Pojam, vrste i tok krivičnog postupka

Jedno od najdelikatnijih pitanja pravne teorije i prakse je svakako područje krivičnog postupka. Reč je o oblasti prava koja je usmerena ka rasvetljavanju i rešenju krivične stvari. Budući da se neretko radi o krivičnim delima za koja su predviđene ne tako male kazne zakona jako je bitno sagledati adekvatno sve bitne činioce za donošenje adekvatne presude. Međutim sudski organi nisu uvek u mogućnosti da u potpunosti ispoštuju sve odredbe krivičnog postupka usled čega neretko dolazi do određenih povredi odredaba krivičnog postupka. Na ove povrede se poziva strana odbrane smatrajući da je došlo određenih propusta u samom postupku koji su bitni za utvrđivanje ishoda krivičnog postupka.

Krivični postupak predstavlja postupnu delatnost subjekata i u sebi sadrži određene etape koje se označavaju kao stadijumi i faze. Postoje određene razlike u pogledu broja i naziva delova krivičnog postupka,  što je posledica činjenice da je naš zakonodavac regulisao više vrsta postupaka,  u zavisnosti od težine krivičnih dela,  svojstva učinilaca i drugih okolnosti.  Budući da su krivične stvari različite to je i ovaj zakonom regulisan tok različit, zbog čega dolazi do različitih postupaka. Najopštije, postoje dve vrste postupaka koji su uređeni normama krivičnog procesnog prava, a to su opšti i skraćeni krivični postupak.

Opšti krivični postupak predviđen je za najteža krivična dela i uglavnom se sprovodi za krivična dela iz nadležnosti okružnog, odnosno višeg suda, a i za određena krivična dela iz nadležnosti opštinskog, odnosno osnovnog suda. Preciznije, opšti krivični postupak uvek se sprovodi za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora duža od pet godina. Opšti krivični postupak sprovodiće se i za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko tri godine, ukoliko nisu ispunjeni uslovi da se primene odredbe skraćenog krivičnog postupka koje se odnose na glavni pretres, presudu i postupak po žalbi. Da bi se ovakve odredbe primenile potreban je predlog ovlašćenog tužioca, izričit pristanak okrivljenog i odobrenje predsednika suda, a okrivljenom se u tom slučaju ne može izreći teža kazna od tri godine zatvora. Pošto je predviđen za najteža krivična dela, opšti krivični postupak ima posebnu i najpotpuniju strukturu. Naime, ovaj postupak najpre se deli na prvostepeni krivični postupak i postupak po pravnim lekovima. Prvostepeni krivični postupak ima dva stadijuma, stadijum prethodnog (pripremnog) krivičnog postupka i stadijum glavnog krivičnog postupka. Svaki od tih stadijuma ima određene faze.

Skraćeni krivični postupak sprovodi se za krivična dela iz nadležnosti opštinskog, odnosno osnovnog suda, za koja je predviđena kazna zatvora do pet godina i novčana kazna, a takođe je karakterističan za krivična dela koja izvrše maloletnici i vojna lica, kao i za izricanje mera bezbednosti.  Skraćeni krivični postupak sprovodi se i za rešavanje nekih pitanja koja su u vezi sa krivičnom stvari.  Tako se ovaj postupak (posebna procesna forma), između ostalog, predviđa za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći pri izdavanju okrivljenih i osuđenih lica i izvođenju krivičnoprocesnih radnji, za izdavanje poternice i objave, za pomilovanje, kao i za naknadu štete licima neopravdano osuđenim i neosnovano lišenim slobode.  Struktura skraćenog postupka zasnovana je u suštini na strukturi opšteg postupka,  s tim što je jednostavnija. Tako, na primer, kod ovog postupka mogu izostati pojedine faze, krivičnoprocesne radnje i slično. Skraćeni krivični postupci mogu se različito razvrstavati što, između ostalog, zavisi od njihove važnosti.