КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
ЗЕМУН
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
из
ТАКТИКЕ ПОЛИЦИЈСКИХ ЈЕДИНИЦА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ
Тема: Противтерористичка операција у
Чеченији
ПРЕДАВАЧ
Доц.др Саша Милојевић
Асистент Бојан Јанковић
СТУДЕНТ:
Вељић Владица
Број индекса:
170/08
ЗЕМУН, децембар,
2010.
С А Д Р Ж А Ј :
1.
Увод
............................................................................................................................
3
2.
Појмовно одређење тероризма и противтерористичких
дејства
.............................................................................................................................
3
3.
Противтерористичка операција у Чеченији
...........................................
4
3.1. Чеченија кроз историју
.............................................................................
5
3.2. Први Чеченски рат
.......................................................................................
6
3.2.1. Битка за главни град Чеченије Грозни .
....................................
7
3.3. Други Чеченски рат
....................................................................................
8
3.3.1. Три фронта
.............................................................................................
9
3.3.2. Четри на једног
..................................................................................
10
3.3.3. Фатална грешка
................................................................................
11
3.3.4. Копија НАТО напада
.......................................................................
12
3.3.5. Тотална блокада Чеченије на папиру
.....................................
13
4.
Најтежи терористички напад који је погодио Русију
........................
14
5.
Закључак
..............................................................................................................
17
6.
Литература
..........................................................................................................
18
2
свака земља. Тероризам је и политичи избор који не изискује велика
средства.
1
Све то указује да постоји опасност од пораста терористичких
акција. С тим у вези, упоредо са порастом тероризма (терористичких
акција) треба развити успешан систем одбране од тероризма, такозвани
противтероризам, тј.
јачати
и осавременити снаге и средства за борбу
против тероризма.
2
2. Појмовно одређење тероризма и противтерористичких
дејства
Тероризам је срачунато прибегавање насиљу или претња насиљем
да би се постигли циљеви политичке, верске или идеолошке природе. Да
би се што прецизније одредио појам тероризма ваља навести и следећу
дефиницију: „Тероризам је метод смишљене и систематске употребе
акта насиља ради сејања страха према људима од државних органа или
организованих скупина, да би се остварили одређени политички циљеви.
Облик је субверзивних дејства и специјалног рата.“
3
У корену речи „тероризам“ је терор-латинска реч, која означава
ужас, задавање страха или његово изазивање или, у пренесеном смислу –
ширење страха применом насилних метода. Реч је о појави која има дугу
историју. У историји људског друштва, насиље је било краћи и бржи пут
од ненасиља, па су се њиме користили појединци, групе и државе не зато
што је оно неизбежно, него због тога што је ефикасно. Терор је главно
оружје којем прибегавају терористи, без обзира на своју филозофију
(идеологију). Терориста је у стању вештима акцијама да омете привреду
земље, представи владу земље као неспособну, уклони опозиционе
лидере, а унутар друштва може да створи неспокојство и несигурност.
Савремен и терористи су добро обучени и опремљени, на све спремни,
финансијски обезбеђени, домишљати и сналажљиви. Неки од циљева
терориста јесу: упознавање јавности са циљевима терористичке
организације, покушај да се изнуди промена одређене политике или неке
одлуке, да се укаже на неспособност владе, демоларисање снага
безбедности, приморавање владе на предузимање пренагљених акција,
застрашивање одређене групе, материјална корист.
1
Милојевић, С.,
Основи Полицијске Тактике
, КПА, Београд 2009.године, страна 281.
2
Исто
3
Ђорђевић, О., Лексикон безбедности, Партизанска књига, Београд 1986. године, страна
158.
4
Аналогно тероризму, као противмера, јавља се противтероризам,
односно противтерористичка дејства. Обухватају акције (дејства) која се
изводе због терористичке претње или акта, било пре таквог акта или
после њега. Противтерористича дејства обухватају активности које се
предузимају ради супростављања терористичкој претњи.
Припадници америчке копнене војске противтерористичка
дејства деле на антитероризам и контратероризам. Наизглед оба појма су
слична, али постоји разлика у следећем: антитероризам се односи на
одбрамбене (дефазивне) мере које се предузимају да би се умањила
рањивост од терористичког напада. Антитерористичке мере обухватају:
прикупљање обавештајних података, анализу терористичке претње и
превентивне мере. Контратероризам се, за разлику од антитероризма,
односи на офанзивне мере које се предузимају као одговор на
терористичке акције. Нема јасне границе између две поменуте области,
што се разматра у једној, може се применити и у другој.
4
Циљ противтерористичких дејства јесте да обезбеде и заштите
државу, њене органе и институције, оружане снаге и полицију,
привредне, културне, јавне и друге објекте, грађане и њихова добра и
друге вредности друштва од терористичких напада.
3. Противтерористичка операција у Чеченији
4
Милојевић, С.,
Основи Полицијске Тактике
, КПА, Београд 2009.године, страна 283.
5
Слика 3. Чеченија и положај већих градова
3.1. Чеченија кроз историју
Од 7. до 16. века, Чечени и Ингуши били су
претежно хришћани и пагани, али се ширио и утицај ислама, све док ова
последња религија није превладала међу њима. После тога, стварали су се
конфликти између њих и њихових хришћанских суседа, Руса и Грузијаца,
као и конфликти са будистичким Калмицима.
Руски утицај у региону се ширио од 16. века, када се
руски Козаци насељавају у равничарски део територије данашње
Чеченије. У 18. веку, Русија шири свој утицај на планинске
делове Кавказа, а овом руском ширењу се супротставио чеченски
вођа Шеик Мансур, који се сматра легендарним херојем чеченског
народа. У 19. веку, супростављајући се даљем руском ширењу, један део
народа Кавказа, укључујући и Чечене, формирају Кавкаски имамат, а
после пораза Имамата, 1859. године, целокупна територија данашње
Чеченије коначно постаје део Руског царства.
5
1921. године, територија данашње Чеченије постаје део Планинске
аутономне совјетске социјалистичке републике, у оквиру које је постојао
Чеченски округ. Овај округ се издваја из републике 1922. године и од њега
се формира Чеченска аутономна област, да би се 1934. године она спојила
са Ингушком аутономном облашћу у Чеченско-Ингушку аутономну
5
http
://
sr
. wikipedia
. org
/ sr
/
, 17.12.2010. године
7
