Metode postupci i instrumenti za istraživanje u oblasti bezbednosti

Bezbednosne nauke proučavaju bezbednost sa svik aspekata. Ne zanemaruju se pripadnici organa bezbednosti, koje proučava psihologija, a ni zakonska ovlašćenja kojima se bave pravne discipline, ni sredstva koja se koriste u sistemu bezbednosti, a kojima se bave mahom tehničke nauke. Iz ovoga se dovodi zaključak da je nauka o bezbesnoti interdisciplinarna, to jest sažima sva znanja niza društvenih pa i prirodnih nauka.

Cilj razvoja nauke o bezbednosti je da formira autentičnost nauka, sa osobenim oblikom. Društvene pojave koje su povezane sa bezbednošću, proučavaju te kolateralne nauke, pre svih sociologija, psihologija i kriminalistika. Bezbednost je složena društvena pojava. Organi bezbednosti su zaduženi da štite red i mir, kao i društveni poredak. Samim tim su ima ovlašćenja strogo regulisana, a njihova primena je u sadržana u odgovornosti tih ovlašćenja.

Čovek u organima bezbednosti nije objekat, a još manje sredstvo. On je subjekat jer razmišlja, i odlučuje u datim uslovima. Od njega se očekuje inisijativnos i inventivnost. To naravno isključuje samovolju i neorganizaciju, a podstiče sposobnost pojedinaca u doprinošenju isvršavanja zadatka.