ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

УНИВЕРЗИТЕТА “UNION – NIKOLA TESLA” У БЕОГРАДУ

ПРЕДМЕТ: ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ

ТЕМА: АТЕНТАТИ

Професор:

Студент :

Горан Матић

Душан Стевановић

I0086-19

Јун, 2020. Београд

1. САДРЖАЈ

политичка убиства у том периоду била су убиство Филипа Македонског (336. године
п. н.е.) и Јулија Цезара (44. године п. н.е).
Међутим, када се са историјског аспекта говори о атентату, веома је битно нагласити
да   није   сваки   атентат   тероризам,   односно   да   није   свако   политичко   убиство
тероризам. Поред циљева и мотива, у зависности од епохе дешавања, атентати се
разликују   по   средствима   извршења   (хладно   оружје,   ватрено   оружје,   експлозивна
средства, хемијска средства, комбинована средства). Извршиоци атентата су одувек
настојали да прате технолошки развој и да као средство за извршење напада користе
што софистициранија средства.
Историјски гледано, евидентно је да су у једном периоду средства за извршење била
хладна оружја и отрови, у другом ватрена оружја и отрови, док је у новије време
евидентна употреба софистицираног нуклеарног и хемијског оружја, експлозивних
направа и ватреног оружја средњег и великог домета. Неспорно је да организатори и
извршиоци   атентата   покушавају   да   кроз   атентат   насилно   изазову   драстичне
социјалне, политичке и економске промене у датој држави. Међутим, евидентно је да
постоје групе и појединци који убиство сматрају легитимним чином и свако од њих
на свој начин тражи задовољавање „правде“.

4. ПСИХОЛОШКИ ПРОФИЛ АТЕНТАТОРА

Атентатори,   прогонитељи,   нападачи,   серијске   и   масовне   убице,   имају   неколико
заједничких   црта.   Социолози   и   психолози   тврде   да   је   основна   карактеристика
прикривена   мржња   или   огорченост   према   њиховим   мајкама.   Чест   је   случај
напуштања од стране мајке било кроз самоубиства, било кроз нестанак. Уобичајено
као једно дете, атентатор је био одгајан од стране веома захтевне мајке која је била
изузетно строга и насилна, никад не осећају сигурност и љубав која долази кроз
породичне односе. Уколико је постојао отац у кући, он је често био невољан или није
био у стању да испољи снагу личности и буде правилан узор детету. Као дете, будући
нападач   проводи   доста   времена   усамљено,   из   немогућности   да   створи   блиске
друштвене контакте са пријатељима. Како има потребу да објасни и рационализује
своја дела, обично држи писани дневник или неку другу врсту писаног материјала.
Многи су изузетно написани и јасни у једном свом делу, док у неком другом могу
бити збуњујући и прилично конфузни. Ипак, самом писцу све има савршеног смисла.
Кроз те материјале, он објасшњава своје мотиве тј. Шта га је натерало да почини
неко   дело.   Материјали   могу   бити   послани   у   виду   писма,   разним   новинским
редакцијама, државним институцијама, али не ретко представљају део строго чуване
тајне. Дубоко верује да ће својим делом прочистити своју душу и грантовати место у
рају,   али   да   ће   постати   познат   борац   неког   новог   поретка.   Атентатом   на   јавне
личноси, починилац задовољава своју потребу за признањем, мислећи да то може
пистићи   једним   таквим   делом   које   ће   шокирати   јавност.   Понекад   убица   може
припадати некој друштвеној групи или радној органиyацији, али му његово осећање
отуђености не дозвољава да се потпуно сједини са њеним циљевима и вредностима.
На површини, ови људи су нормални, воде мирне породичне животе, док дубоко у
себи воде другачију врсту живота усамљености и очаја. Тај фактор повећава њихову
опасност по друштво.
Према   неким   истраживањима,   три   најтраумачнија   периода   у   животу   су   губитак
вољне особе, развод и губитак посла. Уколико осова поседује било какав карактер

социопатских особина, па се још догоди и остварење неке од ових траума, опасност
према околини је изузетно велика, а жртве могу бити бивши брачни другови, бивши
претпостављени, директори великих компанија, познате естрадне и јавне личности,
једном речју сви! Једна од важнијих карактеристика атентатора је непостојање кајања
због дела, а једино кајање које могу доживети је ако не изврше атентат успешно.
Потенцијални   атентатор,   фанатик,   прави   планова   са   прилично   разрађеним
активностима које следе за сам атентат, док поседује уопштене или готово никакве
планове за сопствено бекство. То је случај у коме се целокупан фокус ставља на сам
циљ своје опседнутости, не поштујући сопствени живот и животе других како би се
остварио циљ.
Међутим, у случају професионалног атентатора, ситуација је у потпуности другачија.
Он неће ни покушати атентат, док се у потпоности не разради и најситнији детаљ, не
отклоне све сметње и не реши питање бекства самог убице. Иако је психолошки
профил сличан фанатичном, аматерском атентатору, мотиви су више изражени кроз
новац   него   кроз   емотивну   везу   са   жртвом   атентата.   Професионалац   покушава   да
елиминише   све   грешке   и   планира   све   могуће   ситуације,   не   желећи   да   ризикује
сопствени живот или слободу, док непрофесионални, фанатични убица прави бројне
грешке и веома мало планира догађај изан самог дела атентата.

5. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АТЕНТАТА

Као идруге облике угрозавања атентате карактеришу одређене специфичности, а то
су пре свега:

Бројност

- У претходних сто година у атентатима је живот изгубило више од 70

највиших државника, док је број успелих или неуспелих атентата знатно већи.
Објекти напада - Код атентата објекти напада су штићене личности; шефови држава,
вође политичких странака а све чешће и верски поглавари.

Место извршења

- За извођење атентата, организатори односно непосредни

извршиоци бирају место које је према њиховој процени, најпогодније за успешну
реализацију акције. Велики број атентата на највише државнике извршен је приликом
њиховог   кретања   пешке   односно   на   јавним   местима,   пример   је   на   америчког
председника   Линколна.   Затим   у   штићеним   објектима,   њиховим   резиденцијама
(убиство   Индире   Ганди   и   Махатме   Гандија).   У   објектима   где   штићене   личности
обављају   своје   функције,   односно   у   којима   раде,   пример   је   атентат   на   групу
политичара у Бејруту али и познати покушај атентата на Адолфа Хитлера у „Вучијој
јами”. Приликом њихових путовања (аутомобилом, возом, авионом) добар пример су
атентати   на   Кенедија,   Франца   Фердинанда,   Александра   И   Карађорђевића.   Место
извршења   могу   бити   разне   свечаности,   односно   присуствовање   личности   разним
скуповима и манифестацијама, такви су били атентат на Де Гола, и покушај убиства
Маргарет Тачер.

Средства и начини извршења

- Исто као што бирају место извршења атентатори

бирају средства и начине. Средства којима су се кроз историју служили атентатори и
терористи зависили су од развитка и напретка технике. Она је условљавала и
примену адекватног наоружања. Отров или мач је оружије атентатора у старом и