Trgovina ljudima

Trgovina ljudima predstavlja složeniju pojavu ugrožavanja bezbednosti zasnovane na istorijskim institucijama ropstva i eksploatacije tj na ponašanju prema čoveku kao da je stvar ili roba, sa ciljem eksploatacije njegove radne snage, veština i znanja, polnog i telesnog integriteta i identiteta zbog zadovoljenja ličnih nagonskih, zdravstvenih ili emocionalnih potreba. Pojedini oblici ropstva i eksploatacija lica su poznati još od davnina, a mogu se i danas uočiti u identičnom obliku kao što je javna prodaja žrtava, radna eksploatacija, seksualna eksploatacija, prinudno učešće u oružanim sukobima, kao i moodifikovani oblik koji predstavlja radnu eksploataciju u industrijskom sektoru, ilegalno usvojenje, a postoje i novi oblici poput trgovine ljudskim organima ili delovima tela, vršenje medicinskih eksperimenata, prinudna trudnoća i slično.

Trgovina ljudi predstavlja jednu od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, uključujući i trgovinu narkoticima, oružjem i pranje novca. Danas trgovina ljudima jeste jedan od najtežeg i višestrukog oblika kršenja širokog spektra ljudskih prava dece, žena i muškaraca. Smatra se ozbiljnim prekršajem ljudskih prava i kršenjem dostojanstva pojedinaca.  Važno je napomenuti da pristanak žrtve trgovine ljudima nije bitan faktor. Čak i ako žrtva pristane na nameravanu eksploataciju zbog korišćenja bilo kakvih mera prisile, trgovina ljudima se i dalje smtra zločinom. Lanac trgovine ljudima podrazumeva faze regrutovanja, tranzita žrtve i eksloatacije žrtve. Trgovci ljudima mogu biti i žene i muškarici, a najčešće su to bliske osobe žrtvama.

Trgovina ljudima jeste sociološki problem kojim su pogodjene nerazvijene zemlje u tranziciji. Organizacije širom sveta sprovode kampanje za borbu protiv trgovine ljudima, podižući svest, pružajući podršku i radeći na sprečavanju ove zloupotrebe. Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima se obeležava 30. jula.