. Jedna od najjačih karika u obezbeđivanju 
nacionalne bezbednosti jesu obaveštajne službe i njihova obaveštajna aktivnost 
koja je stara koliko i ljudska civilizacija i prve društvene zajednice.

Sa pojavom moderne države, obaveštajna aktivnost je tada zauzela veoma važno 
mesto u hijerarhiji poslova koji su bili od velikog značaja za njen opstanak i sam 
razvoj. Sposobne i uspešne obaveštajne službe su bile potrebnije više nego ikada 
ranije u periodu posle hladnog rata. U tom periodu je savremeni svet bio suočen 
sa brojnim i novim izazovima, pa je težnja za obaveštajnim službama bila itekako 
velika. Dolazi do formiranja dominacije, mešanje u unutrašnje stvari jedne 
države, najčešće velikih sila nad zemljama Trećeg sveta. Zbog motiva dominacije, 
potčinjavanja, stvorio se jedan proces izgrađivanja postavki za primenu sile u 
međunarodnim odnosima. Takve manifestacije u međunarodnim odnosima 
predstavljaju duboko skrivene, odnosno tajne operacije i aktivnosti, što je i 
osnovna karakteristika obaveštajnih službi. Međutim, i pored njene veoma 
značajne uloge u društvenim događanjima kako u okviru političkih sistema, tako 
i u sferi međunarodnih odnosa, njen faktički značaj ipak nije doprineo naučno 
istraživačkom sagledavanju jednog ovakvog takoreći fenomena. To je posledica 
koncepcijskih i teorijskih problema koji ističu činjenicu da mali broj dela može 
poslužiti kao pravi izvor činjenica koji bi se mogao naučno posmatrati.

Obaveštajne službe su velikom većinom državne organizacije koje se bave 
prikupljanjem informacija zarad očuvanja nacionalne bezbednosti te države. 
Glavni cilj države jeste njena zaštita, a kako cilj opravdava sredstvo, niko neće 
pitati kako se do informacija uopšte dolazi, a ti načini su raznovrsni. Te 
informacije su poznate kao obaveštajni podaci i kako bi bili efektivni, oni moraju 
biti blagovremeni, precizni i tačni. Njihov osnovni princip rada jeste tajnost. 
Ukoliko se primenom nekih odgovarajućih aktivnosti, radnji i mera obaveštajnih 
službi, može doći do informacija i činjenica koje imaju bezbednosni značaj, preko 

5