Atentati

2. UVOD

Svedoci smo masovnog i ubrzanog širenja individualnog političkog nasilja i obračuna (atentata) i to u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu. Pod prvim podrazumevamo, kada su u pitanju atentati, broj i učestalost atentata, a pod drugim napredak tehnike ubijanja i moći uništavanja. Prema podacima kojima se može verovati, za gotovo deset decenija XX veka, prisilno je likvidirano oko stotinu državnika, dok sigurno ima i preko hiljadu pokušaja atentata koje je žrtva, meta atentata, preživela. Samo u periodu od dve decenije (1970-1990) na listi žrtava nalazi se 17 šefova država ili vlada. Uporedo sa jačanjem agresivnosti atentatora, jačala su i sredstva odbrane. Međutim, praksa pokazuje da je mnogo lakše početi atentat, to jest, davati inicijativu za ubijanje, nego biti u procesu odbrane, onih koji moraju da pronalaze sijaset metoda i kritika – kako se odbraniti i kako prisiliti metu napada, da se ponaša svakog dana, svakog sata prema uputstvima kakva su mu data.