Odlomak

Кривична дела разбојништва спада у групу кривичних дела против
имовине иако у њиховим квалификованим облицима може доћи и до последице
која се огледа у наношењу тешких телесних повреда, па и до лишења зивота
неког лица. Ова чињеница се правда ставом да је код учинилаца ових кривичних
дела примарни циљ стицање имовинске користи, док је наношење тешке
телесне повреде или лишење живота, последица која може настати извршењем
ових кривичних дела.
Прве и најважније информације о извршењу разбојништва се најчешће
добијају од самог оштећеног лица. Након добијања информација о извршењу
дела врши се обрада места догађаја која се састоји из обезбеђења места догађаја,
прикупљања обавештења на самом месту догађаја, контролисања протока
информација са места кривичног догађаја и вршења увиђаја. Прве мере могу
бити од пресудног значаја за откривање учиниоца и разјашњавање дела, као и за
прикупљање доказа. Уколико прве мере нису донеле жељене резултате, даље се
примењу друге методе које би довеле до откривања учиниоца и разјашњења
дела. Највише успеха се постиже применом следећих метода: индицијални
метод, утврђивање начина извршења и провера криминалистичких евиденција,
тумачење и вештачење пронађених трагова, препознавање лица и ствари,
провера алибија осумњичених лица, полиграфско тестирање, трагање за
украденим предметима, претресање стана и лица, заседа, рација, контрола и
надзор над лицима која врше ова кривична дела, запажања припадника полиције
кроз редовно вршење полицијске делатности, прикупљање информација кроз
мрежу информатора и сарадника, надзор и снимање телефонских и других
комуникација, видео-надзор јавних површина и унутрашњости објекта напада.
Разбојништво спада у групу насилничког, имовинског криминалитета,
које карактерише агресивно и брутално поступање његових учиниоца. Ово дело
се извршава уз употребу силе или претње, а објекат напада је имовина, што га
сврстава у дела са високим степеном друштвене опасности. (Бановић, Браковић
2020: 256). Код овог дела се често угрожава физичка сигурност жртве и оно
представља бруталан акт насиља из користољубља и најгрубљи вид одузимања
туђе имовине. (Бановић, Браковић, 2021: 133) Жртва трпи материјалне или
нематеријалне штете, које се манифестују кроз физичке повреде, психичке
патње, умањење имовине, осећање страха и напад на њена основна права.
(Бановић, Браковић, 2020: 257). Разбојништво се може извршити индивидуално
или групно. Карактеристична је добра организација и испланираност, што
резултира да ово дело траје веома кратко и да постоји фактор изненађења
Разбојништво је једно од основних, најтежих и најзначајнијих
кривичних дела против имовине, и то од најстаријих времена па све до данас.
Исто тако, разбојништво заузима истакнуто место у структури имовинских
4
кривичних дела у свим савремним кривичним законодавствима. Оно, дакле,
представља старо кривично дело , које је иманентно људској заједници од
најстаријих времена, настало још приликом преласка натуралне на робноновчану привреду. Настало паралелно с појавом својине на предметима, ово
кривично дело је тако постало и верни пратилац историјског развоја људске
цивилизације све до данашњих дана.

No votes yet.
Please wait…
Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 13 stranica
  • metodika otkrivljivanja /
  • Školska godina: 2024
  • Seminarski radovi, Bezbednost, Kriminalistika
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET UNION - Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić   УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН „НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД

Više u Bezbednost

Više u Seminarski radovi

Komentari